Saveti

Digitalni detoks – neka nova turistička destinacija?

digitalni detox

Piše: Valentina Branković

Ova Hi-Tech užurbana svakodnevica nije nimalo jednostavna: mnogima od nas posao je vezan za online prostranstva, društvene mreže, prepisku elektronskom poštom, sve moramo primetiti i reagovati brzo, odmah i sad.

Ne znam nikog ko ne koristi gmail, facebook (osim mene), pametan telefon ili kompjuter.

Čak i ako poslovno niste prikovani za web, verovatno vam je virtualna komunikacija, „prelistavanje“ raznih profila, portala i stranica postala razbibriga koju osim na poslu nastavljate i kod kuće – sednete pred ekrane televizora i kompjutera s mobilnim telefonom u ruci do kasnih noćnih sati pa se budite nenaspavani da bi ujutru sve iznova – pametni telefon u ruke uz kafu, pa jedno 8 sati pred ekranom na radnom mestu… i tako se nađemo u bezvremenskom circulus vitiosusu.

 

Zavisnost od mobilne tehnologije zaista postoji

Zamislite da vikend, nedelju dan ili čak celi mesec provedete bez mobilnog telefona, računara, tableta?!

Mislite li da biste bili spremni na to?

Na prvu loptu (pa vi ste hrabri i nezavisni!) odgovorili biste ‘da, naravno‘, ali kada biste se zaista morali upustiti u tu avanturu, bila bi to malo teža varijanta. Dosadašnji pokušaji pokazuju kako su se ljudi toliko navikli na svoje gadgete da zaista ne mogu živeti bez njih.

Ako im ih uskratite, pokazuju znakove anksioznosti. I baš to je znak, ističu stručnjaci, da ljudi moraju na digitalnu detoksikaciju. Na to vas, naravno, niko neće prisiljavati, ali sami biste to trebali učiniti radi vlastite dobrobiti.
* Marketing konsultant, pisac, novinar, Lazar Džamić, u jednom webinaru kaže:

Bilo koju vrstu digitalnog detoksa bih svesrdno preporučio kad god je moguće. U svetu postoje organizovani ‘digital detoks odmori‘, gde na početku odmora predate sve vaše spravice i zatim nemate deset dana pristupa Internetu, ničemu što je elektronsko. Nakon tih deset dana dobijete pratioca koji je sa vama dva dana (vaš „personal coach„) i koji vas polako „vrati“ i poveže sa vašim spravicama na pravu meru. U nekim restoranima u Londonu i Amsterdamu postoje restorani u kojima, kad uđete unutra, ostavljate mobilni telefon na policu sa strane (zabavište za mobilne telefone) i ne smete ga koristiti dom ste u restoranu.“

Lazar tvrdi i da multitasking nije dobar za nas u principu, smeta našoj pažnji, koncentraciji u radu.

„Sposobnost da obradimo stvari opada, moramo umeti da se isključimo iz matrice i da se okrenemo prirodnom životu. Što više face-to face komunikacije sa prijateljima, sa decom, porodicom. Potapanje u ‘analogne stvari’, u knjigu, sport, odlazak na koncert. Sve što možete doživeti sa telom, a ne samo sa mozgom je dobro.“

Analogna zona

 Šta se stvarno događa telu i mozgu tokom digitalnog detoksa?

Stalno smi uključeni, online, konektovani, slušamo zvuke dolaznih poruka sa vibera, mejla, i sve vreme podsvesno se osećamo krivim, kažu stručnjaci.

Iskreno, da li se ne slažete sa ovom konstantacijom?

Već i sami znamo i osećamo da nam je život promenjen od večite dostupnost, ali šta tačno nauka kaže o uticajima online tehnologije na ljudsko ponašanje?

Na to pitanje će se još sačekati jer su istraživanja u toku. Ali, preliminarni rezultati nekoliko studija koji su sprovedeni, veoma su zabrinjavajući.

Antropolozi, psihijatri, sociolozi slažu se da društvene mreže ohrabruju narcizam, smartphone bi mogao biti uzrok naše nesanice, a plavkasti ekrani kod naše dece izazivaju manjak saosećanja.

Šta je sa našim osećanjima, zapažanjima, reakcijama?

Ukratko, pametni telefoni utiču na smanjenje fokusa, pažnje; stalno proveravanje e-maila i Twittera čini nas manje produktivnim, osećamo se nekako isključenim iz naših stvarnih života. Šta zaista znamo o tome kako ove elektronske stvarčice utiču na naše živote? Neurolozi su pre neku godinu ispitivali 35 ljudi kojima je bilo potpuno nedostupno i zabranjeno korišćenje svih digitalnih uređaja. Rezultat – promenili su na bolje svoje živote.

„Ne želim da mi deca odrastaju ovako“.

Nema dana da roditelji tinejdžera ne spomenu ovu rečenicu bar pet puta. Spomenuta istraživanja daju samo jedan predlog: moramo nešto učiniti da situacija ne ostane status quo. Ali, šta? Treba poprilično vremena promeniti važeće društvene vrednosti i principe.

Predlozi za digitalni detox

Kompanija „Covert Design“ iz Londona ima 20-ak zaposlenih stručnjaka neurologa, psihologa i filozofa koji razvijaju eksperimentalni dizajn koji se tiče samog učenja o tome kako tačno tehnologija menja ljudsko telo i njegovo ponašanje.

Čak su proizveli nakit koji je preko bluetootha povezan sa mobilnim telefonom i menja boju kad dobijete poruku li poziv. Pritom su smislili tehniku kojom taj mali privezak ili narukvica odvaja hitne od ne-tako hitnih poziva i poruka. Neobičan tim ljudi osmišlja i sprovodi nove eksperimente.

U jednom takvom eksperimentu su trideset petoro izvršnih direktora, preduzetnika i drugih poslovnih ljudi poveli na putovanje u pustinjski deo Maroka bez tehnologije. Pet neurologa su nezvanično bili prisutni tokom druženja i posmatrali grupu ljudi. Prvog dana putovanja, grupa je provodila vreme upoznavajući jedni druge u elitnom hotelu gde su imali pristup svojim pametnim telefonima i laptopovima.

Ali, sledeća četiri dana, grupa je imala zadatak da ode u marokansku pustinju i ostavi sve svoje uređaje u hotelu – to je bio glavni deo terapije digitalnog detoksa. Naučnici su pratili svaki aspekt ponašanja ljudi, i onda kad su u hotelu bili online tj. prikopčani na neki telefon i nakon toga. Proučavali su  izraze lica i fizičke pokrete, način povezivanja i komunikaciju ovih ljudi.

 

Relaksacija

Evo njihovih zaključaka:

Bolje držanje tela, dublja i trajnija prijateljstva

Nakon tri dana bez telefona i ostalih elektronskih stvarčica, držanje pojedinaca se značajno promenilo. Počeli su da pre svega da gledaju jedni drugima u oči, a ne da bulje u svoje ekrane.

Tako su praktično „otvorili“ prednji deo tela, ramena su nesvesno gurali nazad i poravnali zadnji deo glave s kičmom.

Najbolja nuspojava je bila što su ljudi otvarili svoju energiju i postali mnogo pristupačniji u ponašanju, u funkcionisanju.

Ovaj kontakt očima potaknuo je ljude da se povežu bolje i dublje jedni sa drugima. Opušteno su razgovarali i činilo se da imaju više empatije prema drugoj osobi.

Guglanje smanjuje razgovor među ljudima

Sadržaj razgovora se promenio kada su ljudi bili ostali bez tehnologije. U povezanom svetu bi u nedostatku odgovora, u želji da nešto saznaju brže bolje pitali svemogući Google, međutim, bez njega ljudi u potrazi za odgovorom propituju jedan drugog, što često rezultira kreativnom idejom, pričom, nekim smešnim nagađanjem pa se rodi po koja dobra šala, vic.

Ovakvi razgovori stvarno povezuju ljude u fizičkom smislu„, ističu naučnici. „Stičete uvid na koji način nečiji um radi, a to niste mogli saznati ranije, tako da ovo sudelovanje u raspravi i saznavanju ostaje zauvek u sećanju„.

Bolje je pamćenje

Čak i nakon dan-dva bez tehnologije, ljudi će verovatno zapamtiti i najnevažnije detalje jedno o drugom: imena dalekih rođaka uzgred spomenutih, boju bicikla koje je neko vozio kao dete, ime osnovne škole u koju je neko išao i slične bespotrebne informacije.

Neurolozi veruju da se to dogodilo zato što su ljudi bili iskreno i zaista prisutni u razgovoru, pa su njihovi mozgovi bili u mogućnosti da bez po muke obrade i pohrane nove podatke.

Uz sveprisutno i stalno ometanje našeg pamćenja od strane tehnologije, naši mozgovi su obučeni da ne registruju naizgled nebitne detalje. Te sitne činjenice su zapravo vrlo važni u procesu vezivanja sa ljudima i procesu učenja o drugim ljudima.

 

Bolji i kvalitetniji san

Učesnici eksperimenta su na temu sna i spavanja imali ista iskustva: nisu spavali dugo, ali su se osećali kao preporođeni i odmorni. Neurolozi kažu da je urok tome plava svetlost sa ekrana koja potiskuje melatonin u telu, i čini nas budnijim. Istraživanja pokazuju da ljudi koji proveravaju svoj telefon tik pre odlaska na spavanje (budimo realni, to većina nas radi) nemaju dobar i kvalitetan odmor i san.

Nove perspektive

Jedan od najmoćnijih zaključaka je da su ljudi definitivno skloni da značajno promene nešto u svojim životima kad su neko vreme offline. Neki od njih se odlučuju na velike promene u karijeri ili u odnosu sa partnerom, drugi su se odlučili posvetiti jogi, aerobiku, zdravlju, teretani.

Nedostatak stalnog odvlačenja pažnje i fokusiranja oslobodio je ljudsku misao, dao joj krila.

Čovek razmišlja više o važnim pitanjima u životu, ali im je sve ovo dalo vere i volje da se osmele i ostanu do kraja na ovom putu transformacije duha i tela. (Naravno, govorimo o jednom eksperimentu. U praksi, niko ne zna kako bi se ponašale te iste osobe u svom redovnom poslu, kod kuće, sa porodicom, u svakodnevnoj rutini). I da zaključimo, ispitanici ovog digitalnog detoksa su se složili u jednoj rečenici: ovo je bilo životno iskustvo koje im je definitivno promenilo živote!

Čvrsto su obećali jedni drugima da će ostajati offline uveče i preko vikenda. Želeli su da uvedu benefit digitalnog detoska u svoje svakodnevne male živote.

 Biti online i anksioznost. Odvikavanje kao medicinski tretman 

„Digitalna detoksikacija neće rešiti problem čovekove zavisnosti od tehnologije. Ona na kratko to prekida, ali za pravo ‘skidanje‘ s digitalnih uređaja čovek mora svesno i koncentrisano svakodnevno raditi na tome“, ističe dr. Lari Rosen s Kalifornijskog univerziteta.

Dodaje kako ljudima kompulzivno proveravanje e-mailova i društvenih mreža zapravo ne pruža nikakvo zadovoljstvo:

„Takvo ponašanje zapravo je potreba da se čovek reši stresa i anksioznosti. Dakle to je više ponašanje iz potrebe, a ne iz nekog zadovoljstva. Tipično je to ponašanje iz stava ‘moram‘ i ako osoba to ne uradi, loše se oseća.“

* Da je situacija zaista izmakla kontroli, pokazuju i rezultati brojnih istraživanja. Korisnici Instagrama provedu prosečno 21 minuta dnevno na ovoj društvenoj mreži. Korisnici pametnih telefona dnevno proveravaju Facebook 14 puta, a telefon otključavaju i zaključavaju više od 100 puta na dan! Dokazao je to i spomenuti dr.Rosen nakon što je sa svojim saradnicima sproveo istraživanje u kom je ispitanicima oduzeo njihove mobilne telefone. Pokazalo se da su svi u određenom stepenu osećali pravu separacijsku anksioznost.

To su zabrinjavajuća otkrića.

Toliko smo navikli na svoje uređaje da bismo se radije odrekli nekih važnih stvari pre nego njih„, upozorio je dr. Rosen.

Ako smo iskreni prema sebi priznajmo da smo se prepoznali bar delimično u svemu navedenome. Znate ono kad  zaboravite mobilni kod kuće, a otišli ste na ceo dan van kuće – osećala sam kao da mi fali deo ruke – kaže jedna ispitanica. Sve su ovo znaci zavisnosti i da vam je digitalna detoksikacija hitno potrebna.

Početak digitalne detoksikacije* Psihijatrijska bolnica u Pensilvaniji pokrenula je u septembru 2013. program za zavisnike od Interneta, prvi program takve vrste u SAD-u i Kanadi. Tokom desetodnevnog boravka u Medicinskom centru Bradford svi oni čiji je život preuzela ‘mreža svih mreža‘ imaju priliku da se reše ove „napasti“.

Zavisnost od Interneta je problem koji se javlja često kao i alkoholizam kaže jedna od doktorki, osnivač programa. Program za odvikavanje od interneta osmislili su stručnjaci s iskustvom u borbi protiv zavisnosti od droge i alkohola, a cena iznosi 14.000 dolara. Toliko košta grupna terapija koja se sastoji od psihološke evaluacije i trodnevne ‘digitalne detoksikacije‘.

Pacijentima tokom boravka u bolnici, naravno upotreba računara nije dozvoljena, a kod pacijenata može doći do depresije, razdražljivosti pa čak i nasilja. Osnivači programa ističu kako činjenica da zavisimo od moderne tehnologije ne znači nužno kako smo zavisni i od interneta.

Ko na kraju vodi glavnu reč?

Kao i kod svakog rešavanja zavisnosti, tako i prilikom ovoga treba postaviti realne ciljeve i jasnu strategiju. A realnost je da se niko neće u potpunosti odreći svojih pametnih telefona, tableta ili računara. No dolazi do i te kakvih pozitivnih promena, glavna je odluka da ne dozvolite da  vam računar i telefon vode glavnu reč u životu. Kako? Stručnjaci imaju nekoliko pametnih predloga.

* izbacite korišćenje bilo kog uređaja za vreme obroka. Dakle kada doručkujete, ručate ili večerate sve uređaje udaljite od sebe i po mogućnosti isključite zvukove. Polako žvaćite, ne žurite;

* dalje, stručnjaci preporučuju i da svoje gadgete ne nosite u krevet. Tačnije, nemojte ih koristiti barem dva sata pre spavanja;

* ako ikako možete ne dirajte telefone i tablete tokom vikenda. Verovatno i sami imate neke ideje kako smanjiti korišćenje bilo kog uređaja pa ih samo sprovedite u delo.

* očekujte da će vam na početku biti teško, ali nijedna promena nije laka pa dajte sve od sebe da izdržite. Dugoročno će vam se isplatiti, pojašnjava dr. Rosen: „Bićete mirniji, odmorniji, smanjićete napetost i ono najvažnije – bićete više svoji i u dosluhu sa samim sobom„.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: