Saveti

Bezbednost dece u saobraćaju iz ugla auto škola

Važba prelaska pešačkog prelaza
Važba prelaska pešačkog prelaza

Neverovatno dinamičan ritam saobraćaja utiče na sve nas, bez obzira živeli mi u gradu ili nekom manjem mestu. U našoj zemlji problem bezbednosti osobe u saobraćaju postavlja se veoma naglašeno, posebno problem bezbednosti dece u saobraćaju.

Ovo je tema koja nikad nije beznačajna i o kojoj treba stalno govoriti i pisati. Polazimo od zadate činjenice: tempo kojim se odvija saobraćaj na našim putevima je izuzetno brz, a ogroman je nesklad između tempa kojim raste saobraćaj i stepena pripremljenosti učenika za pravilno vladanje u sve složenijim uslovima saobraćaja.

Imajući to u vidu, kao i činjenicu da je čovek u saobraćaju činilac od kog u prvom redu zavisi bezbednost saobraćaja, potrebno je permanentno i sistematski raditi na saobraćajnom vaspitanju mladih.

Pogledajmo šta o tome kaže auto škola Fest.

Ciljevi saobraćajnog vaspitanja

Nastava saobraćajnog vaspitanja u školama treba da ima prvenstveno vaspitni karatker.

Šta to tačno znači? Ovakav vid učenja ima za cilj da doprinese bezbednosti učenika kao učesnika u javnom saobraćaju kroz stalan proces vaspitavanja svesnog i disciplinovanog učesnika u saobraćaju koji poznaje saobraćajne znakove i propise.

Ukratko – cilj je da učenik razvije saobraćajnu kuturu ponašanja. Oni koji drže nastavu ovog tipa trebalo bi da upoznaju učenika sa pravilima koja vladaju u saobraćaju, da neguju kod učenika osećanje lične odgovornosti, da ga nauče da se pridržava saobraćajnih propisa, solidarnosti i saobraćajnom drugarstvu.

Zainteresovati učenika da neprestano prati razvoj saobraćaja i saobraćajne kulture uopšte.

Saobraćajne navike dece prilikom kretanja na javnim saobraćajnim površinama

Iako se saobraćajna kultura detaljnije počinje učiti u osnovnoj školi, vrlo je važno da zbog bezbednosti deteta i svih učesnika u saobraćaju, roditelji nauče decu pre polaska u prvi razred nekim osnovnim stvarima koje se tiču ponašanja u saobraćaju. Kad govorimo o kretanju dece u saobraćaju, ono će se naravno u više od 90 posto slučajeva odvijati uz prisustvo odrasle osobe.

U velikim gradovima niko neće pustiti dete mlađe od sedam godina da se samostalno kreće ulicom.

Svakako da ono mora naučiti da bude sigurno u svoje postupke, odgovorno i samostalno.

Kada sa decom šetate prometnim ulicama, roditelji – imate izvrsnu priliku da budete pedagozi i vaspitači!

Učite dete kako se u različitim situacijama ponaša kako se ne bi dogodila situacija da je polazak u osnovnu školu pred vratima, a ono ne razume osnovne saobraćajne principe.

Najmlađi učesnici u saobraćaju

Program saobraćajnog vaspitanja u osnovnoj školi

U osnovnoj školi (nije se mnogo promenilo poslednjih 30 godina) program saobraćajnog vaspitanja teče uglavnom kroz razrede ovako:

  • u prvom razredu se uči: prelaz preko ulice i raskrsnice, šta su to saobraćajne nezgode, kako vozači upozoravaju pešake davanjem signala (zvučnih i svetlosnih)
  • u drugom razredu se uči: o kretanju pešaka u naseljenom mestu i van njega (u koloni, koja strana ulice, kako se noću hoda ulicom), ponašanje putnika na autobuskoj i železničkoj stanici, uloga saobraćajne milicije, koji su to učesnici u saobraćaju.
  • u trećem razredu se uči: vrste vozila, pravo prvenstva na putu, koje su dečje igre ne/dozvoljene na ulici i kada (sankanje, klizanje).
  • u četvrtom razredu: regulisanje saobraćaja, ne/poštovanje pravila, saobraćajne patrole, označavanje smera kretanja i znaci na putu.
  • Od petog do osmog razreda sistematizacija prethodno spomenutih znanja i ponavljanje svih pravila uz postepeno dodavanje informacija o međusobnoj saradnji učesnika u saobraćaju, održavanju puteva, obaveštenjima i odgovornostima svih učesnika u saobraćaju.

Saobraćajne patrole su veoma važne za bezbednost dece

U toku školske godine, policajci su angažovani na obilasku škola i okoline. Na početku svake školske godine, tokom septembra meseca kontrola je pojačana i osnovci su sigurni i bezbednije prelaze ulicu kada su tu omiljene im čike u plavom. Saobraćajci su stručno osposobljeni za regulisanje saobraćaja i na uniformi imaju uočljive oznake.

Za osnovnu školu danas postoje ne samo udžbenici u vezi saobraćajnog vaspitanja, već se tokom godine organizuje poseta službenih lica iz uprave saobraćaja i zaposlenih iz „Auto moto saveza„. Oni deci drže praktična predavanja tokom kojih im pokazuju osnovne stvari o saobraćajnoj kulturi.

Deca u početku uče osnovne stvari o opštim pojmovima: vozila na putu, naselje, obilaženje, preticanje, propuštanje vozila, odstojanje, rastojanje, brzina.

Naravno, svaki razred će imati drugačiji nivo praktične obuke. Deci osnovne škole je teško da razllikuju vertikalnu saobraćajnu singalizaciju od svetlostne ili znakove obaveštenja od znakova naredbi. Zato u kasnijim razredima, u sedmom i osmom na primer, ove znakovi obaveštenja, table i oznake upoznaju detaljnije.

Možda je naporno da se dete prvog i drugog razreda (i pored svih predmeta) optereti još i brojnim pravilima saobraćajnog ponašanja, ali što ih ranije dete upozna, ranije će postati odgovorno i samostalno, što je cilj.

Tako učitelji odvode decu i na poligone za polaganje vozačkog ispita gde uz pomoć saobraćajca dobiju praktično znanje. Tek tamo mali učesnik u saobraćaju ima šta videti: svetlosnu saobraćajnu signalizaciju, opremu za označavanje ivica kolovoza, opremu za označavanje radova i preperka, saobraćajca kako reguliše protok vozila na raskrsnici.

Prekomerna brzina

Tipične situacije u kojima deca kao pešaci su najviše izložena riziku kao učesnici saobraćaju

Deca predškolskog uzrasta, a posebno đaci osnovne škole, spadaju u grupu ugrožene kategorije učesnika u saobraćaju. Deca najčešće stradaju zbog:

  1. prelaženja kolovoza van pešačkog prelaza
  2. iznenadnog iskoraka na ulicu tj. kolovoz
  3. zbog igre na kolovozu (istrčavanje za loptom na primer) ili sankanja
  4. kretanje među parkiranim vozilima
  5. vožnja koturaljki ili rolera na asfaltnim površinama ili duž ulice

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije za bezbednost dece u saobraćaju

U saobraćajnim nesrećama u svetu, deca najviše stradaju kao pešaci (38%), zatim kao putnici/vozači u vozilima (36%), motociklisti (14%), biciklisti (6%) i kao ‘ostali učesnici u saobraćaju’ (7%).

Svetska zdravstvena organizacija izdvaja deset efikasnih strategija za povećanje bezbednosti dece u saobraćaju:

Kontrola brzine u saobraćaju

Prekomerna ili neprimerena brzina jedan je od najvećih rizika za nastanak saobraćajnih nesreća. Smatra se da je neprimerena brzina uzrok 1/3 saobraćajnih nesreća u visokorazvijenim državama dok je u slabo i srednje razvijenim državama taj udeo i veći.

Kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća potrebno je ograničiti brzinu u skladu sa namenom saobraćajnica, ali i vremenskom prognozom, ograničiti brzinu do 30km/h u delovima saobraćaja s povećanim brojem pešaka, koristiti kamere, saobraćajne znake, signalna svetla i opremu (prepreke i table).

U Londonu je uvedeno obavezno ograničenje brzine na 30 km/h u okolini škola što je dovelo do smanjenja stradanja pešaka za 50%, a biciklista za 28% (period1987-2006.)

Ograničenje nivoa alkohola u krvi kod vozača

Alkohol je veliki problem i uzrok saobraćajnih nesreća. Rizik za nastanak saobraćajnih nesreća je i kod koncentracije alkohola od 0.04g/dl (0.4 promila) u krvi vozača.

Srećmo postoje zakonske odredbe koje limitiraju maksimalno dopuštenu količinu alkohola u krvi vozača (0.5 promila ili manje, za mlađe vozače 0.02 promila li manje). Naravno česte provere koncentracije alkohola u krvi vozača su neophodne.

Upotreba kaciga za bicikliste i motocikliste

Za decu koja voze bicikl i/ili motocikl, korištenje kaciga je najbolja mera zaštite od povreda glave. Pravilno korišćenje kaciga smanjuje rizik od povrede glave za 69% (biciklisti), kod motociklista za 40%. Trebalo bi postaviti standarde za određene tipove kaciga i stalno raditi na edukaciji roditelja i dece o važnosti upotrebe zaštitnih kaciga tokom vožnje bicikla/ motocikla.

Prevoz dece u sedištima namenjenim isključivo njima

Kako bi se smanjio broj povređene dece u vozilima, ona trebaju biti pravilno vezana u odgovarajućim sedištima (u zavisnosti od uzrasta, visine i težine). Korištenje sedišta smanjuje rizik od težih povreda prilikom saobraćajnih nesreća za 59% kod dece uzrasta 4 – 7 godina. Preporuke za siguran prevoz dece uključuju primenu zakonskih odredbi, obavezu proizvođača automobila za ugradnju sistema za fiskiranje sedala, edukaciju roditelja za pravilno korištenje auto-sedišta.

Bolja vidljivost dece u saobraćaju

Da bi se pešaci i biciklisti u saobraćaju zaštitili maksimalno preporučuje se nošenje svetle odeće, korištenje reflektujućih materijala na odeći, torbama i slično, obavezna upotreba svetala na biciklima i na motociklima tokom celog dana.

Poboljšanje infrastrukture na ulicama

Prilikom izgradnje novih saobraćajnica treba voditi računa o merama bezbednosti. Postojeće saobraćajnice treba poboljšati u cilju povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju. To se može postići postavljanjem odgovarajućih saobraćajnih znakova, svetala, signalizacije, pešačkih prelaza, odvajanjem različitih učesnika u saobraćaju, izgradnjom trotoara za pešake, biciklističkih staza i fizičkim odvajanjem saobraćajnica za kretanje vozila u suprotnim smerovima.

Unapređenje dizajna i sigurnosnih standarda vozila

Dizajn i primena sigurnosnih standarda pri proizvodnji vozila doprinosi povećanju bezbednosti odraslih i dece kako u samom vozilu tako i van njega (spoljašnjeg dela vozila u cilju smanjenja povreda prilikom naleta na pešake, vazdušni jastuci, ugradnja kamera i alarmnog sistema za detekciju manjih objekata i sl.)

Smanjenje rizika za mlade/nove vozače

U nekim državama dozvoljena je donja granica za upravljanje osobnim vozilima je 15 godina. Mlađi vozači su posebno rizična grupa učesnika u saobraćaju. Zbog neiskustva, češće upotrebe alkohola i/ili droga, potrebe za dokazivanjem pred vršnjacima (brza vožnja) češće uzrokuju saobraćajne nesreće.

Kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju novi vozači preporučuje se uvođenje obaveznog osposobljavanja za upravljanje vozilima kroz više nivoa. U državama u kojima je uvedeno obavezno osposobljavanje vozača za upravljanje vozilom kroz razrede došlo je do smanjenja saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali novi/mladi vozači za 46%.

Zbrinjavanja dece povređene u saobraćajnim nesrećama

Poboljšanje hitnog medicinskog zbrinjavanja, transporta i rehabilitacije povređenih u saobraćajnim nesrećama veoma je važno, smanjuje se stepen pojave teških posledica nesreća kao što je invalidnost. Potrebno je osigurati edukaciju prosvetnih radnika i svih ostalih koji se brinu o deci kako bi naučili primenu osnovnih postupaka pružanja prve pomoći kod povreda. Trebalo bi povećati broj bolnica, unaprediti sistem pedijatrijske zdravstvene zaštite dece predškolskog uzrasta, organizovati savetovališta.

Nadzor dece na putu

Roditelji (i svi ostali koji su u pratnji dece na putu) igraju važnu ulogu u procesu vaspitanja dece u smislu tumačenja šta se događa oko njih. Njihovu nadzornu ulogu na kraju spominjemo jer je naročito korisna u sprečavanju događanja neprijatnih situacija koje smo gore spominjali.

Nadzor je na primer proveravanje da li dete koristi kacigu, da li je selo u svoje sedište i vezalo pojas i da li se pridržava saobraćajnih pravila utvrđenih za zone u blizini škola. Nadzor, u kombinaciji s drugim strategijama, sigurno će pomoći detetu da se snađe u ovom, za njega neverovatno dinamičnom i opasnom, svetu saobraćaja.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

1 komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

  • Ja recimo ne mogu da razumem vožnju na volanu bicikle, to viđam svakog dana… deca voze jedna drugu tako po prometnim ulicama i to niko ne kažnjava.

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: