Turizam Srbije

Žrnov, masoni, neznani junak – sve enigme sa vrha Avale

Spomenik Neznanom junaku
Spomenik Neznanom junaku

Svaka metropola ima svoju enigmu. Beograd ih ima nekoliko, a o jednoj od njegovih najvećih u ovom tekstu piše Dušan Stojanović.

Ima tako nekih priča koje ambis istorijskih previranja proguta za svagda. Zapisane ili nezapisane, od njih ne ostane mnogo, kao da im nikada nije ni bilo suđeno.

Sa vrha Avale, gde pogled seže na nizije Vojvodine i Šumadije, posmatra nas još jedna takva nevidljiva misterija i veliki znak pitanja na koji ćemo teško moći da u dogledno vreme damo zadovoljavajuće odgovore.

Velelepni spomenik Neznanom junaku krije tajnu o jednom nestalom gradu koji nikada nije dovoljno istražen. Ovo je priča o njima.

Srednjovekovni grad Žrnov

Srednjevekovni grad Žrnov
Srednjevekovni grad Žrnov

Grad se nalazio na vrhu Avale, na visini od 511 metara. Žrnov ili Žrnovo, kako je još nazivan, bio je grad tvrđava sa koje se pogled spuštao na Beograd. Arheolozi tvrde da se ovde još pre 4000 godina nalazilo rudarsko naselje.

Prisustvo Kelta na Avali kao i u Beogradu je istorijski utvrđena činjenica i veruje se da su oni postavili temelje tvrđavi. Avala je zbog svojih rudnih bogatstava bila bitno odredište u istoriji a jedni od prvih rudara koji su ekploatisali rudu na njoj bili su i Skordisci, pleme nastalo mešanjem Srba i Kelta, pa su po nekim teorijama oni podigli prva utvrđenja.

Na tim temeljima kasnije su Rimljani podigli svoje osmatračnice. Odatle su kontrolisali prilaze Singidunumu i nadzirali rudarske kopove po obodima Avale. O značaju i korišćenju Žrnova u vreme Vizantije ne postoje pouzdani istorijski dokazi ali je izvesno da je prvo pravo utvrđenje ovde podignuto za vreme Despota Stefana.

Osmanlije na (H)avali

Krenuvši uspešno sa osvajanjem srpskih teritorija nakon poraza srpske vojske na Kosovu Osmanlije su stigle i nadomak Beograda, a godine 1442. zauzele su i sam Žrnov. Odmah po osvajanju ojačali su njegov istočni i južni bedem, međutim, već dve godine kasnije, bivaju prinuđene Segedinskim mirom na obnovu srpske despotovine i vraćanje tvrđave Srbima na neodređen period.

Zrnov

Taj period ipak nije dugo trajao. Neposredno posle smrti Janoša Hunjadija i Đurađa Brankovića turska vojska opet kreće na Beograd i 1458. zauzima Žrnovo. Opsada Beograda ipak nije uspela, ali Turci od Žrnova, koje ojačavaju, prave tvrđavu za opsadu grada koji je u mađarskim rukama.

Opsednuti osvajanjem Beograda, Turci su tvrđavi nadeluli ime Havala, što znači smetnja ili pregrada, a po njoj je ostalo i današnje ime planine, Avala. Sa padom Beograda, 1521.  i sama tvrđava počela je da gubi svoj strateški značaj. Ipak, veruje se da je u Žrnovu postojala vojna izvidnica sve do 18.veka.

Sve skice, ilustracije i fotografije Žrnova, objedinjene na jednom mestu:

 

Kako je grad izgledao

Žrnovo se sastojalo od Donjeg i Gornjeg grada, gde je Gornji grad predstavljao srpsku tvrđavu sa Osmanlijskim proširenjem, a Donji bedem koji prati oblik planine. On se nadovezivao na Mali grad koji je za osnovu imao pravilni petougao, okruživao ga je suvi šanac.

Pravac prostiranja Malog grada bio je severozapad – jugoistog i on odgovara položaju današnjeg spomenika Neznanom junaku. Mali grad sa dve kule na jugoistočnom bedemu je najstariji deo Žrnova i predstavljao je utvrđenje u vreme kada su Srbi vladali Žrnovom. Podignut je u srednjem veku ali se ne može tačno odrediti datum gradnje. Poslednje delove grada, kule, bedeme i suvi šanac oko celog grada podigli su Turci 1458. godine.

Ilustracija Žrnova
Ilustracija Žrnova

Od grada danas nema ni traga, postoje samo zapisi o njegovom izgledu i par fotografija koje se čuvaju u Narodnom muzeju. Evlija Čelebija isticao je da je Žrnov jedno od šest najzačajnijih srpskih utvrđenja. Putopisac Feliks Kanic navodi samo da su na Avali Rimljani imali svoju osmatračnicu, a da su prvo utvrđenje podigli srpski vladari, kad i koji on ne navodi.

Što se porekla imena Žrnov tiče, pretpostavlja se da je ime dobio po žrvnju (vodeničarski kamen) za meljavu rude iz rudnika koji su postojali po obodima Avale, koja je pre Turaka nosila ime Žrnov.

Nesrećna sudbina Žrnova

Nakon što je od 18.veka prestala igrati ulogu bitnog vojnog postrojenja, tvrđava Žrnovo prepuštena je zubu vremena.

Međutim, problem nije samo u tome što o njoj u ono doba formiranja srpske države nije brinuto kako zaslužuje, već u tome što je neobjašnjivim nemarom i gotovo varvarskim činom samog srpskog kralja Žrnovo sravnjeno sa zemljom pre nego što je uopšte istraženo u celosti.

Istorijski i kulturološki značaj Žrnova bio je takav da bi se njime ponosili i najveći svetski gradovi, ali Beogradu kao da je smetao.

Godine 1934. srpski kralj Aleksandar  I Karađorđević je u okviru plana za podizanje spomenika Neznanom junaku naredio rušenje srednjovekovnog srpskog grada kako bi se visoravan na Avali iskoristila kao temelj za novi spomenik. Zašto za taj spomenik nije iskorišćeno neko drugo uzvišenje u okolini Beograda, kojih ima dovoljno, ostaće enigma zauvek.

Priča o neznanom junaku

Tokom Prvog svetskog rata, 1915.godine, podno Žrnova, u borbama srpske i nemačke vojske, poginuo je petnaestogodišnji srpski dečak. Nemci su ga sahranili i na improvizovanom drvenom krstu iznad groba ostavili natpis „Ein unbekannter serbischer soldat“, ili, „Jedan nepoznati srpski vojnik“.

Ovako je počela priča koja je dvadeset godina kasnije dovela do rušenja Žrnova.

Nije prošlo mnogo vremena od završetka rata, a grob nepoznatog junaka postao je poznato utočište za nesrećne srpske majke. Naime, mnogo je dece-ratnika poginulo i ostalo da leži bez obeležja, pa je ovaj grob ulivao tračak nade mnogima da tu leži baš njihov sin, unuk, brat. Čobani iz sela na Avali svakodnevno su kitili grob i ispredali priče o lepoti i junaštvu palog mladog ratnika. Isprela se legenda koja je bila potrebna ucveljenom narodu koji je preživeo golgotu i užas u minulom ratu.

Tako se javila potreba da se grob ispita i legenda ovekoveči. Ispitivanja su poduzeta 1921. i utvrđeno je po odeći i municiji u rukama da je neznani junak zaista srpski vojnik koga je neprijatelj sahranio, verovatno se sažalivši nad njegovom mladošću. Pronađeni leš bio je bez levog plućnog krila koje je razneto granatom i neko je prokomentarisao da je neprijatelju bilo nemoguće da sahrani i ratnikovo srce. Danas je nepoznati junak sinonim za sve žrtve koje je Srbija podnela za vreme Prvog svetskog rata.

Gradnja spomenika Neznanom junaku

 

Karijatide na spomeniku
Karijatide na spomeniku

Bilo kako bilo, tek, spomenik Neznanom junaku i srednjovekovni grad Žrnov kao da nisu mogli da postoje jedno kraj drugoga, silom sudbine ili hibrisom vladarske volje.

U vreme kada je kralj Aleksandar Karađorđević odlučio da na Avali sagradi spomenik Neznanom junaku praksa gradnje takvih spomenika već je bila uzela maha u Evropi, kao odavanje počasti stradalima u Velikom ratu i sve u vreme kada je na vlast došao čovek koji će pokrenuti novi rat, još većih razmera. Ipak, bile su to godine kada se slavio mir, odavala se počast stradalima u njegovo ime, i verovalo se u mogućnost izgradnje pravednijeg i boljeg društva.

Prolem u vezi sa ovim spomenikom tiče se njegove lokacije. Zašto je jedan istorijski spomenik od neprocenjive vrednosti morao da plati cenu brisanja sa lica zemlje da bi se stvorio prostor za novi spomenik. Kada su se počele širiti glasie o rušenju Žrnova ljudi su verovali da je u pitanju neukusni trač, a kada je vest već postala zvanična i srpska pravoslavna crkva pobunila se protiv namere vladara.

Međutim, kralj je bio odlučan u svojoj nameri. Očevici tvrde da se jednom prilikom neko usudio da mu prigovori zbog rušenja starog srpskog grada na šta je on odgovorio da je mislio da su Žrnovo podigli Turci.

Sve u svemu, gotovo simbolično, tri velike eksplozije satrle su Žrnovo sa zemljom tako da od njega danas nije ostalo ni traga.

Masoni i jugoslovenstvo

Na granici teorija zavere i proverljivih istorijskih činjenica stoje priče o kraljevoj želji da se jugoslovenstvo uspostavi na mesto srpstva čak i u svesti srpskog naroda, što je simbolično učinjeno rušenjem srpskog spomenika zbog izgradnje jugoslovenskog, kao i o kraljevom članstvu u masonskoj loži i o spomeniku na Avali kao o još jednom masonskom simbolu na teritoriji Beograda.

Jedan od onih koji su se srčano pobunili protiv ideje da se spomenik postavi na Avali bio je i Branislav Nušić. On je kralju predlagao da se plan o izgradnji usmeri na sam centar Beograda, prekoputa Trga Republike. Kralj ga nije poslušao, međutim, ironijom sudbine, na mestu koje je Nušić predložio za spomenik Neznanom junaku danas leži njegov spomenik.

O povezanosti sa masonima kada je kralj Aleksandar u pitanju postoji mnogo podataka. Preduzimajući posao rušenja Žrnova kralj je u ruci držao srebrni čekić, jedan od osnovnih masonskih simbola. Radovi su povereni najpoznatijem jugoslovenskom vajaru tog vremena, Ivanu Meštroviću, koji je takođe pripadao slobodnim zidarima.

On je na ogromnom belom platnu, sa potpuno odrešenim rukama, naslikao nacrt nove građevina na vrhu Avale. Nova građevina je predstavljena kao originalna, ali je u pitanju replika  grobnice persijskog cara Kira. Sam oblik okrnjene piramide jedan je od osnovnih masonskih simbola.

Spomenik zapravo predstavlja grobnicu ka kojoj vode dve kapije i građena je od crnog jablaničkog granita. Sa obe strane ulaza stoje po četiri granitne karijatide obučene u nošnju naroda Jugoslavije, ali bez realističnog dočaravanja detalja. Pretpostavlja se da je ideja graditelja i kralja koji nije doživeo kraj radova bila da se nad prestonicom nove države postavi spomenik koji neć nositi nacionalnu obojenost samo jednog od njenih naroda. Zašto je Žrnovo moralo da plati cenu rušenja zarad toga ostaje pitanje oko kojeg se sukobljavaju mišljenja i dan danas.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

1 komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

  • Volim istoriju i volim da sabiram i kada saberem ne znam da li su nas vise zkopali „nasi kraljevi,politicari“ ili strani zavojevaci ali kako kod okrenes nama SRBIMA nece biti dobro.Tesi me samo jedna stvar sto koliko god se oni trudili da nam se satre i seme i pleme ima neko ko je iznad svih nas i na kraju sve dodje na svoje mesto.Zao mi je neduzne sirotinja strada,a i ne zna koliko su izmanipulisani od tih istih nazovi „kraljeva i politicara“.Boze cuvaj Srbe jer niko drugi i nece i ne moze.

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: