Scenario: David Magee, Yann Martel
Režija: Ang Lee
Producent: Ang Lee, Dean Georgaris
Glumci: Suraj Sharma, Irrfan Khan, Rafe Spall, Tabu, Ayush Tandon, Adil Hussain
Zamislite da je noć, potpuni mrak. Izgubili ste sve svoje u brodolomu. I pored toga što ste sami na celom svetu, sami ste i usred okeana i plutate ko zna gde, izgubljeni u vremenu i prostoru. I još zamislite da desetak metara od vas plovi gladni bengalski tigar po imenu Ričard Parker…
Da li verujete da takva priča postoji? Iako deluje bajkovito, mi smo poverovali u nju, ako je sudeći po našim emocijama u toku i po završetku ovog veličanstvenog filma.
“Pijev život” nas vodi na jedno dugo i nezaboravno putovanje, postavljajući nam neizbežno pitanje o čovekovom mestu u beskonačnom svemiru. Svoju neverovatnu priču ispričaće sada već odrastao Pi (Irraf Khan) kanadskom piscu koji želi da napiše knjigu. Pi je veoma filozofski nastrojen prema svom iskustvu i poziva pisca na religiozno putovanje u kome će, kako kaže, naći razlog da počne da veruje u Boga. I onda kreću flešbekovi…
Gledamo malog indijskog dečaka po imenu Pi, koji odrasta u prelepom zoo vrtu, budući da mu je otac vlasnik istog. Ovaj dečak neobično radoznalog duha pokazaće svoju veliku potrebu da razume svet, svemir i religiju, podstaknut bajkovitim pričama svoje majke, a usmeren racionalnim razmišljanjima oca.
Još jedna crta njegovog karaktera će isploviti na površinu na samom početku i pokazaće da će biti potpuno različit od svih. To je njegova istrajnost i rešenost koju primećujemo onda kada odluči da pobedi podsmeh u školi zbog svog imena i u jednom danu sebi uspeva da dodeli nadimak po kome će ga svi pamtiti – Pi.
Malog dečaka će podjednako zainteresovati Hrišćanstvo i Islam i uz svoju Hindu veru nastaviće da se moli i drugim Bogovima, želeći da pokaže da je Bog dostupan za sve i voli sve ljude, što oslikava njegovu neizmernu želju da svom životu dâ dublji smisao.
Nakon brodoloma koji će zauvek promeniti njegov bezbrižan i sanjalački život, sledi najteži i najdirljiviji deo filma koji će svakog gledaoca držati na ivici do samog kraja, pogotovo u 3D verziji.
Danima sam sa tigrem na okeanu, sa ajkulama i kitovima ispod sebe, a prejakim suncem ili olujom iznad glave, Pi će se boriti da sačuva prisebnost, dok će ga strah od tigra držati u životu, a briga o njemu davati smisao.
Sa psihološke strane, film toliko dobro oslikava kompleksnost ljudske prirode da će i sam gledalac proći kroz mnoge faze gledajući ga. Od potpune paralize prilikom suočavanja sa najvećim strahom gledajući gladnog tigra u oči, preko početka komunikacije sa njim, pa sve do trenutka u kome će se dodirnuti i zajedno deliti patnju. Veza koja će se stvoriti između njih, pored toga što je neophodna da bi preživeli na okeanu, ima mnogo dublje značenje. To je veza koja nastaje kada se dodirnu dve duše, dva sveta, čovek i zver.
Mnogi psihološki momenti su vredni pomena u filmu – suočavanje sa gubitkom cele porodice, suočavanje sa najvećim strahom, sa smrću, usamljenošću. Ali možda treba posebno izdvojiti momenat neopisivivog gladovanja kada svako biće doživi psihološku i fizičku metamorfozu i čini stvari koje nije nikada pre. Ovaj film prikazuje upravo pomeranje svih čovekovih granica i njegovih mogućnosti i pokazuje nam ono najgore i najbolje što može isplivati iz svakog od nas u graničnim situacijama.
Fotografija i specijalni efekti u filmu su zadivljujući. Scena koja će gledaocu ostati urazana u sećanju je scena na okeanu pod vedrim zvezdanim nebom, dok je pod morem čarobno osvetljen sav životinjski i biljni svet i deluje kao privid u kome su pomešana Pijeva i tigrova sećanja i halucinacije izazvane iscrpljenošću i glađu. Ta očaravajuća i veličanstvena scena vrtloga osećanja, misli, brodoloma, planktona, ajkula, šarelina vodenog sveta zasijaće u punom sjaju pred našim očima čineći da se osećamo kao da smo sjedinjeni sa kosmosom.
Podeljena su mišljenja o ovom filmu. Neki kažu da religijska priča nije dovoljno obrađenja, drugi tvrde da je potpuno bajkovita i nestvarna. Mada je teško poverovati da ovakva lirska, poučna, dirljiva i prosvetljujuća priča može da ostavi gledaoca ravnodušnim.
Život svakodnevno pokazuje da je prepun čuda. Da li ćemo verovati u njih ili ne, ili se prepustiti našoj potrebi da verujemo, ostaje na svakom od nas da odluči.
Na 85. dodeli Oskara (2013.) film “Pijev život” je višestruko nagrađen. Dobio je Oskara za najbolju režiju, specijalne efekte, kameru i originalnu muziku. Po mom mišljenju, sa pravom.
Napisala, Ana Todorović Radetić, pratite je na njenom twitter profilu ovde.
Uključi se kroz komentar