Kulturni ćošak

Istorija muzičkih slušalica: od telefonskih do bežičnih slušalica

Slušanje muzike

Iznenađujuće ili ne, ne žele svi da slušaju muziku koju mi volimo – u prevozu, na poslu, u školi… Zbog ovog, ali i mnogih drugih razloga, slušalice su postale neophodne u svakodnevnom modernom životu. Već u XIX veku ljudi su pronašli način da samo oni slušaju ono što žele, a danas su svima dostupne bežične slušalice, poslednji krik tehnike.

Prve slušalice: kako je sve počelo?

Mnogo pre vokmena, diskmena, MP3 plejera i YouTube-a, osmišljene su slušalice koje zapravo uopšte nisu bile povezane sa muzikom. Tokom osamdesetih godina XIX veka prve slušalice koristili su telefonski operateri, kako bi im ruke bile slobodne za rad.

Ove slušalice bile su nezgrapne, masivne i teške čak pet kilograma, a zbog glomaznosti morale su da se nose i na ramenima.

Međutim, već 1885. godine pronalazači su se dosetili da bi ove slušalice mogle biti upotrebljene za slušanje – muzike. Ali to nije bilo jeftino, pa samim tim, nije bilo ni svima dostupno. Oni koji su mogli da plate britanskom audio sistemu, tzv. „Electrophone System“, da iz udobnosti svog doma slušaju muziku iz najbliže operske kuće, mogli su da iz fotelje uživaju u vrhunskoj muzici. Doduše, te slušalice su više ličile na stetoskop nego na današnje moderne bežične slušalice, ali su funkcionisale.

Prve slušalice koje izgledom najviše podsećaju na današnje osmislio je pronalazač Natanijel Balduin 1910. godine. Iako su se dva telefonska prijemnika (slušalice) povezana uz pomoć žica već uveliko koristile kod radio operatera, Balduin je uspeo da ovaj koncept poboljša i modernizuje, i to iz svoje kuhinje. Veliki „bum“ dogodio se kad je sklopio ugovor sa američkom vojskom, zbog čega su one ušle u masovnu upotrebu.

Problem je bio to što Natanijel Balduin nije imao osećaj za „biznis“. Naime, on nije patentirao svoj pronalazak i on mu nije doneo mnogo. Bankrotirao je i do kraja života je bio suočen sa teškim životnim uslovima.

Modernizovanje slušalica u XX veku

Prve dinamičke slušalice našle su se u prodaji 1937. godine. Njihov naziv bio je „DT-48“, a proizvođač nemačka kompanija „Beyerdynamic“. Zanimljivo je da se ovaj model i dan-danas proizvodi i može se kupiti! Iako su nastale decenijama pre elektrostatičnih, ovo je bio najveći iskorak nakon izuma Natanijela Balduina. Dinamičke slušalice su i dalje vrlo popularne na tržištu.

Austrijska kompanija „AKG“ na svom početku, tokom polovine XX veka, bavila se proizvodnjom opreme za bioskope. Međutim, ono po čemu su se istakli nisu bili filmski projektori i bioskopska platna nego njihova audio tehnika. Mikrofon koji su osmislili proslavio ih je u svetu, a koristili su ga svi – od radio stanica i pozorišta, preko klubova i kabarea.

Njihove elegantne „K120“ slušalice doživele su isti uspeh, a zbog svog minimalističkog izgleda bez problema bi se i danas mogle prodavati.

Najvažnije ime kad je reč o modernizovanju slušalica ipak nije ni „Beyerdynamic“ ni „AKG“ nego Džon Kos, izumitelj prvih stereo slušalica sa nazivom „Koss SP-3“. Nastale su 1958. godine kao dodatak uz nove stereo gramofonske ploče.

Iako Džon Kos nije imao fakultetsko obrazovanje i bio je samo džez muzičar iz Milvokija, zahvaljujući svom izumu uspeo je da osnuje vrlo uspešnu kompaniju „Koss“ koja i danas proizvodi slušalice, a da su u korak sa trendovima potvrđuje to što u svojoj ponudi imaju i vrlo moderne bežične slušalice. Džon Kos je pravi dokaz da je nekad dovoljan talenat i želja da bi se ono što mislimo da je nemoguće ostvarilo.

Šezdesetih godina prošlog veka u svetu audio opreme glavne su bile elektrostatične slušalice. Prva kompanija koja je krenula sa njihovom proizvodnjom bila je japanski „Stax“, a predstavila ih je na važnom sajmu u Tokiju. Na američkom tržištu pratila ih je kompanija Džona Kosa. Ovaj tip slušalica i dalje nije bio najpraktičniji zbog svoje veličine i težine od jednog kilograma. Čekalo se na bolje rešenje.

Sonijeva revolucija u slušanju muzike

Ako bi trebalo da izaberemo najvažniji trenutak u istoriji slušalica, to bi definitivno bio trenutak kad je kompanija „Soni“ osamdesetih godina na tržište izbacila svoj legendarni vokmen. Odjednom, slušalice su morale da postanu prenosive, mobilne, lagane i male. Kompanija „Soni“ je pametno uz vokmen prodavala i svoje praktične, raznobojne „MDL-3L2“ slušalice koje se mogu nositi u ušnoj školjci. Tada se pojavljuju i okoušne slušalice.

Slušanje muzike nikad više nije bilo isto!

XXI vek i potreba za što boljom izolacijom zvuka

Koliko je Sonijev vokmen važan za kraj XX veka, toliko je iPod kompanije „Apple“ važan za početak XXI veka. Od njihovog pojavljivanja na tržištu 2001. godine do danas, prodato je preko 300 miliona iPodova. U paketu sa njim dobijaju se karakteristične, male, bele slušalice koje su sve poznate face u jednom trenutku morale da imaju.

Takođe, ljudi sada žele bubice, odnosno kanalne slušalice, kako bi zvuk što bolje bio izolovan u odnosu na okolinu. Niko ne želi da osoba koja sedi pored njega, na primer u autobusu, čuje muziku iz slušalica.

Bežične slušalice: da li smo došlo do idealnih slušalica?

Bežične slušalice su slušanje muzike i zvučnih knjiga, kao i gledanje filmova, učinile nikad lakšim. Sa njima ne morate da brinete kako ćete potrošiti vreme prilikom putovanja u vozu, autobusu, autu ili avionu.

Bežične slušalice su slušanje muzike i zvučnih knjiga, kao i gledanje filmova, učinile nikad lakšim.

Nema zapetljavanja kablova ni prekida kontakta jer funkcionišu zahvaljujući Bluetooth konekciji. Bežične slušalice su lake za upotrebu, udobne i vrlo praktične, a baterija može dugo da traje. Kod nekih modela, baterija se sama, automatski, dopunjuje, pa ne morate da brinete ni o tome. Zbog nepostojanja kablova ne ograničavaju pokret kao obične slušalice, pa su odličan izbor za zimu jer ne morate na niskim temperaturama napolju stalno da podešavate kabl i premeštate uređaj na koji su slušalice povezane iz džepa u džep.

O kvalitetu zvuka koji se čuje preko bežičnih slušalica ne treba ni govoriti. Krasi ih i sigurnost, jer vozači mogu bezbedno da pričaju telefonom preko njih, a da istovremeno najnormalnije upravljalju vozilom.

Teško je zamisliti šta će biti novo nakon bežičnih slušalica. Ostaje nam da vidimo da li će kompanije ipak uspeti da na tržište izađu sa nekim potpuno inovativnim načinom slušanja muzike koji će još više odgovarati modernom čoveku.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: