Samodisciplina, Brajan Trejsi i Maršal Goldsmit – savršena kombinacija

Kao što već znate Brajan Trejsi dolazi u Beograd, ovoga puta zajedno sa Maršalom Goldsmitom, najvećim učiteljem liderstva na svetu.

Dvodnevni seminar „Dva najbolja poslovna dana u 2017.“ rezervisan je za 29. i 30. Maj 2017. godine u organizaciji  kompanije „BBEE Trening i Edukacija“.

Koliko je rada, odricanja, posvećenosti i samodiscipline potrebno da se napiše oko 70 knjiga, od koji su mnoge bestseleri, prevedene na preko 40 jezika, zna samo Brajan Trejsi, čovek koji je prešao put od siromaštva do bogatstva, postavši na tom putu jedan od najboljih govornika na svetu u oblasti ličnog i profesionalnog razvoja (godišnje govori pred  preko 250,000 ljudi, a ukupno u svom životu pred preko 5 miliona ljudi, širom Amerike, Kanade i 70 zemalja širom sveta).

Kada je Brajan Trejsi upitao Kop Kopmejer-a, autora četiri knjige od kojih svaka opisuje 250 principa uspeha, koji od hiljadu principa on smatra najvažnijim, Kopemejer mu je odgovorio:

“ Samodisciplina – sposobnost da se naterate da radite ono što bi trebalo, kada bi trebalo, bez obzira na to da li  vam se to radi ili ne.”

Ukoliko možda zaziremo od same te reči, svesni da je za postizanje iste potrebno veliko odricanje, žrtvovanje, ogromna volja kao i gore navedena sposobnost, trebalo bi najpre da imamo na umu šta nam ona zapravo donosi. Od momenta kad krenemo da radimo na sopstvenoj disciplinovanosti, jako brzo možemo primetiti da naše „samopouzdanje raste, počinjemo sebe da cenimo više, a slika koju imamo o sebi se popravlja. Naš mozak otpušta endorfin i mi postajemo srećni i ponosni na sebe.”

Za one koji smatraju da nemaju ovu karakteristiku dobra vest je da se ona može  steći kroz praksu i ponavljanje. Brajan Trejsi izdvaja 9 vrsta samodiscipline koje možemo razvijati, a da pritom svaki aspekt našeg života podignemo na viši nivo i unapredimo ga. Ono što je za nas ohrabrujuće je da radeći na jednoj od samodisciplina mi jačamo i ostale, samodisciplina jedne vrste preliva se i pozitivno utiče na ostale osnažujući ih. Međutim, isto tako slabost u jednoj od njih negativno se odražava na sve ostale.

Disciplina jasnog razmišljanja

Disciplina jasnog razmišljanja je prva disciplina koju Brajan Trejsi izdvaja kao neophodnu. On smatra da je jasno razmišljanje jedna od težih disciplina i da je za nju potrebno odvojiti vreme, 30- 90 minuta dnevno.

Važne odluke ne smeju se donositi na brizinu jer je praksa pokazala da su brze odluke koje donosimo u vezi sa porodicom, novcem, karijerom najčešće pogrešne odluke. Važno je da svakodnevno vežbamo osamljivanje na neko vreme jer nam upravo ono pomaže da aktiviramo svoj nadsvesni um i pokrenemo svoju intuiciju.

Disciplina svakodnevnog postavljanja ciljeva

Pre nego što počnemo sa svakodnevnim postavljanjem ciljeva, potrebno je da se zapitamo šta zapravo želimo od svog života, a kako najčešće uopšte nije lako doći do odgovora, na nama je da postavljamo sebi ovo pitanje sve dok ne dobijemo odgovor.

Može nam pomoći da zamislimo šta bismo radili kada novac ne bi bio nikakav problem, šta bismo odmah radili drugačije da imamo 10 miliona dolara i samo još deset godina života, a da pritom imamo potrebno iskustvo i obrazovanje, kao i sve kontakte koji su nam potrebni da ostvarimo svoj cilj.

Možda će vam u tome pomoći ovaj video Trejsi nam daje formulu po kojoj se pravilno pišu ciljevi: ciljevi se uvek pišu u sadašnjem vremenu, potvrdnom obliku i počinju prvim licem jednine. Potrebno je da ih pišemo onako kako bismo nekom saopštavali neku činjenicu o sebi…

Umesto da cilj zapisujemo u bezličnom i odričnom obliku

„Ne raditi više ovaj posao do kraja 2017“ …

formulacija našeg cilja treba da bude u potvrdnom obliku:

„Ja (prvo lice koristimo jer tako ističemo ličnu odgovornost za postizanje cilja) menjam posao do kraja decembra 2017.“

Pišu se svakoga dana, ne prepisuju se već je korisnije ako ih se svakodnevno prisećamo. Vremenom se oni menjaju, razvijaju i rastu. Uspešni judi koji su pratili upravo ova Trejsijeva uputstva često mu govore  kako im je  ova navika izmenila živote na bolje.

Disciplina upravljanja vremenom

Neophodno je da napravimo spisak svih svojih obaveza koje treba da obavimo tokom jednog dana, a najbolje vreme za pisanje spiska sa obavezama koje imamo je pred spavanje kako bi se njima pozabavila i naša podsvest dok mi spavamo.

Brajan Trejsi nam predlaže metod ABCDE za postavljanje prioriteta, koja se zasniva na posledicama koje snosimo za neobavljanje određenog zadatka. Pod stavkom A pišemo ono što moramo uraditi- a ukoliko to ne obavimo snosimo ozbiljne posledice. Pod B pišemo ono što bi trebalo da uradimo sa blažim posledicama. Stavka C predstavlja ono što volimo da radimo – bez posledica za neizvršenje. D predstavlja sve ono što možemo delegirati tokom tog dana, a E ono što možemo eliminisati da bismo sebi oslobodili još vremena. Ukoliko imamo više stvari pod A, njih organizujemo pod A1, A2, A3 itd. Jutro počinjemo sa A1 pa sve dok ne stignemo do slova E.  Upravo ova disciplina ima pozitivan efekat na sve ostale, osim toga daje dobre rezultate jako brzo.

“Ako želite da postignete uspeh, neka vam pređe u naviku da radite ono čega se plašite” – Ralf Valdo Emerson.

Hrabrost je jedna od disciplina na kojoj treba raditi svakodnevno

Ona podrazumeva  da radimo ono što od nas zahteva da se što češće suočavamo sa svojim strahovima, izlazeći tako iz svoje zone komfora.

„Kada se suočavamo sa svojim strahom i krećemo se prema njemu, strah postaje manji, a mi postajemo hrabriji. Moramo izdvojiti jedan strah koji imamo i disciplinovati sebe da se suočavamo sa njim, radimo sve što je potrebno, što brže možemo.

Rezultat koji se dobija kada se jedan strah izdvoji i sa njim suočava je ogroman,  on nam daje snagu i samopouzdanje da idemo kroz život i da se suočavamo sa svakom situacijom koja u nama izaziva strah.“

Hrabrost se sastoji iz dva dela: prvi deo  je onaj koji je potreban da se u nešto upustimo, nešto počnemo i pokrenemo i onda kada nam niko ne garantuje uspeh. Drugi deo hrabrosti je onaj koji je potreban da izdržimo, čak i kada smo obeshrabreni i kada poželimo da odustanemo.   

Disciplina sticanja navika koja doprinose izuzetnom

ovde je potrebno da zacrtamo svoj cilj – da zamislimo kako bi naše telo izgledalo da je savršeno. Ono što je ovde neizostavno jeste da svakodnevno vežbamo ili barem šetamo.

Brajan Trejsi, energični čovek od preko 80 godina drži celodnevna predavanja ne odajući znake umora, dok publika koja ga satima sluša polako posustaje, smatra da  je najbolje vreme za vežbe odmah nakon što ustanemo i pre nego što počnemo o tome da mislimo. On smatra da ako ovo radimo duže od  21 dan, ova navika postaje deo naše svakodnevne rutine do kraja života.

Potrebno je jesti manje, a vežbati više, eliminišući iz ishrane tri bela otrova: brašno, šećer i so, umesto toga poželjno je jesti više salate i laganije hrane. On naglašava da nam redovne lekarske kontrole  i odlasci kod stomatologa mogu produžiti život.

Disciplina redovne štednje i investiranja

“Odlučite da danas izađete iz dugova i postanete finansijski nezavisni.” B. Trejsi, a evo i kako to one predlaže: oni koji su već zaduženi treba da počnu tako što će ovog meseca uštedeti 1 % svojih prihoda, sledećeg 2% pa sve dok ne dođu do cifre od 10 % ili  čak 15%. Trejsi predlaže da sa mantre “ Ja volim da trošim” pređemo na “Ja volim da štedim“, kao i da najvažnije kupovine odložimo za 30 dana, a da se plaćanje obavlja kešom umesto karticom, jer je mnogo bolnije nego kada plaćamo nevidljivim novcem.

Pre nego što krenemo u investiranje neizostavno je napraviti istraživanje, za čije je proučavanje važno odvojiti isto onoliko vremena  koliko nam je bilo potrebno da zaradimo sumu novca koju ulažemo u investiciju.

Disciplina napornog rada

Disciplina napornog rada nam definitivno otkriva tajnu Trejsijevog ličnog uspeha. On ističe pravilo da tokom radnog vremena radimo sve vreme, izbegavajući besmislena ćaskanja sa kolegama, čitanje novina, surfovanja po internetu i slične aktivnosti koje nam oduzimaju vreme, kao i da upravo mi treba da budemo osoba koje će ostati sat vremena duže na poslu kako bismo završili svoj posao i isplanirali sledeći dan.

Važno je da se što češće zapitamo kako na najkorisniji način možemo da provedemo svoje vreme u datom trenutku, a ukoliko nas nešto ometa i odvlači od posla ponavljamo sebi

„ Nazad na posao, nazad na posao, nazad na posao.“

Disciplina kontinuiranog učenja

“Radite na sebi onoliko koliko radite na poslu” Džim Rouan.

Trejsi preporučuje da dnevno čitamo od 30 do 60 strana što je jedna knjiga nedeljno, a pedesetak godišnje. Onima koji puno vremena provode putujući na posao preporučuje slušanje audio materijala, koji nam mogu popuniti 500 do 1000 sati  godišnje.

Prisustvovanje na  stručnim seminarima koje drže eksperti iz naše oblasti može nam kroz jednu ideju koju na seminaru čujemo uštedeti godine napornog rada i tumaranja u mraku.

“ Radite na sebi kao da vaša budućnost zavisi od toga, jer zavisi.” 

Disciplina istrajnosti

Disciplina istrajnosti je poslednja, ali ne ni najmanje važna, naprotiv upravo bez istrajnosti necemo biti u stanju da sprovedemo u  delo 8 prethodnih samo-disciplina.

„Istrajnost je mera vere u sebe i u ono što radite, a što više verujete u ispravnost onoga što radite, više ćete biti uporni, što više budete istrajavali više ćete verovati u to što radite.“

Najveći test samodiscipline događa se onda kada istrajavamo uprkos teškoćama, kada prilikom obavljanja zadatka dajemo sve od sebe, bez obzira na to kako se osećamo.

Razvijajući samodisciplinu naš karakter razvija i stiče snagu koja nam pomaže da istrajemo uprkos svim preprekama sve dok konačno ne uspemo u onome čemu težimo. Potrebno je da ovu neizostavnu ličnu karakteristiku vežbamo sve dok ona ne postane deo naše prirode, baš kao disanje. Kada stignemo do tog stupnja možemo smatrati da su naš uspeh i budućnost  kakvoj težimo zagarantovani.

Napisala Marija Huber.