U malom mestu na jugu današnje Srbije u drevna vremena skupiše se neka čudna bića. Ljudi ne htedoše da veruju u njih, a njima to i odgovaraše. Al, novac, besposlen um i Đavo ne miruju.
Zemlja promeni izgled, počeše da izranjaju strašne figure iz zemlje.
Uvidevši da se dešavaju čudne stvari šačica ljudi krenu da gradi crkvu u podnožju čudnog kamenja. Danas ovaj lokalitet nazivaju Đavoljev kamen ili Vražja stena.
Sve što bi izgradili za dan, tokom noći se dizalo na planinu. Kako i zašto, ni danas se ne zna, crkva se izgradi, a mitska bića zabraniše čin venčanja u ovoj crkvi.
Prođe puno vremena. Ljudi zaboraviše, a posle dugo branjenje ljubavi, odvažni mladić i lepa devojka odlučiše da se uzmu i venčaju baš u ovoj crkvi. Čin venčanja se završi, ali konji sa čezama u kojima beše mladoženja pomahnitaše i on pade u ambis. Za njim je skočila i njegova izabranica. Od tada mesto dobi današnje ime.
Legenda kaže, da iako su venčanja zabranjena, ova crkva pomaže nerotkinjama. Mlade žene se provlače pod nekakav kamen, a sam ritual znaju samo retke starice iz Trgovišta.
Od urbanih legendi, puno ljudi spominje kvar na automobilu, pogotovu ako se noću prolazi ispod Đavoljeg kamena. Postoji i puno svedoka koji se kune da su videli neko čudno biće, pod nazivom Omaja.
I dan danas, ako neko sam prelazi reku, noću na ovom mestu, po priči žitelja Trgovišta, dešava se da im nešto skoči na leđa. Kažu Đavo ne kvasi noge, pa pronađe prevoz na drugu stranu Pčinje. Mi ne bi smo ovo da proveravamo, a oni hrabriji, neka sami dokažu suprotno!
Uključi se kroz komentar