Isposnica Svetog Prohora Pčinjskog

Danas je 28. jun, Vidovdan. Srbiji se uvek dešavalo nešto krupno na taj dan. Možda zbog toga, možda i zato što čak tri dana nisam izlazio iz kuće, rešio sam da ga provedem neobično. Sa odličnim drugarom, doktorom Stefanom Milosavljevićem odlučili smo da posetimo isposnicu Svetog Prohora Pčinjskog.

O manastiru Sveti Prohor Pčinjski pisali smo više puta. Jednu stariju galeriju slika možete pogledati ovde, a forumska diskusija o legendama i čudesima ovog Sveca odavno je započeta.

Od Vranja do manastira se stiže za oko pola sata. Sada se gradi novu auto put ka Makedoniji i Grčkoj, pa čovek ne može da se snađe ni gde da se uključi, ni gde da se isključi sa puta. Ali, nekako smo stigli. Nisam kršten, al kako tradicija nalaže, zapalili sam sveće za žive i mrtve, i zadržali se jedno pola sata u crkvi diveći se neobično živom enterijeru. Evo jednog kadra čisto da prenesem igru svetla i senki.

Nakon toga, ono što je meni uvek interesantno, volim da proćaskam sa monasima, odnosno osobljem u prodavnici suvenira. Pustim ih da pričaju, nekada naletiš na mudru osobu koja te prosto produhovi, nekada se pokaješ što si išta rekao. Pristojno smo ćaskali, konstatovali smo da se veliko zlo nadvilo nad celim svetom, i da će valjda biti bolje.

Kupio sam i teglicu manastirskog bagremovog meda, dobili uputstvo za put ka isposnici i krenuli. Staza do isposnice je odlična. Ima nekih 2,5 kilometara od kojih, možda 2 planinskim putem, a ostatak kroz šumu. Obično u ovakvim šetnjama teme počnu da se roje, pa se dosta brzo stigne.

Signalizacija je odlično obeležena (pohvale planinarima), lagana, stiže se za manje od sat vremena. Uspon je težine 1 na skali od 1 do 10, što znači da mogu i oni najmanji i najdeblji.

Do ovog časa ovo je bilo jedno od onih prelepih mesta kojih nema na internetu. Nismo ni pretpostavljali ovako lepe pejzaže nad malom kamenitom klisurom. Ono što je činjenica, dve dimenzije na fotografiji ili videu ne mogu preneti impresije. Treba čovek ovo uživo da poseti. Ako planirate posetu Svetom Prohoru Pčinjskom, a put će vas kad tad navesti, odvojite još dva sata za skrivenu lepotu Srbije.