Turizam Srbije

Etno kuće gradskog muzeja u Leskovcu

Nakon priče o Hisaru i njegovoj enigmi Dušan Stojanović iznosti nove zanimljivosti o mestima u kojime retko ko pa svrati.

Istorija se čuva u udžbenicima, sećanjima, predanjima i spomenicima. Istoriju čuvaju i stare građevine, naročito onda kada su netaknute rukom vremena i nekim čudom spašene od rušenja. A to u Leskovcu nije bilo lako jer se zna da je malo koji grad tako stradao u savezničkom bombardovanju 1944-e, da je u toj meri u jednom gradu uništeno sve što je bilo lepo i vredno pažnje.

Danas u Leskovcu postoji tek nekoliko objekata koji datiraju pre Drugog svetskog rata, kao čuvari uspomena na jedno davno izgubljeno vreme. Među njima se naročito ističu Gradska kuća Bore Dimitrijevića Piksle i Šop-Đokićeva kuća.

Gradska kuća Bore Dimitrijevića-Piksle

Gradska kuća u Leskovcu zapravo se vodi kao istureno odeljenje leskovačkog muzeja. Nalazi se u Ulici Učitelja Josifa br.10, nadomak Saborne crkve, u starom delu grada.

Kuća Bore Dimitrijevića-Piksle
Kuća Bore Dimitrijevića-Piksle

Kuća je jednospratna zgrada građena u balkanskom stilu u 19. veku. Tačan datum gradnje se ne zna ali se pretpostavlja da je stara bar 150 godina. Za posetioce je otvorena od 2002.godine i bogata je eksponatima iz 19-og veka. Kuća nosi ime po Bori Dimitrijeviću zvanom Piksla, agronomu, glumcu, reditelju i direktoru leskovačkog pozorišta i tokom cele svoje istorije u vlasništvu je porodice Dimitrijević.

U pitanju je kuća na sprat. Fasada, prema ulici, ima dva erkera (ispada) koji se drže na konzolama, a iz dvorišta zatvorenu divananu, koja se nosi na dva četvrtasta stupca od drveta. Ulaz u zgradu je iz dvorišta, ispod divanine. Najpre se ulazi u malo predsoblje iz koga drvene stepenice vode na sprat.

Na spratu je prostran vestibil, iz koga se ulazi u tri veće i jednu manju sobu, kao i na divananu, koja je za nekoliko stepenica viša od poda sprata. ovde se nalazi i jedno manje odeljenje iz koga se, pomoću lestvica, penjalo na tavan.

Enterijer kuće
Enterijer kuće

Tokom vremena, zarad očuvanja i sprečavanja urušavanja, zgrada je pretrpela neke promene. Dimnjaci, konzole koje nose erkere i spoljašnja prozorska krila morali su biti zamenjeni novima, pa danas pomalo odudaraju od arhaičnog izgleda ostatka zgrade. Takođe, morala su biti zamenjena i vrata, kao i podovi koji nisu mogli odoleti zubu vremena.

Soba dr Žaka Konfina čini poseban deo Gradske kuće. U pitanju je Leskovčanin jevreskog porekla, koji je živeo i više godina radio u rodnom gradu kao lekar i pisac. Sam Konfin nije stanovao u kući porodice Dimitrijević ali je njegova soba rekonstruisana u okviru kuće dosta verno.

U sobi se nalaze njegove stolice, sto, pisaća mašina, stalak za cveće, dok zid krasi porodična fotografija i obilje njegovih knjiga. Književna zaostavština Žaka Konfina broji preko 800 naslova.

Mnogo više detalja o samom Narodnom muzeju možete pogledati ovde:

Šop-Đokićeva kuća

Kuća je stara oko 100 godina. Krasi je otvorena divanana na spratu, koja je celom jednom svojom stranom i polovinom druge vezana uz konstrukciju same zgrade, a ostale se strane drže na tri drvena stupca. Gornji deo fasade natkriljen je vrlo izbačenom strejom koja se smatra jednim od najlepših i nafunkcionalnijih elemenata naše stare arhitekture.

Šop-Đokićeva etno kuća u Leskovcu
Šop-Đokićeva etno kuća u Leskovcu

Ulaz u zgradu je ispod divanine, levo od njega su stepenice za sprat, a sa obe strane su vrata koja vode u sobe. Iz te prostorije se ulazi u podrum koj izauzima polovinu površine prizemlja. Kao što je najčešće slučaj, najlepši deo građevine smešten je na spratu. Tu dominira prostrani hol iz koga vode vrata ka drugim prostorijama i na divaninu koju krasi lepo dekorisana tavanica.

Desno od divanine je najinteresantniji objekat u kući, prostrana soba čija je tavanica ukrašena duborezom kakvih nije mnogo sačuvano kod nas. Na drugom kraju je prostorija nalik ostavi u kojoj se nalazi zasveden amam. Kuća je stavljena pod zaštitu države zbog značaja za našu staru arhitekturu.

Po odluci Višeg suda kuća će verovatno biti vraćena porodici Šop Đokić, jer su nasledici uspeli da se izbore za rehabilitaciju njihovog dede Milorada Šop Đokića koji je novembra 1944. godine proglašen za narodnog neprijatelja u svojoj 33. godini, osuđen na smrt streljanjem i sahranjen bez ikakvih obeležja u masovnoj grobnici nedaleko od sela Slavnik, na jugu Srbije.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: