Međunarodni sajam turizma u Beogradu je najveća i naznačajnija turistička manifestacija kod nas, već 39 godina pokazuje veliki profesionalni nivo u poslovanju.
Broj izlagača i posetilaca Sajma svake godine je sve veći pa izlagači iz celog sveta kroz atraktivne programe nude posetiocima nove aranžmane za predstojeću turističku sezonu. Nekako po tradiciji, svake godine svoju ponudu promovišu: Grčka, Hrvatska, Crna Gora, Turska, Bugarska nudeći sajamske cene i druge pogodnosti.
Najvažniji zadatak sajma turizma je naravno predstavljanje Srbije, njene tradicije i kulturnih bogatstva. Domaće turističke agencije u ponudi obavezno naglase gastronomske kvalitete, dobru klimu, razvijen seoski turizam (etnosela) i posetu banjskim lečilištima. Dobar podsticaj od pre dve godine je uvođenje vaučera kao pogodnosti za boravak u domaćim turističkim centrima, gde preko 30.000 građana upoznaje lepote Srbije.
Prateći sajmovi sajmu turizma su i Međunarodni Sajam opreme za hotelijerstvo i ugostiteljstvo, Sajam vina Beo-Wine i Sajam suvenira.
Vreme održavanja i radno vreme sajma
39. Sajam turizma održaće se na Beogradskom sajmu od 23. do 26. februara 2017.
Radno vreme sajma turizma 2017: 23. februar: od 10 do 18h, 24. februar: od 10 do 19h, 25. februar: od 10 do 19h i 26. februar: od 10 do 17h.
Cena ulaznice za sajam turizma 2017
Pojedinačna ulaznica je 300 din, grupna ulaznica je 200 din, parking 200 dinara po satu.
Sajam turizma je član Svetske asocijacije poslovnih turističkih sajmova (ITTFA).
Pročitajte:
[php snippet=2]
Zanimljosti o turizmu Srbije
1834. otvoreni su za turiste prvi namenski turistički objekti u Srbiji. Jedna od prvih goste je dočekala Sokobanja (sa kupatilima, konakom i pratećim objektima).
1840. od ove godine do kraja veka gradi se niz gostionica i hotela koje primaju strane putnike i goste. „Grčka kraljica“, „Bosna“, „Kasina“, „Srpska kruna“, „Imperijal“…
1862. izlazi list Putnik u Novom Sadu, prvi list za za zabavu koji je pisao i o turizmu
1884. prvo putovanje železnicom od Beograda do Niša (važan putnik u vozu bio je kralj Milan Obrenović).
1889. Orijent Ekspres prvi put prolazi kroz Beograd i Niš na putu ka Istanbulu
1923. osniva se Putnik u Beogradu, prva turistička agencija u Srbiji
1953. osnovan je Turistički savez Srbije
1967. počinje da radi Viša turistička škola u Beogradu
1978. prvi Međunarodni sajam turizma u Beogradu
Teorijska priprema za sajam
Jedan od najvećih ostvarenja srpske posleratne arhitekture predstavlja usaglašenu celinu izuzetnih prostornih i arhitektonskih vrednosti. Izgrađen je u razdoblju od 1954. do 1957. godine prema zamisli projektanata: arhitekte Milorada Pantovića i inženjera Branka Žeželja i Milana Krstića.
Sajam je zamišljen kao savremeno oblikovan urbanistički kompleks čiji je kompozicioni akcenat stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezana pasarelama.
Krajem 19. i poč. 20 veka otpočela je intenzivna izgradanja objekata industrijske namene na prostoru koji se formirao uz Savsku obalu – od raskrsnice Mostar duž Bulevara Vojvode Mišića. Pored Vajfertove pivare izgrađeni su: Parni mlin, Državna markarnica, Vapina fabrika hartije, Fabrika duvana i dalje, uz Obrenovački drum fabrika šibica, boja i šećera. Razdoblje između dva svetska rata donelo je ambijentu niz objekata stambenog i poslovnog sadržaja među kojima se posebno izdvaja zgrada Državne štamparije.
Posle II sv. rata podiže se zgrada Geokarte (poznata kao tip socrealističkog graditeljstva). Stari Mostar menja ambijent ne samo podizanjem Beogradskog sajma već i projektovanjem auto-puta „Bratstvo i jedinstvo“, mosta „Gazela“ preko Save (od 1968. do 1970.) i rakrsnicom Mostar petlja (1970).
Značaj sajma
Prva ideja o organizovanju privredne izložbe u Beogradu javila se još početkom druge decenije 20. veka. Trgovinska komora planirala je da prvog marta 1914. organizuje „Opštu zemaljsku izložbu„, ali je Prvi rat osujetio ovaj poduhvat. 1933. se osniva „Društvo za priređivanja sajmova i izložbi„. Do konačne realizacije ove ideje došlo se u jesen 1937. kada je održan „Prvi beogradski međunarodni sajam“. Tada je to bila najveća sajamska površina u jugoistočnoj Evropi. Izgradnja ovog kompleksa kao prve realizovane arhitektonsko-urbanističke celine, simbolično je označila početak formiranja budućeg modernog grada Beograda. Međutim, usled okolnosti Drugog svetskog rata, taj prostor je pretvoren u nacistički logor, a svi objekti porušeni tokom savezničkog bombardovanja u proleće 1944.
Od svog osnivanja 1978. godine pod kupolama Sajma održano je bezbroj takmičenja, muzičkih koncerata, izložbi knjiga, sajmova automobila, nameštaja, turizma, graditeljstva, nautike, lova i ribolova, hortikulture i mnogih drugih. Sajam turizma je jedan od pet najposećenijih sajmova Beograda.
Arhitektura Beogradskog sajma
Arhitektura Sajma zasnovana je na savremenom modelu kupolastih hala od prednapregnutog betona. Arhitekti Miloradu Pantoviću je kao diraktan predložak poslužila Glavna izložbena hala Salona automobila u Torinu 1949.
Najveća hala sa kupolom raspona 97,5 m postala je slavno graditeljsko pregnuće. Ukupan predviđeni izložbeni prostor bio je 45.000 m² u zatvorenom i 37.000 m² na otvorenom i poluotvorenom prostoru. Ima 4 velike hale pod kupolama i desetak manjih.
Za prilike i uslove šezdesetih godina, ovaj projekat je bio nešto grandiozno i veličanstveno. Inženjerska inovacija je pre svega bila funkcionalnistička zato što je pored tako ogromnog prostora za izložbe, manifestacije i razna dešavanja, imala svoje pristupne puteve (i sa reke i sa kopna), sve hale su imale svoje ulaze za posetioce, pomoćne prostorije i montažne elemente.
Kretanje posetilaca je bilo osmišljeno po uzoru na način kretanja posetilaca kroz izložbe i muzeje.
Napisala: Valentina Branković
Preporuka
-
Ocena:
Siže:
Dobrodošli na najveću smotru turizma u regionu: beogradski sajam turizma 2017.
Uključi se kroz komentar