Saveti

Garni hoteli – definicija i značenje

Unutrašnjost hotela

Piše: Valentina Branković

Prateći razvoj međunarodnih putovanja, hotelijerska preduzeća u svojoj globalnoj orijentaciji vrše stalna prilagođavanja tržišnim tendencijama. Prilagođavanja se pre svega odnose na izbor adekvatne vrste i kategorije hotela, ali i na iznalaženje novih formi smeštaja.

Time se postavljaju osnove za kvalitet usluga koje će pružati konkretan objekat.

Poštujući definiciju hotelijerstva koja kaže da je ono

„privredna delatnost u okviru ugostiteljstva koja prostorno i funkcionalno objedinjuje usluge smeštaja sa uslugama ishrane, uključujući i prateće usluge koje njima gravitiraju“,

Međunarodno udruženje vlasnika hotela je još 1926. godine donelo odluku o minimumu zajedničkih karakteristika svakog objekta koji pretenduje da se zove hotelski.

Te zajedničke karakteristike se odnose na: organizaciju i upravljanje u funkciji usluge smeštaja visokog kvaliteta, smeštaj i ishranu, arhitekturu i uređenost prostora u i oko objekta, naglašenu sanitarnu i higijensku bezbednost, zaštitu od požara itd. Od tada do danas hotelijeri se trude da budu domišljati, jedinstveni, aktuelni i na usluzi.

Prema čemu se pravi podela hotelskih objekata?

Postoje razne podele hotela, a zajedničko im je da imaju analitički pristup kategorizacije. Teži se pojednostavljenju klasifikacije pa su u Francuskoj oni kategorizovani u grupu „Hoteli i turističke rezidencije„; u Italiji podela je na „Klasične hotele, rezidencijalne hotele, pansione i motele„; u Španiji „Hoteli (hoteli, apartmani, pansioni i moteli) i turistički apartmani“; u Grčkoj važi grupisanje na „Klasične hotele, apartmane, motele i druge objekte“.

Razlike u podelama postoje i one su najčećše vođene sledećim kriterijumima:

– fizičke karakteristike objekta,
– tržišna namena,
– vrsta usluge i načini na koje se one pružaju,
– vreme poslovanja

Mali, srednji i veliki hoteli

Kad se misli na veličinu objekta, logično, podela je na male, srednje i velike hotele.

Dalje se klasifikacija precizno grana i gledaju brojni detalji: broj ležaja koji mora da ima objekat određenog hotelskog tipa, vrsta turističkog mesta gde se hotel nalazi, broj zaposlenih, starost objekta i bezbroj drugih sitnih detalja.

Profitni i neprofitni hoteli

Prema tržišnoj nameni podela se vrši na hotele koji posluju sa ciljem ostvarivanja profita na tržištu i na one neprofitne objekte (ali uz mogućnost naplate usluga kako bi se pokrili troškovi).

Da ne spominjemo već širom sveta proslavljene profitne – komercijalne hotele Marriott, Starwood i Hilton, navešćemo ovde jedan primer neprofitnih hotela.

Zanimljivo je da su hoteli tipa YHA (Youth Hostels Association) karakteristični primer ovih objekta. Ovakvi hoteli (mogu se zvati i  hosteli) su specijalizovani za mlade koji putuju u grupi, poseduju odgovarajuću skromniju opremu i cene i sadržaje prigodne za mlade ljude.

Imaju članice u 60 zemalja sveta. Prema tržišnoj nameni kategorizovani su i svi veći tipovi hotela: resort hoteli, konferencijski hoteli, konvencionalni za održavanje raznih skupova, moteli, svratišta, tranzitni hoteli i rezidencijalni hoteli (namenjeni za duži boravak, pretvoreni od stambenih jedinica).

Garni hoteli i klasični hoteli

Kad je u pitanju način pružanja usluga, tj. sadržaj usluga, onda je uobičajeno grupisanje na garni hotele i klasične hotele.

Celogodišnji hoteli i sezonski hoteli

Smeštajni objekti prema vremenu poslovanja uglavnom se dele na celogodišnje i sezonske. Celogodišnje poslovanje povećava ne samo vreme rada objekta već i probleme koje preduzeće mora da računa: sve se vrti oko odnosa cena-prihod, a koda nas se mogu navesti primeri Zlatiobra i Palića, Kopaonika, Vrnjačke Banje u kojima se značajnim naporima nastoji da se posete i boravci što ravnomernije rasporede tokom godine.

Naravno, hoteli u velikim gradovima nemaju oscilacija, mada neke statistike kažu da je najbolja popunjenost hotelskih objekata u prolećnim i jesenjim mesecima. Hotelski objekti u Parizu, Rimu u Londonu ne samo da nemaju prekide rada već imaju podjednako dobru posećenost i popunjenost kapaciteta.

Garni hoteli definicija

Doručak u beogradskim garni hotelima
Doručak u beogradskim garni hotelima

U Londonu se otprilike posle 1760. godine otvaraju specifični „garni hoteli ili „velike kuće” u kojima su se stanovi iznajmljivali na dnevnoj, sedmičnoj ili mesečnoj osnovi. Njihova je pojava označila napuštanje uobičajenog načina smeštaja posetilaca u svratišta i slične gostionice.

Garni hotel je ugostiteljski objekat koji ima sve odlike hotela (dakle pruža usluge smeštaja i ishrane), ali čija usluga uključuje samo spavanje i doručak.

Po pravilu je lociran u centru grada, može da bude lociran i blizu aerodroma, velikih tržnih centara ili hala za sajmove. Garni hoteli su veoma slični vrsti objekta koje se u hotelijerstvu zovu BB hoteli (Bad and breakfast). Slični su i polupansionskom smeštaju i pansionskom smeštaju u kojima usluga ishrane podrazumeva samo laki doručak.

U današnje vreme sve je više takvih ugostiteljskih objekata tipa hostela i svratišta gde je usluga obedovanja objektivno odvojena i smatra se kao različit paket usluga. To znači da u svakom hotelu možete odvojeno konzumirati uslugu smeštaja od usluge ishrane, ali i obrnuto – ne morate biti gost hotela da bi koristili usluge ishrane i točenja pića u okviru hotelskog objekta.

Prema pravilniku o standardima za kategorizaciju ugostiteljskih objekata Srbije garni hoteli mogu imati od 1 do 5 zvezdica i kao svaki drugi hotel (apart hotel, motel, depandans, kamp, pansion) oznaku kategorije mora imati postavljenu sa spoljne strane na glavnom ulazu u objekat (osim u slučaju kada se objekat nalazi u zgradi pod zaštitom kao kulturno dobro, gde se oznaka može postaviti unutar glavnog ulaza u objekat).

Konačno, moguće su kombinacije osnovnih usluga pa garni hotel, koji je po pravilu lociran u gradu i prvenstveno namenjen poslovnoj klijenteli, može da pruža usluge i drugim segmentima obezbeđuje mogućnost ishrane svima koji borave u tom objektu i žele da u njemu obeduju i za ručak ili večeru (ovo rade po narudžbini- a la cart).

Stil života je bitan faktor koji je osetno uticao na rast pojedinih oblika usluga hotela. Raspoloživ fond slobodnog vremena je mali, organizacija radnog dana u kome je porodica stalno razdvojena odredili su ponašanje stanovništva i u toku odmora.

Drugim rečima, gost koji odseda u nekom garni hotelu jedva čeka da izađe napolje iz objekta i ceo dan boravi u prirodi ili u obilasku kulturnih znamenitosti nekog mesta. Maksimalna sloboda u korišćenju vremena na odmoru i raspored dnevnih aktivnosti proširili su tržište restorantskih usluga i dobrim delom omogućili stvaranje preduzeća za dostavu hrane, ketering. Ishrana je potpuno prepuštena korisnicima, tj. gostima.

To u brojnim slučajevima u turističkim mestima vodi ka stvaranju mreže restorana u blizini smeštajnog objekta.

Garni hoteli u Srbiji i Beogradu 

Garni Hotel Dum
Garni Hotel Dum

Prema podacima Ministarstva privrede iz 2013. sve činjenice ukazuju da su investicije u garni tip hotela najprofitablinije i najisplativije u Srbiji. Od 2005. se značajno promenila struktura hotela u korist garni hotela, manjih hotela i hotela sa višim nivoom usluge

Evo i malo statistika vezanih za poslovanje garni hotela u Srbiji u 2013. godini: tada je u Srbiji bilo 70 garni hotela sa preko dve hiljade ležajeva.

Primetna je ekspanzija ovih hotela i u Beogradu i u Srbiji, a sve u skladu sa trendovima koji su prisutni na hotelskom tržištu u svetu i regionu i sa potrebama održavanja rentabilnosti hotelskog poslovanja.

Ukupan broj hotela u Srbiji 2013. je bio je 225 hotela i 69 garni hotela.

Primetan je porast broja ovih hotela sa 4 i 5 zvezdica naročito u Beogradu. Najveći broj garni hotela bio je u opštini Zemun (5) i opštini Stari Grad (4), Zvezdara, Vračar. Svi oni imali su uglavnom 3 zvezdice. Pogledajte na primer, Garni Hotel Dum Beograd, cene noćenja sa doručkom se kreću od 45 Eura, a za više detalja posetite sajt ovog hotela.

Opredeljenjem da posluju kao garni hoteli, hoteli smanjuju troškove osoblja i nabavke namirnica, a fokus stavljaju na neke druge usluge, kao što su usluge održavanja seminara, konferencija, revija, keteringa i organizacije proslava, jubileja i svadbi.

Isto važi i za polupansionske hotele, a klasičan hotel neće odbiti goste koji traže samo smeštaj.

Posebno treba razraditi planove razvoja garni hotela na destinacijama kao što su: Kopaonik i Zlatibor, Palić, Golija, Divčibare, Tara, Zlatar, Fruška Gora, Kosmaj, Homoljske planine, Jastrebac, Rtanj, Stara planina i dr.



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: