Azija

Tvrđave Severnog Kavkaza u Rusiji

Oblast severoistočnog Kavkaza naseljena je „nahskim narodima“, grupom koja obuhvata Čečene, Inguše, Bacte, Kiste, Ičkerince… Karakterišu ih srodni jezici, kultura, ali i posebna vrsta arhitekture koja je svojevrsna turistička atrakcija.

Nahska utvrđenja nalaze se u današnjoj Ingušetiji. U pitanju su kule koje su deo srednjovekovnih utvrđenja, pravljenih sa ciljem da budu odbrana od osvajača. Utvrđenja se sastoje od visokih kula sa vojnom namenom i nižih građevina u kojima se stanovalo. Najstariji sloj ovih utvđenja vodi poreklo iz prvog veka nove ere.

Danas su ove visoke kule glavni razlog zašto poneki turista „naleti“ u oblast Severnog Kavkaza, i istovremeno jedini nemi svedoci nejasne istorije ove oblasti. Što se same Ingušetije (republike gde se nalaze ove kule) tiče, treba napomenuti da je reč o najmlađoj republici u okviru Ruske federacije koja svoj status republike ima nepunih 20 godina.

Ujedno, u pitanju je i jedna od najsiromašnijih republika Ruske federacije, opterećena korupcijom, protestima i učestalim prenošenjem nemira iz susedne Čečenije na njenu teritoriju. Nalazi se između Severne Osetije, Čečenije i Gruzije. Lingvistički, etnički i verski, Inguši se tek malo razlikuju od Čečena.

Ovakva arhitektura retko gde se može uočiti izvan oblasti Severnog Kavkaza. Višespratne građevine korišćene su kako za odbranu, tako i za stanovanje i poseban je kuriozitet da su morale biti izgrađene u roku od godinu dana od kamenja iz obližnje reke. Ne završiti posao u roku od godinu dana smatralo se velikom sramotom na Kavkazu. Kula koja ne bi bila dovršena bila bi ili demolirana ili ostavljena nezavršena kao znak slabosti graditelja.

Svoj vrhunac u tehnici nahska arhitektura dostigla je između 15. i 17. veka. Kule sa vojnom namenom visoke su preko 15 metara i imaju četiri ili pet spratova i kvadratnu osnovu širine do šest metara. Između spratova se kretalo merdevinama, a postojali su i mali otvori kroz koje se pucalo na protivnike. Krov je prekriven piramidalnim strukturama u više nivoa dok su balkoni bili bez krova da bi se sa njih moglo dejstvovati u slučaju nužde. Građevine su bile ukrašene religioznim simbolima ili simbolima za koje se smatralo da donose sreću (solarnim simbolima, životinjama, šakama neimara).

Većina sačuvanih kula datira iz 12.veka. Nažalost, tokom devetnaestog i dvadesetog veka veliki deo građevina je uništen. Danas postoji oko dve hiljade ovih kula na teritoriji Severnog Kavkaza. Sve do Staljinove deportacije stanovništva 1944. godine u ovim kulama još uvek su živeli ljudi.

Obradio Dušan Stojanović.

Tagovi


Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: