Za one koji nisu iz Niša, evo kako izgleda novi spomenik posvećen Svetom Caru Konstantinu. Njegov portret možete pogledati ovde, u reportaži o Medijani. Danas je ovo jedan od prepoznatljivih suvenira grada Niša.
Car Konstantin jeste kontroverzna ličnost, o njemu može puno da se čita na wikipediji, polemiše u kafanama, a par najvažnijih činjenica su:
– Milanskim ediktom 313. godine, omogućio je hrišćanima, ali i ostalim verskim zajednicama slobodu veroispovesti,
– Osnovao je Konstantinopolj (današnji Istanbul) kao antitežu Rimu i osnovu za jedno novo veliko carstvo – Vizantiju,
– Kanonizovan je za sveca i smatra se Apostolski ravnim,
– Niš je kandidat za obeležavanje jubileja Milanskog Edikta, kao rodni grad Flavija Valerija Aurelija Konstantina Avgusta ili Konstantina I-og Velikikog, jer je rođen u njegovoj okolini 306. godine.
Bliži se 1700 godišnjica Milanskog Edikta i kako stvari stoje osim ovog spomenika neće biti ničeg drugog. Ako dolazite u Niš, mapa je data ovde, a prognoza vremena za 10 dana na ovom linku.
Nema krsta na Viniku niti sličnih građevina. Nadamo se da će nova vlast u Nišu imati sluha za ovaj događaj, jer tada, bar za trenutak Niš će biti centar sveta. Kako vam se dopada?
Još nekoliko podataka za sve koji ne znaju,
Konstantin I Veliki [Flavius Valerius Konstantinus Magnus, oko 280-337], rimski car, rođen u Nisu [antički Naisus].
Za cara ga 360. proglasili rimski legioni u Britaniji; U nizu sukoba otarasio se suparnika i sam zavladao zapadnim delovima Rimskog carstva; 312-24. Vladao s Licinijem, carem Istočnog Rimskog Carstva. Njihovo najvažnije zajedničko delo je Milanski edikt iz 313. kojim se daje sloboda vere svih, a samim tim i hrišćanima.
Posle konačne pobede nad Licinijem 324. sam je vladao celim Rimskim Carstvom, do 337. Bio je prvi rimski car koji je u hrišćanskoj crkvi počeo tražiti oslonac za vlast i robovlasnički poredak u imperiji. Crkvi je dao mnoge privilegije i pomogao joj protiv arijevske jeresi na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. kako bi okončao dogmatske raspre i ujedinjeno hrišćanstvo i stavio ga pod svoju vlast.
Nije pouzdano utvrđeno da li je primio hrišćanstvo, mada ga je hrišćanska crkva proglasila za sveca. Njegovi najvažniji potezi bili su osnivanje nove prestonice na istoku 330., Konstantinopolja [ Carigrad, Istanbul], i dekret iz 332. kojim se kolonima zabranjuje da napuštaju zemlju pod pretnjom da će biti stavljeni u okove i pretvoreni u robove. To vezivanje kolona za zemlju je klica kmetstva.
Njegov neostvareni san je bio da se krsti u reci Jordan. Smrt ga je stigla pre krštenja.