Medijana u Nišu - slike i reportaža

Srbija je protkana Antičkim nasleđem. Srem ima Sirmijum, Istočna Srbija Felix Romulijanu i Viminacijum, južna Justinijanu Primu i Medijanu. Ovo je priča o Medijani, sačinjena i začinjena sa par istorijskih činjenica i nekoliko aktuelnih fotografija.

Vervali ili ne, al u Srbiji je rođeno čak 17 rimskih imperatora! Ovako velika brojka govori da su nekada, ljudi sa ovih prostora bili izuzetno sposobni i uticajni, među kojima se svakako izdvaja Car
Konstantin. Konstantin Veliki (Flavius Valerius Aurelius Constantinus), je rođen u okolini Niša 274. godine, a u razdoblju od 306. - 337. godine je rimski car čija vladavina i odluke su svakako promenile svet.

Medju brojnim odlukama, dve su se posebno izdvajale: donošenje Milanskog edikta i izmeštanje prestonice rimskog carstva.

Medijana je svakako mesto na kome se moraju reći par reči o Konstantinu Velikom. Epitet Veliki dobio je usled dominacije na bojnom polju, jer se celog života borio protiv odmetnutih pretendenata na carski presto i varvarskih upada u carstvo. Kao sin vojnog velikaša, a kasnije i cezara nižeg ranga za teritoriju današnje Britanije upoznaje pokvarenost dvorske politike. Zbog toga nije voleo Rim, i ovde se javlja inicijalna ideja za osnivanjem Novog Rima, koju i uspeva da realizuje nakon što osvaja apsolutnu vlast u carstvu. Podiže Konstantinopolj, postavlja temelje Aja Sofije, gradi hipodrome, kao i sve najmodernije građevine toga vremena. Sam Konstantinopolj postaje pravi centar sveta tek za vreme vladavine njegovog sina.

Kao državnik stabiliše poljuljano carstvo i nakon Milanskog edikta postaje prvi hrišćanski Car. Deluje kao veliki dobrotvor i ktitorhrišćanske crkve. Zanimljivo je da je prihvatio hrišćanstvo neposredno pred smrt, a nakon smrti je kanonizovan i danas se svetkuje kao svetac, apostolski ravnim sa ostalim Hristovim pratiocima. Pre Milanskog edikta branio je hrićane i više od dozvoljenih ovlašćenja, a poznat je i po devastaciji brojnih paganskih hramova širom današnje Grčke, Jerusalima, Italije i Turske. Jedinu ideju koju niju uspeo da realizuje je krštenje na reci Jordan.

Car Konstantin Veliki

Bašta carske palate

U ime Carsta on je proklamovao Milanski edikt 313. godine nove ere. Ovaj dokument je već bio napisan od strane političke oligarhije u Milanu, ali Konstantin je prvi car koji je imao petlju da ga donese. Ovu odluku je doneo pod uticajem svoje majke Helene. Budući da izvorni zapis edikta nije sačuvan dešavaju se i danas loše interpretacije. O njemu saznajemo u svedočenjima i zapisima biografa toga vremena. Njegovim proglašenjem, nije data slobode samo hrišćanima, kako se to često tumači, niti je hrišćanstvo proglašeno državnom religijom. Cilj edikta je bila sloboda verskog izražavanja u Rimskom Carstvu, kako bi se postigao neophodni socijlani, državni i politički mir. Njime paganstvo više nije bila službena religija Carstva i njegove vojske i sve vere su bile ravnopravne.

Ruine i terme

Vratimo se sada Medijani. U 4. veku ona je bila luksuzno predgrađe kasnoantičkog grada i vojnog logora Nais, gde je pored reke Nišave i termalnih izvora bio sagrađen carski letnjikovac nesvakidašnje lepote
i geometrije. Nalazila se na strteškoj raskrsnici Solun - Bliski istok, na vojnom putu Via Militaris.

Konstantin Veliki, ali i drugi rimski zvaničnici koji su dolazili u Nais, i kretali se kasnije ka Serdiki i Konstantinopolju odsedali su u Medijani.

Mozaik unutar palate

Iz te persepktive, kao luksuzno carsko konačište, Medijana nije imala poseban politički, vojni i regionalni uticaj kako se to ponekad interpretira. Medjutim, dešavalo se da Car Konstantin bar po svedočanstvima njegovih biografa boravi i više meseci u svojoj vili na Medijani. O ovome takođe postoje nesuglasice, al kako god, možda su neki idejni elementi izgradnje Novog Rima doneti baš ovde.

Nakon skoro 17 vekova Medijana je arheološko nalazište u istočnom delu grada Niša pored puta za Nišku Banju. Smeštena je nedaleko od Nišave na prostoru od oko 40 hektara uređenih parkova i šuma. U središtu lokaliteta nalazi se tzv. Carska ili Konstantinova Vila dimenzija 100 puta 60 metara, ili oko 6000 kvadrata. Pored nje, od značajnih objekata spadaju terme sa kupatilima, žitnica, vodotoranj i akvadukt, kao i ostaci olovnih cevi kojima se dovodila lekovita voda iz Niške banje.

Skulpure iz narodnog muzeja u Nišu

Prva pionirska istraživanja lokaliteta počinju 1932. godine, a do danas, po grubim procenama, detaljno je istražen samo jedan mali deo. Od eksponata, najpoznatiji je mozaik krilate Meduze koja je kružne kompozicije. Unutrašnjost vile je takođe ukrašena bogatim mozaicima, lepim freskama i simboličkim postoljima za stubove. Pronađeni su mnogi rimski predmeti, skulpture rimskih božanstava, novčići i nakit od keramike, metala i mermera. U jednoj prostoriji 1972. godine otkriven je veći broj kipova, za koje se predpostavlja da predstavljaju Herkula, Askelepija, Higija i Dionisa. Danas se ovi antikviteti mogu videti u arheološkom odeljenju narodnog muzeja u Nišu.

Već krajem 4. veka počinje prvo stradanje Medijane usled požara. Nakon toga, u 5. veku devastaciji je doprinala hunska najezda 441. godine. Pčetkom 8. veka, u vreme prodora Slovena i Avara, palata i letnjikovac su za sva vremena opustošeni.

Danas, u letnjem periodu Medijana je otvrena za turiste i sve zainteresovane ljubitelje drevnina svakim danom, uključijući i nedelju. Ulaz je simboličan, a suvenira još nema. Grupa stručnjaka radi na rekonstrukciji većeg broja eksponata radi masovnije prodaje.

Verujemo da će se najnovijom rekonstrukcijom situacija promeniti, i da će Medijana bar za trenutak, na 1700.-toj godišnjici Milanskog edikta biti centar sveta. Trenutno je počela druga faza radova na obnovi Konstantinove vile, a da se sve odvija po planu, u trenutku pisanja ovog teksta, na vidivdan 2011. godine, glavom i bradom uverio nas je ministar kulture Predrag Marković.