Mistična mesta

Putovanje u središte srca – recenzija

Piše: Milan Todorović, 24. maja, na dan prosvetiteljstva, tj. Ćirila i Metodija

Pored standardnih destinacija u prethodno objavljenim putopisima često smo vas vodili na takozvana „mistična mesta„, a ne retko smo obajvljivali recenzije knjiga „putešestvujuće“ tematike. Spomenuo bih Isisdorin Put oko Sveta, Bracino viđenje legende o Pop Martinu, Bulićev Simeonov pečat i tako dalje.

Ali ovoga puta reč je o jednom drugačijem putovanju. O jednom transcendentom putovanju koje ni manje ni više nego vodi u središte srca. Putovanje koje je nezaobilazno, a od kojeg bi ustuknuli i najodvažniji ljubitelji ekstremnih sportova.

Nedavno, iz štampe je izašla knjiga Jelene PantićPut u središte srca„.

Sa Jelenom pre Jelene prvi put sam proćaskao par godina unazad kada mi se obratila zbog neke AdSense/SEO nedoumice. Nakon toga bih svratio na njen blog, a šta priča mnogo pažljivije slušam posle njenog prvog intervjua kod moje drage Negoslave. Negoslava je inače najsenzibilnija osoba kad je reč o detekciji talenata.

Danas svi znaju za „digitalnog psihologa“ i klance opasnosti kroz koje je prošla. Pretpostavljam da je nagomilano iskustvo dobrih rezultata nametnulo ideju da svoj sistem znanja podigne na jedan viši nivo. Podrška ovakvim projektima se podrazumeva i naručio sam čim pre primerak plavičaste boje „Putovanje u središte srca„. I baš me zanima šta ću vam reći o njoj.

I tako, knjiga je stigla rekordno brzo, a tačno 10 dana od kako se rodila moja druga ćerkica Sofija.

Putovanje u središte srca
Putovanje u središte srca, Jelena Pantić

O emocijama koje ne razumemo iz pera osobe koju razumemo

Proučavam te snažne emocije isto kao i Jelena, verovatno kao i Vi dragi moj čitaoče. Nekad sa bezbedne daljine, nekad neposredno iz vrtloga koje one nose. Više od 10 godina to je moj simpatični hobi, ali sa jednog drugačijeg nivoa i o tome ću nešto reći u delu gde spominjem Junga. Ali Jeleni je ovo profesija i njen glas je odjek. Ali i odgovornost, jer ima težinu.

U tom smislu mnogo mi se dopalo da je probala da da, tj. okupi definicije najbitnih emotivnih entiteta. Ovo je ogromna dodata vrednost. Oblikovanje definicija koje su u isto vreme pitke i razumljive širokim masama je hrabrost, ali i dokaz znanja. Sa druge strane Jelena odlično razume i objašnjava psihološku komponentu vremena. Kad god može govori o pravcu i putu na kome se nalazi rešenje, ali i vremenu kojim se putuje ka cilju. Zbog toga knjiga traži višestruko čitanje i upotrebljiva je na mnogo duži rok.

Odnos prema sebi i odnos prema drugima

Iako je ovo zbirka uslovno nepovezanih sadržaja, centralna tema knjige je odnos pojedinca prema samom sebi. U životu često se na ovaj odnos zaboravi. Negovanje ovog odnosa je možda i najveća vrednost knjige, jer Jelena dosta koncizno objašnjava ovaj povratni čvor iz skoro svih uglova u skoro pola priča.

Sporedna tema, ali ne i manje važna je naš odnos prema drugima, možda se da reći i odnos drugih prema nama. Generalno, teško je ovaj konglomerat rasčlaniti, jer plodno tle psihologije je upravo ovo spleteno šarenila odnosa. Zato Jelena iznosi upečatljive priče, iskustvene savete i kroz akcenat na aktivnost pojedinca nagoveštava individulanost rešenja ako ono postoji.

Svaka priča je specifična doza vitalne energije koja prosto izvlači boru na čelu ili osmeh na licu.

Reka Jerma, možda ilustracije za ekstrovertnost?
Reka Jerma, možda ilustracija za ekstrovertnost?

I gde je groteska?

Možda malo trivijalan međunaslov, al ako ste misliti da mi se najviše dopalo Jelenino objašnjenje semantičke pretrage u priči o Guglu varate se 🙂 Sit sam ja Gugla, da ga bar ovde ne ubacujem, al koristan članak svakako. Sve je zanimljivo, a da ne zaličim previše 🙁 na „Buridanovog ljubimca“ neki moj uži izbor su preokret u „Vereničkom prstenu“, snaga „Blagoslova“, „Instant sreća“, razložna klasifikacija na „Ekstrovertne i introvertne“. Ako se i vama više dopadaju one obične priče običnog čoveka onda je simptomatična pretpostavka da smo se previše otuđili od običnih stvari.

Apsida Krušedola
Apsida Krušedola, možda sinonim za introvertnost?

Da li nešto fali?

Granice nauke se šire i treba zahvatati rubne situacije kojima je psihologija krcata. Jung je sa polja psihanalize trasirao ideje kojima se i danas najozbiljnija inteligencija čovečanstva bavi. Biofizički modeli svesti sa svojim „kvantim fenomenima“ su poslednjih 20. godina centralna tema u aktuelnoj nauci. Posebno su uzbudljivi modeli objašnjavanja Jungove teorije sinhroniciteta koji podsetimo se u najprostijem kaže „Ako nešto ima veći smisao nego verovatnoću da se desi, desiće se!

Način na koji se apsolutno probabilistički (slučajni) proces transformiše u strogo determisani je toliko egzotičan da mora biti i predmet analize psihologa. Jungov koncept je u samoj knjizi veoma stidljivo okrznut, možda u svega par tačaka i mislim da je ovo prostor gde Jelena može očekivati svoj profesionalni napredak.

 

Psihohigijena pojedinca ali i društva

Ajde prosto odgovorite na jedno pitanje! Može li neko biti gori od toga kakav je sada nakon čitanja ove knjige? Ubeđen sam da može biti samo bolji, te verujem da je gornji podnaslov opravdan. Ovaj međunaslov je kandidat za članak u kojem bih voleo da čujem Jelenu ako ovo pročita. Pogotovu o psihohigijeni društva. Nadolazeća histerija u društvu me užasno brine. Možda je ovo tema više za sociologe.  Kako god, svakako je izazov na koji istaknuti pojedinci treba da utiču uključujući i Vas dragi čitaoče! Očekujem da je puno ljudi podstaknuto temama u kojima će širiti Jelenine opise sreće, ljubavi, metafore uspeha, važnost zahvalnosti te treba obuhvatinije iskoristiti trenutak.

Ovo je ipak recenzija

Ovo nije hvalospev. Hvalospev prija, ali je potreban samo slabićima. Ovo je recenzija koja sadrži domaći zadatak. I treba da odiše strogoćom 🙂 da ne bi bila mrtvo slovo na papiru.

Jelena se već sad dramatično razlikuje od svojih iskusnijih kolega po formi, tj. komunikacionom kanalu za koji njene kolege samo znaju da postoji. I ono što verujem, Jelena će se sve više razlikovati i po suštini kako bude stvarala i usavršavala sebi svojstven metod. Ona je sad u ovoj fazi i kako se iskustvo bude gomilalo formiraće mnogo šire prepoznatljivu metodologiju sa ličnim efektima inovatorstva. Pozvaću se na ovu „predikciju“ kako godine bude prolazile!



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: