Zanimljive su ove današnje knjige. Krupan font, širok prored, podeljeno na četrdesetak glava, a pri tom u svakoj glavi prelom proguta po pola strane. Kupivši „Simeonov pečat“ Vanje Bulića, mislio sam da će čitanje da potraje. Međutim, protutnjalo je uz nekoliko kafa u hladovini Sokobanje. Vremenski okvir za čitanje popularnog štiva nije bio probijen, pa rekoh hajde da ubacim još jednu, te nastavih sa „Dosije Bogorodica“ istoimenog pisca.
Vanja Bulić ko Vanja Bulić. Ako se ne varam, jedna od njegovih boljih emisija bila je „Biseri“. U „Biserima“ su neverovatni likovi iznosili delikatnosti iz svojih ekscentričnih života. Iskreno, uživao sam u pričama „bisera“ koji su iznosili činjenice o fenomenima za koje obični ljudi nisu ni čuli.
Kombinujući priče i doživljaje gostiju iz njegove emisije, percepciju sebe kao novinara, nabujali globalni misticizam, sklonost ka teorijama zavere, nepogrešivo bira sledeće plodno tle.
Za razliku od prošlog puta kada se radnja dešavala na Svetoj Gori, ovoga puta scenario iz Beograda se izmešta u Crnu Goru, tj. na potegu Podgorica, Budva Cetinje. Pažnja je akcentovana na sledećoj posebnosti – na Cetinju se nalaze tri neprocenljivo bitne relikvije hrišćanstva:
– Ruka Jovana Krstitelja, Podsetimo se da je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hristosa na reci Jordan. Dakle, ruka sveca koja je krstila Isusa nalazi se u Crnoj Gori. Ne treba mešati apostola Jovana, koji je autor poslednjeg Jevanjđelja u Novom Zavetu sa Jovanom Krstiteljom, što autor na jednom mestu čini. Hrišćani veruju u čudotvorne moći ove relikvije.
– Ikona Bogorodice Filarmose, po predanju slikana je od strane Svetog Luke na osnovu živog lika Bogorodice Marije. Odsustvo najvećeg safira sa njene ogrlice i potraga za lopovom ko je to uradio jedna je od tema koje drže pažnju tokom čitanja. Odgovor na ovo pitanje se neizvesno prepliće kroz ceo roman.
– Čestice „Časnog Krsta“. Od drveta „Časnog Krsta“, krsta na kome je na Golgoti iznad Jerusalima razapet Isus izdvojene su čestice koje su raširene na više mesta po svetu. Zanimljivosti radi, pred proslavu 1700-godšnjice Milanskog Edikta 2013-te godine, u Niš je iz Vatikana stigla za stalno u Katoličku crkvu „Presvetog Srca Isusovog“ jedna od čestica „Časnog Krsta“.
Sa druge strane evidentan je napredak Bulića kao pisca. Za razliku od „Simeonovog pečata“ sada je i osnovna priča mnogo realnija i logično isprepletena oko sporednih motiva. Sporedni motivi su fantastični. Vanja opisuje lepotu Crnogorskog primorja, manastira Morače, sekularnih i svetovnih umetnina Cetinja, turističke sezone kao privredne delatnosti. To je i jedan od glavnih razloga zašto smo uradili recenziju na našem TT Group turističkom portalu.
Postoji i tercijalni momenat koji se pojavljuje u romanu. To su poprilično tačne informacije o Malteškim Vitezovima, tj. uređenje nekadšnjeg reda Svetog Jovana. Zatim slede delikatni detalji iz Islama, istorijske činjenice o Carigradu, a za šire mase i odlično prezentovani motivi iz ranog Hrišćanstva. Naravno, upliv Masonerije, masonskih aktivnosti Karađorđevića i Tita zagonetno navode na razmišljanje nakon čitanja. Naracija je lagana, jasna, brzo se urezuje u sećanje.
Naravno, ja neću prepričavati roman. U svakom slučaju, ovaj mistično-orijentisani triler motiviše na putovanje ka Crnoj Gori. Ako planirate upoznavanje simbolike Cetinja na jedan viši nivo ili ako volite da se sunčate na crnogorskom delu Jadrana kupite ovu knjigu. Biće to pun pogodak.
Uključi se kroz komentar