Uspon na Olimp u Grčkoj

Budući da je legendarna planina i dom dvanaest antičkih grčkih Bogova – Zevsa, Here, Apolona, Atine, Hermesa, Afrodite, Posejdona, Hefesta i Artemide, Olimp se uzdiže ponosito na Tesaliji, iznad sela Litohorna. Još 1938. godine Olimp je, po prvi put u Grčkoj, određen za nacionalni park.

Jezgro parka obuhvata oblast od oko 4.000hektara na istočnoj strani planine, gde je bilo kakva obradivost zabranjena.

UNESCO je 1981. godine svrstao Olimp na svetsku mrežu biosferskih rezervata, a već 1985. godine Olimp je deklarisan kao arheološko nalazište i mesto od istorijskog značaja.

Bogat po svom biodiverzitetu, na Olimpu se nalaze 32 vrste sisara, 108 vrsta ptica, nekoliko reptila i vrsta insekata, kao i mnoštvo leptira.

Lokalna flora varira sa uzvišenjem. Preko 1.700 biljnih vrsta raste na Olimpu – od alpskog ekosistema pri vrhu litica, retkih vrsta borova na nižim nadmorskim visinama, kao i šuma bukve i hrasta, jela i borova još niže, pa sve do žbunja i čedara u još nižim predelima.

Na uzvišenjima je klima vlažna, sa ekstremnim vremenskim izlivima. Temperatura zimi varira između -10° do -20° C, dok leti pada do 0°C u toku noći i ne podiže se više od 20°C u toku popodneva.

Mitikas je najveći vrh Olimpa i iznosi 2.918 metara. Za planinare Olimp predstavlja privilegovano mesto. Putevi i staze su do tančina organizovane, uključujući Evropski E4 put. Ljubitelji planinarenja i šetnje kreću sa polazišta Litohoro, Dion i Petra.

Kako ovo izgleda pogledajte u ovom video klipu:

Uspon na bajkovitu planinu Bogova leti obično počinje od ranog juna i završava pred kraj septembra. U toku ovog perioda su skloništa ispod planinskih vrhova dostupna, a vremenski uslovi ne zahtevaju posebnu opremu za sneg ili relevantno planinarsko iskustvo.

Planina Olimp pruža izazov, relaksaciju, duge šetnje i strma, stenovita uzvišenja. Promene vremena mogu da budu skokovite, sa iznenadnim olujama i jakim vetrovima. Temperatura posle zalaska sunca može da padne i do 0°C.

Ukoliko nemate iskusnog vodiča da vam pokazuje put, treba pozvati 199 za pomoć.

Minimum opreme

Udoban par cipela, po mogućstvu da se ne klizaju, i ranac predstavljaju najčešće neophodnu opremu. Ranac treba da sadrži: kabanicu, dugačak duks, pantalone ili farmerke, majicu i čarape, šešir i zimsku kapu, naočare za sunce, hranu i vodu, prvu pomoć, mapu i sredstvo komunikacije.

Prionia – Dom Spilios Agapitos – Vrh

To je staza od 1.100 do 2.100 metara kod skloništa Spilios Agapitos, duž širokog, rajskog puta koji preseca borove i bukvine šume. Od doma do standarnih šetačkih ili planinarskih vrhova Skala, Skolio i Aghios Antonios, kao i malo više zahtevnog Mitikasa, penjanje ide kroz borove šume koje vode do alpske oblasti sa dobrim stazama.

Staza je lagana koja vodi od odmarališta (doma) do mesta Zonaria, Mytikas, Stephani i Oropedio ton Mousson, iako je preko stenovitog terena sa strmim ivicama. Kraća, ali mnogo zahtevnija staza, Kofto, vodi od odmarališta pa do Oropedio ton Mousson, oko lokalnog snežnog prolaza sa podrškom od konopca i žice.

Gortsia – Oropedio ton Mousson – Vrh

Ovo je staza od 1.100 do 2.700 metara od Oropedio ton Moussona do odmarališta Giossos Apostolidis (2.760m) i Christos Kakkalos (2.650m). Čudesan put kroz borove i bukvine šume ide do uzvišenja od 2.000m do mesta Petrostrouga, gde su oluje veoma česte. Onda staza preseca borove šume i dolazi do alpskog predela kroz koji prolazi fin puteljak. Lagano se ide od vrha Skourta na visini od 2.450m i odmarališta do Oropedio ton Moussona kroz uski prolaz Lemos, a preko stenovitog terena Kangelia. To je dug put bez vode i sa mnogo sati u okviru alpske zone, pa je rani polazak imperativ.

Od odmarališta na Oropedio ton Mousson ka standardnim vrhovima Skolio i Aghios Antonios, kao i ka zahtevnijim Stephani i Mytikas, penjači nastavljaju ispod Stephanija i prema Zonariu preko stenovite, ali široke staze sa strmim ivicama i provalijama.

Mitikas i Stefani

Na ove vrhove se stiže kao i na prethodno navedenim stazama, ali pri kraju oko jedan sat se ide kroz nezgodan teren, kome nedostaju staze i duž strmih litica koje su pogodne za penjane po stenama.

Staza od Skale do Mytikasa : lako penjanje po stenama, nije potrebna posebna oprema, mada je na pojedinim mestima izuzetno klizavo.
Staza od Louki do Mytikasa : lako penjanje po stenama, nije potrebna posebna oprema, sa čestim odronima koje prouzrokoju prethodne grupe.
Staza od Stephanija : uslovi slični prethodnima, međutim, uspon se završava kratko pre nego što se dostigne vrh Stephani, zbog toga što je neophodna planinarska oprema za poslednje metre.

10 korisnih saveta :

• Nikad se ne penjite sami.
• Nikad se ne penjite ukoliko niste dobrog zdravlja.
• Slušajte vremensku prognozu Grčke, ne rizikujte sa vremenom.
• Rezervišite mesta u odmaralištima unapred.
• Obavestite o svom programu kontrolne stanice i odmarališta. Tražite uvek pomoć ili informacije.
• Držite se na određenom odstojanju od prethodnih grupa na zahtevnim delovima. Budite svesni odrona.
• Ne krećite na zahtevne staze ukoliko osećate da će anksioznost da vas nadvlada.
• Krećite se sporo i pažljivo. Ako izazovete odron, obavestite na vreme prvog ko ide iza vas.
• Saslušajte savete vatrogasaca, šumara i volontera građanske zaštite.
• Štedite energiju. Ne naprežite telo do krajnjih limita. Zaustavite se ukoliko je neophodno.

Za sve koji tradicionalno letuju na Leptokariji, popularnom odmaralištu u Grčkoj podno Olimpa, ovo će biti zanimljiva tema. Sve u svemu, Olimp je zahtevna planina, ali u isto vreme odiše čarobnom lepotom oko koje lebde legende minulih vremena. I uvek će biti tu da vas ljubazno dočeka!