Evropa

Putovanje u Rim – I deo

Rim, centar sveta, Rim u koji vode svi putevi… Praznik u Rimu, Španske stepenice, Fontana di Trevi, Koloseum, Vatikan, Panteon, Mikelanđelo, Rafaelo, Bernini, Cezar, Roma, Lacio, Fjumićino…

Ima toliko opštepoznatih stvari, pojmova, mesta, imena vladara i umetnika vezanih za Rim, toliko da ćete se, i kada prvi put dođete ovde, osećati više Rimljaninom koji je neko vreme odsustvovao iz svog grada nego zaista strancem – turistom, na koga se u par dana, nehajno i nezainteresovano, sručila skoro sva lepota i istorija ovoga sveta.

Rim, glavni grad Italije, ima neodređeni broj stanovnika, kao i svi veliki gradovi koji su se decenijama širili preko svojih predgrađa, predgrađa svojih predgrađa i spajali sa predgrađima okolnih naselja, ali verovatno da ih ima preko tri miliona. Ta cifra varira za najmanje jedan odsto, jer se računa da Rim svakoga dana poseti barem 30.000 turista.

Nekada davno, a tome svedoči rimski Koloseum, u gladijatorskim borbama je život izgubilo oko 15-20 današnjih dnevnih turističkih kvota, tj. blizu 500.000 ljudi, a među njima, ali samo na filmu, i Rasel Krou, iliti general Maksimus, u poznatom filmu, „Gladijator“. Uzgred, film nije zaista sniman u Koloseumu, već u replici izgrađenoj na Malti, vrednoj svega milion dolara (film je kasnije zaradio oko 460 miliona!).

Obližnji Cirkus Maksimus, koji inače nije nazvan po ovoj briljantnoj Raselovoj ulozi gladijatora, je bila najveća građevina u starom Rimu, gde su takođe održavane gladijatorske borbe a ujedno i trke dvokolica. Nekoliko rimskih kraljeva i careva je dograđivalo ovaj prostor, tako da je u jednom periodu mogao da primi između 250 i 300 hiljada gledalaca (!) ali je danas od sve te veličine ostao samo jedan impozantni zeleni travnjak, prošaran šljunkom, i ništa više. Kad bolje razmislite, teško da je ovo prava turistička lokacija – više je to jedno ogromno stratište (zajedno sa Koloseumom), mesto gde je izginulo pola miliona ljudi…

Kaže se da svako, pre ili kasnije, dođe u Rim. Pre ovog mog prvog dolaska, činilo mi se da su svi osim mene već bili u Rimu, da bih posle, malo po malo, saznavao da mnogo njih baš i nije bilo tamo. Sada se nadam da u Rim ne mora baš svako da dođe, ali da će neki od nas zato doći i više puta. Statistički prosek će opet izaći na isto, pa se niko neće ljutiti.

Na desetine miliona turista svake godine poseti Rim

Nego, kad smo kod broja turista – tih pomenutih 30.000 je čest podatak iz različitih izvora, turističkih, enciklopedijskih, kojekakvih, a što čini brojku od oko 11 miliona turista godišnje (u Rimu).

Međutim, nedavno je na sajtu www.wantedinrome.com objavljen skoro pa neverovatan podatak kako Rim godišnje poseti, prema konzervativnoj proceni zvaničnih turističkih državnih izvora, a na osnovu hotelskih podataka, preko 43,5 miliona turista. U tu statistiku ne ulazi dodatnih 13 miliona turista, koji u Rimu borave po sistemu stan na dan, Airbnb i slično, pa se time dolazi do brojke od preko 57 miliona turista godišnje (u Rimu), što čini nekih 158.000 turista (!) dnevno.

Možda je i to razlog (kad toliko turista uleti u grad) zašto postoji podatak da je Rim drugi grad (među 200 uvrštenih u istraživanje, iz 38 država) po broju sati potpune zaglavljenosti u saobraćaju (254 sati godišnje), odmah iza Bogote, a ispred Dablina i Pariza. Beograd verovatno nije bio deo tog istraživanja?

Nekoliko dana kao stanovnik Rima

I kao što kaže stara poslovica, „Si fueris Romae, Romano vivito more…“ tj. kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin… koliko je god to moguće. Nisam siguran da li je moguće, i kada se živi u Rimu godinama, decenijama, prolaziti kroz grad i ne zastajkivati da se još jednom pogledaju predivne građevine, fontane, ulice, bazilike i crkve, hm, doterane Rimljanke… pa nisam siguran ni kako se treba ponašati a da ličiš na Rimljanina, ali valjda je to poziv da se uživa u životu, da živite svoj Dolce vita koliko god možete – tih nekoliko dana koliko vam je sudbina podarila da budete Rimljanin.

Šta je uopšte Rimljanin? Kombinacija Italika, Etruraca, Ilira, Veneta, Grka, Gala, Kelta, Latina, Sabinjana… Tu su bili, živeli, utopili se u rimske gene i Kartaginjani, Hernici, Ekvi, Volsci, Samniti, Lukanci… možda čak i Vulkanci, Kriptonci… ko sve ne. A sigurno i Srbi, kojih i danas ima dosta u Rimu, a najmanje 1.115, koliko je uredno prijavljeno na fejsbuk grupi „Savez Srba u Rimu“.

Zato budite Rimljanin, ili barem budite Gregori Pek u “Prazniku u Rimu”, možete da budete i sasvim prosečan Italijan, kao Leopold Pisanelo (Roberto Benjini) iz Vudi Alenovog „To Rome with love“, budite Nani Moreti, vozite se vespom po Rimu, i pišite, pamtite, živite svoj sopstveni Caro diario, dok vam sa radija pevuši Leonard Koen, svoju ljubavnu pesmu (“I’m your man”) koju ćete možda na kraju i sami da pevušite Rimu, ili još bolje Rimljankama (a poneko možda i Rimljanima). Da navedemo i to, zbog današnje sveopšte političke, rodne i polne korektnosti: izaberite svoju ulogu i uživite se u nju. Uživajte u svemu što Rim nudi. A nudi toliko toga.

U Rim se ide sa predznanjem

Da odmah u uvodu pomenem još jednu stvar: Imao sam sreću da pre dolaska u Rim naletim na sajt www.vodickrozrim.info, jedan zaista savršen sajt (čija je urednica jedna naša zemljakinja, već dve decenije Rimljanka, poprimivši tako i sve one osobine pravih Rimljanki), sajt koji je nepresušni izvor informacija o svemu što će vam ikada zatrebati ako se odlučite da dođete u Rim, ne samo prvi put, već i deseti.

Tu su veoma interesantni i duhoviti tekstovi o svim najbitnijim turističkim lokacijama u Rimu, saveti gde i kako da kupite ulaznice za muzeje i galerije, saveti za prevoz od aerodroma do centra, uputstvo kako se bira najbolja poslastičarnica i koje vrste sladoleda gde da probate, itd, itd.

Osim sreće da naletim na sajt, imao sam kasnije sreću čak i da upoznam lično tu urednicu, koja je bila ljubazna da odvoji malo svog vremena i provede me centralnim gradskim ulicama, sve dok nije odlučila da dalje, kroz Rim i kroz život, mogu da nastavim i sam, pa joj ovom prilikom još jednom zahvaljujem na tih nekoliko sati društva u Rimu, a i na mogućnosti da na sajtu nađem pregršt zanimljivih podataka od kojih sam poneki, u ovom tekstu, podelio i sa vama.

Dakle, ako vas bude zanimala još po neka informacija o Rimu, i ako se spremate da doputujete ovamo – zaputite se, obavezno, prvo (ili pravo) na pomenuti sajt.

Malo istorije

Rim je grad sedam brežuljaka, a još u istorijsko doba brežuljci su dobili imena: Palatin, Kvirinal, Viminal, Celij (Celio), Kapitol, Aventin i Eskvilin. Nemojte da mislite da šetnja po Rimu zahteva planinarsku opremu. Radi se stvarno o nevelikim brežuljcima, tek po malo izdignutim iznad rimske ravnice, čisto da malo razbiju monotoniju doline Tibra i da vam pruže priliku da sa njih lakše bacite pogled na ceo grad.

Svaki grad ima legendu o svom nastanku, pa je tako i Rim osnovan u davna, davna vremena, još kada se trojanski junak Eneja iskrcao blizu ušća Tibra u Tirensko more, otprilike tamo gde se danas nalazi aerodrom, jedan od dva rimska, po imenu „Leonardo da Vinči“, a poznatiji kao Fjumićino. Posle malo ratovanja, Eneja se oženio kraljevskom ćerkom i osnovao grad Lavinijum, da bi kasnije njegovi naslednici osnovali grad Alba Longu, malo dalje od morske obale, dublje u kopnu.

Jedan od kraljeva novoga grada, plašeći se za svoju naslednu lozu, naredio je svojoj bratanici Rea Silviji da bude vestalka, tj. da ostane bez potomstva. Pošto ćerke ne slušaju ni očeve, a kamoli stričeve, ona ipak rodi, i to blizance – Romula i Rema, čiji je otac, po još legendarnijoj legendi, bio sam bog Mars. Ne Snikers, baš Mars. Surovi kralj naredio je da se blizanci bace u Tibar, ali kao što to uvek biva u legendama, reka je korpu sa blizancima izbacila na obalu, gde ih je našla i svojim mlekom nahranila vučica Martia, Marsova vučica, zbog čega je postala simbol Rima, kao i fudbalskog kluba Rome, osnovanog neku godinu kasnije, 1927.

Tu se zatim našao i pastir Faustul, te je blizance odveo svojoj kući i odgajio ih… Oni odrastoše, jednoga dana saznaše šta je uradio njihov stric Amulije, i  Romul – po kratkom postupku – učini ono što se obično radilo u to doba u takvim slučajevima.

To je bilo i doba kada su ljudi direktnije komunicirali sa bogovima, pa su i Romul i Rem odlučili da osnivač novog grada bude onaj koji ugleda više ptica stojeći na svom brežuljku – Romul na Palatinu, a Rem na Aventinu. Romul ugleda više ptica, i krene da podiže gradske zidine, na šta usledi i svađa sa bratom, te ga Romul ubi, govoreći mu „Neka svako ovako prođe ko pređe moje zidove!“

Novi grad je nazvao Roma (po sebi?) i, mada je, eto, poznato šta je tačno Romul izjavio po ubistvu svoga brata, niko ne može precizno da tvrdi kada je tačno Rim osnovan. Uglavnom, bilo je to negde između 800. i 850. godine pre Nove ere. Tako je grad Rim verovatno obeležavao kliznih 2.800 godina od osnivanja svake godine – u periodu od 1950. do 2000. godine.

E sad, tako govore podaci iz nekih enciklopedijskih izvora, ali po sajtu www.wantedinrome.com ove, 2020. godine, Rim proslavlja 2773. rođendan, i to 21. aprila, kada je, 753. godine pre nove ere, Romul osnovao svoj grad! Vek gore-dole, manje-više, naročito kad napunite prvi milenijum – koga briga za godine…

A kada od Koloseuma krenete ka trgu Venecija, širokom avenijom Fori Imperijali (Via dei Fori Imperiali), dok vas sa desne strane prate Trajanov forum i Trajanova pijaca, možete uličicom San Pjetro in Karćere (Via di San Pietro in Carcere) da se popnete na jedan od rimskih brežuljaka, na Kapitol, ili Pjacu Kampidoljo (Piazza del Campidoglio). Tu ćete, između ostalog, videti upravo statuu Vučice sa Romulom i Remom. Istina, radi se o kopiji originala, koji je smešten u Kapitolski muzej, ali svejedno ćete uživati u njenoj lepoti, kao i u činjenici da ste baš tu, u Rimu, u centru centra sveta.

Napisao: Slobodan (Boba) Ogrizović

Slobodan (Boba) Ogrizović
Slobodan (Boba) Ogrizović

Slobodan (Boba) Ogrizović, rođen u prošlom veku (1964), elektroinženjer, radi već četvrt veka u „B. elektranama“, a u slobodno vreme – putuje – samo da bi posle mogao da piše svoje putopise.

Specijalizovan (specijalizovao ga ograničeni budžet) za Srbiju i Grčku, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.

Najveći deo putopisa objavljen na sajtovima ViaBalkans i BeautifulSerbia, ali ga ima i u ponekim novinama, turističkim časopisima, pa čak i na nekim stranim jezicima.

Osim putopisa, objavio jednu knjigu – o menadžmentu (Ritam menadžmenta). Otac dvoje dece. Trenutno planira kuda dalje da putuje.

 



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: