Bele noći su kao poslednja pesma u zbirci poezije koju piše planeta sama; magija prirodnih zakona, šarmantni gest astronomskih kretanja, sunčevog sjaja, upitane nakrivljenosti Zemlje pred licem njene zvezde.
Kao prirodni fenomen bele noći deluju možda pomalo neprirodno, ali, dosadna fizička pravila koja su zaslužna za njihovo postojanje posve su obična i prozaična. Neka ona ipak ne unište magiju belih noći.
Otkud bele noći
Bele noći su prirodni fenomen karakterističan za ledeni pojas planete zemlje. Često se naziva i „ponoćno Sunce“ ili „polarni dani“ nasuprot „polarnim noćima“ koje su suprotni fenomen. Ovaj fenomen odigrava se tokom letnjih meseci u pojasu severno od Arktičkog i južno od Antarktičkog kruga.
U periodu letnjeg solisticija (21. jun na severnoj i 21. decembar na južnoj polulopti – najduži dan i najkraća noć u godini) sunce se na polarnom krugu može videti tokom sva 24 časa. Fenomen je karakterističan za teritorije koje su na manje od 590 geografske širine, a broj sati obdanice je veći što se ide više ka polovima.
Iako je pre svega ovo fenomen polarnog kruga on se može videti i 90 kilometara od njega. Takođe, vidljivost varira i u zavisnosti od konstrukcije terena koja uzrokuje prelamanje sunčevih zraka, kao i od godine do godine.
Dve trećine svih ljudi na svetu, koji žive u području pojave ponoćnog sunca, živi u Finskoj. Četvrtina ove zemlje nalazi se u polarnom krugu. Na krajnjem severu Finske sunce ne zalazi tokom šezdeset letnjih dana. Još drastičniji primer ipak je oblast Svalbard na krajnjem severu Norveške gde se Sunce može videti u svakom trenutku od 19. aprila do 23. avgusta.
Kako ne postoje stalne ljudske naseobine u području polarnog kruga na južnoj polulopti, sve države u kojima se mogu doživeti bele noći nalaze se na severnoj polulopti. To su Kanada, Grenland, Island, Finska, Švedska, Norveška, SAD (Aljaska) i Rusija.
Krajnji ekstrem su polovi gde dan traje 6 meseci bez prekida, nakon čega sledi šestomesečni mrak. Na početki polarnog dana sunce kruži iznad posmatrača u najširem spiralnom krugu koji se postepeno sužava dok ne dostigne svoju najvišu tačku i ujedno najuži krug spirale na dan letnjeg solisticija. Za one koji su još uvek zbunjeni sve ovo je rezultat blage nakrivljenosti planete u odnosu na Sunce, a sve ostalo je prosta fizika.
Kako izgledaju bele noći
Bele noći očima običnog nenaviknutog posmatrača izgledaju kao kasni sumrak ili prvi trenuci svitanja. Zapravo, bele noći se mogu i opisati kao fenomen koji spaja poslednje trenutke sumraka sa prvim momentima zore, bez noći koja ih odvaja. Tako se dešava da Sunce zađe u ponoć i ponovo se pojavi na horizontu već u tri časa ujutru. Možete pretpostaviti da sve kuće u polarnim krajevima imaju na svojim prozorima debele zavese, iz očevidnih razloga.
Aurora borealis
Tokom suprotnog fenomena, polarnih noći u zimskom periodu, na nebu se pojavljuje i polarna svetlost, takođe karakteristična za polarne oblasti. Ova svetlost, poznata je i kao aurora borealis na severnoj i aurora australis na južnoj polulopti. Aurora borealis javlja se kao crvenkasta svetlost na severu koja se pruža u pravcu istok zapad, poput svetlosti pri zalasku i izlasku Sunca.
Aurora borealis je zapravo difuzno svetlo koje se nekada javlja u obliku mirnih lukova dok se nekada neprekidno menja na horizontu. Javlja se u vidu više paralelnih zavesa čiji pavac pružanja zavisi od lokalnog magnetnog polja.
Uticaj na raspoloženje i zdravlje
Turisti koji obilaze zemlje u kojima se može uživati u belim noćima ponose sa sobom, osim fasciniranosti ovim fenomenom, i upitanost kako neko može tako dugo živeti bez noći. Pitanje je sasvim na mestu i mora se priznati da polarni krugovu nisu najgostoljubivija i najadekvatnija mesta za zdrav život i, više od svega drugoga, zdrav san.
Kroz vekovno iskustvo i moderna ispitivanja došlo se do zaključka da nedostatak prirodnog mraka ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje i raspoloženje. Isti je slučaj i sa nedostatkom sunčeve svetlosti koji se javlja u zimskim mesecima kada vlada dugi zimski mrak. Stanovnici najsevernijeg grada na svetu, norveškog Hamerfesta, tokom zime ne vide Sunce čitavih 1500 sati.
Svakako, ljudi čiji preci vekovima žive u ovim krajevima genetski su prilagođeniji ovakvim uslovima života. Zanimljivo istraživanje rađeno je nad stanovnicima najsevernijih ostrva Norveške, koja naseljavaju Norvežani i Rusi. Naučnici su došli do zaključka da Rusi znatno češće pokazuju simptome depresije od Norvežana. Ovo je posledica toga da se rusko stanovništvo dosellilo iz južnijih krajeva i teže se prilagodilo ekstremnim uslovima polarnog pojasa.
Poetična atmosfera belih noći neretko pokazuje i svoju zloslutnu stranu izazivanjem nesanice i pospanosti tokom dana. Sa druge strane, polarne noći i nedostatak Sunca utiču na smanjeno lučenje kako melatotina, tako i endorfina i seratonina, bitnih hormona koji utiču na ljudsko raspoloženje, osećaj budnosti, seksualnu želju i zdravlje generalno. Tako polarne noći, po mišljenju kompetentnih stručnjaka, opterećuju čovekov organizam više od bilo koje druge prirodne pojave.
Ipak, lokalno stanovništvo na ove statistike odgoara praktičnom životnom mudrošću da će se svako osećati loše ako ceo dan sedi kod kuće i očajava već da uprkos svemu terba zasukati rukave i biti vedar. Svakako, pojave poput polarnih noći i polarnih dana u ogromnoj su meri uticale na stvaranje tipičnog severnjačkog mentaliteta.
Bele noći u turizmu i umetnosti
Iz nekoliko razloga bele noći postale su prepoznatljivi simbol Sankt Petersburga, gde traju od 11. juna do 2. jula. Sankt Petersburg je jedini milionski grad u oblasti izloženoj belim noćima. Poslednjih deset dana juna ovde se održava festival posvećen peterburškim belim noćima koji okuplja najbolje ruske baletane, operske pevače i klasične muzičare na nekoliko gradskih lokacija.
I oblasti Laponije veoma su zanimljive turistima koji imaju malo specifičniji i, možemo reći, avanturistički nastrojeni duh. Ovde su hladne zamrznute tundre, guste šume i nepristupačne obale. Međutim, ovo je i domovina Deda Mraza, a zimi idealan predeo za posmatranje polarne svetlosti.
Za povezanost belih noći sa Sankt Petersburgom veliku ulogu igrala su dela ruskih klasika koji su verno dočaravali atmosferu ovog grada i život u njemu tokom belih noći. Jedna od čuvenih pripovedaka Fjodora Dostojevskog, o usamljenosti i neobičnom ljubavnom odnosu, dešava se mahom na ulicama Sankt Petersburga i nosi naziv „Bele noći“
Inspirisani belim noćima bili su i autori norveškog filma Insomnia koji je postao slavan u svojoj američkoj verziji koju je režirao Kristofer Nolan i gde Al Paćino glumi detektiva koji istražuje ubistvo, a najveći problem na koji nailazi su bele noći zbog kojih ne uspeva da spava i racionalno donosi odluke.
Uključi se kroz komentar