Piše: Milan Todorović
Lazar Džamić je na jednom od svojih predavanja napomenuo da je odavno sve digitalno. TV mediji su takođe digitalni, snimaju se uređajima baziranim na digitalnoj elektronici, emituju se digitalnim sistemima prenosa.
Takođe i štampani mediji iz ugla kreacije potiču iz digitalnog izvora: Fotošop, Word, Ilustrator, Corel i tako dalje.
Priča o marketing kanalima kao digitalnim i ostalim (tradicionalnim) kanalima više ne stoji, već dolazi do evolucije, tj. simbioze ili spuštanja online (internet) kanala u TV medije i štampu, a izlazka TV medija ili štampanih na internet, tj. online medije.
Ta sinergija je nužnost, a onaj kome uspe da je začini viralnom interaktivnošću sa socijalnih mreža, doći će do priželjkivane dominacije kojoj u osnovi svi vlasnici medija teže.
Inspiracija za ovaj članak je usledila nakon Fejsbuk statusa Agromedije, koji kreiraju poljoprivrednu TV emisiju „Svet poljoprivrede“ i njihovog simpatičnog realtime poziva na nedavno završenom Sajmu poljoprivrede.
Ali najpre jedna lična digresija
Sajmovi su epicentar dešavanja jedne industrijske niše. Tada se svi koji ozbiljno participiraju u jednog industriji na bilo koji način pojave na jednom mestu. Bilo kao prezentatori, bilo kao posetioci koji merkaju, trguju, edukuju se, informišu. Važi i za investitore i treba iskoristiti te trenutke… Oni se obično dešavaju jednom godišnje.
Dok sam radio u Beogradu, skoro svake nedelje posećivao sam različit sajam. A evo i zašto. Moja ogromna pasija bila je fotografija. Skoro svake večeri skoro svakog radnog dana čekao sam suton uz neku znamenitost Beograda. Pozirale su mi sve arhitektonske znamenitosti naše prestonice. Dešavalo se da fotografišem i izlaske sunca. Znate, to su oni momenti, kada vas sunce zatekne u povratku iz neke pustolovine ka stanu. Bila su to lepa vremena, ali toliko sam imao potrebu da nedeljno isklikćem minimum 500 fotki da su mi trebale ozbiljne fotografske teme.
I moje rešenje su bili sajmovi. Radnim danima sutoni, a vikendom sajam. Nekad sam plaćao ulaznicu, nekad se dovijao na različite načine, dok nisam dobio i sajamsku akreditaciju. Jedan od izazova je bio da preteknem novinare i da prvi pozicioniram fotografiju sa aktuelnog sajma i osetim nadolazeću moć pretrage na aktuelnim događajem. Trkanje sa uređenim novinarskim sistemima je bio izazov, a često se pokazivalo pravilo da je sistem inertan u meri u kojoj je najbrži pojedinac u njemu.
A na sajmu – izlagači iznesu ono najbolje što imaju. Na sajmu sitnih životinja bio sam zadivljen šarama papagaja, tikovima patuljastih zečeva, mirnoćom gugutki, kornjačica i td. Blenda na 1.4 moje fiskne 50-ice na tadašnjem D200 imala je toliko dobar bokeh da od kaveza ne ostane žica kad dobro fokusira životinjicu u kavezu. O sajmu automobila, motora, kamiona i hostesa neću da prepričavam. To i oni bez mašte mogu da zaključe.
Sajam turizma je moj omiljeni. Egipatske plesačice, turski specijaliteti, etno štandovi sa suvenirima i ukrasima. Sajam knjiga, to je stecište javnih ličnosti. Mogao sam spontano da fotkam recimo tadašnjeg predsednika Tadića, Peđu Markovića (najuspešnijeg predsednika Parlamenta i mog omiljenog političara), puno javnih ličnosti. Nekako, doživite na sajmu knjiga kao da je cela Srbija jedna tačka.
Ima tu i totalno egzotičnih sajmova: sajam kozmetike sa body art performerima, sajam nakita, sajam građevine sa montažnim vikendicama, naravno nezaobilazni sajam tehnike sa svojim robotima i tako redom.
Ali ono što sam propustio da posetim je sajam poljoprivrede. Nikada se nisam organizovao da u potrazi za fotkama posetim najčuveniji novosadski sajam. Tj. jesam bio na sajmu automobila i turizma na novosadskom sajmu, ali ne i na sajmu poljoprivrede.
I da se sada vratim temi o poljoprivrednim emisijama
Na mom tajmlajnu Fejsa je prošao poziv Agromedije sa pitanjem šta bi želeli da posetimo na sajmu poljoprivrede i koje odgovore priželjkujemo sa sajma?
I kasnije odgovor:
Vidi ti ovo.
Moderni poljoprivrednik ne mora danas, kao nekada njegov predak, da jednosmerno guta informacije koje mu teta sa ekrana ili radio servisa uz večeru i kratkotrajni predah do brzog utonuća u san posle celodnevnog rada u polju.
On sada može da svoje samoobrazovanje i informisanje nastavi asinhrono uz omiljenu poljoprivrednu TV emisiju na YT kanalu ili sajtu. A može da autora i voditelja emisije interaktivno konsultuje oko nejasnoća ili dodatnih detalja u svakom od priloga. U neku ruku da ga usmerava, a što ima jaču interakciju sa njima (prijava na email listu, praćenje i diskusija na tviteru, četovanje i komentarisanje na Fejsbuku ili subskripcija na YT kanalu), to će njegova pitanja biti smislenija, a težina na dobijanje odgovora, ali i emisiju u celini veća.
Pazite sada taj obrt.
A posle poziva ljudi iz Agromedije da gledaoci TV emisije sami predlažu priloge i pitanja poljoprivrednik se aktivno uključuje u kreiranje programa.
Da ne idem predaleko, ali poljoprivrednik u ovom slučaju uslovno upravlja svojim medijom.
Pa nije li to sjajno?
Fejsbuk je doživeo ogromnu slavu između ostalog zato što je dozvolio da naš time lajn uređuju prijatelji, rodbina i autoriteti koje mi biramo.
Upravo to se očekuje od medija u narednom periodu, da osluškuju glas proaktivnih gledalaca odnosno surfera, jer kao što rekosmo sve postaje digitano.
Jeste, za ovu dozu interaktivnosti preduslov je računar sa stabilnom vezom, minimalna IT edikacija i malo visprenosti srpskog seljaka. Poljoprivrednici su uvek bili nosioci ekonomskog rasta našeg društva tako da verujem da će eventuelni stereotipi pasti u vodu.
Ali treba malo motivacije na početku, dok se ne savlada inicijelni zamajac. A medij koji prvi uspe u ovoj edukaciji i trasiranju tog multimedijalnog i interaktivnog koncepta najprirodnije će se povezati sa svojom ciljnom grupom.
I ne samo to. Pokretaće prave teme i kreiraće tražene sadžaje.
Evolucija je činjenica, a imam utisak da se u digitalnom prostoru nekako najbrže propagira. Ali treba ljude dovesti u digital. Neki će uspeti, a neki će nestati. Radujem se da pročitam ovaj svoj tekst za nekoliko godina.
Uključi se kroz komentar