Parastasni običaji u pravoslavlju

Priroda je udesila da najjaća bol za preminulim članom porodice počinje da jenjava posle godinu dana od njegove smrti, a pravoslavni čovek je uspostavio parastase kao rituale koji pomažu da se ta bol lakše podnese i preživi.

Parastastni obred, daća, večera – posluženje kao poštovanje preminulog i svih onih koji su mu ukazali čast dolaskom na parastas

Tugovanje za preminulim članom porodice za većinu ljudi traje veoma dugo, ali je priroda udesila da najjača i najteža bol, na svu sreću, posle godinu dana počinje da slabi.

Da je drugačije, veruju mnogi, smrt najmilijih ne bi se ni mogla preživeti. S druge strane, naš narod pravoslavni je i sam stvorio rituale koje sprovodi u znak sećanja i poštovanja pokojnika i molitve za njegovu dušu, koji se izvode tokom tih najtežih godinu dana.

U nekim krajevima Srbije za pokoj duše preminulog daju se

• prva subota,
• četrdesetodnevni pomen – kada duša preminulog prestaje da luta i izlazi pred Božji sud,
• polugodišnji – da bi se kroz molitve umilostivo Gospod i pokojniku olakšao muke i uvećao
  blaženstvo
• godišnji pomen – kao dan pokojnikovog duhovnog rođenja
• neizostavne Zadušnice, kada pravoslavci obilaze grobove svih svojih preminulih i mole se
  za njihove duše.

U mnogim krajevima daju se ili svi ili neki od sledećih parastosa:

• trodnevni,
• sedmodnevni
• dvadesetodnevni.

Okađen grob i molitva

Ono što je zajedničko za sve parastasne obrede u pravoslavlju jeste:

• da na taj dan sveštenik čita opelo – molitvu za dušu pokojnika i oproštaj njegovih grehova, i
  okadi njegov grob,
• sveštenik „prekrsti“ grob crvenim vinom koje simbolizuju krv Hristovu i večni život
  (prospe se po malo vina na sve četiri strane sveta kao kada se krstimo),
• upaljena velika sveća kao simbol večne svetlosti i molitve za dušu preminulog, koja se
  ostavi da po malo gori prilikom svakog odlaska na grob i koja dogori na godišnjem parastasu,
  uz upaljene sveće koje u ruci drži svaki vernik koji je došao da iskaže čast pokojniku i
  poštovanje njegovoj porodici
• kuvana pšenica koja se u našem narodu naziva žitom (pomešana sa mlevenim orasima i
  šećerom ili medom), koje simbolizuje večni život i vaskresenje – u činiju sa žitom sveštenik pobode malu sveću koja gori tokom čitanja molitve, a u savremenim uslovima svako od prisutnih prihvati se posle molitve kuglice tog žita koje stoji na posebnom poslužavniku

Svi parastasi, sem četrdesetodnevnog koji se obično daje tačno 40. dana od datuma smrti pokojnika, „stavljaju“ se subotom, koja je u pravoslavlju dan posvećem preminulima.

Doduše, u situaciji kada je zbog savremenih uslova života nemoguće da svi članovi porodice preminulog dođu na taj dan, moguće je da i ovaj pomen bude organizovan prve sledeće subote.

Prilikom odlaska s groblja, članovi porodice preminulog koji su nosili crninu kao obeležje žalosti, skidaju maramu, ešarpu, traku ili flor i ostavljaju to na grobu. Sve je manje takvih simbola na grobovima, što svedoči, s jedne strane, o sve manjem poštovanju nekada tradicionalnog nošenja crnine, a s druge strane i samog običaja da se to ostavlja na grobu.

Posluženje, kao čin dobrog dela za pokoj duše preminulog

Običaj je da se posle sveštenikove molitve posluže voda, sokovi i eventualno kafa, što za pokoj duše preminulog, što iz praktičnih razloga, nezavisno od toga da li je u pitanju velika žega ili ne. Organizovanje daća nije crkveni običaj, s tim što pravoslavna crkva prihvata
tradicionalno „klanje brava“ (istog pola kao i pol upokojenog), ukoliko je u službi sirotinje kojoj to razdeli porodica preminulog.

Doduše, veliki deo pravoslavaca i danas kao obavezu poštovanja i pokojnika samog, kao i svih onih ljudi koji su došli da prisustvuju pomenu i pomole se za dušu pokojnika, ali i naše tradicije, doživljava posluživanje hrane i pića.

U nekim krajevima to se naziva daćom, u nekim večerom (u smislu zadnjih obroka u čast preminulog), a u poslednje vreme prisutni se
jednostavno pozivaju na – ručak.

Posluženje se može servirati:
-na groblju
-u kafani, na primer https://parastosnis.com/ , https://www.restoranzaparastose.rs/
-u kući preminulog.

Naravno, u duhu pravoslavlja, parastasni obrok je posan u vreme posta.

U nekim krajevima još se poštuje običaj da svi prisutni na kraju obreda dobiju po paket hrane, u kojem se nalazi sve ono što je bilo posluženo i na stolovima. U moderno vreme, iz sasvim praktičnih razloga, vrlo čest je i običaj da taj paket hrane zameni onaj obrok koji bi
bio poslužen na groblju, u kući ili u kafani.

Zadržao se ponegde i običaj da svi prisutni na odlasku s groblja ili s mesta na kojem je priređena daća, dobijaju darove. Zavisno od stepena srodstva i prijateljstva, prisutni se daruju većim ili manjim paketom u kojem se obično nalaze odevni predmeti.