Kulturni ćošak

Emocionalna inteligencija

Emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija

“They may forget what you said, but they will never forget how you made them feel.”
Carl W. Buechner

Danijel Goleman
Danijel Goleman

Biti emocionalno pismen u 21. veku postaje nezaobilazan preduslov za stvaranje dobrih odnosa, napredovanje na poslu ili očuvanje i produbljivanje nama bliskih veza.

Osobe sa visokim IQ-om poseduju intelektualno samopouzdanje, vešte su u svetu znanja i izražavanju svojih misli.

Međutim, postavlja se pitanje: da li je osoba sa visokim IQ-om vešta i u svetu emocija, u iskazivanju svojih osećanja, u uočavanju tuđih potreba? Da li je u saglasnosti sa sobom, drugima i društvom u kome živi?

Na ova i mnoga druga pitanja odgovorio je Danijel Goleman, autor knjige ”Emocionalna inteligencija”, koji veoma detaljno i naučno objašnjava ovu vrstu inteligencije, čije je razumevanje svima nama neophodno danas, kada se društvo suočava sa alarmantno velikim problemima emotivne i socijalne prirode.

Danijel Goleman, psiholog i doktor harvardskog univerziteta, rođen je 7. marta 1946. u Stoktonu, Kalifornija. Magistraturu je završio na Harvardu, a doktorirao 1974. kliničku psihologiju i razvoj ličnosti. Knjiga ”Emocionalna inteligencija” prodata je u više od 5 miliona primeraka širom sveta, otkrivajući ogroman značaj emocija u svakodnevnom životu, kao i našu sposobnost da spoznajemo svoja i tuđa osećanja.

Ova sjajna knjiga nudi stručne, a ipak pitke činjenice o razumevanju naših, kao i tuđih emocija. Goleman objašnjava kako naš mentalni život čine dva uma – racionalni i emocionalni. Racionalni vid spoznaje nam je dobro poznat, sposobni smo da svesno razmišljamo i saznajemo.

emocionalna_inteligencija

Međutim, tek su poslednjih godina počela da se pojavljuju naučna objašnjenja emocionalnog uma, koji je mnogo brži od racionalnog, a njegova brzina isključuje obazrivo i analitičko razmišljanje.

Emocija i intuicija imaju i evolutivnu prednost u odnosu na racionalno mišljenje.

Bori se ili beži!

To je bilo i od suštinske važnosti čovekovog preživljavanja u svojoj okolini kada bi razmišljanje „šta činiti“ u opasnosti moglo da ga košta života onda kada je morao da razmišlja po principu „bori se ili beži!“.

Naš uspeh u životu, kako kaže Goleman, ne određuje samo racionalna inteligencija (IQ), već i emocionalna inteligencija (EQ). Dešava se da ljudi sa visokim IQ-om mogu da budu izuzetno neprilagođeni, neobuzdani i socijalno neuspešni, što ukazuje na to da akademska inteligencija nema mnogo veze sa emocionalnim životom.

Pa ipak, Goleman ukazuje na to da obe vrste inteligencije treba da budu punopravni partneri u našem mentalnom životu i da ravnoteža između jednog i drugog vode do zdrave i ispunjene individue. Osobe koje nemaju razvijenu emocionalnu inteligenciju često su onesposobljene da se koncentrišu na mentalni rad i da budu delotvorne u životu.

Da li je naša emocionalna inteligencija i naša sudbina?

Postavlja se i jedno vrlo zanimljivo pitanje: da li je naša emocionalna inteligencija i naša sudbina? Vrlo često odgovor je: DA. Goleman nas uvodi u širok spektar inteligencija, otprilike dvadeset, među kojima su najbitnije interpersonalna i intrapersonalna. Interpersonalna je od krucijalne važnosti za svakodnevne odnose, a njena suština je da se shvate potrebe, motivacije i želje drugih ljudi i da se na njih odgovori.

Spoznavanje čovekovih emocija i sposobnost kontrole snažnih osećanja predstavljaju temelj emocionalne inteligencije. Dok snažna osećanja mogu da osujete rasuđivanje, i nedostatak svesti o osećanjima može da bude poguban, kako objašnjava Goleman. Samo u slučaju kada poznajemo svoja osećanja i svesni smo svojih reagovanja, mi možemo i da se kritički odnosimo prema sebi, da promenimo svoj stav i raspoloženje.

Šta je cilj emocionalne inteligencije

Naš cilj treba biti usmeren ka postizanju ravnoteže, a ne potiskivanju emocije. Ako se emocije previše potiskuju dolazi do izolovanosti; ukoliko su neobuzdane, postaju patološke.

Čovek, rob strasti, često dolazi u situaciju da ima napade gneva ili depresije i ne zna kako da se obuzda. Dr. Goleman piše o tome kako mi ne možemo pretpostaviti koje će nas i kakve emocije obuzeti, ali svakako možemo da odredimo koliko dugo će takve emocije trajati, kako se ne bi pretvorile u bolne ekstreme.

Razmišljanje podstiče plamen besa, dok ga drugačiji pogled gasi. Stišati bes znači promeniti viđenje stvari, a pozitivno razmišljanje je, svakako, veoma zdrav način prevazilaženja raznih problema.

Goleman takođe ulazi i u problematiku porodičnih odnosa, značaj emocionalne stabilnosti i pozitivnog mišljenja u medicini, o vaspitanju dece sa različitim temperamentima. Dobra vest je ta što naš temperament ne mora da bude naša sudbina.

Dodatno učenje, obrazovanje ili psihoterapija samo su neki od vidova dopunske nastave što se tiče našeg vaspitanja ili lošeg karaktera.

Goleman nas pokreće u smeru nade kao isceliteljske moći, relaksacije, kao vidu smirivanja naših burnih reagovanja i razvijanju samosvesti kao mogućnosti upliva u tuđe emocije. Njegova knjiga nas uči kako da mirno rešimo nesporazume i biramo optimizam kao životni stav.

Napisala: Ana Todorović Radetić



Glavni urednik TT Group

Glavni urednik TT Group

Glavni urednik, administrator i putopisac turističkog portala TT Group.

Uključi se kroz komentar

Kliknite ovde da bi ste komentarisali

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Molimo vas unesite: *

Povežimo se:

Prijavite se na našu mejling listu


Podelite sa prijateljima: