Ne znam da li je aktualno snimanje filma „Otac“ o žitijama Svetog Save i Stefana Nemanje uticalo da kod uličnih prodavaca zapazim knjigu „Simeonov pečat“ Vanje Bulića. Verovatno uz mir naše najlepše banje, Sokobanje, kao razonoda za ovo odlazeće kišno leto, ovaj opažaj učinio mi se kao solidna ideja da posegnem za novčanikom.
Vanja Bulić, prezentuje se kao pristojan novinar. Al kad se setim muzičkog pravca koje je propagirao devedesetih uzdržao bih se o daljem komentarisanju. Možda je trebalo da preskočim ovu rečenicu, al da nije bilo njega verovatno bio bi se pojavio neki drugi Vanja, čovek je išao trbuhom za kruhom…
No vratimo se temi.
„Simeonov pečat“ je primer knjige u kojoj su sporedne ideje fantastične, a centralna ideja apsolutno nebitna. Marketing stručnjaci bi rekli, fantastičan omot ni oko čega.
Kako god, razlozi zašto bih preporučio da uvrstite ovu knjigu u kućnu biblioteku, ali i kao obavezno štivo pred odlazak na Svetu Goru su:
– Ogroman broj tačnih istorijskih činjenica
– Ogroman broj mitova i legendi koje se vekovima prenose sa kolena na koleno
– Korišćena je konkretna i iscrpna naučna literatura, na primer „Riznice manstira Hilandar“ muzej primenjene umetnosti, „Otuđena dobra“ Onufrije Hilandarac“, Sveta Gora okom i dušom“ Gorana Vučkovića, i drugi.
– Ako niste, ovo je trenutak da čujete za Hilandarski medicinski kodeks, jedan od najstarijih medicinskih priručnika u Srba. Savet svim lekarima, pogotovu nadrilekarima kojih je sve više, da obrate pažnju na ovaj kodeks, Relja V. Katić je poslednji ozbiljno uokvirio ovo gradivo,
– Odlični stručni recenzenti su po mom mišljenju upotpunili finesama svetogorski život, detalje sahrane, večere, opisa kelija, crkvi, relikvija i ikona, konaka, života i izgleda monaha…
Vanja je pitkim i jasnim jezikom, duboko urezujuću u pamćenje odlično opisao ritural kako se postaje monah, kako izgleda monaški i svetogorski život. Dotakao je priču o relikvijama Hilandara na originalan način.
Začinjeno tajnim društvima, agentskim službama koje preko „svojih“ monaha ostvaruju svoj uticaj na Atos trasira centralnu priču. Dva prijatelja kreću na putovanje u Svetu Goru da istraže paradoks paljenja Hilandara. Suštinski, tema u triler ruhu krajnje je irelevantna i prolazna. Da ogolim još koji detalj, u klupko su upleteni Vatikan, jezuiti, Vaseljenska, tj. Carigradska patrijaršija, tajne služne Srbije i Grčke.
Zanimljiv je misticizam na globalnom nivou koji i dalje traje, a maksimalizovan je Dan Braunovim „Da Vinčijevim kodom“. Odlično primećujući trendove, Bulić je maestralno lokalizovao i prilagodio srpskom mentalitetu ovaj ep pronalazeći nove kvazi negativce uobličene u „Crnom Papi“ i militantnom kontra obaveštajnom jezuitskom redu katoličke crkve. Bulić rasplamsava priču o mogućnosti kloniranja Isusove krvi iz kristalnog krsta, najvrednije relikvije u Hilandaru koju je Sveti Sava doneo u XII veku iz Jerusalima.
U svakom slučaju nećete se pokajati ako kupite knjigu. Kao dodatne linkove predlažem „krsterenje oko Svete Gore“ i putopis sa Svete Gore u Vrtu Bogorodičnom od Aleksandra Dekanskog. Ako knjiga ima uticaj na vas, bićete korak bliže svom prvom ili novom hodočašću. Javite!
Uključi se kroz komentar