{"id":8771,"date":"2021-04-22T07:37:01","date_gmt":"2021-04-22T07:37:01","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=8771"},"modified":"2021-04-22T07:37:01","modified_gmt":"2021-04-22T07:37:01","slug":"veseli-trastevere-dolce-vita-trgovi-i-fontane-galerija-borgeze-putovanje-u-rim-v-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/veseli-trastevere-dolce-vita-trgovi-i-fontane-galerija-borgeze-putovanje-u-rim-v-deo\/","title":{"rendered":"Veseli Trastevere, Dolce Vita, trgovi i fontane, Galerija Borgeze \u2013 Putovanje u Rim V deo"},"content":{"rendered":"

Poslednji deo na\u0161eg putopisa otkriva vam Rim i njegov sladak \u017eivot, ju\u017eni deo grada i uske \u0161arene uli\u010dice Trasteverea. Pro\u0161etajte kroz Park pomorand\u017ei, suo\u010dite se sa Ustima istine i divite se vanvremenskoj umetnosti rimskih skulptora i slikara. Ovaj \u0107e vas obilazak jo\u0161 jednom podsetiti da <\/span>svi putevi vode u Rim<\/span><\/a>.<\/span><\/p>\n

Trg cve\u0107a i Tiberina \u2013 Fotogeni\u010dna ada na Tibru<\/b><\/h2>\n

Kada se nau\u017eivate u Navoni, mo\u017eete da krenete dalje, ka ju\u017enom delu Rima. Provu\u010dete se pored palate Braski (Braschi), u kojoj se nalazi muzej grada Rima, i ubrzo \u0107ete se na\u0107i na trgu San Pantaleo, a \u010dim pre\u0111ete ulicu, Corso Vittorio Emanuele II, dolazite na novi trgi\u0107 \u2013 Piazza della Cancelleria i preostaje vam samo da nastavite pravo i eto vas na <\/span>Campo de Fiori.<\/b> Ovaj trg (Trg cve\u0107a ili Cvetni trg) je upola manji od Navone, ali je zato prepun pija\u010dnih tezgi sa vo\u0107em, povr\u0107em, za\u010dinima, sirevima, ponekim buvlja\u010dkim elementima, i \u2013 naravno \u2013 cve\u0107em. Lep trg, lepo mesto, lep grad, ali d\u017eabe kada je poznat po ne\u010demu tragi\u010dnom \u2013 naime tu je, pre 420 godina, 17. februara, spaljen italijanski filozof i astronom (i pisac, i pesnik, profesor, kompozitor, i \u0161ta sve ne…) \u0110ordano Bruno, posle sedmogodi\u0161njeg su\u0111enja. A nije bio ni prvi ni poslednji koji je tako nastradao na ovoj, danas obi\u010dnoj turisti\u010dkoj lokaciji. Inkvizicija ga je \u017eivog spalila zbog njegovih ideja o beskona\u010dnosti svemira, i prisustvu Boga u stvarima koje su oko nas, a koje su odstupale od onoga \u0161to je tvrdila katoli\u010dka crkva. U spomen na njegovo postojanje, u\u010denje i mu\u010deni\u010dku smrt, na trgu mu je podignut spomenik.\u00a0<\/span><\/p>\n

Naravno, kao i skoro svaki drugi <\/span>trg u Rimu<\/span><\/a>, i ovaj ima svoju fontanu (ali ne i obelisk), po imenu <\/span>Fontana della Terrina,<\/b> ali ne naro\u010dito atraktivnu, naro\u010dito po\u0161to ste videli fontane na trgu Navona.\u00a0<\/span><\/p>\n

Odatle vam ostaje da otpe\u0161a\u010dite jo\u0161 malo, preko trga Farneze i istoimene palate, i da izbijete na obalu Tibra. Kod mosta Sisto mo\u017eete da si\u0111ete na donje \u0161etali\u0161te, uz samu reku, i da u\u017eivate u pogledu na pomenuti most, kao i na slede\u0107i, <\/span>Garibaldijev most.<\/b> Na Tibru nema restoran-splavova, barem ih nismo primetili na tih par deonica uz reku koje smo obi\u0161li, a posle Garibaldijevog mosta kej vas vodi pravo ka ostrvcetu \u2013 tibarskoj adi po imenu (Isola) Tiberina, na kojoj se nalazi jedna od rimskih bolnica, a uz nju jo\u0161 i jedna crkva i jedan restoran. Kako god, ostrvce je jako fotogeni\u010dno, sa koje god strane da mu pri\u0111ete, a najbolje je da idete u cik-cak \u2013 tj. da preko Garibaldijevog mosta pre\u0111ete u zapadni deo Rima (tu ve\u0107 po\u010dinje Trastevere ili oblast \u201epreko Tibra\u201c), pa da se zatim preko Tiberina, i Cestijevog i Fabricijevog mosta (Pons Cestius i Ponte Fabricio) vratite opet na polaznu obalu i da se zatim preko mosta Palatino ponovo vratite u Trastevere. Na tom poslednjem delu \u0107ete, osim ju\u017enog pogleda na Tiberinu, videti i ostatke mosta Ponte Rotto, koji stoji usred Tibra i ne vodi ni tamo ni ovamo, a vide\u0107ete i jedan mali slap i brzake koje Tibar pravi na ovom mestu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Trastevere \u2013Tamo gde je zabava u Rimu<\/b><\/h2>\n

U \u010duveni Trastevere, jo\u0161 jedan zanimljiv i interesantan deo Rima, ali \u2013 kako je ve\u0107 napisano \u2013 sa one strane Tibra (sa iste gde je i <\/span>Vatikan<\/span><\/a>), mo\u017ee se u\u0107i preko ve\u0107 pomenutih mostova, a mo\u017ee se u\u0107i jo\u0161 ju\u017enije, pravo kroz kapiju <\/span>Porta Portese.<\/b> Odakle god da u\u0111ete, neminovno \u0107ete se izgubiti u spletu uskih, \u0161arenih uli\u010dica, osim ako slepo pratite svoje elektronske mape i vodi\u010de, za \u010dime i nema preterane potrebe. Kuda god da krenete, kojim god sokakom da krenete, neizostavno \u0107ete se u jednom trenutku vratiti na po\u010detnu ta\u010dku. Trastevere je deo Rima namenjen prete\u017eno zabavi, kako dnevnoj, tako i ve\u010dernjoj, a naro\u010dito ve\u010dernjoj. Ovde vas \u010dekaju brojne radnjice, a zatim i kafi\u0107i i restorani, u kojima mo\u017eete provesti prijatno vreme, ru\u010dati, ve\u010derati, slu\u0161ati muziku, zabaviti se, upoznati nekog… kako ve\u0107 imate sre\u0107e i kakvi su vam ve\u0107 motivi da do\u0111ete ovamo.\u00a0<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Uske ulice Trasteverea,<\/b> skockane kaldrmom na koju ste se sigurno ve\u0107 navikli u Rimu, idu kuda one ho\u0107e, levo, desno, pravo, zavijaju iza ugla, ulivaju se u druge ulice i u male trgove, prave\u0107i pravi pravcati lavirint. Okolne zgrade su uglavnom dvospratnice ili trospratnice, iz pro\u0161log ili nekih malo davnijih vekova, pro\u0161arane radnjicama sa garderobom, obu\u0107om (sa umetni\u010dki oslikanim \u201estarkama\u201c), sa vinima, hranom, \u0161unkama (simpati\u010dna lokalna mesara gde u izlogu mo\u017eete videti glavu divljeg vepra sa \u0161e\u0161irom!?) i sirevima, sa poslasti\u010darnicama i sladoled\u017einicama, sa radnjicama u kojima se pravi doma\u0107a pasta, sva mogu\u0107a testenina, i to sa izlogom u kojem mo\u017eete u\u017eivo videti kako upravo pred vama nastaju \u2013 pene, fuzili, taljatele, rigatone, njoke, \u0161pageti, kaneloni i \u0161ta sve ne… <\/span>Kao pozori\u0161na predstava za otvaranje apetita!<\/b><\/p>\n

Po ulicama se ponegde jo\u0161 uvek su\u0161i ve\u0161 po konopcima razapetim izme\u0111u dve naspramne zgrade, du\u017e ulica \u0107ete na mnogo mesta videti velike i male saksije sa ukrasnim biljkama, a gde god ima nekog pro\u0161irenja, tu je parkirano po stotinjak vespi i drugih motor\u010di\u0107a. I ovde na jednom od trgova stoje karabinjeri i specijalci, sa svojim vozilima, \u010duvaju\u0107i turiste od potencijalnih opasnosti, dok se vi pitate kako su ta svoja vozila progurali kroz te uske uli\u010dice. Ve\u0107i deo zidova je prili\u010dno i\u017evrljan grafitima, kao \u0161to su i\u0161arani i lokalni, veliki crveni po\u0161tanski sandu\u010di\u0107i, a veliki broj zgrada se spasao ove po\u0161asti zahvaljuju\u0107i puzavicama koje su se blagovremeno pro\u0161irile po fasadama i krovovima.<\/span><\/p>\n

Po ulicama \u0107ete videti i parkirane bicikle, me\u0111u njima i one crvene, elektri\u010dne, kakvih ima po celom Rimu. Uz odre\u0111ena pla\u0107anja, kartice, \u0161ta li, mo\u017eete koristiti bicikl, odvesti se gde \u017eelite i zatim ga ostaviti na sli\u010dnom parkingu u nekom drugom delu grada. Po Rimu se mogu videti i \u201eelektro-pumpe\u201c, za napajanje elektri\u010dnih vozila, a postoje i mala vozila, veli\u010dine Smart-a, koja se tako\u0111e mogu koristiti po sistemu \u201eShare ‘N Go\u201c, kako se i zove firma koja iznajmljuje ta kola.\u00a0<\/span><\/p>\n

Po rimskim ulicama na\u0107i \u0107ete i obi\u010dne pumpe (za benzin, dizel…) \u2013 male, diskretne, sakrivene me\u0111u parkiranim vozilima, kioscima, \u010desmama i stablima drve\u0107a, sa po dva ili tri mala aparata za to\u010denje goriva.\u00a0<\/span><\/p>\n

Trastevere ima istoriju<\/b><\/h3>\n

Nego, da se vratimo u Trastevere. Ceo ovaj kraj ima svoju sopstvenu istoriju, sopstveni dijalekat, pa \u010dak i svoju sopstvenu \u201ekuhinju\u201c.\u00a0 Trastevere ima svoju istoriju koja se pru\u017ea vi\u0161e od 27 vekova unazad, a pre oko 20 vekova je postao deo Rima, ako ne centralni, a ono prigradski \u2013 gde su <\/span>bogati Rimljani po\u010deli da grade svoje privatne vile, letnjikovce i vrtove, <\/b>uklju\u010duju\u0107i \u010dak i Julija Cezara koji je nalo\u017eio da se ovde naprave dva kilometra (!) duga\u010dki vrtovi. Ne\u0161to od toga je preostalo i dan danas za nova turisti\u010dka u\u017eivanja. Kasnije je radni\u010dko-zanatlijska klasa preuzela primat od anti\u010dkih bogata\u0161a, pa valjda i zato Trastevere danas ovako zabavno izgleda, kao da ga je projektovao veseli urbanista nakon ve\u010dernjeg izlaska u Trastevere. Tako\u0111e, ovaj deo Rima i danas ima stanovnike koji se ne smatraju Rimljanima, ve\u0107 ba\u0161 Trasteverinima ili Trastevercima.<\/span><\/p>\n

Inspiracija za Dolce vita<\/b><\/h3>\n

Trastevere vam je i mesto odakle je (ne)zvani\u010dno krenula \u201eDolce vita\u201c, mesto na kojem je i Felini dobio inspiraciju za svoj film i \u010duvenu scenu sa Anitom Ekberg… Na proslavi ro\u0111endana jedne grofice, novembra 1958. godine, <\/span>u restoranu „Rugantino“<\/b> na Trastevereu, izvesna <\/span>Aj\u0161a Nana,<\/b> trbu\u0161na plesa\u010dica, izvela je pravi polu\u010dasovni „Dolce vita striptiz“, \u0161to je uspe\u0161no ovekove\u010dio jedan od prisutnih fotografa, a pritom uspeo i da sakrije film od policije koja je, a \u0161ta bi drugo, iste ve\u010deri uletela u Rugantino i objavila kraj proslave ro\u0111endana. I tako se taj datum i taj doga\u0111aj prakti\u010dno i vode kao po\u010detak zvani\u010dnog <\/span>slatkog \u017eivota u Rimu. <\/b>Ako ne ra\u010dunamo rimske orgije, par hiljada godina pre toga. Tamo gde je nekada bio restoran, sada se nalazi banka, ali je na zidu ostala tabla na kojoj pi\u0161e: U ovom lokalu je postojao restoran Rugantino, u kojem je u no\u0107i 5. novembra 1958. otpo\u010dela „Dolce vita“! (In questo locale una volta il ristorante Rugantino la notte del 5 novembre 1958 ebbe inizio La Dolce Vita). Uzgred, nekih stotinak metara dalje, nalazi se restoran „Antica Osteria Rugantino“, pa ako tamo nai\u0111ete neke ve\u010deri, mo\u017eete se i li\u010dno uveriti \u0161ta je sve tu preostalo od slatkog rimskog \u017eivota.\u00a0<\/span><\/p>\n

Naravno, i ovde ima arhitektonskih, istorijskih i drugih va\u017enih zgrada \u2013 kao \u0161to su vila Farnesina, delo italijanskog arhitekte Perucija, a na ne tako velikom, ali ipak najve\u0107em trgu Trasteverea (ukra\u0161enom i jednom fontanom) nalazi se <\/span>bazilika Santa Maria.<\/b> \u010cak i da ste ve\u0107 videli sve crkve i bazilike opisane u ovom tekstu, ipak u\u0111ite i u ovu, ima se \u0161ta videti, a posebno njeni mozaici iz XII i XIII veka, ili oktagonalni svod koji je oslikao Domenikino. Ona je ujedno i jedna od najstarijih crkava u Rimu, i njena osnova i zidovi poti\u010du jo\u0161 iz davnog tre\u0107eg i \u010detvrtog veka. Prvo svetili\u0161te na ovom mestu podignuto je jo\u0161 221. godine (uskoro \u0107e biti 1800 godina od tada!), u vreme pape Kalista Prvog (\u010diji ostaci se nalaze upravo u dana\u0161njoj bazilici). Ni dan danas nije jasno da li je prva bazilika posve\u0107ena Svetoj Mariji, Bogorodici, ova ovde \u2013 u Trastevereu \u2013 ili ona velika u centru Rima, blizu Terminija (Basilica di Santa Maria Maggiore).\u00a0<\/span><\/p>\n

Kad si u Rimu \u2013 u\u017eivaj u hrani<\/b><\/h3>\n

Posle \u0161etnje od Navone, okolo-naokolo, pa kroz uli\u010dice Trasteverea, svakako \u0107e do\u0107i trenutak kada \u0107ete osetiti glad. Sre\u0107a je da ste <\/span>na pravom mestu,<\/b> a nesre\u0107a je da ovde ima toliko restoran\u010di\u0107a da ne\u0107ete znati koji da izaberete. Mo\u017eda vam mo\u017ee pomo\u0107i i \u010dinjenica da se za najbolje restorane (prema \u010duvenju, prema varijanti \u201eod usta do usta\u201d, prema TripAdvisoru i drugim turisti\u010dkim savetnicima…) obi\u010dno \u010deka red. Dakle, nemojte da \u010dekate da ba\u0161 mnogo ogladnite, nego blagovremeno izaberite svoj red. Iako je mo\u017eda te\u0161ko svarljiva ideja da \u010dekate 15-30 minuta da biste jeli u odre\u0111enom restoranu, a u susedna dva vidite puno praznih stolova, vide\u0107ete da ste dobro uradili kada dobijete tra\u017eena jela (i pi\u0107a).\u00a0<\/span><\/p>\n

Po preporuci kompetentnih osoba, koje dugo \u017eive u Rimu, zavr\u0161ili smo u restoranu \u201eGrazia e graziella\u201d, sa jo\u0161 jednom porud\u017ebinom karbonara, njoka sa \u010detiri vrste sira, lokalnim vinom… sve je bilo upravo onako kako nam je i re\u010deno da \u0107e biti. U\u017eivanje. Kroz restoran su sve vreme leteli veseli, mladi kelneri i kelnerice, od kojih je jedan izgledao kao brat blizanac glumca D\u017eona Tortura (samo jedno 30 godina mla\u0111i). Stolovi u restoranu su bili prili\u010dno gusto pakovani (kako unutra tako i napolju), ali to o\u010digledno nikom nije smetalo, pa tako ni nama. Da biste imali potpuno zaokru\u017eenu ideju o ru\u010dku u ovim restoran\u010di\u0107ima, da ka\u017eemo da je cena pice ovde bila od 8 do 12 evra, tiramisu se ceni 6 evra, pala\u010dinke sa nutelom 5, a karbonara 9 evra.\u00a0<\/span><\/p>\n

Nego, kad smo ve\u0107 kod pica i picerija, evo da znate da su na konkursu za najbolju picu\/piceriju „Pizza Awards Italia 2019“ me\u0111u deset najboljih italijanskih picerija u\u0161le i (samo?) dve iz Rima. Najbolja rimska picerija, \u0161estoplasirana, bila je „Seu Pizza Illuminati“, tako\u0111e u Trastevereu, malo ju\u017enije od Porta Portese, a osma, tj. drugoplasirana rimska, bila je „La Gatta Mangiona“ u Monteverdeu, tj. malo zapadnije od Trasteverea. A tri prvoplasirane picerije u celoj Italiji su bile „Pepe in Grani“, iz Kajaca (Caiazzo), kod Kazerte, zatim „50 Kal\u00f2“ iz Napulja i „i Masanielli“, iz Kazerte. Me\u0111u prvih deset nalaze se jo\u0161 tri picerije iz Napulja\/Kazerte (Kazerta je oko 20 km udaljena od Napulja). \u010cisto da se zna ko je i dalje gazda \u0161to se ti\u010de pravljenja pica!\u00a0<\/span><\/p>\n

Vidikovac \u0110anikul \u2013 hitac iz topa u podne<\/b><\/h3>\n

Posle ru\u010dka mo\u017eete se jo\u0161 malo prepustiti lavirintu Trasteverea, a mo\u017eete da krenete i uzbrdo, do jo\u0161 jednog vidikovca, po imenu \u0110anikul (Janikul) \u2013 Terrazza di Gianicolo, a ka\u017eu da je to jedan od najboljih pogleda na Rim, odakle se, ina\u010de, u podne – osim turisti\u010dkih pogleda – ispaljuje i ritualni hitac iz topa, ritualni \u2013 jo\u0161 od sredine XIX veka, a da bi se sinhronizovala zvonjava svih rimskih crkava! Ko bi poranio ili okasnio sa zvonjavom, morao bi da se zapita da li \u0107e u slede\u0107em hicu iz topa mo\u017eda biti pravo \u0111ule, naciljano ba\u0161 ka nesinhronizovanom zvoniku.<\/span><\/p>\n

A ako vam nije do pentranja, onda mo\u017eete da krenete ponovo ka Tibru, a tu \u0107ete brzo izbiti na <\/span>bulevar Viale di Trastevere.<\/b> Kada sa desne strane budete videli impresivnu zgradu Ministarstva obrazovanja, samo skrenite u ulicu Via di Porta Portese koja vas dovodi do ve\u0107 pomenute kapije Porta Portese. E sad, kad iz tog bulevara skrenete u Via di Porta Portese, mo\u017eete u\u010diniti dodatni napor, pa skrenuti u prvu uli\u010dicu levo, koja \u0107e vas dovesti do <\/span>crkvice sv. Fran\u010deska<\/b> (San Francesco di Assisi a Ripa Grande) gde \u0107ete mo\u0107i da vidite jo\u0161 jednog Berninija, tj. delo „Blagoslovena Ludovika Albertoni“, a koja prili\u010dno podse\u0107a na njegovo drugo delo „Ekstaza sv. Tereze“ (o \u010demu \u0107ete \u010ditati dalje u tekstu).<\/span><\/p>\n

Cestijeva piramida i protestantsko groblje<\/b><\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

Zatim mo\u017eete slobodno da pre\u0111ete Tibar, deseti put, uhvatite pravac du\u017e Via Marmorata i za desetak minuta \u0161etnje na\u0107i \u0107ete se ispred \u2013 piramide, u delu Rima po nazivu <\/span>Testa\u0107o.<\/b> \u0160to je i logi\u010dno, posle tolikih obelisaka po Rimu, posle nekoliko egipatskih lavova po fontanama, muzeja egipatske umetnosti u Vatikanu i jo\u0161 jednog egipatskog muzeja, u blizini Galerije Borgeze, bilo je za o\u010dekivati da se nai\u0111e i na neku piramidu.\u00a0<\/span><\/p>\n

A ovde se radi o Cestijevoj piramidi, iz 18. godine p.n.e, mo\u017eda i 17, 16… ali svakako ne posle 12. Dakle, piramida je stara najmanje 2032 godine, a mo\u017eda i punih 2038 (Keopsova je, npr, podignuta jo\u0161 u 26. veku pre nove ere).\u00a0<\/span><\/p>\n

Visoka je 27 ili 36,5 metara (zavisno da li \u010ditate englesku ili italijansku Vikipediju), prili\u010dno je svetle boje, a <\/span>u njenoj unutra\u0161njosti se nalazi grobnica,<\/b> prazna, ispra\u017enjena, oplja\u010dkana, ko bi to znao, ali dostupna turistima. I kao \u0161to je u filmu „Brusterovi milioni“ Monti (nema nikakve veze sa onim barom u Kavuru) morao da potro\u0161i 30 miliona dolara za 30 dana, tako su i naslednici Gaja Cestija morali da podignu piramidu za 330 dana da bi dobili njegovo bogatstvo. Deo tog testamenta mo\u017ee se i danas pro\u010ditati na piramidi, pod uslovom da znate latinski. Piramida danas deluje kao da ima svega nekoliko, a ne 2038 godina, i to zahvaljuju\u0107i rekonstrukciji iz 2015. godine, koja je trajala svega tri dana kra\u0107e nego njena izgradnja.\u00a0<\/span><\/p>\n

Rimski Per La\u0161ez \u2013 ve\u010dna po\u010divali\u0161ta Kitsa, \u0160elija i Milene Pavlovi\u0107-Barili<\/b><\/h3>\n

Najlep\u0161i pogled na piramidu, i to iz udobnih drvenih klupa, ima\u0107ete ako u\u0111ete na obli\u017enje protestantsko groblje, ne\u0161to kao rimski Per La\u0161ez (Cimeti\u00e8re du P\u00e8re-Lachaise, Pariz). Ustanovljeno je mnogo pre nego \u0161to su osnovane JKP „Pogrebne usluge“ grada Rima, jo\u0161 negde u XVII veku, a na periferiji tada\u0161njeg Rima i van njegovih zidina – jer Katoli\u010dka crkva nije dopu\u0161tala da se na (katoli\u010dkim) grobljima sahranjuju zabludele du\u0161e, tj. tela pripadnika drugih vera, a jo\u0161 manje du\u0161e samoubica, glumaca i pesnika (a isto je va\u017eilo i za ubice, druge gre\u0161nike i pripadnice najstarijeg zanata, kako iz ulice Koronari, tako i iz drugih zanatskih ulica toga doba). Ulaz na groblje je slobodan, ali se o\u010dekuje da date prilog (od minimalno 3 evra) kada u\u0111ete u grobljanski prostor. Iako obilazak groblja nije ba\u0161 najprivla\u010dnija ideja kada ste u Rimu, mo\u017eete odvojiti malo vremena – em da razgledate piramidu iz ovog ugla, em da li\u010dno obi\u0111ete nadgrobne spomenike <\/span>\u010duvenih pesnika Kitsa i \u0160elija<\/b>, kao i <\/span>italijanskog pisca i politi\u010dara Gram\u0161ija.<\/b> Uostalom i piramida je nadgrobni spomenik Gaja Cestija, pa kad ve\u0107 gledate taj, mo\u017eete i ove ostale. A ka\u017eu da je najlep\u0161i spomenik na groblju – <\/span>grob vajara i pesnika Vilijama Vetmora Storija,<\/b> koji je ovaj umetnik li\u010dno izvajao za svoju preminulu suprugu, nazvan „An\u0111eo bola“ ili „An\u0111eo koji pla\u010de“ ili ako ba\u0161 ho\u0107ete pun naziv onda: <\/span>„An\u0111eo bola pla\u010de iznad uni\u0161tenog oltara \u017eivota“.<\/b>\u00a0<\/span><\/p>\n

 <\/p>\n

Nestade dan, i nestala sva slast je!<\/span><\/i><\/p>\n

Slatki glas, usne, dah, mekana ruka,<\/span><\/i><\/p>\n

\u0161apata toplog ne\u017eno mnogoglasje,<\/span><\/i><\/p>\n

o\u010di, ostvaren oblik divnog struka!<\/span><\/i><\/p>\n

Izblede cvet, vec\u0301 lepotu ne pru\u017ea,<\/span><\/i><\/p>\n

izblede iz mog oka lepi sjaj<\/span><\/i><\/p>\n

kojim jedino bejah naoru\u017ean,<\/span><\/i><\/p>\n

bledi toplina, glas, belina, raj –<\/span><\/i><\/p>\n

bez nedoli\u010dne Evine nagote<\/span><\/i><\/p>\n

praznici sveti nisu vi\u0161e mladi;<\/span><\/i><\/p>\n

 <\/p>\n

red je da ljubav po\u010dne iz lepote<\/span><\/i><\/p>\n

tkanje nad tamom, zadovoljstva radi;<\/span><\/i><\/p>\n

al, ako ljubav bi tek pro\u0161li dan,<\/span><\/i><\/p>\n

nek mi da brzu molitvu pred san.<\/span><\/i><\/p>\n

 <\/p>\n

Tako je nekada pisao D\u017eon Kits, a pesme je pisao, uglavnom, svojoj ljubavi i verenici Fani, koja je ostala u Londonu dok je on poslednje mesece provodio u sobi na \u0160panskom trgu bezuspe\u0161no poku\u0161avaju\u0107i da se i\u0161\u010dupa iz kand\u017ei tuberkuloze, u svojoj 25. godini \u017eivota. Epitaf na Kitsovom grobu <\/span>„Ovde po\u010diva \u010dovek \u010dije ime je ispisano na vodi“<\/b> (‘Here lies One Whose Name was writ in Water’) njegovo je sopstveno delo. Sahranjen je sa poslednjim, nepro\u010ditanim pismima dobijenim od svoje ljubavi.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

A ovde po\u010diva i na\u0161a \u010duvena slikarka, predstavnica nadrealizma, Milena Pavlovi\u0107-Barili. I pored svog relativno kratkog \u017eivota, od nepunih 36 godina, i Milena, je, kao i mnogi drugi veliki ljudi, ostavila veliki trag za sobom. A takvi ljudi obi\u010dno za godinu dana urade, napi\u0161u ili naslikaju onoliko za \u0161ta drugima ne bi bila dovoljna ni \u010ditava decenija. Ili vek. Slikarka je, ina\u010de, preminula u Njujorku, a urna je neku godinu kasnije preneta u Rim, gde se nalazi i danas, zajedno sa posmrtnim ostacima Mileninih nesre\u0107nih roditelja (jer su morali da nad\u017eive svoju \u0107erku), majke Danice, praunuke najstarije Kara\u0111or\u0111eve \u0107erke, i oca Bruna, poznatog italijanskog kompozitora, pesnika i putopisca. Genetika na delu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Zgrada Malte\u0161kog vite\u0161kog reda<\/b><\/h2>\n

Ako sa groblja nastavite bulevarom Aventino, do\u0107i \u0107ete pravo do <\/span>Koloseuma,<\/b> pro\u0161av\u0161i pored Maksimovog cirkusa. Naravno, problem sa Rimom je \u0161to – ako po\u0111ete na jednu stranu – propusti\u0107ete barem nekoliko drugih, mo\u017eda jo\u0161 interesantnijih i lep\u0161ih stvari. Ovde je to svakako slu\u010daj, pa je bolje da krenete onom istom ulicom kojom ste do\u0161li (Via Marmorata) malo u „rikverc“, dok ne do\u0111ete do Via di Porta Lavernale, jedne obi\u010dne gradske ulice koja \u0107e vas, istina uzbrdo, odvesti do jo\u0161 jednog vidikovca. Ipak, pre toga mo\u017eete da se na kratko zadr\u017eite <\/span>pred vratima zgrade Malte\u0161kog vite\u0161kog reda<\/b> (!) ili Suverenog vojnog bolni\u010dkog reda Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i Malte (pun naziv). Kao i Vatikan, i ovaj red je suvereni subjekat me\u0111unarodnog prava (to, uostalom i jeste vite\u0161ki i verski red Rimokatoli\u010dke crkve), mada bez sopstvene teritorije. Ali imaju barem zgrade sa klju\u010daonicama. Dakle, ovde ne dolazite da biste postali vitez (o uslovima za ulazak u njihov red mo\u017eete se raspitati i u Ambasadi Malte\u0161kog reda u Beogradu, Krunska 23) ve\u0107 da <\/span>turisti\u010dki provirite kroz klju\u010daonicu,<\/b> a koja deluje kao najfinija ni\u0161anska sprava, kroz koju dalje mo\u017eete videti jedan zeleni tunel, uokviren sa nekoliko slojeva \u017eive ograde. Na kraju (\u0161to vam do\u0111e kao svetlo na kraju tunela) u daljini, kona\u010dno vidite jedan deo Rima koji je ve\u0107 opisan u ovom tekstu, a ima veze sa ovim vite\u0161kim redom. Pa vi poga\u0111ajte o \u010demu se radi. A arhitekti \u2013 ni\u0161and\u017eiji \u2013 svaka \u010dast!\u00a0<\/span><\/p>\n

Dakle, <\/span>unutar zgrade je vite\u0161ki red, a ispred zgrade – turisti\u010dki red,<\/b> koji se pomera, ponekad, brzinom pu\u017ea, jer pojedini turisti i po nekoliko minuta gledaju voajerski kroz klju\u010daonicu (za\u0161to, ko to zna?) a taman kad pomislite da su se nagledali, onda uzmu mobilni i krenu da fotografi\u0161u to \u0161to su videli, valjda da ne zaborave taj pogled kad se vrate ku\u0107i. Se\u0107am se kako smo nekada zafrkavali na\u0161eg druga koji bi na nekom putovanju ispucao dva tada\u0161nja filma (sa po 36 fotografija), a sada se taj broj fotografija ispuca za nekih par sati. Nekad se vi\u0161e pamtilo, a sada… ponekad se zapitate da li ste uop\u0161te prisutni na nekom lepom mestu, ili ste tu samo da biste fotografisali, a gleda\u0107ete \u0161ta ste videli kad do\u0111ete ku\u0107i… Povedite ra\u010duna o tome. Valjda zato Marina Abramovi\u0107, pardon Abramovi\u010d, i poru\u010duje: \u201cUmetnik je prisutan\u201d!\u00a0<\/span><\/p>\n

Park pomorand\u017ei \u2013 park ljubavi i romantike<\/b><\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Posle nekoliko desetina metara \u0161etnje, dolazite do jo\u0161 jednog vidikovca, po imenu Park pomorand\u017ei (ili Park Savelo), tj. do parka srednje veli\u010dine, sa \u010dijeg se zapadnog dela pru\u017ea \u0161iroka terasa sa koje puca pogled na Tibar, i Rim – kako na Trastevere, tj. deo preko Tibra, tako i centralni deo, sve sa palatom Vitorijano, i drugim visokim i istaknutim zgradama i spomenicima Rima. S obzirom da je bila zima, pomorand\u017ei nije bilo ni od korova (sem u rimskim samoposlugama ili na Campo di Fiori), a dan je bio malo mra\u010dan, turoban, svuda oblaci… U to doba godine i drve\u0107e pored Tibra je uglavnom \u0107osavo, pa nema ni te zelene boje koja bi se na suncu prelamala ka dole i bojila Tibar nekom modrozelenom bojom. Ali dobro, pogled je pogled. Postoji legenda po kojoj je Park pomorand\u017ei mesto na kome vladaju ljubav i romantika, pa \u0107ete se ovde ponovo zaljubiti u va\u0161u bolju polovinu (\u0161to i ne vredi mnogo ako ona ne\u0107e da se (ponovo) zaljubi u vas). Jo\u0161 ako niste obavili pravilno onaj ritual bacanja nov\u010di\u0107a u Fontanu di Trevi, nemate \u010demu da se nadate na ovom mestu, bili u dru\u0161tvu neke (bolje) polovine ili ne. To\u00a0 mogu da vam potpi\u0161em.\u00a0<\/span><\/p>\n

Osim pomorand\u017einog drve\u0107a, ovde se nalazi i puno pitomih borova (pinus pinea), koje je obele\u017eje ne samo ovoga parka ve\u0107 i celoga Rima. Zaista, jo\u0161 kad prilazite Rimu od Fjumi\u0107ina, pa gde god krenuli, nai\u0107i \u0107ete na ovo interesantno drve\u0107e, visoko do 25 metara, sa skoro pa „pljosnatom“ kro\u0161njom, zbog \u010dega Rimljani ovo drve\u0107e zovu i ki\u0161obranima. \u010cak nekako deluje da je ovde vi\u0161e borova nego pomorand\u017ei, pa mi do kraja nije ostalo jasno za\u0161to ovo ipak nije park borova ili park ki\u0161obrana?\u00a0<\/span><\/p>\n

Ka\u017eu da Rimljani ovde vole da do\u0111u uve\u010de, pre nego \u0161to sunce krene, tamo negde iza Vatikana i Rima, da zalazi u Tirensko more, a za kompletan ugo\u0111aj ponesu i fla\u0161u proseka, \u010da\u0161e… ne bi li lak\u0161e ubedili svoje polovine da se ponovo zaljube u njih. Nejasno je i da li se te bolje polovine, kad su ve\u0107 zaljubljene, odljube ili jo\u0161 vi\u0161e zaljube kada do\u0111u u Park pomorand\u017ei, ali za jedno takvo istra\u017eivanje bi trebalo vi\u0161e vremena (a i barem jedna zaljubljena Rimljanka) – a va\u0161 putopisac nije imao, na\u017ealost, na raspolaganju ni jedno ni drugo.<\/span><\/p>\n

Ako ste ne\u0161to propustili \u2013 vratite se u Rim<\/b><\/h3>\n

Naravno, kad pi\u0161ete putopis, po povratku iz nekog grada, i bacite se na dodatno prou\u010davanje mnogobrojnih turisti\u010dkih internet-bro\u0161ura-vodi\u010da i drugih pisanih izvora, saznate da ste \u2013 uza sve pripreme \u2013 dosta toga ipak propustili da uradite i vidite. Mo\u017eda ste pojeli savr\u0161en sladoled u Venkiju, ali ste zato propustili da pojedete mo\u017eda malkice savr\u0161eniji sladoled \u2013 u poslasti\u010darnicama \u201eLa Romana\u201d, \u201eLubrano\u201d, \u201eGelateria dei Gracchi\u201d, \u201eOtaleg\u201d, \u201eGrom\u201d, \u201eFatamorgana\u201d ili \u201eGrezzo Raw Chocolate\u201d, \u0161to samo zna\u010di da vam jedino preostaje da se jo\u0161 koji put vratite u Rim.<\/span><\/p>\n

Ono \u0161to je u ovom obilasku bilo propu\u0161teno, to je (verovatno) najlep\u0161a \u0161etnja – koja od Parka pomorand\u017ei (sa brda Aventino, tj. od Bazilike sv. Sabine koja se naslanja na park, koji je uostalom nekada i bio dvori\u0161te ove crkve) vodi sve do Tibra, i Bazilike sv. Marije iz Kozmedina, \u0161etnja koja vodi tihom i uzanom uli\u010dicom \u2013 Clivo di Rocca Savella. Samo je treba prona\u0107i i lagano se spustiti ka reci.\u00a0<\/span><\/p>\n

Na Trgu Usta istine<\/b><\/h3>\n

\u010cim se spustite na nad-re\u010dnu visinu \u201enula\u201d, opet nailazite na divan trg po imenu Usta istine (Piazza della Bocca della Verit\u00e0), sa poprili\u010dno gustim saobra\u0107ajem, gde se, na asfaltom uokvirenoj zelenoj povr\u0161ini, nalaze <\/span>fontana Tritona, Portunov hram<\/b> (Tempio di Portuno) i <\/span>Forum Boarium,<\/b> a tu odmah je i most Palatino, kojim se opet mo\u017eete vratiti u Trastevere, da utvrdite gradivo, da odete na aperitiv, na ve\u010deru ili no\u0107ni \u017eivot, na malo Dolce vita, zavisno od toga koliko ste do tada brzo \u0161etali i koliko ste gde ve\u0107 ne\u0161to uhvatili od rimskog slatkog \u017eivota.\u00a0<\/span><\/p>\n

Pomenuti Portunov hram je izuzetno dobro o\u010duvan anti\u010dki spomenik, jo\u0161 iz 2. veka p.n.e, originalno posve\u0107en rimskom bogu Portunu, za\u0161titniku (re\u010dnih i morskih) luka, a koji prili\u010dno podse\u0107a na hram \u2013 trezor u Delfima. Opet, od svih tih okolnih spomenika, hramova, koloseuma i lepota, takav hram jedva i da primetite…<\/span><\/p>\n

Kada ste ve\u0107 do\u0161li do ovde, mo\u017eete da privirite i u papinsku <\/span>Baziliku sv. Marije iz Kozmedina<\/b>, iz \u0161estog veka, sagra\u0111ene na temeljima jo\u0161 starijeg rimskog hrama.\u00a0<\/span><\/p>\n

Crkvu nazivaju i \u201eSancta Maria in Schola Graeca\u201d jer se nalazi(la) u blizini mnogih vizantijskih gra\u0111evina, kao i u blizini Gr\u010dke ulice, pri \u010demu su jo\u0161 njenom ure\u0111enju mnogo doprineli i gr\u010dki monasi izbegli iz drugih krajeva carstva. Uzgred, zbog svih ukrasa koji postoje na i u crkvi, ona je i dobila taj dodatni naziv Kozmedin, \u0161to poti\u010de, verovatno, od gr\u010dke re\u010di \u03ba\u03bf\u03c3\u03bc\u03b9\u03b4\u03b9\u03bf\u03bd, \u0161to zna\u010di ukras, ornament.\u00a0<\/span><\/p>\n

Bazilika je tokom vekova nekoliko puta dogra\u0111ivana i rekonstruisana, a najistaknutiji deo je svakako njen <\/span>visoki zvonik, sa \u0161est spratova,<\/b> nivoa \u2013 terasa, za koji ka\u017eu da je i jedan od najvi\u0161ih u celoj Italiji.\u00a0<\/span><\/p>\n

Po svom unutra\u0161njem izgledu i ure\u0111enju prili\u010dno podse\u0107a na Baziliku sv. Klimenta, a jedna od religijski (i emotivno) najinteresantnijih stvari je i relikvija \u2013 <\/span>lobanja sv. Valentina.<\/b> Dakle, ako ste sve vreme \u0161etali sa va\u0161om (sada\u0161njom, ili mo\u017eda budu\u0107om) lep\u0161om polovinom, i ako nije pomogla ni \u0161etnja kroz veseli i romanti\u010dni Trastevere, ako nije pomogla ni blizina Kitsovog groba i duh njegove neizmerne ljubavi prema verenici iz Londona, a zatim ni odlazak u Park pomorand\u017ei i \u0161etnjica niz brdo Aventino do Tibra, onda vam jedino i preostaje da se pomolite ovom svecu za vi\u0161e uspeha u budu\u0107em ljubavnom \u017eivotu.\u00a0<\/span><\/p>\n

A ispred Bazilike, u delu okrenutom ka ulici, vide\u0107ete red turista kako sa ulice zavija u dvori\u0161te, tj. ka crkvenom tremu \u2013 a da bi pristupili anti\u010dkom reljefnom spomeniku, koji \u010dvrsto stoji na zidu, ili barem tako deluje (sva sre\u0107a, jer mu je pre\u010dnik skoro dva metra, a te\u017eina preko 1000 kilograma) i vekovima utvr\u0111uje da li neko govori istinu ili ne. Ovaj, spomenik ili zidna skupltura predstavlja lice bradonje sa rupama na mestima gde su ina\u010de usta i o\u010di, a ni danas se ne zna po \u010dijem modelu je lik izvajan. Pretpostavlja se da je nekada slu\u017eio kao ukrasni poklopac kanalizacionog \u0161ahta (AJKP \u201eRimski vodovod i kanalizacija\u201c; A je od \u201eAnti\u010dko javno komunalno…\u201c), a mo\u017eda je bio i deo neke fontane, ko to zna. U svakom slu\u010daju, neki bistri turisti\u010dki poslenik grada Rima iz anti\u010dkog doba, verovatno u saradnji sa sve\u0161tenicima crkve, dosetio se da bi taj \u0161aht mogao da poslu\u017ei kao zanimacija u narednih petnaestak vekova. <\/span><\/p>\n

I tako je \u0161aht progla\u0161en za \u201eUsta istine\u201c, tj. za <\/span>mesto gde se mo\u017ee prore\u0107i sudbina i otkriti la\u017e.<\/b> I tako, ko gurne ruku u ta usta, a pritom izgovara neku la\u017e (ili je ve\u0107 slagao), osta\u0107e bez ruke. Kasnije se mrgudni bradonja specijalizovao za otkrivanje (ne)vernosti bra\u010dnih drugova, i to prete\u017eno, prema jednim izvorima, za pitanja vernosti lep\u0161ih polovina, a po drugim izvorima \u010de\u0161\u0107e su \u017eene dovodile mu\u017eeve da provere koliko su im bili verni. Reljef je na zid crkve zvani\u010dno ugra\u0111en (mada vi\u0161e deluje kao da je naslonjen na zid) u XVII veku, po nalogu pape Urbana VIII, a generacije su nastavile ovde da proveravaju ve\u0107 \u0161ta je ko smislio da proverava, da bi svetsku slavu ova istinoljubiva usta, ili najslavniji kanalizacioni \u0161aht na svetu, stekla\/stekao kada su mu <\/span>u filmu \u201ePraznik u Rimu\u201c<\/b> pristupili Odri Hepbern i Gregori Pek. Bila je to \u010duvena, duhovita scena gde je novinar D\u017eo Bredli na smrt prepla\u0161io princezu En, u njihovom veselom jednodnevnom obilasku Rima.\u00a0<\/span><\/p>\n

Osim turista, ceo kraj je toga dana bio i pod opsadom jakih policijskih snaga, a zbog obli\u017enjeg skupa politi\u010dke partije \u201eForza Nuova\u201c (Nova snaga), prili\u010dno desni\u010darske orijentacije. Bez obzira na to, turisti su uredno stajali ispred Bazilike da bi do\u0161li na svoj red da gurnu ruku u Usta istine. Dok smo obilazili crkvu i razgledali okolinu, tih petnaestak minuta, niko nije ostao bez ruke! Tog dana u poseti Rimu bio je sve neki po\u0161ten i veran turisti\u010dki svet, o\u010digledno.<\/span><\/p>\n

Mar\u010delov teatar i Fontana sa kornja\u010dama<\/b><\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Od Usta istine je najlogi\u010dnije da ulicom Lui\u0111i Petroseli (Via Luigi Petroselli), od Bazilike, pravo <\/span>ka trgu Venecija i Vitorijanu,<\/b> palati koja se i odavde vidi (i beli) iz daljine. Ono \u0161to bi na tom potezu jo\u0161 moglo da se pomene, iako bi se jo\u0161 sva\u0161ta tu moglo opisivati i videti, je Mar\u010delov teatar (ili Teatro di Marcello, ili Theatrum Marcelli).\u00a0<\/span><\/p>\n

To je i jedino staro (ba\u0161 staro) pozori\u0161te koje je ostalo u Rimu, a kad mu pri\u0111ete \u2013 vide\u0107ete da vam deluje stra\u0161no poznato. Naime, teatar izuzetno li\u010di na \u2013 <\/span>Koloseum<\/span><\/a>, a razni izvori i ka\u017eu da je Mar\u010delov teatar i poslu\u017eio kao model po kome je kasnije izgra\u0111ena najpoznatija svetska arena. E sad, ta slika je vrlo neobi\u010dna. Fasada teatra predstavlja samo jedan preostali kru\u017eni ise\u010dak, otprilike 60 stepeni od punih 360, a iznad prizemlja i prvog sprata, koji imaju iste one lukove i stubove kao Koloseum, nalazi se ne\u0161to kao divlja nadgradnja, tj. deo zgrade \u201enormalnog izgleda\u201c sa fasadnom ciglom, visine 6-7 metara, sa velikim i malim prozorima (to je verovatno deo koji je rekonstruisan u XVI veku). Pozori\u0161te je imalo 111 metara u pre\u010dniku i bilo je najve\u0107e i najva\u017enije u starom Rimu. Zamislite pozori\u0161te (i potrebu za kulturom u to doba) koje ima od 11 do 20 hiljada gledalaca! I ovde se arhitekta poigravao sa dorskim i jonskim stubovima, a korintskih nema \u2013 verovatno zbog pomenute rekonstrukcije. Danas se u okru\u017eenju Mar\u010delovog teatra odr\u017eavaju manji koncerti.<\/span><\/p>\n

Ako nastavite ka Vitorijanu, do\u0107i \u0107ete do malog <\/span>trga Kampiteli<\/b> (Piazza di Campitelli), odakle se (ako skrenete ulevo) nastavlja uli\u010dica Via dei Funari, koja vas dovodi do jo\u0161 jedne simpati\u010dne fontane \u2013 fontane kornja\u010da, nazvane ba\u0161 po kornja\u010dama, iako su na istoj fontani i figure \u010detiri \u010doveka, i \u010detiri delfina.\u00a0<\/span><\/p>\n

Odatle mo\u017eete da skrenete u uli\u010dicu na desno koja \u0107e vas, pre ili kasnije ponovo dovesti do <\/span>Panteona<\/span><\/a> ili Navone. Kuda god krenuli <\/span>svi putevi ionako vode u Rim<\/b> (i to u centar Rima), naro\u010dito kada ste ve\u0107 u Rimu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Trg Republika, Trg San Bernardo, Ekstaza sv. Tereze<\/b><\/h2>\n

I do\u0161ao je i poslednji dan boravka u Rimu, posve\u0107en obilasku galerije Borgeze, kao i okolnog parka, ulica i ve\u0107 svih onih delova Rima kuda vas o\u010di povedu. Blagodare\u0107i brzom i pouzdanom rimskom metrou, posle svega desetak minuta iza\u0161li smo kod Trga Republika (Piazza della Repubblica, nekada poznat kao Piazza dell’Esedra), koji je nekoliko minuta hoda udaljen od ulaza u stanicu Termini. Trg, koji se nalazi na bre\u017euljku Viminal, krasi, vi\u0161e od svega drugog \u2013 <\/span>centralna fontana<\/b> koja se nalazi u sred kru\u017enog toka, pa je utoliko pristupa\u010dna za gledanje kao i beogradska fontana na Slaviji. Ali je ipak malo lep\u0161a. Od trga polazi jedna od glavnih rimskih ulica, <\/span>Via Nazionale,<\/b> koja se pru\u017ea pravo, sve do Trajanovog foruma. I ovaj trg, naravno, ima svoju crkvu (ili crkva ima trg, svejedno) a to je <\/span>Bazilika Svete Marije an\u0111ela i mu\u010denika<\/b> (Santa Maria degli Angeli e dei Martiri).\u00a0<\/span><\/p>\n

A <\/span>fontana Najada<\/b> (gde su predstavljene jezerske, re\u010dne, okeanske nimfe kao i nimfe podzemnih voda) je jo\u0161 jedna od oko 280 rimskih fontana (!) Kao i sve druge, i ova ima svoju istoriju \u2013 o tome kako ju je naru\u010dio jedan od papa krajem XIX veka, kako je zavr\u0161ena 1888. godine, a krasila su je \u010detiri lava, koji su kasnije, 1901. godine, bili zamenjeni(!) skulpturama najada, koje su, eto, pre\u017eivele slede\u0107ih 120 godina. A i lak\u0161e je nimfama da opstanu u fontani nego lavovima. U centru zbivanja u fontani nalazi se skulptura ribara koji se bori sa svojom lovinom, i zaista je \u0161teta \u0161to u fontani mo\u017eete u\u017eivati samo iz daljine.<\/span><\/p>\n

Odatle se mo\u017eete zaputiti dalje na severozapad, ulicom koja vas vodi do Trga San Bernardo. A tamo \u0107ete opet nai\u0107i, na relativno malom i neuglednom trgu (vi\u0161e je to spoj nekoliko ulica koje tu po\u010dinju i zavr\u0161avaju, nego \u0161to je stvarno trg) na nekoliko crkava i na jednu lepu fontanu (Fontana dell’Acqua Felice) sa nekoliko lavova sa obe strane centralnog dela (mo\u017eda su to \u010dak i oni lavovi \u0161to su bili u susedstvu, sa fontane najada?). I na ovom mestu, u \u0161etnji od jednog do drugog trga, da ste istori\u010dar umetnosti, ostali biste verovatno celog dana, ali obi\u010dno u Rim ne dolazite na 3-4 meseca, ve\u0107 na 3-4 dana, pa je veoma te\u0161ko odvojiti vi\u0161e od, recimo, dvadesetak minuta za neke izuzetno lepe gradske delove iako to oni svakako zaslu\u017euju.\u00a0<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Na ovom trgu vredi ista\u0107i <\/span>crkvu Santa Maria della Vittoria,<\/b> relativno skromne spolja\u0161njosti, ali u kojoj se nalazi jedno od najlep\u0161ih dela barokne umetnosti \u2013 <\/span>Berninijeva skulptura \u201eEkstaza sv. Tereze\u201c,<\/b> pa obavezno privirite unutra. Crkva poti\u010de sa po\u010detka XVII veka, a osnovana je kao kapela posve\u0107ena sv. Pavlu i redu bosonogih sestri karameli\u0107anki (Ordine dei carmelitani scalzi), da bi naknadno bila posve\u0107ena Devici Mariji, ili Mariji pobedonosnoj.\u00a0<\/span><\/p>\n

Unutra\u0161njost crkve ne mo\u017ee biti lep\u0161a ni bogatija, od silnog mermera, granita, gipsanih figura, pozla\u0107enih delova, oslikanih i freskama ukra\u0161enih zidova i plafona, sa centralnim korintskim stubovima. Ovde je svoj slikarski trag ostavio i <\/span>Domenikino,<\/b> ali, ponavljam, glavna lepota le\u017ei u bo\u010dnoj, <\/span>Kornaro kapeli,<\/b> levo od oltara, u Berninijevoj skulpturi. Ime kapele poti\u010de od imena jednog od rimskih kardinala, koji je dao da se skulpture njegovih \u010dlanova porodice postave na bo\u010dnim zidovima kapele, tako da, kao iz pozori\u0161ne lo\u017ee, mogu ve\u010dno gledati delo Berninijevih ruku. A na samoj skulpturi vidi se sv. Tereza, kako lebdi iznad tla, le\u017ee\u0107i na oblacima, koji se utapaju u draperiju i skutove njene haljine, dok se an\u0111eo sprema da joj strelom probode srce. Dok gledate ovu skulpturu, kao i ranije, dok ste gledali Mikelan\u0111elove, ili druge Berninijeve skulpture, ili kasnije\u00a0 Kanovine, u galeriji Borgeze, verovatno \u0107e vam izgledati da se mermer topio i savijao kao obi\u010dna glina pod rukama ovog (ovih) umetnika, i da kamen ne pru\u017ea otpor kada prepozna ko je pred njim. I kao \u0161to je to u\u010dinjeno i u mnogim drugim bazilikama, i ovde su u pozadini skulpture pozla\u0107ene \u0161ipke koje svetle isto onako kako bi svetleli i zraci bo\u017eanskog svetla.\u00a0<\/span><\/p>\n

Da pojasnimo jo\u0161 da je Bernini ovekove\u010dio \u017eivot i u\u010denje svete Tereze Avilske, klju\u010dne osobe katoli\u010dke reformacije i za\u0161titnice \u0160panije, kao i da se ekstaza, ili molitva zanosa odnosi na najvi\u0161i vid molitve i bliskosti s Bogom, gde je du\u0161a tako uronjena u Boga da zaboravlja, ne vidi i ne ose\u0107a spoljni svet, te \u017eivi u zanosu i ekstazi, neosetljiva za ono fizi\u010dko oko sebe. Dakle, <\/span>ekstaza kao susret bo\u017eanskog i ljudskog duha,<\/b> oblikovana Berninijevim prstima.<\/span><\/p>\n

Kvirinal i Fontana Dioskuri<\/b><\/h3>\n

A pre nego \u0161to ulicama (Via) Leonida Bissolati i (Via) Vittoria Veneto nastavimo \u0161etnju ka parku i galeriji Borgeze, samo da skrenemo pa\u017enju na jo\u0161 jedan divan pravac za \u0161etnju, koji vodi <\/span>ulicom Dvadesetog septembra <\/b>(Via Venti Settembre) a zatim prelazi u Via dei Quirinale, pravo ka predsedni\u010dkoj palati na Kvirinalu, jo\u0161 jednom od sedam rimskih bre\u017euljaka. A usput \u0107ete, sa leve i sa desne strane, maltene na svakom koraku, <\/span>u\u017eivati u arhitekturi i ukrasima okolnih zgrada i parkova,<\/b> malih raskrsnica ali i \u0161arenih i naki\u0107enih italijanskih uniformi, gardista, vojnika, policajaca i karabinjera \u2013 koji stra\u017eare ispred pojedinih zgrada.\u00a0<\/span><\/p>\n

Tako \u0107ete za svega nekoliko minuta pro\u0107i pored crkve sv. Suzane, upravnih zgrada rimskih karabinjera i policije, zgrade kabineta Ministra odbrane, centralne vojne biblioteke, pa zatim i pored \u0161kotske crkve sv. Endrjua i indijske ambasade, pa zatim i Ministarstva odbrane, a onda dolazite na jednu malu raskrsnicu, ili trg – po nazivu \u010detiri fontane. U pro\u010deljima \u010detiri zgrade okrenutim ka raskrsnici nalaze se \u010detiri skulpture \u2013 fontane, ne\u0161to sli\u010dno, po simbolici, kao fontana \u010detiri reke \u2013 na Navoni, ali su to ovde \u010detiri potpuno odvojena dela. Jedna skulptura predstavlja reku Tibar, druga reku Anijen, pritoku Tibra (Tibar\u010de, ako se se\u0107ate onoga \u0161to ste ranije pro\u010ditali), tre\u0107a predstavlja boginju Dijanu, a \u010detvrta boginju Junonu, mada je mogu\u0107e da i one ustvari predstavljaju jo\u0161 dve reke. Uzgred, tvorac ove \u010detiri fontane je italijanski umetnik Domeniko, \u010dije je prezime, ni manje ni vi\u0161e nego \u2013 Fontana.\u00a0\u00a0<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kada se dalje nastavi ka predsedni\u010dkoj palati, vide\u0107ete i dva divna parka \u2013 sa dve impresivne skulpture. U jednom parku, ba\u0161ti po nazivu <\/span>Sant’Andrea al Quirinale,<\/b> nalazi se spomenik „Bicentenario dei Carabinieri“, a u drugom se mo\u017ee videti spomenik Karlu Albertu, koji je, izme\u0111u ostalog, bio i kralj Sardinije, pre ujedinjenja sa Italijom. Na kraju dolazite i do <\/span>Palate Kvirinal i predsedni\u0161tva Republike Italije,<\/b> tj. sedi\u0161ta (sada\u0161njeg) predsednika Italije (Ser\u0111o Matarela, sa sedmogodi\u0161njim mandatom), kao i do zgrade Ustavnog suda Italije, a sve je to zaokru\u017eeno predivnim, ogromnim prostranstvom trga Kvirinal (Piazza del Quirinale), kojim dominira podjednako velika fontana Dioskuri, nazvana po Kastoru i Polideuku (po <\/span>gr\u010dkoj mitologiji<\/span><\/a>) tj. Kastoru i Poluksu (po rimskoj). Dioskuri je, ina\u010de, zajedni\u010dki naziv za obojicu, a na starogr\u010dkom zna\u010di <\/span>bo\u017eji sinovi,<\/b> s obzirom na to da im je otac bio Zevs. Sada mo\u017eemo da se prisetimo i legende o tome kako je Zevs bio zaljubljen u Ledu, pa se pretvorio u labuda jer nije druga\u010dije mogao da je zavede, i tako to, pa iz te varke od bo\u017eanske ljubavi nastado\u0161e ba\u0161 Kastor i Poluks.<\/span><\/p>\n

Uglavnom, velika fontana, sa d\u017einovskim skulpturama Kastora i Poluksa sa konjima, i jo\u0161 ve\u0107im obeliskom, nalazi se u uglu trga, bli\u017ee ulici, i ne remeti ogroman otvoren prostor ispred palate. <\/span>Skulpture Kastora i Poluksa su visoke \u010dak po 5,5 metara,<\/b> a obelisk, bez postamenta, visok je oko 14 metara, \u0161to zna\u010di da je cela kompozicija fontane visoka blizu 25 metara! Sa trga mo\u017eete baciti jo\u0161 jedan divan pogled na Rim, a odmah tu, pored samog trga, a pred va\u0161im nosom, nalaze se <\/span>Montekavalo ba\u0161ta i Papski gregorijanski univerzitet.\u00a0<\/b><\/p>\n

Ina\u010de, originalna fontana, koja vi\u0161e ne postoji, bila je naru\u010dena jo\u0161 krajem XVI veka od pape Siksta V, tako\u0111e sa Kastorom i Poluksom, ali koji su bili preneti iz tada\u0161njih termi Konstantina Prvog. U slede\u0107a dva-tri veka, fontana se nekako izgubila (?) pa se papa Pije VII pobrinuo da se izgradi nova.\u00a0<\/span><\/p>\n

Divljenje ovom trgu zaklju\u010di\u0107emo podatkom da je palata Kvirinal podignuta krajem XVI veka, zahvaljuju\u0107i papi Grguru XIII, a kao papska letnja rezidencija, da bi nakon ujedinjenja Italije, negde od 1870. godine postala zvani\u010dna kraljevska rezidencija, a zatim i predsedni\u010dka palata. Pomenuti arhitekta Fontana projektovao je fasadu ove palate, \u010disto da ne pomislite da je \u010dovek radio samo fontane.\u00a0<\/span><\/p>\n

Odmah uz palatu nalazi se stepeni\u0161te kojim se spu\u0161tate nizbrdo, i brzo dolazite do ulica Via dela Dataria i Via di S. Vincenzo, koje vas nepogre\u0161ivo vode do <\/span>Fontane di Trevi<\/span><\/a>, do koje, to ve\u0107 znate i sami, vode svi putevi \u2013 kada ste ve\u0107 u Rimu.<\/span><\/p>\n

Trg Barberini i Fontana Tritona<\/b><\/h3>\n

A da pomenem i da ste sa onoga trgi\u0107a-raskrsnice „\u010cetiri fontane“, mogli da skrenete desno, ulicom Via delle Quattro Fontane, do trga Barberini. Tamo \u0107ete, ponovo, nai\u0107i na jedno divno Berninijevo delo \u2013 <\/span>fontanu Tritona<\/b> (Fontana del Tritone), iz XVII veka (sva sre\u0107a, i Bernini je bio dugove\u010dan umetnik, i umro je u 82. godini – ako se pitate kad je uspeo da uradi sve to \u0161to je uradio po Rimu). I za ovu fontanu va\u017ei da \u0107e \u201cvas vratiti u Rim“, ukoliko preko ramena u nju ubacite nov\u010di\u0107 (\u0161to ve\u0107a vrednost nov\u010di\u0107a, ve\u0107e i \u0161anse da se vratite). Fontanu je naru\u010dio papa Urban VIII, blizu ulaza u palatu Barberini (gde je danas Nacionalna galerija anti\u010dke umetnosti), gde je Bernini tako\u0111e ume\u0161ao svoje prste. Ako vam je odnekud poznat naziv fontane, samo da vas podsetim da fontana istog imena postoji na Trgu usta istine (Piazza Bocca della Verit\u00e0), ali je to delo drugog umetnika i na njoj se nalaze dva Tritona, za razliku od jednog Berninijevog. A kada istim pravcem (i smerom) nastavite dalje, du\u017e Via Sistina, izlazite pravo na <\/span>crkvu Trinit\u00e0 dei Monti, <\/b>tj. na crkvu koja se nalazi ta\u010dno iznad \u0160panskih stepenica. Eto, sve je u Rimu nekako jednostavno, i uvek izlazite tamo gde bi i trebalo!<\/span><\/p>\n

Galerija Borgeze<\/b><\/h3>\n

Nego, da se vratimo na trg San Bernardo, gde smo stali na na\u0161em putu ka parku Borgeze. Preko Via Leonida Bissolati dolazi se do ulice Veneto (koja ina\u010de polazi sa istog onog trga Barberini), a zatim ulazite u jedan veoma lep deo Rima (mada to do\u0111e kao pleonazam, jer te\u0161ko da ima delova Rima (centralnog) koji nisu lepi. Koliko je oblast oko \u017eelezni\u010dke-metro stanice Termini na\u010di\u010dkana hotel\u010di\u0107ima od dve i tri zvezdice, primerene mogu\u0107nostima prose\u010dnog srpskog turiste, toliko je ovaj deo grada, sa ju\u017ene strane parka Borgeze, steci\u0161te najluksuznijih hotela \u2013 kao \u0161to su Savoj, Meriot, Ekscelzior, Baljoni hotel Re\u0111ina, Rouz (Rose) garden palas, Grand hotel via Veneto, i sli\u010dno, a na samom ulasku u taj kvart, tamo gde se Via Veneto ispravlja i hvata pravac ka Borgezeu, sa leve strane se nalazi (\u010duveni) Hard Rock Cafe, a sa desne \u2013 Ameri\u010dka ambasada. Ceo kvart, zbog \u0161irokih ulica i bulevara, drvoreda, pa i zgrada ujedna\u010dene visine i arhitekture prili\u010dno podse\u0107a na neki pariski kvart.\u00a0<\/span><\/p>\n

Zavisno od toga koliko imate vremena na raspolaganju, jer se u galeriju Borgeze dolazi u zakazano vreme, sa ve\u0107 kupljenim kartama (ili su vam \u0161anse da u\u0111ete unutra skoro nikakve, ili i manje od toga), mo\u017eete obi\u0107i ceo ovaj kvart, a mo\u017eete napraviti i jednu \u0161etnju oko celog parka Borgeze, \u0161to i nije tako mali poduhvat. Ali ako nastavite pravo kroz Via Veneto, dolazite pravo na kapiju (Porta) Pinciana, kapiju nekada\u0161njih Aurelijevih rimskih zidina. \u010cim je pro\u0111ete, ulazite pravo u ogromni zeleni park, \u010diji oblik (pomalo) podse\u0107a na srce, a osim galerije Borgeze, u ovome parku \u0107ete na\u0107i i <\/span>Eskulapov hram<\/b> (Asklepijev, po gr\u010dkoj mitologiji), <\/span>Zoolo\u0161ki muzej, Vilu Medi\u010di i Pin\u010dio terasu,<\/b> sa koje se pru\u017ea divan pogled na Narodni trg, a tu je i nekoliko fontanica, pozori\u0161te, <\/span>spomenik Bajronu,<\/b> i mnogo, mnogo zelenila, drve\u0107a i travnjaka. Po tim travnjacima se, naravno, Rimljani preko dana, po suncu, sa u\u017eivanjem ispru\u017ee, ru\u010daju, igraju fudbal i sve ono \u0161to se ve\u0107 radi u bilo kom drugom parku na ovom svetu.\u00a0<\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Galerija Borgeze<\/b> je jo\u0161 jedna od stvari koju obavezno morate videti u Rimu, pa \u010dak i ako dolazite prvi put, pa \u010dak i ako je to samo na nekoliko dana. Opet, zbog op\u0161teg utiska, mo\u017eda je bolje da prvo obi\u0111ete ovu galeriju, pa onda Vatikan, da bi va\u0161a \u010dula mogla na adekvatan na\u010din da se navikavaju na tolike koli\u010dine remek-dela, tj. bolje da idete od manje koli\u010dine ka ve\u0107oj (da Vatikanske muzeje posetite nakon obilaska ove galerije). \u0160ta se mo\u017ee, jeste da se radi o umetnosti i da tu koli\u010dina, tj. kvantitet, ne bi trebalo da igraju veliku ulogu, ali kad imate toliki kvalitet na jednom mestu, onda se i kvantitet mora uzeti u obzir.\u00a0<\/span><\/p>\n

Posetu ovoj galeriji, kao i Vatikanu, bolje je planirati na vreme, i \u010dak nekoliko nedelja (meseci?) pre planirane posete Rimu, jer je broj turista koji mogu da u\u0111u u galeriju ograni\u010den na 360 du\u0161a, i svaka tura ograni\u010dena je na dva sata vremena, \u0161to je, da vas to ne upla\u0161i, sasvim dovoljno da u\u017eivate u eksponatima. Kao i u Vatikanu, i ovde paralelno u\u017eivate kako u skulpturama i slikama, tako i u bogato ukra\u0161enim prostorijama \u2013 zidovima oslikanim freskama, umetni\u010dki doteranim tavanicama i divnim podovima.<\/span><\/p>\n

Galerija ima dva sprata, sa dvadesetak prostorija i na prvom je, uglavnom, galerija slika najve\u0107ih umetnika renesanse i baroka, a u prizemlju se nalaze skulpture \u2013 kako anti\u010dke, tako i one druge, Berninijeve, Kanovine \u2013 koje zauzimaju centralna mesta u velikim salama ove galerije. <\/span>Osniva\u010d galerije je kardinal Scipion Kafareli Borgeze,<\/b> ne\u0107ak pape Pavla V, koji je svoju ro\u0111a\u010dku poziciju i poprili\u010dnu mo\u0107 koju je Crkva tada imala, iskoristio da, svim sredstvima, novcem, milom i (crkveno-kardinalskom) silom, prikuplja sva umetni\u010dka dela koja bi mu zapala za oko. Kardinal je, tokom XVII veka, kada je galerija i nastala, uglavnom s\u00e2m u\u017eivao u tom svom umetni\u010dkom bogatstvu, a vila i park su pripadali porodici Borgeze do XX veka, kada su prodati italijanskoj vladi.\u00a0<\/span><\/p>\n

Kardinalu Scipionu ne mo\u017ee se zameriti da nije imao „oko“ za pravu umetnost, pa je za svog \u017eivota (od \u010dega je skoro tri decenije bio kardinal, tj. od svoje 29. godine) bio i Berninijev mecena, kao i veliki kolekcionar Karava\u0111ovih slika.\u00a0<\/span><\/p>\n

U galeriji je zabranjeno fotografisanje, pa je ovo jedno od retkih mesta gde \u0107ete sve morati sami da gledate i zapamtite, ali vam to pru\u017ea i mogu\u0107nost neometanog u\u017eivanja u ovim umetni\u010dkim delima.<\/span><\/p>\n

A ono u \u010demu \u0107ete najvi\u0161e u\u017eivati, verovatno su <\/span>Berninijeva dela, skulpture: „Apolon i Dafne“, „David“ i „Otmica Proserpine“. <\/b>Kad smo kod Davida, u galeriji je uobi\u010dajeno izlo\u017eena i Karava\u0111ova slika „David sa Golijatovom glavom“, \u010duvena i po tome \u0161to se veruje da je umetnik prikazao svoje autoportrete (mladog i starog Karava\u0111a) kroz lice Davida i lice sa odse\u010dene Golijatove glave, ali smo imali nesre\u0107u da je slika bila na gostovanju u galeriji u Kjotu, u Japanu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Otmica Proserpine (ili Persefone, prema gr\u010dkoj mitologiji) opisuje trenutak kada Pluton (Had) otima \u0107erku Jupitera (Zevsa) i Cerere (Demetre), ne mogav\u0161i druga\u010dije da re\u0161i svoje odu\u0161evljenje njenom lepotom niti da tro\u0161i vreme na udvaranje. Cerera je u svom o\u010daju, kao boginja \u017eita, plodnosti, mladih i zelenila (prvi zvani\u010dni ekolo\u0161ki bog u istoriji gr\u010dke mitologije), prestala da brine o usevima, zbog \u010dega se Jupiter nagodio sa Plutonom da oteta Proserpina deo godine provodi sa majkom, a deo sa (ne)su\u0111enim mu\u017eem.\u00a0<\/span><\/p>\n

Bernini je, ina\u010de, izradio i dva poprsja kardinala Scipiona (oba mo\u017eete videti u ovoj galeriji), i to dva \u2013 jer se na prvom poprsju pojavila pukotina posred kardinalovog \u010dela (!) Legenda ka\u017ee da je drugu bistu Bernini izvajao za rekordna tri (!) dana, mada je verovatnije da su mu trebale dve nedelje (\u0161to je opet poprili\u010dno brzo). Kad smo ve\u0107 kod tih bista, Galerija Borgeze trenutno poku\u0161ava da prikupi 8 miliona evra da bi svojoj kolekciji dodala jo\u0161 jedan Berninijev rad \u2013 bronzanu bistu pape Urbana VIII, koja se jo\u0161 uvek nalazi u vlasni\u0161tvu porodice, tj. naslednika papinog ne\u0107aka, kardinala Antonija Barberinija.\u00a0<\/span><\/p>\n

Jedno od centralnih mesta u prizemlju zauzima i delo Antonija Kanove \u2013 „Paolina Borgeze“, sa po\u010detka XIX veka. Gospo\u0111a Borgeze bila je ina\u010de Napoleonova sestra, udata za rimskog princa Kamila, koji je, opet, od Kanove naru\u010dio skulpturu kojom bi ovekove\u010dio lepotu svoje supruge, i to za nekih, kad se prera\u010dunaju tada\u0161nje i dana\u0161nje kursne liste, blizu 700 hiljada evra! Ina\u010de, u Rimu je trenutno u toku i izlo\u017eba Kanovinih dela, u onoj palati Braski, koja gleda na trg Navona, i bi\u0107e otvorena negde do polovine marta ove godine.<\/span><\/p>\n

S obzirom na pomenutu naklonosti kardinala Karava\u0111ovim delima, nije ni \u010dudo \u0161to \u0107ete ovde videti \u0161est njegovih veli\u010danstvenih dela: <\/span>Madona sa zmijom, De\u010dak sa korpom vo\u0107a, Bolesni Bahus, Sveti Jeronim koji pi\u0161e, Sveti Jovan Krstitelj i odsutni David sa Golijatovom glavom.<\/b> Mikelan\u0111elo Merizi (Amerigi) da Karava\u0111o bio je i ostao jedan od najve\u0107ih slikara sveta, koji je svojim temperamentom, hrabro\u0161\u0107u da naslika stvari kakve jesu, ponekad ru\u017enima i \u0161okantnima, naturalisti\u010dki, osvajao nove umetni\u010dke prostore, uz stalno prisutan kontrast svetlosti i tame, sa ve\u010dito tamnom, pravom karava\u0111ovskom pozadinom, koja je verno pratila doga\u0111anja na njegovim delima.<\/span><\/p>\n

Kakva je bila Karava\u0111ova umetnost, takav je bio otprilike i umetnikov karakter, pa i ceo njegov \u017eivot, sa brojnim sva\u0111ama, uli\u010dnim ma\u010devanjem, dru\u017eenjem sa kriminalcima i prostitutkama, od kojih je mnoge ovekove\u010dio na svojim delima, nezavisno od toga \u0161to se radilo o religioznim motivima i prikazima svetaca i svetiteljki. Karava\u0111o je za svog \u017eivota \u010dak i ubio jednog \u010doveka, zbog \u010dega je niz godina proveo u bekstvu, po Napulju, Malti i Siciliji.\u00a0<\/span><\/p>\n

U galeriji \u0107ete videti i <\/span>tri Rafaelova dela,<\/b> ali da ne nabrajamo dalje sve umetnike i njihove slike, to \u0107ete sve lako prona\u0107i i na Internetu, a nadam se da je ovo do sada bilo dovoljno da vas zaintrigira i dovede u galeriju Borgeze, prvi put kada se na\u0111ete u Rimu.\u00a0<\/span><\/p>\n

Ona predvi\u0111ena dva sata za posetu galeriji naprosto prolete, ali su sasvim dovoljna da sve detaljno obi\u0111ete i nau\u017eivate se u svim tim remek-delima.<\/span><\/p>\n

Kad iza\u0111ete napolje, \u010deka vas \u0161etnja po parku – a mo\u017eete se i sami priklju\u010diti domorocima i izle\u017eavati se po travnjacima, ili mo\u017eete nastaviti \u0161etnju, vratiti se istim putem kojim ste i u\u0161li u park, a onda, prate\u0107i njegove zapadne obrise, polako se spustiti ka \u0160panskom trgu.<\/span><\/p>\n

Opro\u0161tajni kapu\u0107ino za kraj<\/b><\/h2>\n

Ukoliko imate jo\u0161 vremena za Rim i u Rimu, mo\u017eete popiti opro\u0161tajni kapu\u0107ino (ali samo ako jo\u0161 nije pro\u0161lo podne, da vas Rimljani ne bi gledali ispod oka), ili pojesti opro\u0161tajne kugle sladoleda, a onda \u2013 ono \u0161to se obi\u010dno mora uraditi – nazad u hotel, po stvari, pa na voz i na aerodrom, ili ve\u0107 u neki drugi prevoz koji \u0107e vas vratiti ku\u0107i. Mogli ste da bacite ili ne bacite nov\u010di\u0107e u fontanu di Trevi (ili u fontanu Tritona), ali ono \u0161to ste videli (a jo\u0161 vi\u0161e ono \u0161to niste uspeli da vidite u prvom naletu), verovatno \u0107e vas <\/span>ponovo dovesti u Rim. <\/b>Mo\u017eda i ovaj tekst nekome pomogne da se odlu\u010di da barem prvi put do\u0111e ovamo, a posle neka baca nov\u010di\u0107e po fontanama do mile volje…<\/span><\/p>\n

Kori\u0161\u0107ena literatura i sajtovi:<\/i><\/b><\/p>\n

    \n
  • https:\/\/www.vodickrozrim.info<\/span><\/li>\n
  • https:\/\/www.wikipedia.org, na engleskom, italijanskom, srpskom i drugim jezicima…<\/span><\/li>\n
  • https:\/\/www.wantedinrome.com<\/span><\/li>\n
  • „Rimska dr\u017eava pod kraljevima i u doba republike (753-27. pre Hr.) – Istorija i institucije“, Miroslava Mirkovi\u0107, izdava\u010d Dosije, 2002<\/span><\/li>\n
  • Milo\u0161 Crnjanski „Knjiga o Mikelan\u0111elu“, Nolit, 1981. godina<\/span><\/li>\n
  • Milo\u0161 Crnjanski, „Kod Hiperborejaca“, Mascom\/booking<\/span><\/li>\n<\/ul>\n

    Napisao:\u00a0Slobodan<\/span> (Boba) Ogrizovi\u0107<\/strong><\/p>\n

    \"\"<\/p>\n

    Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107, ro\u0111en u pro\u0161lom veku, elektroin\u017eenjer, radi ve\u0107\u00a0 tri decenije\u00a0u \u201eB. elektranama\u201c, a\u00a0u slobodno vreme \u2013 putuje \u2013 samo da bi posle mogao da pi\u0161e svoje putopise<\/strong>.<\/p>\n

    Specijalizovan (specijalizovao ga ograni\u010deni bud\u017eet) za Srbiju i Gr\u010dku, u poslednje vreme pomalo i za Italiju, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.<\/p>\n

    Njegove putopise na\u0107i \u0107ete –\u00a0na\u00a0sajtu na kome se upravo nalazite, kao i na\u00a0sajtovima\u00a0ViaBalkans<\/strong>\u00a0i\u00a0BeautifulSerbia<\/strong>, ali ga ima i u ponekim novinama, turisti\u010dkim \u010dasopisima, pa \u010dak i na nekim stranim jezicima.<\/p>\n

    Osim putopisa, objavio jednu knjigu \u2013 o menad\u017ementu (Ritam menad\u017ementa<\/strong>). Otac dvoje dece.\u00a0Trenutno planira kuda dalje da putuje\u00a0<\/strong>i nada se da \u0107e to opet mo\u0107i da se radi na isti na\u010din kao nekada…<\/strong><\/u><\/u><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Poslednji deo na\u0161eg putopisa otkriva vam Rim i njegov sladak \u017eivot, ju\u017eni deo grada i uske \u0161arene uli\u010dice Trasteverea. Pro\u0161etajte kroz Park pomorand\u017ei, suo\u010dite se sa Ustima istine i divite se vanvremenskoj umetnosti rimskih skulptora i slikara. Ovaj \u0107e vas obilazak jo\u0161 jednom podsetiti da svi putevi vode u Rim. Trg cve\u0107a i Tiberina \u2013<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":10035,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-8771","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-evropa"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8771","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8771"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8771\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10035"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8771"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8771"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8771"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}