![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/muzeji-vatikana-pinakoteka-691x800.jpg\")
<\/p>\n
Ulaznica za Vatikanske muzeje bila je okvirno rezervisana za 13h30. Me\u0111utim, uza svu \u0161etnju po Rimu, pred muzejima smo bili ve\u0107 oko 12h30. To o\u010digledno nije bio problem, jer smo u\u0161li unutra bez ikakvog zadr\u017eavanja, posmatraju\u0107i pritom par stotina ljudi kako stoje u redu, na ki\u0161i, \u010dekaju\u0107i da ih muzejsko obezbe\u0111enje propusti unutra da i oni do\u0111u do svojih karata.<\/p>\n
U Vatikanskim muzejima se nalazi \u010ditav niz razli\u010ditih muzeja (zato se i zovu muzeji, a ne muzej, mada je \u010dinjenica da se kupuje jedna karta, i da je sve povezano u jednu celinu, pa nije gre\u0161ka re\u0107i ni Vatikanski muzej), tj. neverovatan broj logi\u010dno pore\u0111anih i izlo\u017eenih umetni\u010dkih dela, prikupljanih od brojnih papa tokom nekoliko stotina godina, a jo\u0161 i sa svih strana sveta. Neka od tih umetni\u010dkih dela va\u017ee za najpoznatija i najva\u017enija remek dela renesanse<\/strong>, pa je obilazak ovih muzeja ne\u0161to \u0161to se zaista mora uraditi, pa \u010dak i ako ste u Rimu sasvim kratko.<\/p>\n Deo obilaska muzeja \u010dini i prolazak kroz \u010duvenu Sikstinsku kapelu, a prema rekama turista koje se u okviru muzeja ustremljuju ka njoj, reklo bi se da mnogi posetioci dolaze samo da bi videli nezaboravni Mikelan\u0111elov rad (mislim na plafon kapele i na scenu Stra\u0161nog suda).<\/p>\n Dakle, spremite se da vidite veli\u010danstvenu Sikstinsku kapelu, Rafaelove sobe (tzv. \u201eStanze di Raffaello\u201c), veliku vatikansku Pinakoteku \u2013 gde su, izme\u0111u ostalih izlo\u017eena i dela \u0110ota, Rafaela, Karava\u0111a (\u201ePolaganje Hrista u grob\u201c) i drugih veli\u010danstvenih umetnika, pa muzeje skulptura, anti\u010dkih, srednjovekovnih i svih drugih mogu\u0107ih statua, paviljon dvokolica, tj. papamobila (koji je, na na\u0161u veliku \u017ealost, bio zatvoren), Tu je, zatim, muzej moderne religiozne umetnosti gde \u0107ete, onako usput, na\u0107i i dela Salvadora Dalija, Pola Gogena, Van Goga…<\/p>\n A onda vam ostaje da pogledate jo\u0161 samo sobu \u2013 galeriju sa geografskim kartama, galeriju sa tapiserijama, salu svetlosti i senki (Sala dei Chiaroscuri), muzej Pio-Klementino, sa jo\u0161 anti\u010dkih skulptura, Misionarsko-etnolo\u0161ki muzej, Gregorijanski egipatski muzej, Etrurski muzej, Kjaramonti muzej, kao i Filatelisti\u010dki i numizmati\u010dki muzej (sa svim markama i nov\u010di\u0107ima izdatim i iskovanim od strane Vatikana), itd, itd.<\/p>\n U svakom slu\u010daju \u2013 dodatno, pojedina\u010dno nabrajanje svega \u0161to se u Vatikanskim muzejima mo\u017ee videti, \u010dak i poku\u0161aj da se nabroje najzna\u010dajnija dela u ovim muzejima, naprosto je nemogu\u0107e u jednom ovakvom tekstu.<\/p>\n Bolji poznavaoci Vatikanskih muzeja ka\u017eu da ovde postoje \u010dak 54 zasebne celine \u2013 galerije, i da Vatikan u svojim riznicama ima oko 70.000 raznih umetni\u010dkih dela<\/strong>, od kojih je izlo\u017eeno svega 20.000. E sad, da biste obi\u0161li i tih 20.000 dela morate da pro\u0111ete kroz sedam kilometara soba, galerija i hodnika, i da odvojite najmanje 3-4 sata vremena da biste koliko-toliko mogli da ka\u017eete da ste obi\u0161li ove muzeje. I to opet uz neku varijantu brzog hoda. Zamislite da pred svakim od 20.000 eksponata zastanete svega 30 sekundi? Za takav tempo bi vam bilo potrebno nekih 160 sati vremena. Sa 10 sekundi \u2013 50 sati, a \u010dak i da izdr\u017eite svih pet sati u obilasku muzeja, to vam daje priliku da svakom eksponatu posvetite po sekund svog vremena.<\/p>\n Ono \u0161to je zgodno za samostalne turiste, koji ne vole obilaske sa vodi\u010dima i grupama, je \u010dinjenica da ispred sto najva\u017enijih eksponata u muzejima stoje istaknute table, dovoljno upadljive (sa brojkom \u201e100\u201c) na kojima je napisano o kojem delu se radi, uz dodatne informacije o delu i umetniku. Naravno, mo\u017eete uzeti i slu\u0161alice sa snimljenim audio vodi\u010dima pa i\u0107i polako po muzeju, onako kako vam to va\u0161e slu\u0161alice diktiraju.<\/p>\n Muzeji su otvoreni radnim danom i subotom od 9 do 18 \u010dasova (s tim \u0161to je vreme poslednjeg ulaska u 16 \u010dasova), a svake poslednje nedelje u mesecu od 9 do 14 \u010dasova (vreme poslednjeg ulaska je 12h30).<\/p>\n Prema podacima za 2018. godinu, Vatikanske muzeje je posetilo 6,7 miliona posetilaca (!?), tj. nekih 22.000 posetilaca dnevno! Ako u Rimu dnevno boravi oko 30.000 turista, zna\u010di da najve\u0107i deo njih obavezno svrati i ovamo, ali se de\u0161ava da u jeku turisti\u010dke sezone kroz Sikstinsku kapelu pro\u0111e i svih 30.000 posetilaca. E sad, sa onom drugom cifrom, od 158.000 turista dnevno, mo\u017eda sve to izgleda malo realnije.<\/p>\n Ne\u0107e ba\u0161 svi oni koji do\u0111u u Rim – odmah u Vatikan. Ipak i sa te 22.000, ose\u0107aj je, verovatno, kao da ste u gradskom prevozu u \u010detiri popodne i da prolazite kroz autobus od prednjih do zadnjih vrata. Kroz hodnike i galerije vas naprosto nosi reka ljudi, a obezbe\u0111enje muzeja vas korba\u010dima i elektro\u0161okerima tera da po\u017eurite.<\/p>\n \u0160alim se, naravno, ali kada upadnete u najve\u0107u gu\u017evu, mo\u017ee vam biti sasvim jasno za\u0161to je Krle\u017ea, u svom romanu “Na rubu pameti”,<\/strong> ovako opisivao turisti\u010dku gu\u017evu u Vatikanu:<\/p>\n “Jutro je rimsko, sun\u010dano, proljetno, \u017eamor je turisti\u010dkih glasova nametljiv, neodgojen, bez i najmanjeg unutra\u0161njeg osje\u0107aja za zna\u010denje dostojanstva toga prostora. Tele\u0107i, dvopapkarski, kozji glasovi pre\u017eiva\u010da \u0161to svojim papcima i kopitima i potkovanim alpinskim cipelama udaraju o daske, skaku\u0107u, tralali\u010du, kiko\u0107u, meke\u0107u, smiju se, zvi\u017edukaju, kao glupi kratkovidni dvono\u0161ci, jedni drugima ne\u0161to dovikuju, ma\u0161u\u0107i rukama, dalekozorima, staklima, ogledalima, knjigama, sajamska graja u povorkama poslije ovog rimskog izleta na povratku u svoje hotentotske mo\u010dvare, u svoje barbarske \u0161tale, u svoje malogra\u0111anske kra\u0111e, u svoja umorstva… Sedam hiljada nesporazuma u jednom jedinom trenu, i o svemu tome trebalo bi napisati knjigu.”<\/em><\/p>\n \u0160ta bi tek napisao danas, za ovih trideset umesto njegovih nekada\u0161njih sedam hiljada “nesporazuma”, ko to zna…<\/p>\n Po broju poseta, Vatikanski muzeji nalaze se na visokom \u010detvrtom mestu na listi svih svetskih muzeja<\/a>. Neprikosnoven je i dalje Luvr, sa 10,2 miliona gostiju, zatim je tu Nacionalni kineski muzej sa 8,6 miliona posetilaca (dobro, tu \u010dim do\u0111e deset \u0161kola u posetu za vreme ekskurzije, to ve\u0107 do\u0111e 3-4 miliona), i na tre\u0107em mestu je njujor\u0161ki Metropoliten muzej, sa brojkom od 6,9 miliona.<\/p>\n E sad, znaju\u0107i da je cena karte za Vatikanske muzeje 17 evra<\/strong>, to vam govori da je godi\u0161nji prihod muzeja, samo od karata oko 110 miliona evra (!) A gde su tu jo\u0161 suveniri, novac za vodi\u010de, za audio vodi\u010de sa slu\u0161alicama, za ru\u010dkove i pi\u0107a u lokalnom restoranu… Uzgred, svake poslednje nedelje u mesecu (jednog dana \u2013 nedelje, a ne cele sedmice) je ulaz u muzeje besplatan, pa ako se na\u0111ete u Rimu ba\u0161 tada, eto vam prilike da u\u0161tedite pare, naro\u010dito ako ste do\u0161li sa kompletnom porodicom.<\/p>\n Vatikanski muzeji osnovani su jo\u0161 u 16. veku, zahvaljuju\u0107i papi Juliju II, jednom od najve\u0107ih papa \u2013 ljubitelja umetnosti, a sa dovoljno mo\u0107i i novca da svoje zamisli sprovede u delo. Kao po\u010detak rada muzeja, mada toga niko tada nije zaista bio svestan, mo\u017ee se uzeti 1506. godina kada je pomenuti papa izlo\u017eio u Vatikanu statuu Laokonta sa sinovima, jednu od \u010duvenih anti\u010dkih skulptura na kojoj su predstavljeni trojanski sve\u0161tenik Laokont i njegova dva sina, Antifant i Timbrej, u borbi sa morskim zmijama. Posle skoro dva i po veka od \u201eotvaranja\u201c, muzeji su zaista otvoreni za javnost \u2013 1771. godine, po \u017eelji pape Klementa XIV.<\/p>\n Vatikanski muzeji sastoje se dakle od brojnih prostorija, u koje ulazite kre\u0107u\u0107i se po \u010darobnim spiralnim stepenicama (vi\u0161e kru\u017ena staza nego prave stepenice), iz 1932. godine).<\/p>\n E sad, ja vam ih opisujem kao \u010darobne, a Krle\u017ea, u istom onom romanu, ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n “Tako sam se sa dvije astmati\u010dne \u010dasne sestre uspeo novim stubi\u0161tem u vatikanske muzeje, po onom toboganskom besmislu spiraloidnom (kojim bi se mogao popeti i bilo kakav fijakerski konj), i poslije tog novog ulaza, dostojnog, doista, na\u0161e husarske civilizacije, gdje se i u Vatikan ulazi kroz mramorne portane…”\u00a0 <\/em><\/p>\n Bilo kako bilo, odatle zatim mo\u017eete da se kre\u0107ete po nekom svom planu i ose\u0107aju, prate\u0107i putokaze za pojedina\u010dne muzeje, izlaze\u0107i na unutra\u0161nju terasu sa koje se pru\u017ea divan pogled na kupolu Bazilike Sv. Petra, ili izlaze\u0107i u dvori\u0161te po imenu \u201e\u0160i\u0161arka bora\u201c (The Cortile della Pigna) gde mo\u017eete \u0161etati po ovom simpati\u010dnom parki\u0107u, ili sesti u vatikanski restoran (po, hm, privla\u010dnim cenama), i pritom se diviti delu italijanskog umetnika Arnalda Pomodora (velika bronzana kugla po imenu \u201eSfera unutar sfere\u201c \u2013 Sfera con sfera). U istom ovom vrtu izlo\u017eene su i table sa detaljima sa plafona u Sikstinskoj kapeli, tako da brojni vodi\u010di dovode ovamo svoje grupe turista i pripremaju ih za susret sa Mikelan\u0111elovim remek delom, pokazuju\u0107i im na \u0161ta da obrate pa\u017enju. Na \u0161ta? Na sve.<\/p>\n \u0160etnja kroz muzeje ne zna\u010di da idete i razgledate samo izlo\u017eene eksponate. To istovremeno zna\u010di da \u0107ete se diviti predivnim mermernim, granitnim i ko zna od \u010dega jo\u0161 sve ne podovima, u svim mogu\u0107im \u0161arama i bojama koje kamen mo\u017ee da pru\u017ei, a onda \u0107ete pogled podi\u0107i ka tavanicama koje su oslikane tako da bi svaka tavanica mogla da se urami i da bude izlo\u017eena kao umetni\u010dko delo u bilo kojem od najve\u0107ih svetskih muzeja. Dakle, da u muzeju nema ni\u010dega sem reljefnih podova i oslikanih tavanica, opet bi to bio jedan od najlep\u0161ih muzeja sveta. Osim ta dva elementa, postoji i tre\u0107i \u2013 prozori! Na mnogo mesta tokom \u0161etnje nai\u0107i \u0107ete na otvorene (a mogu da poslu\u017ee i zatvoreni) prozore kroz koje mo\u017eete da bacite pogled na vatikanske vrtove, na neke od glavnih i pomo\u0107nih vatikanskih zgrada, ali i na s\u00e2m Rim, gde je, ba\u0161 tog popodneva, prestala da pada ki\u0161a i na nebu se pojavila duga \u010diji je srednji deo bio zaklonjen oblacima, ali su krajevi jasno ukazivali gde se nalaze \u0107upovi sa zlatom. I odavde se moglo videti koliko su rimski bre\u017euljci zaista bre\u017euljci, jer jedva da se poneki, bre\u017euljkasti deo Rima malo uzdi\u017ee nad ravnom linijom koja se prostire sve do horizonta.<\/p>\n U obilasku muzeja vide\u0107ete \u010dak i poklone fudbalskih reprezentacija, timova i fudbalera – papama, pa su tako izlo\u017eeni i argentinski, brazilski i italijanski dresovi sa potpisima fudbalera, a tu je i \u010duveni dres broj “10” – od Maradone li\u010dno za papu Franju.<\/p>\n Na izlasku iz muzeja, u blizini onih spiralnih stepenica, nalazi se i prodavnica suvenira, u kojoj nema \u010dega nema, od kataloga, razglednica, suvenira, slagalica i jo\u0161 koje\u010dega, a samo je pitanje va\u0161eg bud\u017eeta da li \u0107ete uzeti ne\u0161to od toga za uspomenu.<\/p>\n I kada ve\u0107 mislite da ste sve videli, sve te silne sale, oslikane, ukra\u0161ene, sjajne i nezaboravne, sti\u017eete i do Sikstinske kapele! Koliko god otrcano zvu\u010dalo, ba\u0161 je tako: ako su Vatikanski muzeji torta, Sikstinska kapela je ba\u0161 onaj majstorski spremljeni, najukusniji \u0161lag, senza dubbio<\/em>, \u0161to ka\u017eu Italijani. Koliko god bili pripremljeni i koliko god prethodno \u010ditali i gledali slike \u010duvene tavanice, okolnih fresaka i oltarskog Stra\u0161nog suda, direktan susret sa Mikelan\u0111elovim (pre svega njegovim…) delom oduze\u0107e vam dah.<\/p>\n I dok stojite u masi (neki put nepodno\u0161ljivoj, neki put malo podno\u0161ljivijoj) drugih sre\u0107nika, a redari ponavljaju kao papagaji da je fotografisanje zabranjeno (mada skoro svako od turista napravi po jednu sli\u010dicu kad u\u0111e u kapelu, a onda kao \u010duje redare i spakuje mobilni u d\u017eep…), uperi\u0107ete svoj pogled ka \u010duvenoj tavanici Sikstinske kapele, iskriviv\u0161i vrat barem na nekoliko minuta, razmi\u0161ljaju\u0107i pritom kako je bilo Mikelan\u0111elu koji je pune \u010detiri godine tako krivio svoj vrat oslikavaju\u0107i plafon!<\/p>\n U Sikstinskoj kapeli se i dalje odr\u017eavaju papine zvani\u010dne ceremonije uklju\u010duju\u0107i i konklave (trenuci kada se skupe svi kardinali da bi izabrali novog papu), pa je poseta ovom mestu veliki ustupak Vatikana turistima, bez sumnje. Oslikavanje Sikstine, kakvu je danas gledamo, po\u010delo je jo\u0161 krajem XV veka, u doba pape Siksta IV, kada su najve\u0107i umetnici tog doba (Peru\u0111ino, Boti\u010deli…) freskopisali zidove kapele uobi\u010dajenim religijskim motivima iz Starog i Novog zaveta.<\/p>\n Po\u010detkom XVI veka (onaj) papa Julije II (poznat i kao stra\u0161ni, “terribile”) preuzeo je stvari u svoje ruke, i re\u0161io da kompletno sanira delimi\u010dno o\u0161te\u0107enu tavanicu kapele, tada poznate kao Velika kapela, a \u010diji svod je krasilo (samo) oslikano zvezdano nebo.<\/p>\n Nakon uobi\u010dajenih dvorsko-tendersko-vatikanskih spletki u procesu izbora izvo\u0111a\u010da rekonstrukcije, papa Julije II se odlu\u010dio za Mikelan\u0111ela<\/strong>, \u0161to je bilo iznena\u0111uju\u0107e za sve (pa i za umetnika), jer je do tada bio poznat pre svega po svojim vajarskim delima, a istovremeno je ve\u0107 bio u velikom poslu (za istog tog papu) – tj. birao mermer za budu\u0107i nadgrobni spomenik Julija II (ako ste pa\u017eljivo \u010ditali ovaj tekst, a jo\u0161 ne\u0161to i zapamtili – setite se Bazilike sv. Petra u lancima). Ni\u0161ta to nije vredelo, i Mikelan\u0111elo je morao da prihvati zadatak, sa svoje 33 godine \u017eivota – provev\u0161i slede\u0107e 4 godine na skelama, oslikavaju\u0107i tavanicu tako da bude ukras ne samo kapele, Vatikana i Rima, ve\u0107 celokupne umetnosti \u010dove\u010danstva, sve do dana dana\u0161njeg.<\/p>\n I pored poku\u0161aja da uposli svoje u\u010denike, Mikelan\u0111elo je vrlo brzo stvari uzeo u svoje ruke i potpuno sam oslikao svod, sa mnogo vi\u0161e scena, prikaza, li\u010dnosti i detalja nego \u0161to je bilo zami\u0161ljeno na po\u010detku. Prvu polovinu oslikao je za tri godine, a drugu za svega godinu dana, uve\u017ebane ruke i vrata. Legenda, a mo\u017eda i \u010dinjenice, govore da je i sam papa uspeo da vidi \u0161ta Mikelan\u0111elo radi u Sikstinskoj kapeli tek posle te prve tri godine. Oslikavanje je zavr\u0161eno krajem 1512. godine, a papa Julije II je u novostvorenoj lepoti u\u017eivao svega nekoliko meseci, po\u0161to je ubrzo umro. Ali znaju\u0107i \u0161ta je ostavio iza sebe, i znaju\u0107i da mu je sam Mikelan\u0111elo uredio mesto za poslednji po\u010dinak, verovatno je umro sre\u0107an.<\/p>\n Opisivati \u0161ta je sve naslikano na svodu kapele nemogu\u0107e je na ovom mestu. Ali “Stvaranje Adama<\/strong>“, verovatno naj\u010duveniji deo \u010duvenog Mikelan\u0111elovog dela na svodu, zaista je predivno. Mikelan\u0111elo je potpunu umetni\u010dku slobodu u oslikavanju iskoristio da ovde po prvi put prika\u017ee Boga u ljudskom obliku, a ne samo kao bo\u017eju ruku koja se kroz oblake spu\u0161ta sa nebesa. I mo\u017eda je i ovo jedno od onih mesta na svetu gde se ose\u0107ate najbli\u017ee Bogu i bo\u017eanskom, ali ne zbog toga \u0161to ste u Vatikanu i zato \u0161to ste u kapeli gde se dr\u017ee papske konklave, ve\u0107 upravo zbog neponovljivog umetni\u010dkog dela koje gledate i upijate svojim o\u010dima.<\/p>\n Mikelan\u0111elo je, osim vajanja i slikanja, bio i pesnik. Tako i Crnjanski, u svojoj knjizi o Mikelan\u0111elu, navodi ove njegove stihove:<\/strong><\/p>\n Quel ch’io sento e ch’i’ cerco e chi mi guidi<\/em><\/p>\n Meco non \u00e8 ne so ben veder dove<\/em><\/p>\n Trovar mi posasa…<\/em><\/p>\n To \u0161to ja ose\u0107am i \u0161to ja tra\u017eim i \u0161to me vodi<\/em><\/p>\n Sa mnom nije i ne mogu da vidim gde<\/em><\/p>\n bi na\u0107i me moglo…<\/em><\/p>\n I tako, idu\u0107i za tim ose\u0107ajem i onim \u0161to ga vodi, celoga \u017eivota, vratio se, po zahtevu pape Klementa VII, a zatim i Pavla III u Sikstinsku kapelu, punih 25 godina kasnije, sa svoje 62 godine \u017eivota, da oslika i “Stra\u0161ni sud”, na zidu iznad oltara. Papama je tada bilo dozvoljeno sve, pa \u010dak i da sa tog zida uklone postoje\u0107e Peru\u0111inove freske, samo da bi jo\u0161 jednom videli Mikelan\u0111ela na delu. I dobili su opet, zrelog a potpuno novog umetnika, koji je po prvi put na jedan prili\u010dno \u201eanatomski\u201c, tada neuobi\u010dajen, na\u010din prikazao ljude, onakvima kakvi i jesu u svojoj nagosti, u trenutku kada Hrist presu\u0111uje kome dodeljuje ve\u010dnu sre\u0107u a kome ve\u010dni pakao, blagim pokretom svojih ruku – ka gore i ka dole.<\/p>\n I za “Stra\u0161ni sud<\/strong>” se verovatno mogu na\u0107i \u010ditave knjige koje opisuju svaki detalj ovog Mikelan\u0111elovog dela, ali dovoljno je pomenuti deo zida na kome je oslikan Sveti Vartolomej, kome je, nakon raspe\u0107a bila odrana ko\u017ea. Tako ga je umetnik i naslikao, kako dr\u017ei svoju sopstvenu ko\u017eu, na kojoj se nazire svetiteljevo lice, za koje se misli da upravo prikazuje Mikelan\u0111ela i opisuje svu muku koja ga je naterala da tolike godine svog \u017eivota provodi u Sikstinskoj kapeli.<\/p>\n Ono \u0161to se danas vidi na zidu, ipak nije potpuno originalno Mikelan\u0111elovo delo, jer je Katoli\u010dka crkva naknadno osudila golotinju u freskoslikarstvu, pa je doneta i odluka da se “Stra\u0161ni sud” dovede u puritanskije stanje. “\u010cast” da to uradi je pripala Danijelu da Volteri, ina\u010de Mikelan\u0111elovom saradniku, koji je, tamo gde je trebalo, dodao ode\u0107u, tkaninu ili barem smokvin list. Iako je, su\u0161tinski, spasao “Stra\u0161ni sud” od potpunog uni\u0161tenja, za razliku od Peru\u0111inovog dela na istom zidu, da Voltera je zaradio nadimak “Velike ga\u0107e”. Mikelan\u0111elo, sre\u0107om, nije do\u017eiveo ove konfekcijske popravke svog dela.<\/p>\n Pikaso je, jednom, izjavio da jedina slika u Rimu koju vredi videti jeste slika Stra\u0161nog suda<\/strong>. Zato i ne \u010dudi \u0161to pojedini posetioci dolaze u Vatikanske muzeje samo i jedino da bi videli Sikstinsku kapelu. Ko zna, kada bih se vratio ovamo, mo\u017eda bih i ja zaista ponovo do\u0161ao u ove muzeje samo da bih se jo\u0161 jednom na\u0161ao u dru\u0161tvu Mikelan\u0111elovih likova sa zidova kapele…<\/p>\n A \u0161ta o Sikstini, tj. Mikelan\u0111elu, ka\u017ee isti taj Krle\u017ea<\/strong> (evo ne\u0107u vi\u0161e da ga citiram, obe\u0107avam…): “Kako je mogao znati i umjeti da kostobolan, oja\u0111en, ostavljen i osamljen, ozloje\u0111en i nepriznat, jednim potezom svoje ruke stvori ne samo jedan Olimp nego trideset tisu\u0107a Olimpa usred takve grmljavine pakla i svih nebesa da tutanj ovih \u0111avolskih papaka odjekuje jo\u0161 i danas od Gang(es)a do Arizone. Svi bogovi od Egipta i Jeruzalema do Rima, svi ovi ogromni, mra\u010dni, goli giganti u \u017edrijelu mra\u010dnog razdrtog neba, nad ovim sikstinskim olujnim ponornicama prokletoga podzemlja, sve je to duboko tajanstveno kao disanje okeana, kao udar talasa, kao urlanje vjetra, kao grmljavina, miris ru\u017ea ili kucaj srca, kako je mogao, kako je smio, kako je znao?<\/em>”<\/p>\n Rim, pa i Vatikan, poznati su po tome da se stalno ne\u0161to de\u0161ava, da se otvaraju, dopunjavaju ili na kratko pokazuju nova i nova umetni\u010dka dela. Tako \u0107e i februara 2020. godine, ali samo nedelju dana, u Sikstinskoj kapeli biti izlo\u017eeno deset Rafaelovih tapiserija, oka\u010denih odmah ispod fresaka na bo\u010dnim zidovima. E sad, neko \u0107e imati sre\u0107e da ih vidi, a nesre\u0107e da ne\u0161to drugo sigurno propusti, ali to vam je tako sa Rimom.<\/p>\n Da ne zaboravimo da se Vatikanski muzeji, ipak, nalaze u Vatikanu, pa da napi\u0161emo par re\u010di i o ovome Gradu-dr\u017eavi<\/strong>, najmanjoj dr\u017eavi na svetu, i po povr\u0161ini (44 hektara) i po broju stanovnika (oko 1000 ljudi, od kojih je 450 vatikanskih dr\u017eavljana, a ostali imaju dozvolu boravka).<\/p>\n Ime poti\u010de od Vatikanskog bre\u017euljka, a Vatikan je sedi\u0161te pape, poglavara Katoli\u010dke crkve, biskupa Rima, pape koji ima i zakonodavnu, i izvr\u0161nu i sudsku vlast u Vatikanu. Sama dr\u017eava osnovana je 1929. godine, a okru\u017eena je Rimom sa svih strana sveta pa zato \u010dini dr\u017eavu \u2013 enklavu, kakve su jo\u0161 valjda samo San Marino (tako\u0111e u Italiji<\/a>) i Lesoto u Ju\u017enoafri\u010dkoj Republici. Vatikan se nalazi i u organizaciji UN kao zemlja posmatra\u010d, ali pod imenom Sveta Stolica, mada to telo ima malo \u0161iri \u201eopus\u201c od samog Vatikana, tj. Sveta Stolica je subjekat me\u0111unarodnog prava, telo koje sprovodi politiku, a Vatikan je teritorija nad kojom Sveta Stolica ima suverenitet<\/strong>. Sveta Stolica, osim Vatikana, poseduje i papsku letnju rezidenciju Kastel Gandolfo i jo\u0161 neke bazilike, pri \u010demu svi ovi objekti imaju eksteritorijalni status.<\/p>\n A prava ideja o ulasku u Vatikan \u2013 dr\u017eavu, dobija se tek kada ovamo, Ulicom pomirenja (Via della Conciliazione) iz Rima dolazite preko Trga Sv. Petra, \u0161irokim trgom koji krase Berninijeve kolonade, i preko koga dolazite pravo do \u010duvene Bazilike Sv. Petra (\u0161ta da se radi, ovde je sve \u201e\u010duveno\u201c).<\/p>\n Na \u201estrate\u0161kim\u201c mestima po Vatikanu brzo \u0107ete uo\u010diti, po njihovoj \u017eivoj, \u0161arenoj uniformi (prugasta, plavo-\u017euto-crvena, od 154 dela!), pripadnike vatikanske vojske \u2013 tj. \u0160vajcarske garde, koju je osnovao (opet on) papa Julije II, davne 1506. godine. Garda broji 110 pripadnika (i to po vekovnoj formaciji: 4 oficira, 23 podoficira, 80 vojnika, 2 dobo\u0161ara i 1 vojni sve\u0161tenik), a pored njih \u0107ete videti i Vatikansku \u017eandarmeriju, koja \u010dak ima i jedna policijska kola (!) Te ve\u010deri mogli smo jasno posvedo\u010diti da se ta kola i koriste, tj. da \u017eandarmi lagano krstare pograni\u010dnom zonom sa gradom Rimom, obezbe\u0111uju\u0107i time svojih deset obaveznih kilometara vo\u017enje mese\u010dno.<\/p>\n Po izlasku iz Vatikanskih muzeja, i vi\u0161esatnog hodanja pored onih 20.000 eksponata, \u010dini vam se da su svi va\u0161i kapaciteti za emotivni prijem lepog popunjeni i da vi\u0161e ni\u0161ta ne mo\u017ee da vas iznenadi, da vam se svidi, i kad vam se u\u010dini da ste videli sve \u0161to bi i trebalo videti u Vatikanu… ali…<\/p>\n Iz muzeja smo iza\u0161li po pravom jesenjem pljusku, gde ste po ulici mogli videti samo one koji nisu uspeli na vreme da se negde sklone. Opet, nama turistima, ovo je bila odli\u010dna prilika da o istom tro\u0161ku vidimo i Baziliku Svetog Petra, mo\u017eda najva\u017enije katoli\u010dko zdanje, Baziliku koja je jedna od stvari koja se obavezno mora obi\u0107i kada ste u Rimu. Ra\u010dunali smo da \u0107e pljusak odvratiti ve\u0107i deo turista od stajanja u redu i \u010dekanja za ulazak u Baziliku (ulazak je ina\u010de besplatan), \u0161to i nije bilo potpuno pogre\u0161no.<\/p>\n Ipak, pro\u0161etav\u0161i uz vatikanske zidine, do\u0161li smo i do pomenutih kolonada, da bismo uskoro izbili i na sam Trg Sv. Petra<\/strong> \u2013 ugledav\u0161i vijugavi red turista i poklonika, koji je izgledao i ve\u0107i nego \u0161to jeste zbog gomile otvorenih ki\u0161obrana. Me\u0111utim, nije bilo razloga za strah, tj. odustajanje, jer smo ve\u0107 posle 10-15 minuta bili pred detektorima za metal kroz koje se mora pro\u0107i da bi se u\u0161lo u Baziliku. Ve\u0107 samim \u010dekanjem u redu mogao se dobro osmotriti trg i okolne gra\u0111evine, a kupola Bazilike, koja se vidi maltene iz svake ta\u010dke u Rimu \u2013 skoro da se uop\u0161te nije videla iz ove pozicije.<\/p>\n A “Kupola Mikelan\u0111elova, u no\u0107i, nad Rimom, ima boju plavu, srebrnu, sferi\u010dnu. Kad zvezde po\u010dnu da trepere iznad nje, ona sa te terase izgleda, kao da je sva u staklu i da \u0107e, na mese\u010dini, zidovi da joj prsnu” <\/em>(Milo\u0161 Crnjanski, iz romana “Kod Hiperborejaca<\/em><\/strong>“<\/em>).<\/p>\n Okolo su, na pojedinim ta\u010dkama, stajali i pripadnici \u0160vajcarske garde, ali, na\u017ealost, ogrnuti nekim ki\u0161nim kabanicama koje su skoro potpuno zaklanjale njihove redovne \u0161arene uniforme.<\/p>\n Bazilika je duga\u010dka 220 metara (po nekim izvorima 211 i odnosi se na spolja\u0161nju du\u017einu), a visoka \u010dak 136,6 metara (mo\u017eda 133, mo\u017eda 138?), i vodi se kao papina crkva gde se odr\u017eavaju i najva\u017enije liturgije. U Bazilici je sahranjen Sveti apostol Petar, jedan od dvanaest apostola i prvi rimski biskup, \u0161to bi prakti\u010dno zna\u010dilo da je bio i prvi papa. A sada\u0161nji papa, Franja Prvi, je \u2013 266. po redu! Bazilika je jedna od \u010detiri rimske koje se vode kao papinske, a to su jo\u0161 i Bazilika Sv. Ivana Lateranskog (prva u rangu me\u0111u bazilikama), Bazilika Sv. Marije Velike i Bazilika Sv. Pavla izvan zidina.<\/p>\n Bazilika je izgra\u0111ena na mestu stare, prethodne, koja je podignuta upravo na mestu mu\u010deni\u0161tva i na samom grobu Svetog Petra. A sada\u0161nju Baziliku osmi\u0161ljavali su, a zatim i u\u010destvovali u njenoj gradnji (koja je trajala punih 120 godina), tada najzna\u010dajniji umetnici Italije, Bramante, Bernini, Rafaelo i Mikelan\u0111elo<\/strong> (neko vi\u0161e, neko manje). Staru baziliku sagradio je, jo\u0161 po\u010detkom \u010detvrtog veka, car Konstantin, na molbu pape Silvestra Prvog. \u010cuveni Bernini jeste doprineo odre\u0111enim re\u0161enjima u Bazilici, ali se njegov glavni umetni\u010dki potez odnosi na projektovanje i izgradnju Trga Sv. Petra, sa duga\u010dkim kolonadama od \u010dak 284 stuba, koji ovaj trg i \u010dine jednim od centralnih i najlep\u0161ih delova Rima, tj. Vatikana. Osim stubova, Bernini je tvorac i 162 sveta\u010dka kipa na krovu kolonada, tj. na balustradi. I ovaj trg krasi jedan obelisk, od 25 metara visine, koji je, sasvim neo\u010dekivano, tako\u0111e donet iz Egipta<\/a>.<\/p>\n To bi bili osnovni podaci o Bazilici, ali ono pravo \u010deka vas, ipak, kad zakora\u010dite unutra. Kao \u0161to sam ve\u0107 napisao, radi se o najve\u0107oj katoli\u010dkoj crkvi, u \u0161ta se mo\u017eete uveriti kada stupite u taj veli\u010danstveni prostor. I bez obzira \u0161to ste prethodne sate i sate proveli po kilometrima galerija, muzeja i savr\u0161eno oslikanih i ure\u0111enih dvorana Vatikanskih muzeja, \u010dini mi se da je nemogu\u0107e da ne osetite tu bo\u017eansku ruku koja je kreirala ovaj prostor, naravno ruku \u010diji su prsti bili Bernini, Mikelan\u0111elo, Rafaelo i drugi umetnici \u010dija dela predstavljaju, verovatno, jo\u0161 od tada nedostignuti umetni\u010dki vrhunac.<\/p>\n\u010cetvrti najpose\u0107eniji muzej sveta<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/vatikan-pinakoteka-skulptura-800x718.jpg\")
<\/p>\nIstorija vatikanskih muzeja<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/vatikansko-stepeniste-ulaz-u-muzeje-697x800.jpg\")
<\/p>\nObilazak muzeja<\/h3>\n
\nNaravno, da biste razgledali podove, morate da imate i malo sre\u0107e, tj. da ne uletite ba\u0161 u najve\u0107u gu\u017evu, jer \u0107ete onda videti samo hiljade pari obu\u0107e kako nestrpljivo kora\u010daju vatikanskim hodnicima, gurkaju\u0107i se pomalo kako bi \u0161to pre stigli do Sikstinske kapele. A \u010dak i za vreme solidne gu\u017eve, u nekim od muzeja (kao \u0161to se nama dogodilo u Etrurskom) bi\u0107ete maltene potpuno sami, osim \u0161to je tu i lokalni \u010duvar koji se u ovom retko pose\u0107enom delu muzeja nalazio po kazni, ili po nagradi, ko to zna.<\/p>\nSikstinska kapela<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/lepote-sikstinske-kapele-800x600.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/zadivljujuca-sikstinska-kapela-800x600.jpg\")
<\/p>\nVatikan<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/trg-u-vatikanu-800x600.jpg\")
<\/p>\nBazilika Svetog Petra<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/Berninijev-baldahin-Bazilika-sv-Petar-600x800.jpg\")
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/pijeta-mikelandjelo-bazilika-643x800.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/andjeoski-most-detalji-800x671.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/detalji-prelepe-fontane-cetiri-reke-800x600.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Slobodan-boba.jpg\")