Univerzitet Sapijenca \u2013 najve\u0107i univerzitet Evrope<\/h2>\n
Od Koloseuma mo\u017eete krenuti uzbrdo, \u0161etaju\u0107i oko pomenutog parki\u0107a Kole Opio, pa \u0107ete uskoro sti\u0107i i do jednog od 21 fakulteta Rimskog univerziteta po imenu Sapijenca (Sapienza),<\/strong> jednog od najstarijih u Italiji. Zamislite, univerzitet osnovan jo\u0161 1303. godine (!!) a samo jedan od najstarijih? A najstariji je onaj u Bolonji<\/a>, osnovan 1088. godine, kao prvi evropski univerzitet. Beogradski je, ina\u010de, osnovan, u najboljoj varijanti, 1808. godine, pa vi vidite koliko smo okasnili. Jo\u0161 ono ka\u0161njenje sa metroom nije ni\u0161ta…<\/p>\n Sapijenca je osnovana kada je papa Bonifacije VIII<\/strong> izdao papsku bulu kojom je osnovan “Studium Urbis”, a naravno, prvobitno se ovde studirala teologija. Moto Sapijence je “Il futuro \u00e8 passato qui”<\/em> (Budu\u0107nost je ovde pro\u0161lost), \u0161to je najbolja kombinacija od postoje\u0107ih varijanti (“Budu\u0107nost je ovde budu\u0107nost”, “Pro\u0161lost je ovde pro\u0161lost”… ali najgore je ako vam se desi, a da toga niste ni svesni, da je moto univerziteta ne\u0161to kao “Pro\u0161lost je ovde budu\u0107nost”).<\/p>\n Na Sapijenci studira preko 120, 130, neki ka\u017eu i svih 150 hiljada studenata, \u0161to ga \u010dini najve\u0107im univerzitetom u Evropi, i 43. na svetu. A taj jedan fakultet koji smo videli je za in\u017eenjere gra\u0111evine, arhitekture i za\u0161tite \u017eivotne sredine, ali se na oslikanim spoljnim zidovima mo\u017ee pro\u010ditati i “Elektrotehnika”, \u0161to ne bi imalo nekog posebnog zna\u010daja, kada va\u0161 (puto)pisac ne bi bio in\u017eenjer ETF-a!<\/p>\n Odmah pored njega, prakti\u010dno na istom trgu, nalazi se i \u010duvena Crkva ili Bazilika svetog Petra u lancima, prili\u010dno neugledne spolja\u0161njosti. Ali nemojte da vas to prevari! Tako\u0111e, imajte u vidu da je ve\u0107ina crkava u Rimu (uzgred, ima ih blizu 900!, od toga preko 600 katoli\u010dkih…) zatvorena u periodu izme\u0111u 12 i 15 \u010dasova, pa svoje \u0161etnje planirajte i prema tom vremenu bo\u017eanskog i crkvenog predaha.<\/p>\n Crkva je izgra\u0111ena jo\u0161 u petom veku, da bi se u njoj smestile glavne relikvije, ili relikvija: okovi kojima je Sveti Petar bio okovan u Jerusalimu. Okovi se nalaze u zlatnom kov\u010de\u017ei\u0107u, u centralnom delu Bazilike, i odmah \u0107e vam zapasti za oko, jer je kov\u010de\u017ei\u0107 obasjan intenzivnom, veoma jakom svetlo\u0161\u0107u.<\/p>\n Ina\u010de, od tada do danas, ura\u0111eno je mnogo rekonstrukcija ove bazilike, a crkva je bila i mesto izbora dvojice papa – Ivana II i Grgura VII. Svima je, verovatno, poznata pri\u010da iz Nenadovi\u0107evih “Pisama iz Italije”, kada je Vladika, Petar Petrovi\u0107 Njego\u0161, posetio crkvu, a kalu\u0111er mu izneo okove (verige) da ih celiva. Kada je video da Njego\u0161 to ne \u010dini, zapitao ga je “Zar ih ne\u0107e Va\u0161a Svjetlost celivati?” a Vladika mu re\u010de: “Crnogorci ne ljube lance!”<\/p>\n Unutra je i \u010duvena Mikelan\u0111elova statua Mojsija iz XVI veka<\/strong>, u funkciji centralne statue uz grob pape Julija II, jednog od najzna\u010dajnijih “umetni\u010dkih” papa u istoriji Vatikana i Rima. Njega \u0107emo jo\u0161 pomenuti kada se bude pisalo o Vatikanu.<\/p>\n Papa je svoju grobnicu zamislio kao velelepnu gra\u0111evinu sa planiranih 47 statua, ali ne biva sve uvek onako kako se za \u017eivota planira, pa je Mojsije postao i ostao centralna statua papine grobnice. Za\u0161to je Mojsijeva statua jedna od najve\u0107ih rimskih lepota, ne mora vam niko obja\u0161njavati kada stanete ispred ovog Mikelan\u0111elovog dela. Kao da je i s\u00e2m kamen shvatio \u010dijih je ruku dopao<\/em><\/strong>, pa se topio, pretvarao u obi\u010dnu glinu i tako predavao Mikelan\u0111elovim prstima. Sam papa je prikazan u le\u017ee\u0107em polo\u017eaju, oslonjen na desni lakat, kod nogu Bogorodice sa detetom, ta\u010dno iznad Mojsija, uz jo\u0161 nekoliko drugih skulptura, pa na kraju grobnicu krasi ne 47, ve\u0107 samo 7 statua.<\/p>\n U crkvi se nalaze i grobnice jo\u0161 nekoliko kardinala, sa pomalo bizarnim kostur-ukrasima, uz pregr\u0161t umetni\u010dkih dela drugih velikih umetnika (tu je, izme\u0111u ostalih, i Domenikino) – skulptura, fresaka i oslikane tavanice. Na bo\u010dnom zidu crkve nalaze se i velike, prelepe orgulje, ta\u010dno preko puta papine grobnice.<\/p>\n Malo dalje nalazi se metro stanica Kavur (Cavour), nazvana po tom delu grada (ina\u010de, postoji i trg – Piazza Cavour, ali kada se pre\u0111e Tibar i krene ka Vatikanu, ba\u0161 na mestu gde je i impozantna zgrada Vrhovnog suda).<\/p>\n Iznena\u0111uju\u0107e je da \u010dak i ovakva mesta (metro stanice) mogu biti \u010darobna<\/strong>, i da vam mogu ulep\u0161ati kompletan utisak o Rimu – mesta neobi\u010dnih susreta i divnih po\u010detaka nekih (vrlo kratkih) rimskih pri\u010da!<\/p>\n Taj prvi, \u201emetro\u201c Kavur, je simpati\u010dan deo Rima, sav u uli\u010dicama, kafi\u0107ima, i mladim du\u0161ama, zahvaljuju\u0107i i blizini fakulteta. Ovde mo\u017eete raditi sve \u0161to rade i mladi, tj. svoju \u0161etnju Rimom mo\u017eete za\u010diniti i sedenjem i \u0107askanjem u lokalnim kafi\u0107ima, uz neki aperitiv. Takav je, npr, bio bar Monti, u jednostavnoj uli\u010dici, krupne kaldrme, po imenu Via Urbana, pro\u0161aranoj starim zgradama pastelnih boja, sa ponekom fasadom dodatno ukra\u0161enom gustom zelenom puzavicom, i ponekim drvenim masivnim vratima, u uli\u010dici sa diskretno raspore\u0111enim kafi\u0107ima i radnjicama, ba\u0161 tamo gde bi i trebalo da budu).<\/p>\n E sad, u obli\u017enjem hotelu, u ulici Kavur (Via Cavour), nalazio se hotel Palatino u kome je registrovano prvo dvoje turista (iz Kine) sa novim, korona-virusom, u celom Rimu i Italiji. Par dana posle tog otkri\u0107a, ispred hotela su jo\u0161 uvek vredno de\u017eurale brojne novinarske ekipe, \u010dekaju\u0107i ko zna \u0161ta – da vide da li \u0107e neko da iza\u0111e i da se zaka\u0161lje, ili \u010dekaju\u0107i da se i sami zaraze od istog virusa…<\/p>\n Italija je brzo suspendovala avionske letove ka Kini, a krajem januara pojavila se i jedna vest kako je lokalni bar blizu fontane di Trevi, “zbog me\u0111unarodnih mera sigurnosti” zabranio ulazak kineskim dr\u017eavljanima, i pritom im se (kao) izvinio zbog neprijatnosti. \u0160ta se dalje de\u0161avalo sa tim barom, i da li je zabrana \u201eopstala\u201c, nije mi poznato… Uzgred, Via Cavour je spojena jednim tunelskim stepeni\u0161tem direktno sa trgom na kojem je Bazilika sv. Petra u lancima.<\/p>\n Nego, kad smo ve\u0107 pominjali aperitive, verovatno najpoznatiji rimski aperitiv je Aperol Spric (Spritz) koktel<\/strong>, koji se sastoji od Aperol likera od pomorand\u017ee (slatke i gorke), penu\u0161avog vina Proseko i soda vode, uz dosta leda. Recept su osmislila bra\u0107a Barberi, jo\u0161 1919. godine (eto, ta\u010dno jedan vek pre na\u0161e posete Rimu), a otprilike se pravi tako \u0161to u velikoj vinskoj \u010da\u0161i, punoj leda, pome\u0161ate 3\/3 Proseka, 2\/3 Aperola i 1\/3 soda vode, i to ba\u0161 tim redom. Sve to malo ukrasite kolutovima pomorand\u017ee, mo\u017ee se dodati i po neka maslinka, i eto aperitiva. Druga varijanta je da do\u0111ete u Rim, sednete u bilo koji kafi\u0107, i naru\u010dite Aperol Spric.\u00a0 A liker Aperol se mo\u017ee kupiti i u Beogradu, proseko tako\u0111e, a za soda-vodu se sna\u0111ite.<\/p>\n I po\u0161to ste se ve\u0107 dobro aklimatizovali na Rim, mo\u017eete se kona\u010dno baciti i na obilazak centralnog gradskog dela, izme\u0111u trga Venecija i Narodnog trga, \u0161etaju\u0107i kroz ulicu Korzo (Via del Corso), delom otvorenu za saobra\u0107aj, delom pe\u0161a\u010dku zonu (barem vikendom), a pritom povremeno zaroniv\u0161i u bo\u010dne uli\u010dice, levo i desno od glavne, da biste videli Panteon, trg Navona, fontanu di Trevi, (H)Adrijanov hram, palatu Monte\u010ditorio, \u0160panski trg (sa stepenicama, naravno), pokoji obelisk i jo\u0161 desetinu malih trgova, radnji, kafi\u0107a, poslasti\u010darnica, i svega ostalog potrebnog za pravo turisti\u010dko u\u017eivanje.<\/p>\n Centar Rima je sa zapadne strane oivi\u010den Tibrom (Tevere(om), na italijanskom<\/em>), koji vas sa svojih desetak mostova zove da pre\u0111ete preko, do Vatikana i do Trasteverea, ili da jednostavno pro\u0161etate stazom uz samu reku i u\u017eivate u svemu u \u010demu su u\u017eivale i prethodne generacije turista, domorodaca – Rimljana i posebno zaljubljenih parova kojima ni\u0161ta drugo i ne treba sem \u0161etnje uz ovu mo\u0107nu reku. A Tibar<\/strong> je, uzgred, tre\u0107a po du\u017eini reka u Italiji, sa svojih pe\u017eoovskih 406 kilometara.<\/p>\n Kada ste za\u0161li u centar Rima, ne morate se mnogo uzbu\u0111ivati oko ulica, mapa, skretanja levo ili desno. Kako ve\u0107 svi putevi vode u Rim (ili iz Rima, prema nekim interesantnim teorijama), tako kad ste u Rimu, svi putevi vode do Panteona, fontane di Trevi ili do \u0160panskog trga… Va\u0161e je da se prepustite vijugavim ulicama Rima, da pratite druge turiste ili potra\u017eite neku poslasti\u010darnicu sa najboljim od najboljih sladoleda, kafi\u0107 sa najboljim produ\u017eenim espresom, koji se naravno ispija s nogu, u dva-tri gutljaja… pustite da vas vodi rimska kaldrma<\/strong>, ili pratite gu\u017evu, sun\u010deve zrake, galebove, \u0161ta god – nema gre\u0161ke: u pravom trenutku sti\u0107i \u0107ete ta\u010dno tamo gde treba.<\/p>\n Za one oprezne i rezervisane prema potpuno slobodnoj \u0161etnji, nema problema – iz Via del Corso skrenete levo u Via del Caravita (koja prelazi u Via del Seminario) i koja \u0107e vas brzo odvesti do trga Rotonda (Piazza della Rotonda) gde \u0107e se pred vama pojaviti ve\u010dni i spolja pomalo neugledni Panteon<\/strong>.<\/p>\n Jo\u0161 u Via del Corso vide\u0107ete jednu poslasti\u010darnicu iz jednog od \u010duvenih rimskih lanaca poslasti\u010darnica – Venki (Venchi),<\/strong> sa zidom (unutar ovog svetili\u0161ta sladoledu) po kojem se sliva istopljena \u010dokolada, i sa vitrinom koja u sebi \u010duva najizazovnije ukuse sladoleda, pravog italijanskog sladoleda koji se te\u0161ko nalazi po drugim mestima.<\/p>\n Poslasti\u010darnica u Rimu isto je \u0161to i \u010dekanje reda<\/strong>. Ako ste i uspeli da kupite sve internet muzejske karte, i ako ste izbegli sve turisti\u010dke redove po Rimu, ovaj ne\u0107ete! Za sladoled mora da se \u010deka!<\/strong> Na sre\u0107u, malo dalje, ba\u0161 blizu Panteona, postoji jo\u0161 jedan Venki, kao stvoren da uzmete par kugli sladoleda i da u\u017eivate u njima dok spolja gledate i obilazite Panteon, pripremaju\u0107i se da u\u0111ete unutra.<\/p>\n Venki vam nudi sve mogu\u0107e \u010dokoladne ukuse sladoleda, pome\u0161ane sa le\u0161nicima iz Pijemonta, sa zelenim pista\u0107ima iz Brontea na Siciliji, i, kako ka\u017ee njihov sajt, nema tu ve\u0161ta\u010dkih boja, zasla\u0111iva\u010da… samo i jedino prirodni elementi. Sasvim prirodno. E sad, dve kugle izgledaju malo, ali nisu, tri su ve\u0107 previ\u0161e… ali da ne biste patili \u0161to niste probali jo\u0161 koji ukus, zamolite ljubazne prodava\u010dice da vam dodaju jo\u0161 poneku vrstu sladoleda na probu (Cuor di cacao, Nougatine, Guanduiotto Venezuela, Tiramisu, Cappuccino, Caramel, Castagna, Mascarpone, Stracciatella, Azteco…), po zalogaj\u010di\u0107 od svake, i bi\u0107e vam mnogo lak\u0161e.<\/p>\n \u010cuveni Panteon izgra\u0111en je po\u010detkom drugog veka, za vreme cara Hadrijana, i izuzetno je dobro o\u010duvan za svoje godine. U stvari, ne samo da je o\u010duvan, nego je to i jedina potpuno sa\u010duvana gra\u0111evina iz tog rimskog doba koja je odolela svim varvarskim najezdama i paljenjima Rima tokom vekova. Primenjena arhitektonska dostignu\u0107a i dan danas su \u010dudesna, i pored skoro dva milenijuma od trenutka gradnje<\/strong> ovog hrama, “hrama svih bogova”.<\/p>\n Cela gra\u0111evina izvedena je tako da se u nju mo\u017ee smestiti kompletna sfera pre\u010dnika 43,3 metra, koliko je sam hram i visok. Panteon je izgra\u0111en na tragovima prethodnog hrama, iz prvog veka, a sada\u0161nji izgled odlikuju dve stvari: kolonadni trem sa \u0161esnaest stubova, i kupola koja na vrhu ima otvor od devet metara. Radi se o korintskim stubovima, svaki sa svojih 60 tona (!) i skoro 12 metara visine, \u0161to ne bi bilo toliko dramati\u010dno da nisu dovu\u010deni – \u010dak iz Egipta. A bez kori\u0161\u0107enja \u010darobnog Aspirinksovog napitka ili Obeliksove pomo\u0107i.<\/p>\n Otvor je slu\u017eio za direktnu komunikaciju sa nebom, sa bogovima, za astronomska osmatranja i imao je i su\u0161tinsku namenu – da se te\u017eina kupole zadr\u017ei na nivou na kojem ne bi bilo ugro\u017eeno njeno samouru\u0161avanje. Sama kupola, sa zanimljivom petorednom \u010detvrtastom \u0161arom sa unutra\u0161nje strane, gra\u0111ena je posebnim tehnikama, po nekim izvorima – iz jednog komada kamena, a po drugim – kori\u0161\u0107enjem sve lak\u0161ih materijala kako se kupola primi\u010de svom otvorenom delu. Zbog posebnih vazdu\u0161nih strujanja pod krovom kupole, \u010dak ni pljusak ne pada kako bi mu se htelo u ovaj hram, ve\u0107 uzdr\u017eano i diskretno, a skoro neprimetni sistem drena\u017ee vode sa poda dove\u0161\u0107e vas skoro pa u zabludu da kroz otvoren krov ki\u0161a u stvari i ne pada u unutra\u0161njost hrama.<\/p>\n Iako je pro\u0161lo skoro dve hiljade godina, kupola Panteona jo\u0161 uvek dr\u017ei visoko 12. mesto na listi najve\u0107ih svetskih kupola<\/strong>, gde prvo mesto dr\u017ei Singapurski nacionalni stadion (dok mi ne izgradimo svoj?), Tanjong Rhu, sa pre\u010dnikom kupole od 310 metara. A Srbija ima svog visokorangiranog predstavnika, na sedmom mestu, u liku i delu kupole glavne hale Beogradskog sajma, sa pre\u010dnikom od 109 metara! Uzgred, unutra\u0161nji pre\u010dnik kupole Hrama Svetog Save iznosi (svega) 30,5 metara.<\/p>\n Pod Panteona izveden je kombinacijom granita i mermera, u razli\u010ditim, jarkim bojama, i daje posebno sve\u010danu, kraljevsku notu ovom prostoru.<\/p>\n Po zidovima se nalazi nekoliko udubljenja, ni\u0161a, u kojima su nekada stajali kipovi rimskih bogova, a danas su tu spomenici-grobnice tri velika imena Italije:<\/p>\n Prva grobnica pripada Vitoriju Emanuelu II, italijanskom kralju i ujedinitelju Italije, druga njegovom sinu, Umbertu I (uz njega je sahranjena i supruga, Margarita Savojska), tj. Umbertu Ranijeriju Karlu Emanuelu \u0110ovaniju Ferdinandu Eugeniju od Savoje, da budemo precizniji. Tre\u0107a je nekako i najzna\u010dajnija, posve\u0107ena svevremenskoj umetnosti, i u njoj po\u010diva Rafael ili Rafaelo, tj. Rafaelo Santi da Urbino<\/strong>, jedan od najve\u0107ih rimskih, renesansnih, italijanskih i svetskih umetnika, iako je po\u017eiveo svega 37 godina.<\/p>\n Kad smo ve\u0107 kod Rafaela, Rimljani za obele\u017eavanje 500 godina od umetnikove smrti pripremaju jednu grandioznu izlo\u017ebu posve\u0107enu Rafaelu i njegovim delima. Takvih izlo\u017ebi \u0107e biti po celome svetu, ali najva\u017enija i najve\u0107a – bi\u0107e u Rimu, i to u muzeju “Scuderie del Quirinale”, gde je Rafaelo proveo poslednju deceniju svog \u017eivota. Izlo\u017eba \u0107e biti otvorena od 5. marta do 2. juna, a na njoj \u0107e biti predstavljeno \u010dak 200 Rafaelovih radova, nikad ranije izlo\u017eenih na jednome mestu – jer dela, osim onih koja su ve\u0107 bila u Rimu, sti\u017eu i iz galerije Ufici (Uffizi), iz Firence, pa iz Luvra, pa iz Londonske nacionalne galerije, kao i iz madridskog muzeja Prado. Eto jo\u0161 jednog razloga da do\u0111ete u Rim.<\/p>\n Ali zamislite Rim u to doba, pre vi\u0161e od pet vekova \u2013 ko je tu sve stvarao, i \u0161ta je sve ovde ura\u0111eno, izgra\u0111eno i naslikano u XVI i XVII veku! Bilo je to zaista vreme prave renesanse \u2013 a zamislite, zatim, i Firencu po\u010detkom \u0161esnaestog veka, u kojoj paralelno stvaraju Leonardo da Vin\u010di, Mikelan\u0111elo i Rafaelo?<\/p>\n Krajem 1508. godine, Rafaelo<\/strong>, na poziv pape Julija II dolazi u Rim i tamo radi, kako je ve\u0107 pomenuto, skoro deceniju na oslikavanju fresaka u Vatikanu, u tri sale (Stanza della Segnatura, Stanza d’Eliodoro i Stanza dell’Incendio di Borgo), \u010dime postaje prakti\u010dno prvi i najve\u0107i umetnik, slikar i arhitekta tog doba<\/strong>, voljen i cenjen kako od prethodnog, tako i od narednog pape, Lava X.<\/p>\n I tako Rafaelo danas po\u010diva u Panteonu. U aprilu (2020) \u0107e dakle tome biti ve\u0107 punih pet vekova (!), a na sarkofagu pi\u0161e: “Ille hic est Raphael timuit quo sospite vinci rerum magna parens et moriente mori”,<\/em> tj. “Ovde po\u010diva Rafaelo, Dok je bio \u017eiv, priroda je verovala da je pobe\u0111ena. Sada, kada je mrtav, i ona se sama pla\u0161i smrti.” Potpuno logi\u010dan epitaf za ovog umetnika, slikara i arhitektu koji je i ro\u0111en i umro na Veliki petak.<\/p>\n Uglavnom, tako otprilike izgleda veli\u010danstveni Panteon. U vreme najve\u0107e gu\u017eve mora\u0107ete malo da \u010dekate u redu da biste u\u0161li unutra, ali to je najmanje \u0161to mo\u017eete da uradite da bi ste se poklonili senima velikog Rafaela.<\/p>\n Trg ispred Panteona je uvek \u017eiv i pun turista. Nije ni \u010dudo, jer je Panteon pro\u0161le godine bio najpose\u0107enija turisti\u010dka destinacija u Rimu<\/strong>, sa ukupno devet miliona posetilaca (zatim ide Koloseum sa 7,5).<\/p>\n Tu je i jo\u0161 jedna od blizu 300 rimskih fontana, iz koje slobodno mo\u017eete piti vodu (kao i iz ostalih 299), iako su osnove vodovodne mre\u017ee koja snabdeva ove fontane postavljene jo\u0161 pre vi\u0161e od dva milenijuma, izgradnjom vodovoda Aqua Vergine (Aqua Virgo) dve decenije pre Nove ere. Fontana se zove isto kao i hram, a njen integralni deo je egipatski obelisk, koji je izgradio jo\u0161 faraon Ramzes II za hram posve\u0107en bo\u017eanstvu Ra, da bi kasnije obelisk bio dovu\u010den u Rim, zatim malo (pro)\u0161etan po okolnim trgovima, da bi na kraju zavr\u0161io tu gde je danas.<\/p>\n Na trgu ispred Panteona mogu se videti neke ru\u017ene kante, \u0111ubrijere, tj. na metalnu konstrukciju oka\u010dene providne kese pune \u0111ubreta, kako \u010dekaju da ih neko isprazni. Na ve\u0107ini drugih mesta mogu se videti lepo dizajnirane metalne kante za \u0111ubre, pa ta situacija nije bila ba\u0161 najjasnija na\u0161im turisti\u010dkim mozgovima. Me\u0111utim, kasnije nam je obja\u0161njeno da su te “gole” kante, sa providnim kesama – tako\u0111e jedna od protivteroristi\u010dkih mera na svim va\u017enim turisti\u010dkim destinacijama, da nekome slu\u010dajno ne bi palo na pamet da u kantu spusti ne\u0161to \u0161to ne treba.<\/p>\n Od Panteona se brzo sti\u017ee do trga Navona, ali o tome malo kasnije. Umesto ka zapadu, nastavi\u0107emo malo ka severoistoku brzo sti\u017eu\u0107i do ostataka Hadrijanovog hrama, ili – kako je to govorio narod toga doba -. “Templum Divus Hadrianus”.<\/p>\n Na po\u010detku svoga \u201e\u017eivota\u201c gra\u0111evina je bila poznata kao Neptunova bazilika, ali kasnije biva prenamenjena i posve\u0107ena imperatoru Hadrijanu, zahvaljuju\u0107i trudu njegovog zahvalnog a usvojenog sina i naslednika. Od hrama je do danas pre\u017eivelo samo jedanaest velelepnih, ali zubom vremena prili\u010dno o\u0161te\u0107enih stubova, koji gledaju ka malom “kamenom” trgu (Piazza di Pietra) – trgu koji je ime dobio upravo po kamenu koji je uziman od ostataka hrama. Pre\u017eiveli stubovi su integrisani u naknadno izgra\u0111en objekat u kome se danas nalazi italijanska, tj. rimska berza.<\/p>\n A u Rimu sva\u0161ta mo\u017ee da vam se desi: tako su nas, ba\u0161 na tom trgu spopale dve devojke sa molbom da nas anketiraju o, koliko smo razumeli italijansko-engleski sleng, kori\u0161\u0107enju droga (!?) Nekako smo ih odbili, i zahvalili se na poverenju, uz izvinjenje da moramo da vidimo jo\u0161 toliko toga po Rimu, a onda su po\u010dele da zapitkuju odakle smo – da bi, kada su \u010dule da smo iz Srbije, po\u010dele da skaku\u0107u oko nas i da pevaju “Ko to ka\u017ee, ko to la\u017ee, Srbija je mala! Nije mala, nije mala, triput ratovala!” isprativ\u0161i nas tako sa kamenog trga i doturiv\u0161i nam dodatnu pozitivnu energiju za dalje \u0161etkanje po centru sveta.<\/p>\n Odatle samo nastavite ulicom Via di Pietra, koja \u0107e, \u010dim pre\u0111ete Via del Corso, uzeti novo ime – Via delle Muratte, i koja \u0107e vas dovesti pravo do Fontane di Trevi, za nepunih pet minuta. Elem, to izgleda otprilike ovako: provla\u010dite se kroz uske rimske ulice, gledate radnjice, prostor i ljude oko sebe, da biste se odjednom na\u0161li na omanjem trgu, gde se pred vama naglo pojavljuje neka gomila ljudi koja gleda ka ne\u010demu i \u017eivo slika svoje selfije, i tada – kad malo bolje pogledate – shvatite da ste stigli do Fontane di Trevi, koja, uzgred, svojom vodenom povr\u0161inom zauzima skoro 70 odsto istoimenog trga (Piazza di Trevi).<\/p>\n Za razliku od do sada opisanih starovremenskih spomenika, fontana je izgra\u0111ena maltene ju\u010de, u 18. veku (pripreme su po\u010dele vek ranije), ali joj to ne smeta da bude me\u0111u najpoznatijim rimskim znamenitostima<\/strong>. Na trgu se ukr\u0161taju tri puta (tre vie, \u0161to ka\u017ee italijanski narod) pa otuda i dana\u0161nji naziv. U slobodnom prevodu – “Od izvora tri puti\u0107a”. A prema drugim izvorima, voda je onomad sprovedena u tada izgra\u0111enu manju fontanu, u koju je voda stizala iz tri razli\u010dita izvora, pa opet nekako do\u0111osmo do istog korena dana\u0161njeg imena fontane.<\/p>\n Popularnosti fontane doprineo je film “Praznik u Rimu”, u kome se Odri Hepbern i Gregori Pek \u0161etkaju oko fontane, ali i Felini sa svojim \u010duvenim filmom “La Dolce vita”, tj. Anita Ekberg i Mar\u010delo Mastrojani koji su se grlili po fontani dok se voda u slapovima (sa fontane) slivala po njima. I ova fontana se snabdeva vodom iz dva milenijuma starog akvadukta (Aqua Virgo) koji je do Rima sproveo Marko Agripa, dr\u017eavnik, a i vojskovo\u0111a.<\/p>\n Jo\u0161 1730. godine papa Klement XII je raspisao tender za izgradnju fontane, i posle nekih ulo\u017eenih \u017ealbi za za\u0161titu prava i ko zna \u010dega jo\u0161, izgradnja je dopala ruku arhitekte Nikole Salvija, koji je gradio ali ne i potpuno izgradio fontanu – a prema skicama \u010duvenog Lorenca Berninija – jer je u me\u0111uvremenu umro, kao i Bernini, jo\u0161 pre njega.<\/p>\n E sad, postoji decenijska tradicija bacanja nov\u010di\u0107a u fontanu<\/strong>, a po va\u017ee\u0107oj legendi – ukoliko desnom rukom bacite nov\u010di\u0107 preko levog ramena, sigurno \u0107ete se ponovo vratiti u Rim, a ako levom rukom bacite nov\u010di\u0107 preko desnog ramena, do\u017eive\u0107ete i romansu u Rimu, ali ako prethodno niste bacili nov\u010di\u0107 desnom rukom nije sigurno da \u0107ete se vratiti ovamo, pa vam je i romansa ugro\u017eena. Anita i Mar\u010delo su zato odmah usko\u010dili u fontanu i sebi obezbedili besplatnu romansu, ali to je bilo vreme italijanske lire, a ko zna \u0161ta bi bilo da je i tada vladao Evro ili strogi EU-rimski zakoni o zabrani kupanja u fontani, pod pretnjom inkvizicijsko-komunalnog mu\u010denja.<\/p>\n Po\u010detkom februara 2020, bilo je ina\u010de ta\u010dno 60 godina kako je odr\u017eana italijanska premijera Felinijevog filma “Dolce Vita”. A kada je, pre 24 godine, preminuo Mar\u010delo Mastrojani, fontana je uga\u0161ena na sat vremena.<\/p>\n Nego, ako, opet, desnom rukom bacite nov\u010di\u0107 preko desnog ramena, ili levom preko levog, ne\u0107e se ni\u0161ta desiti osim \u0161to \u0107ete ostati bez jednog evra, sa kojim ste mogli da kupite pola kugle sladoleda u obli\u017enjoj poslasti\u010darnici ili popijete gutljaj kafe u obli\u017enjem baru, sem ako niste Kinez. I za kraj, ako istovremeno bacite nov\u010di\u0107e i levom i desnom rukom, onako ukrstiv\u0161i ih preko svojih ramena, rizikujete da nov\u010di\u0107ima pogodite nekoga u glavu ili u mobilni telefon\/fotoaparat, pa \u0107ete za\u017ealiti \u0161to ste do\u0161li u Rim i prvi put, a kamoli da po\u017eelite da se vratite. Mo\u017eda nisam ba\u0161 najbolje razumeo sve ove tehnike bacanja nov\u010di\u0107a, ali to vam je otprilike to. Opet, mo\u017eda bi vas Rim vratio sebi i ako provu\u010dete svoju kreditnu karticu kroz vodu?<\/p>\n U svakom slu\u010daju, procena je da svakoga dana turisti u fontanu ubace oko 3.000 evri\u0107a<\/strong>. Ako u proseku ubacuju po pola evra (kriza vlada i me\u0111u turistima), to zna\u010di da se 6.000 turista uvek vrati u Rim, pa to zna\u010di da od onih 30.000 turista dnevno – imate 24.000 novih i 6.000 povratnika. E sad, da li neko od tih 6.000 ponovo ubaci evri\u0107 u fontanu, ko zna, to bi nas ve\u0107 vodilo ka diferencijalnim jedna\u010dinama. Kako god okrenete, ako ste i ubacili evro u fontanu, a niste ubacili jo\u0161 oko 300 evra (i vi\u0161e) u kasu neke od turisti\u010dkih agencija<\/a>, avio-prevoznika i hotela, male su vam \u0161anse da se zaista vratite u Rim.<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/kipovi-i-skulpture-Sapijenca-800x559.jpg\")
<\/p>\nBazilika svetog Petra u lancima<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/izlozeni-eksponati-800x600.jpg\")
<\/p>\nMetro stanica Kavur u Rimu<\/h3>\n
Aperol Spritz koktel<\/h4>\n
Panteon, (epi) centar Rima<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/stubovi-na-ulazu-u-Panteon-800x590.jpg\")
<\/p>\nRimski sladoled<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/najlepsi-italijaski-sladoled-800x600.jpg\")
<\/p>\nObilazak Panteona<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/Unutrasnjost-panteona-grandiozna-kupola-800x600.jpg\")
<\/p>\nHadrijanov hram<\/h3>\n
Fontana di Trevi<\/h2>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/najpoznatija-rimska-fontana-800x600.jpg\")
<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/obelisk-na-rimskom-trgu-800x579.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/jos-jedan-obelisk-u-rimu-800x614.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/turisti-se-okupili-oko-fontane-800x600.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/setnja-rimom-znameniti-trgovi-800x600.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2020\/08\/skulpture-na-rimskim-trgovima-800x600.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Slobodan-boba.jpg\")