{"id":8610,"date":"2020-08-09T06:19:16","date_gmt":"2020-08-09T06:19:16","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=8610"},"modified":"2020-08-09T06:19:16","modified_gmt":"2020-08-09T06:19:16","slug":"koloseum-trg-venecija-rimski-forum-putovanje-u-rim-ii-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/koloseum-trg-venecija-rimski-forum-putovanje-u-rim-ii-deo\/","title":{"rendered":"Koloseum, trg Venecija, Rimski forum: Putovanje u Rim (II deo)"},"content":{"rendered":"

Nastavljamo pri\u010du o Rimu, gradu u koji vode svi putevi. U stvari tek ovaj drugi deo putopisa je po\u010detak na\u0161eg obilaska ve\u010dnog grada.<\/p>\n

U\u00a0Rim smo do\u0161li po\u010detkom novembra (2019. godine), preko turisti\u010dke agencije iz Beograda koja nas je non\u0161alantno, dan pred polazak, obavestila da se u Beograd, petog dana aran\u017emana, vra\u0107amo – kako je bilo dogovoreno – u devet, ali ne uve\u010de nego ujutru (!) To mo\u017ee da se podvede pod onu stavku u op\u0161tim uslovima putovanja: sitna i neizbe\u017ena poslovna zadovoljstva u radu sa na\u0161im agencijama.<\/p>\n

Prvi dan u Rimu<\/h2>\n

Odseli smo u hotelu “Bled”, mo\u017eda nostalgi\u010dno nazvanom od strane neke italijanske porodice koja je pre Prvog svetskog rata imala posede po Bledu, ko zna, a sme\u0161taj je bio pristojan, uz lep doru\u010dak, ne vi\u0161e od toga. Posebno zadovoljstvo je \u010dinio, logi\u010dno, jedino veliki izbor odli\u010dnih italijanskih kafa sa hotelskog kafomata. Hotel se nalazi u blizini Bazilike sv. krsta u Jerusalimu kao i glavne rimske \u017eelezni\u010dke\/metro stanice Termini.<\/p>\n

Iako nije ba\u0161 prijatno ustati u \u010detiri ujutru, onda \u010dekati, \u010dek(ira)ati i \u010dekati, do\u0107i avionom u Rim, pa jo\u0161 malo \u010dekati, i smestiti se u hotel (tek) negde oko 11 sati, nije bilo druge – nego odmah u \u0161etnju. Ako vam uz to ka\u017eem da smo za \u010detiri dana pre\u0161etali skoro 70 kilometara \u0161to rimskog asfalta \u0161to kaldrme, i da je pritom ostalo verovatno jo\u0161 toliko kilometara, da se istra\u017ei barem ono glavno \u0161to \u0161iri centar Rima nudi, bi\u0107e vam prili\u010dno jasno za\u0161to ovde nema vremena za gubljenje.<\/p>\n

Lokalnim ulicama se od hotela brzo dolazi do metro stanice Manconi (Manzoni) a zatim i do ulice Labikana (Via Labicana), ni po \u010demu zanimljive osim \u0161to vas vodi pravo do Koloseuma.<\/p>\n

Rimski Koloseum<\/h2>\n

Ne mo\u017eete da ne budete o\u010darani izgledom i veli\u010dinom Koloseuma, koliko god da ste ga gledali po raznim slikama, filmovima i emisijama. Koloseum valjda i jeste prva asocijacija kada vam neko pomene Rim, i to sa punim pravom.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Amfiteatar, najve\u0107i na svetu, ovalnog oblika, duga\u010dak 189 i \u0161irok 156 metara, a 50 metara visok (sli\u010dnih dimenzija kao beogradska “Marakana”) zvao se na po\u010detku “Flavijev” po tada\u0161njoj vladaju\u0107oj dinastiji, i mogao je da primi do 80 hiljada ljudi (tada UEFA jo\u0161 nije ograni\u010davala broj mesta po svojim standardima). Sa svojih 80 ulaza (izlaza) Koloseum je mogao vrlo brzo da se isprazni, ka\u017eu za svega nekoliko minuta. Ako bi neki od lavova iz arene ostao gladan, pa bi se okrenuo ka gledaocima, ne bi li meznuo jo\u0161 ne\u0161to, onda bi se Koloseum ispraznio jo\u0161 br\u017ee.<\/p>\n

Pretpostavlja se da je na prostoru cirkusa Maksimus postojao parking dvokolica za gledaoce (ljubi\u010dasta parking zona), i da se parking pla\u0107ao po zapo\u010detom satu. Ko ne bi platio parking, bacili bi ga lavovima. S obzirom da se vreme tada merilo po sun\u010danim satovima, prema dostupnim istorijskim izvorima poznato je da je bilo dosta \u017ealbi na usluge, tj. naplatu parkiranja u ve\u010dernjim satima. Uzgred, ko se \u017ealio, tako\u0111e bi ga bacili u arenu, ali tigrovima.<\/p>\n

Ina\u010de, svoje dana\u0161nje ime Koloseum je dobio ili po lokaciji na kojoj je podignut, ili po statui Kolos, preko 30 metara visokoj (koja je simboli\u010dno prikazivala Nerona), ili ve\u0107 po ne\u010demu tre\u0107em. Uzgred, jedan engleski istori\u010dar, Sveti Bid, ili Beda Po\u0161tovani (Beda Venerabilis), napisao je u 8. veku, mada je ostalo nejasno – da li se to odnosilo na Kolosa ili na Koloseum: “Dok god stoji kolos(eum), staja\u0107e i Rim; kada padne kolos(eum), pa\u0161\u0107e i Rim; kada padne Rim, pada i svet”<\/em>.<\/p>\n

Ovo istorijsko zdanje krasi predivna fasada na kojoj kona\u010dno mo\u017eete, na jednom istom mestu, da vidite razlike izme\u0111u dorskog, jonskog i korintskog stila. Amfiteatar je bio namenjen odr\u017eavanju gladijatorskih borbi, kako me\u0111usobnih, tako i sa divljim \u017eivotinjama, spektakularnih predstava istorijskih bitaka, i egzekucija, kako zatvorenika i kriminalaca, tako, na\u017ealost, i hri\u0161\u0107ana, tada nimalo popularnih u Rimskom carstvu. Kada se pominju divlje \u017eivotinje, nisu to bili samo lavovi i tigrovi, ve\u0107 i leopardi, medvedi, vukovi, nosorozi, nilski konji, slonovi, krokodili…<\/p>\n

Mogu\u0107e je da je jedne godine u amfiteatru odr\u017eano izme\u0111u pet i deset koncerata Zdravka \u010coli\u0107a, ali nema pisanih dokaza o tome, pa tako ni o ta\u010dnom broju nastupa. Poznato je samo da su svi bili rasprodati do poslednje karte, tj. glinene plo\u010dice kakve su tada deljene gledaocima, sa numerisanim mestima.<\/p>\n

Izgradnja Koloseuma zavr\u0161ena je za tri\u010davih osam godina, bud\u017eetskim sredstvima iz\u00a0 brojnih osvaja\u010dkih ratova, a posebno opsade Jerusalima<\/a>, neposredno pred po\u010detak izgradnje. Koliko god voleli Rim i njegove lepote, nekako stalno imate ideju o tome da je sve to osvajano, otimano, plja\u010dkano, pritom gra\u0111eno rukama i \u017eivotima miliona robova, te kad bi svako od oplja\u010dkanih do\u0161ao po svoje, ko zna \u0161ta bi od ovoga grada ostalo.<\/p>\n

Koloseum je radio punom parom nekoliko stotina godina, da bi gladijatorske borbe utihnule negde sredinom petog veka, a ostale zabave po\u010detkom \u0161estog. Arena je zatim bila kori\u0161\u0107ena i kao groblje, a zatim je Koloseum malo radio i kao tr\u017eni centar, \u010dak i sa stambenim prostorom (tzv. srednjovekovni projekat “Rim na vodi”), i sva\u0161ta se tu jo\u0161 de\u0161avalo, pa i veliki po\u017eari i zemljotresi, zatim masovno uzimanje kamene gra\u0111e za izgradnju drugih objekata u Rimu (\u010dak i Baziliku Svetog Petra, u Vatikanu), i sve tako do kraja 18. veka, kad je jedan od papa rekao “dosta!” Tokom 19. i 20. veka vr\u0161ene su brojne rekonstrukcije i popravke, ali – kako god okrenete – ono \u0161to se danas mo\u017ee videti je otprilike tre\u0107ina originalne gra\u0111evine.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ina\u010de, kada prilazite Koloseumu, sa leve strane se nalazi Ludus Magnus, iliti Velika \u0161kola za obuku gladijatora<\/strong>, gde su se generacije boraca spremale za nastupe i obu\u010davale za specifi\u010dne gladijatorske ve\u0161tine, ne bi li se ponekad i \u017eivi vratili sa predstava u Koloseumu. Treninzi su bili otvorenog tipa, \u010desto sa po skoro 3.000 gledalaca.<\/p>\n

Malo iza Ludusa nalazi se \u010ditav stambeni blok zgrada, sa brojnim kafi\u0107ima i restoranima. \u010cesto mo\u017eete na\u0107i savete za naivne (ali i za iskusne) turiste da gledaju da ru\u010daju i piju \u0161to dalje od najzna\u010dajnijih turisti\u010dkih lokacija, ali neki put je ve\u010dernje sedenje u kafi\u0107u (kao \u0161to je to npr. “Propaganda” u Via Claudia) uz odgovaraju\u0107e dru\u0161tvo, \u010da\u0161u italijanskog vina i uz pogled na diskretno osvetljeni Koloseum – isto \u0161to i ona poruka iz reklame za Mastercard: Neprocenjivo! Sa druge strane, svi rimski mediji su, septembra pro\u0161le godine, objavili kako je dvoje japanskih turista, u restoranu Antico Caffe di Marte (blizu Via dei Coronari), platilo 430 evra za dve porcije \u0161pageta sa ribom (a pili su samo vodu), \u0161to je uklju\u010divalo i “bak\u0161i\u0161” (ve\u0107 obra\u010dunat u ra\u010dunu) od 80 evra. Dakle, prvo jelovnik, tj. cenovnik u ruke<\/strong>, pa onda naru\u010divanje!<\/p>\n

Opet, sa desne strane nalazi se veliki park, Kole Opio (Parco del Colle Oppio) u \u010dijem sastavu su i Zlatna ku\u0107a, Trajanove terme, i jo\u0161 pone\u0161to, \u0161to nas stalno vra\u0107a na isti problem: Gde god mrdnete, na svakih desetak metara, levo, desno, pravo, ju\u017eno, zapadno… postoji ne\u0161to zanimljivo, istorijski, arheolo\u0161ki i estetski vredno za obilazak, pa kakvu god rimsku turisti\u010dku trasu osmislili, to na kraju bude samo jedna od bezbroj mogu\u0107nosti koje vam se pru\u017eaju.<\/p>\n

U samom parku, reklo bi se, nalazi se solidan broj besku\u0107nika i migranata, barem u delu prema Koloseumu, pa sam park i ne deluje kao previ\u0161e privla\u010dno mesto za \u0161etnju. Okolo se \u0161etaju debelju\u0161kasti galebovi, \u0161to i nije \u010dudo – more je blizu, pa otud i galebovi (uostalom, kad ih ima u Beogradu, kako da ih ne bude u Rimu), a \u0161to su debelju\u0161kasti, za to su zaslu\u017eni kako turisti koji im dodaju po malo hrane, tako i \u010desti \u0161trajkovi rimske gradske (ne)\u010disto\u0107e. Iako je to \u010desta tema – da li je Rim zatrpan \u0111ubretom ili ne – te\u0161ko da imate vremena da o tome razmi\u0161ljate, pored svih lepota koje su vam na dohvat oka. Mada, iskreno, nije se imalo \u0161ta prigovoriti \u010disto\u0107i Rima.<\/p>\n

Uzgred, Rim se definitivno trudi da o\u010disti svoj grad koliko je mogu\u0107e, pa je od skora zna\u010dajan broj metro stanica opremljen recikla\u017enim stanicama – od kojih, kada unutra ubacite 30 (praznih) plasti\u010dnih boca, dobijete besplatnu kartu za metro (1,5 evro). Pretpostavljam da bi i Beograd<\/a> za nedelju dana bio potpuno o\u010di\u0161\u0107en od plastike, kada bi se za staru plasti\u010dnu fla\u0161u ili kesu davalo po 3-5 dinara po komadu?<\/p>\n

\u010cak ni posle \u010detiri dana (kao da je to mnogo?) \u0161etnje po Rimu, ne mogu re\u0107i ni\u0161ta posebno o saobra\u0107aju – nigde nisam video neku (pre)veliku gu\u017evu, mada ih, naravno, itekako ima, na sve strane prolaze gradski autobusi, mali, veliki, zeleni, crveni, ali tu je svakako i njegovo veli\u010danstvo – metro – sa svoje 3 linije, metro koji vam omogu\u0107ava da za desetak-petnaest minuta pro\u0111ete pola Rima. Opet, ako imate u vidu onaj podatak o zastojima u rimskom saobra\u0107aju, moj utisak i nije od nekog zna\u010daja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ina\u010de, parkiranje u Rimu deluje dosta “napeto”: na nekim \u0107o\u0161kovima, pa \u010dak i na pe\u0161a\u010dkim prelazima, mo\u017eete videti gusto parkirane automobile, a u praznom prostoru izme\u0111u dva automobila, ako i postoji, nacrtaju se jo\u0161 po jedan smart i vespa. Pa vi pro\u0111ite ako mo\u017eete. I u Rimu postoji pauk, i jednom smo ga i videli na delu, tj. koordiniranu akciju nekoliko pauk-vozila i par policajaca. Opet, ose\u0107aj “opau\u010denog” voza\u010da – vlasnika odnetog vozila – mora da je isti, u kom god gradu vam se to desi.<\/p>\n

Metro stanice, barem one koje smo mi videli, nisu ni po \u010demu spektakularne, niti naro\u010dito ure\u0111ene, ali sve funkcioni\u0161e kao sat, a i turisti po\u010detniku je sasvim lako da se sna\u0111e sa linijama i stanicama i da brzo stigne gde je naumio.<\/p>\n

Ina\u010de, na ve\u0107ini centralnih metro stanica, kao i na svim glavnim turisti\u010dkim destinacijama, nalazi se uvek par specijalaca sa ma\u0161inkama, koji pomalo dokono stoje pored svojih \u201eitalijanskih hamera\u201c (tj. Iveka, da budemo precizniji), ofarbanih u maskirne boje, deluju\u0107i kao preventiva u slu\u010daju, daleko bilo, poku\u0161aja teroristi\u010dkog napada. Ponekad \u0107e ti isti specijalci pro\u0107i pored voza u koji se putnici ukrcavaju i uredno ponavljati – pazite na va\u0161e ta\u0161ne, pazite va\u0161e kese… jer – kao i u svim velikim gradovima, i ovde vas spremno \u010dekaju svi mogu\u0107i d\u017eeparo\u0161i, razra\u0111enih taktika za oja\u0111ivanje naivnih turista.<\/p>\n

Po rimskim ulicama se mogao videti i veliki broj policijskih kola i karabinjera, a prisutna je i neka vrsta komunalne policije, koja pi\u0161taljkama rasteruje turiste koji se usude da sednu ili da jedu tamo gde ne treba, ili ponekad proverava i turisti\u010dke vodi\u010de, jer tu uslugu ne mo\u017ee pru\u017eati bilo ko, ve\u0107 samo osobe sa uredno izdatom licencom.<\/p>\n

Bazilika svetog Klimenta<\/h2>\n

Dok smo jo\u0161 u okolini Koloseuma, mora se skrenuti pa\u017enja na jo\u0161 jednu stvar: malo pre pomenutog Magnusa Ludusa, nalazi se jedna gra\u0111evina, Bazilika svetog Klimenta, veoma skromnog i neprivla\u010dnog spoljnog izgleda. Nemojte da vas to zavara, ve\u0107 probajte da odvojite malo vremena i za njen obilazak. Nama je to bilo posebno, pokloni\u010dko zadovoljstvo, jer se u bazilici \u010duvaju ostaci Svetog Ignjatija Bogonosca, sveca \u2013 za\u0161titnika, a ujedno \u2013 i na\u0161eg porodi\u010dnog sveca. Njegovi ostaci preneti su iz Antiohije u Rim, upravo ovde.<\/p>\n

Sveti Ignjatije<\/strong> je, otprilike 106. godine, u doba cara Trajana, zbog svoje vere, bio ba\u010den koloseumskim lavovima. Crkvene legende ka\u017eu da je Sveti Ignjatije u svom srcu nosio ispisano ime Isusa Hrista, pa kada Svetitelj bi pojeden od zveri, kraj kostiju ostade njegovo srce. Kada su ga presekli na pola, na obema unutra\u0161njim stranama na\u0111o\u0161e zlatnim slovima ispisano ime: Isus Hristos. Sve\u010devi ostaci tada su preneti u Antiohiju, da bi mo\u0161ti, kako je ve\u0107 pomenuto, bile vra\u0107ene u Rim, u 6. veku, kada su Persijanci zauzeli Antiohiju.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Osim toga, Bazilika svetog Klimenta, koju Rimljani od milja zovu i “lazanja”, osim osnovnog nivoa u prizemlju, ima jo\u0161 tri sprata – ispod prizemlja! Ulaznica za obilazak je 10 evra, ali \u010dini mi se da prose\u010dan turista ne\u0107e videti mnogo toga interesantnog – osim nekoliko o\u010duvanih freski, i niza uglavnom praznih prostorija, uz malo klaustrofobi\u010dnog stepeni\u0161ta.<\/p>\n

Uglavnom, na nivou “-3” nalazi se, na dvadesetak metara ispod prizemlja, ostatak rimske ku\u0107e iz prvog veka, iz doba Nerona. Na istom nivou nalazi se i jak podzemni izvor, odakle voda oti\u010de dalje ka Koloseumu. Odmah iznad, na nivou “-2” nalazi se i ku\u0107na crkva, ku\u0107na zbog zabrane da se hri\u0161\u0107anstvo otvoreno propoveda. Crkva je verovatno posve\u0107ena ba\u0161 Svetom Klimentu. Ina\u010de, po legendi, i njemu je glave do\u0161ao car Trajan, po \u010dijoj je naredbi bio vezan za sidro i ba\u010den, tj. usidren, u Crno more. Na istom nivou nalaze se i ostaci hrama posve\u0107enog bogu Mitri, kultu zasnovanom na odanosti i hrabrosti. Ova dva sveta mesta nalaze se jedno pored drugog, na mo\u017eda pola metra rastojanja, i pretpostavlja se da su nekada bili u ravni okolnog zemlji\u0161ta.<\/p>\n

Iznad ta dva nivoa, negde u 4. veku, podignuta je nova bazilika, na ostacima svega ostalog do tada izgra\u0111enog. Pet vekova kasnije, \u0106irilo i Metodije<\/strong> su se, po zavr\u0161etku svojih misionarskih putovanja, vratili u Rim, i to nose\u0107i mo\u0161ti svetog Klimenta, \u0161to se mo\u017ee videti i na fresci “Prenos mo\u0161ti svetog Klimenta”. Kada je \u0106irilo umro, sahranjen je ba\u0161 u ovoj bazilici, a pored njegovog groba mo\u017eete videti silne table – zahvalnice slovenskih naroda sv. \u0106irilu – kako srpskog, tako i hrvatskog, crnogorskog, makedonskog, a na zidu svakako ima prostora i za budu\u0107e table budu\u0107ih starih slovenskih naroda, razumete \u0161ta ho\u0107u da ka\u017eem.<\/p>\n

Do\u0161ao je i 11. vek, kada se krenulo sa obnovom bazilike iz 4. veka, na lakonski na\u010din – izgra\u0111ena je nova, ponovo iznad stare bazilike, iskori\u0161\u0107ene kao temelj. Koliko je nekada bila va\u017ena Bazilika svetog Klimenta govori i podatak da je u staroj bazilici jednom odr\u017eana i konklava na kojoj je izabran papa Paskal II.<\/p>\n

Uglavnom, stara bazilika je tada potpuno zatrpana zemljom i \u0161utom, a sve \u0161to je vredelo iz nje, preneto je u gornju, novu. I sve je to tako funkcionisalo dok u 19. veku otac D\u017eozef Malauli, iz reda irskih dominikanskih fratara, nije krenuo da istra\u017euje podzemlje bazilike. Krenula su iskopavanja, iznete su hiljade vagona zemlje i \u0161uta, i nivo po nivo bazilike je ponovo izlazio na svetlost dana. Dobro, ne ba\u0161 na svetlost dana, s obzirom na podrumski karakter, ali barem na ve\u0161ta\u010dku svetlost, pa tako turisti mogu mirne du\u0161e obilaziti, u jednom dahu, dvadeset vekova hri\u0161\u0107anstva<\/strong>, kre\u0107u\u0107i se gore-dole kroz pomenute crkve i bazilike. Neverovatno iskustvo.<\/p>\n

Trg Venecija u Rimu<\/h2>\n

Kona\u010dno se \u0161etnja mogla nastaviti od Koloseuma ka trgu Venecija (Piazza Venezia), ulicom, tj. bulevarom Via dei Fori Imperiali, koji je izgra\u0111en po nalogu Benita Musolinija, izme\u0111u 1924. i 1932. godine. Iako bulevar izgleda, sam po sebi, jako lepo, mora se znati da je njegovom izgradnjom uni\u0161ten neverovatan broj starih crkava, arheolo\u0161kih objekata i starih rimskih ku\u0107a, a da su njime razdvojeni Rimski i Trajanov forum<\/a> (ili preciznije, Trajanov stub i Trajanova pijaca), \u010dime je naneta prili\u010dna, da ne ka\u017eemo nepopravljiva \u0161teta ovome delu Rima.<\/p>\n

Palata Vitorijano<\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Deo saobra\u0107aja je pre desetak godina zatvoren, zbog lo\u0161eg uticaja na pomenute forume, a sem toga, ovaj deo Rima je pre toga pre\u017eiveo jo\u0161 jedan umetni\u010dko-vandalski napad, jer je u sred drevnih rimskih iskopina podignuta ogromna gra\u0111evina – palata Vitorijano – na trgu Venecija<\/strong>. Palatu \u010desto zovu i “Oltar domovine”, iako je to samo jedan deo ovoga kompleksa, kao \u0161to su to i spomenik neznanom junaku i kao \u0161to je to i spomenik Vitoriju Emanuelu Drugom, prvom kralju ujedinjene Italije.<\/p>\n

Zbog svog belog mermera, kao i gusto zbijenih dvadesetak centralnih i bo\u010dnih stubova, uz svu mogu\u0107u naki\u0107enost palate – Rimljani ga zovu i “pisa\u0107a ma\u0161ina” i “svadbena torta”, ali je to vi\u0161e bio pogrdni naziv smi\u0161ljen od strane protivnika izgradnje ove palate, nego \u0161to danas neko mo\u017ee ne\u0161to zameriti lepoti ove gra\u0111evine, kad je ve\u0107 tu, toliko decenija. Izgradnja je trajala \u010ditavih 50 godina, i \u010duveni “Vitorijano” (i tako ga zovu) izgleda zaista impozantno, ali po koju cenu, ko to zna.<\/p>\n

Ali \u010dinjenica je da je to jedna neverovatno lepa i skladna, impresivna gra\u0111evina, kojoj mo\u017eete jedino da se divite, koliko god mrzeli njenu nasilni\u010dku izgradnju na ovom mestu. Italijanski arheolozi su verovatno vr\u0161ili masovna samoubistva za vreme izgradnje ove rimske “White house”.<\/p>\n

Kao \u0161to je ve\u0107 napisano, u sklopu ovog kompleksa nalazi se i Spomenik neznanom junaku, palim italijanskim borcima u Velikom ratu – pa je tu zato i ve\u010dna vatra koju \u010duvaju dva vojnika, stoje\u0107i ba\u0161 u podno\u017eju Oltara domovine na neprekidnoj stra\u017ei. Kod Vitorijana se svakog 2. juna proslavlja i Dan Republike (Italije).<\/p>\n

Ono \u0161to je najva\u017enije za prose\u010dnog turistu, to je mogu\u0107nost da se sa vrha palate u\u017eiva u neverovatnom pogledu na Rim – na Koloseum, okolne bre\u017euljke, Rimski i Trajanov forum, na trg Venecija i dalje – na ceo dana\u0161nji centar Rima koji se ulicom Via del Corso pru\u017ea sve do Narodnog trga (Piazza del Popolo). Pogled mo\u017eete baciti i sa stepeni\u0161ta, popev\u0161i se na poslednju, najvi\u0161u platformu (Piazzale del Bollettino), a mo\u017eete ga baciti i sa vrha palate, ali uz pla\u0107anje lifta.<\/p>\n

Kapitol<\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Kao \u0161to je ve\u0107 napisano, mo\u017eete se popeti i na obli\u017enji Kapitol, odakle se pru\u017ea podjednako lep pogled. Ma Rim je sav u lepim pogledima, va\u0161e je samo da do\u0111ete i da gledate okolo. Sam Kapitolski trg, Piazza del Campidoglio, tj. njegova arhitektonska postavka sa tri palate, jedno je od brojnih dela \u010duvenog Mikelan\u0111ela. Nije se bilo vremena za obilazak Kapitolskog muzeja (ili Kapitolskih muzeja), u kojima \u0107ete opet na\u0107i velike zbirke rimskih kipova, srednjevekovne i renesansne umetnosti, a, kako je ve\u0107 pomenuto, u muzeju se nalazi i originalna skulptura vu\u010dice sa Romulom i Remom. Kopija te skulpture nalazi se na samom trgu, na stubu ispred ulaza u muzej. A na centralnoj poziciji trga stoji statua konjanika, u liku i delu cara Marka Aurelija (tako\u0111e kopija, a original je tako\u0111e u obli\u017enjem muzeju). Ali zamislite muzej koji je otvoren jo\u0161 (od) 1471. godine (!)<\/p>\n

U pre\u010dniku od svega par stotina metara, dakle, mo\u017eete na\u0107i toliko istorije, da je to zaista te\u0161ko apsorbovati u samo jednoj poseti Rimu. U podno\u017eju palate Vitorijano nalazi se i jedno staro rimsko zdanje (uspe\u0161no sa\u010duvano pod naletom novogradnje), tj. Insula Romana, iz 2. veka, sa svojih \u010dak \u0161est spratova! A koliko je tu jo\u0161 skulptura, i detalja koje prime\u0107ujete tek kada se zaista, ozbiljno zagledate u palatu… potpuno neverovatno. Naprosto dobijete blokadu svih \u010dula od takve estetsko-istorijske agresije.<\/p>\n

U podno\u017eju palate, nalaze se i dve fontane, koje gledaju ka Trgu Venecija, a poznate pod jednim imenom kao Fontane dva mora: jedna predstavlja Jadransko, a druga Tirensko more<\/a>, pa tako i Vitorijano dobija dodatnu simboli\u010dku ulogu italijanskog kopna, teritorije izme\u0111u dva mora.<\/p>\n

Rimski metro<\/h2>\n

Na istom potezu, izme\u0111u Koloseuma i Vitorijana, punom snagom se odvijaju i radovi na izgradnji nove metro stanice, tzv. “C” linije metroa. Rim ve\u0107 ima dve linije (A i B), a linija C je jo\u0161 uvek u izgradnji, jo\u0161 od 2005. godine, kada je raspisan prvi tenderissimo.<\/p>\n

Linija C, malo nadzemna, malo podzemna, ima ukupno 30 stanica, a 22 su ve\u0107 zavr\u0161ene i pu\u0161tene u rad (razmak izme\u0111u dve stanice je oko 800 metara). Cena dosada\u0161njih radova je oko 3 milijarde evra, a procenjuje se da je preostalo da se popla\u0107a jo\u0161 oko 750 miliona evra pa da se cela linija potpuno zavr\u0161i. Cena metroa, po kilometru, uklju\u010duju\u0107i i nabavku vozova, iznosi oko 140 miliona evra, a za podzemne sekcije cena je oko 160 miliona evra. Izgradnja ove dve i po stanice u blizini Koloseuma, po planu, trebalo bi da traje 7,5 godina, i cena samo ovoga dela (2 stanice od ukupno 30) ko\u0161ta blizu 650 miliona evra(!!) E sad, zamislite radove na metro stanici naslonjene na Koloseum, Rimski forum, na sva mogu\u0107a arheolo\u0161ka nalazi\u0161ta iz davnih vekova… Tu se ne radi bagerom ve\u0107 ka\u0161i\u010dicom i \u010detkicom, ali dobro, nije da se to nije znalo kada se metro projektovao.<\/p>\n

Ina\u010de, samo kroz dve rimske metro (ali i \u017eelezni\u010dke stanice) – Termini i Tiburtina, godi\u0161nje pro\u0111e oko 200 miliona putnika (cela Italija ima oko 60 miliona stanovnika a oko 11 miliona turista godi\u0161nje pro\u0111e samo kroz Rim). Uglavnom, karta za metro u Rimu je 1,5 evro<\/strong>, a mo\u017eete nabaviti i vi\u0161ednevne, nedeljne i druge, povoljnije karte (postoji i tzv. \u201eRoma pass\u201c sa kojim mo\u017eete u\u0107i besplatno i u rimske muzeje), a metro vam radi od 5h30 do 23h30, osim petkom i subotom uve\u010de, kada radi do pola dva ujutru.<\/p>\n

U odre\u0111enim delovima dana primeti\u0107ete da metro dolazi i prolazi kroz stanicu na svaka 2-3 ili najvi\u0161e 5-6 minuta, pa se zaista ne mo\u017ee re\u0107i da se metro, tj. voz, ovde \u201e\u010deka\u201c, kad je on prakti\u010dno – odmah tu. Po\u010detkom februara obele\u017eeno je ta\u010dno 65 godina od pu\u0161tanja prve rimske metro linije (danas je to linija “B”) u rad, a zatim i 40 godina od pu\u0161tanja linije “A”. Ako poredimo samo ideje o metrou, a ne i realizaciju ideja, i Beograd je onomad bio tu negde jer je pre oko 70 godina prvi put pominjan metro, da bi zatim nekih 18 godina kasnije na stolu bile neke druge linije i trase, i – od ideje do ideje – do\u0111osmo tako i do 2020. godine.<\/p>\n

Rimski forum<\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

Toliko o metrou, a da se mi vratimo na Rimski forum: kada od Koloseuma prilazite trgu Venecija, vide\u0107ete, samo \u0161etaju\u0107i bulevarom (Via dei Fori Imperiali), najve\u0107i deo toga \u0161to forum nudi: Slavoluk Septimija Severa, Hram Vespazijana i Tita, Saturnov hram, Cezarov hram, Vestin hram, Romulov hram, Titov slavoluk, Svetu ulicu, Dom Vestalki… i \u010duveni Zlatni miljokaz od koga su merena sva rastojanja u starom Rimu.<\/p>\n

\u010cak i danas ima delova Rima, tj. brojeva ulica na zgradama koji pokazuju rastojanje upravo od ovog miljokaza. A ime \u201emiljokaz\u201c poti\u010de od rimske milje (milliarium), anti\u010dke merne jedinice od dana\u0161njih 1.479,5 metara, tj. od nekada\u0161njih 1.000 dvokoraka rimskih osvaja\u010dkih legija. Jedan dvokorak je imao pet stopa, a ta stopa je bila duga\u010dka dana\u0161njih 29,62 cm. Kad se sve to izmno\u017ei, negde se izgubi 1,5 metar, ali po\u0161to je pre\u010dnik same osnove miljokaza bio pola metra \u2013 onda to i nije neka gre\u0161ka.<\/p>\n

Osim u\u017eivanja u pogledu, u ovom delu Rima \u0107e vas obi\u010dno zabavljati i uli\u010dni svira\u010di, koji sviraju na obi\u010dnim, ali i na neobi\u010dnim instrumentima (npr. udaraju\u0107i po kolekciji plasti\u010dnih vodovodnih cevi svih dimenzija), koji sviraju prijatne melodije, iz celoga sveta, ili pevaju doma\u0107e, italijanske kancone, ponekad ba\u0161 u\u017easno fal\u0161iraju\u0107i.<\/p>\n

Sa jugozapadne strane Koloseuma nalazi se Titov slavoluk<\/strong>, malo izmaknut od ostatka foruma, i ako pro\u0111ete kroz njega, tj. oko njega, po\u0161to je ogra\u0111en metalnom ogradom, \u0161iroki bulevar \u0107e vas voditi ka pomenutom Cirkusu Maksimusu, a va\u0161e je samo da u\u017eivate u predivnom drvoredu ove ulice poplo\u010dane kaldrmom, po imenu San Gregorio (Via di San Gregorio), jednom od bezbroj takvih u Rimu. Naravno, jedan je Tito, ali rimski car Domicijan ipak nije imao na umu izreku “i pre Tita Tito” kada je gradio slavoluk, ve\u0107 ga je namenio svom bratu i prethodniku, Titu, u \u010dast obele\u017eavanja proslave pobede nad jevrejskim pobunjenicima i osvajanju Jerusalima (uz obezbe\u0111ivanje pomenutog bud\u017eeta za izgradnju Koloseuma). Svi ostali slavoluci, pa i Trijumfalna kapija u Parizu, jesu, ipak, samo manje ili vi\u0161e uspele kopije Titovog slavoluka!<\/p>\n

Napisao:\u00a0Slobodan<\/span> (Boba) Ogrizovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"
Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107, ro\u0111en u pro\u0161lom veku, elektroin\u017eenjer, radi ve\u0107\u00a0 tri decenije\u00a0u \u201eB. elektranama\u201c, a\u00a0u slobodno vreme \u2013 putuje \u2013 samo da bi posle mogao da pi\u0161e svoje putopise<\/strong>.<\/p>\n

Specijalizovan (specijalizovao ga ograni\u010deni bud\u017eet) za Srbiju i Gr\u010dku, u poslednje vreme pomalo i za Italiju, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.<\/p>\n

Njegove putopise na\u0107i \u0107ete –\u00a0na\u00a0sajtu na kome se upravo nalazite, kao i na\u00a0sajtovima\u00a0ViaBalkans<\/strong>\u00a0i\u00a0BeautifulSerbia<\/strong>, ali ga ima i u ponekim novinama, turisti\u010dkim \u010dasopisima, pa \u010dak i na nekim stranim jezicima.<\/p>\n

Osim putopisa, objavio jednu knjigu \u2013 o menad\u017ementu (Ritam menad\u017ementa<\/strong>). Otac dvoje dece.\u00a0Trenutno planira kuda dalje da putuje\u00a0<\/strong>i nada se da \u0107e to opet mo\u0107i da se radi na isti na\u010din kao nekada…<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nastavljamo pri\u010du o Rimu, gradu u koji vode svi putevi. U stvari tek ovaj drugi deo putopisa je po\u010detak na\u0161eg obilaska ve\u010dnog grada. U\u00a0Rim smo do\u0161li po\u010detkom novembra (2019. godine), preko turisti\u010dke agencije iz Beograda koja nas je non\u0161alantno, dan pred polazak, obavestila da se u Beograd, petog dana aran\u017emana, vra\u0107amo – kako je bilo<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":10021,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-8610","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-evropa"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8610","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8610"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8610\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10021"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8610"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8610"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8610"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}