{"id":8596,"date":"2020-08-08T07:31:16","date_gmt":"2020-08-08T07:31:16","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=8596"},"modified":"2020-08-08T07:31:16","modified_gmt":"2020-08-08T07:31:16","slug":"putovanje-u-rim-i-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/putovanje-u-rim-i-deo\/","title":{"rendered":"Putovanje u Rim – I deo"},"content":{"rendered":"

Rim, centar sveta, Rim u koji vode svi putevi… Praznik u Rimu, \u0160panske stepenice, Fontana di Trevi, Koloseum, Vatikan, Panteon, Mikelan\u0111elo, Rafaelo, Bernini, Cezar, Roma, Lacio, Fjumi\u0107ino…<\/p>\n

Ima toliko op\u0161tepoznatih stvari, pojmova, mesta, imena vladara i umetnika vezanih za Rim, toliko da \u0107ete se, i kada prvi put do\u0111ete ovde, ose\u0107ati vi\u0161e Rimljaninom koji je neko vreme odsustvovao iz svog grada nego zaista strancem – turistom, na koga se u par dana, nehajno i nezainteresovano, sru\u010dila skoro sva lepota i istorija ovoga sveta.<\/p>\n

Rim, glavni grad Italije, ima neodre\u0111eni broj stanovnika, kao i svi veliki gradovi koji su se decenijama \u0161irili preko svojih predgra\u0111a, predgra\u0111a svojih predgra\u0111a i spajali sa predgra\u0111ima okolnih naselja, ali verovatno da ih ima preko tri miliona. Ta cifra varira za najmanje jedan odsto, jer se ra\u010duna da Rim svakoga dana poseti barem 30.000 turista.<\/p>\n

Nekada davno, a tome svedo\u010di rimski Koloseum, u gladijatorskim borbama je \u017eivot izgubilo oko 15-20 dana\u0161njih dnevnih turisti\u010dkih kvota, tj. blizu 500.000 ljudi, a me\u0111u njima, ali samo na filmu, i Rasel Krou, iliti general Maksimus, u poznatom filmu, “Gladijator”. Uzgred, film nije zaista sniman u Koloseumu<\/a>, ve\u0107 u replici izgra\u0111enoj na Malti, vrednoj svega milion dolara (film je kasnije zaradio oko 460 miliona!).<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Obli\u017enji Cirkus Maksimus, koji ina\u010de nije nazvan po ovoj briljantnoj Raselovoj ulozi gladijatora, je bila najve\u0107a gra\u0111evina u starom Rimu<\/strong>, gde su tako\u0111e odr\u017eavane gladijatorske borbe a ujedno i trke dvokolica. Nekoliko rimskih kraljeva i careva je dogra\u0111ivalo ovaj prostor, tako da je u jednom periodu mogao da primi izme\u0111u 250 i 300 hiljada gledalaca (!) ali je danas od sve te veli\u010dine ostao samo jedan impozantni zeleni travnjak, pro\u0161aran \u0161ljunkom, i ni\u0161ta vi\u0161e. Kad bolje razmislite, te\u0161ko da je ovo prava turisti\u010dka lokacija – vi\u0161e je to jedno ogromno strati\u0161te (zajedno sa Koloseumom), mesto gde je izginulo pola miliona ljudi…<\/p>\n

Ka\u017ee se da svako, pre ili kasnije, do\u0111e u Rim. Pre ovog mog prvog dolaska, \u010dinilo mi se da su svi osim mene ve\u0107 bili u Rimu, da bih posle, malo po malo, saznavao da mnogo njih ba\u0161 i nije bilo tamo. Sada se nadam da u Rim ne mora ba\u0161 svako da do\u0111e, ali da \u0107e neki od nas zato do\u0107i i vi\u0161e puta. Statisti\u010dki prosek \u0107e opet iza\u0107i na isto, pa se niko ne\u0107e ljutiti.<\/p>\n

Na desetine miliona turista svake godine poseti Rim<\/h2>\n

Nego, kad smo kod broja turista – tih pomenutih 30.000 je \u010dest podatak iz razli\u010ditih izvora, turisti\u010dkih, enciklopedijskih, kojekakvih, a \u0161to \u010dini brojku od oko 11 miliona turista godi\u0161nje (u Rimu).<\/p>\n

Me\u0111utim, nedavno je na sajtu www.wantedinrome.com<\/a> objavljen skoro pa neverovatan podatak kako Rim godi\u0161nje poseti, prema konzervativnoj proceni zvani\u010dnih turisti\u010dkih dr\u017eavnih izvora, a na osnovu hotelskih podataka, preko 43,5 miliona turista. U tu statistiku ne ulazi dodatnih 13 miliona turista, koji u Rimu borave po sistemu stan na dan, Airbnb i sli\u010dno, pa se time dolazi do brojke od preko 57 miliona turista godi\u0161nje (u Rimu), \u0161to \u010dini nekih 158.000 turista (!) dnevno.<\/p>\n

Mo\u017eda je i to razlog (kad toliko turista uleti u grad) za\u0161to postoji podatak da je Rim drugi grad (me\u0111u 200 uvr\u0161tenih u istra\u017eivanje, iz 38 dr\u017eava) po broju sati potpune zaglavljenosti u saobra\u0107aju (254 sati godi\u0161nje), odmah iza Bogote, a ispred Dablina i Pariza<\/a>. Beograd verovatno nije bio deo tog istra\u017eivanja?<\/p>\n

Nekoliko dana kao stanovnik Rima<\/h2>\n

I kao \u0161to ka\u017ee stara poslovica, “Si fueris Romae, Romano vivito more…” tj. kada si u Rimu, pona\u0161aj se kao Rimljanin… koliko je god to mogu\u0107e. Nisam siguran da li je mogu\u0107e, i kada se \u017eivi u Rimu godinama, decenijama, prolaziti kroz grad i ne zastajkivati da se jo\u0161 jednom pogledaju predivne gra\u0111evine, fontane, ulice, bazilike i crkve, hm, doterane Rimljanke… pa nisam siguran ni kako se treba pona\u0161ati a da li\u010di\u0161 na Rimljanina, ali valjda je to poziv da se u\u017eiva u \u017eivotu, da \u017eivite svoj Dolce vita koliko god mo\u017eete – tih nekoliko dana koliko vam je sudbina podarila da budete Rimljanin.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\u0160ta je uop\u0161te Rimljanin? Kombinacija Italika, Etruraca, Ilira, Veneta, Grka, Gala, Kelta, Latina, Sabinjana… Tu su bili, \u017eiveli, utopili se u rimske gene i Kartaginjani, Hernici, Ekvi, Volsci, Samniti, Lukanci… mo\u017eda \u010dak i Vulkanci, Kriptonci… ko sve ne. A sigurno i Srbi, kojih i danas ima dosta u Rimu, a najmanje 1.115, koliko je uredno prijavljeno na fejsbuk grupi “Savez Srba u Rimu”.<\/p>\n

Zato budite Rimljanin, ili barem budite Gregori Pek u \u201cPrazniku u Rimu\u201d, mo\u017eete da budete i sasvim prose\u010dan Italijan, kao Leopold Pisanelo (Roberto Benjini) iz Vudi Alenovog “To Rome with love”, budite Nani Moreti, vozite se vespom po Rimu, i pi\u0161ite, pamtite, \u017eivite svoj sopstveni Caro diario, dok vam sa radija pevu\u0161i Leonard Koen, svoju ljubavnu pesmu (\u201cI’m your man\u201d) koju \u0107ete mo\u017eda na kraju i sami da pevu\u0161ite Rimu, ili jo\u0161 bolje Rimljankama (a poneko mo\u017eda i Rimljanima). Da navedemo i to, zbog dana\u0161nje sveop\u0161te politi\u010dke, rodne i polne korektnosti: izaberite svoju ulogu i u\u017eivite se u nju. U\u017eivajte u svemu \u0161to Rim nudi. A nudi toliko toga.<\/p>\n

U Rim se ide sa predznanjem<\/h2>\n

Da odmah u uvodu pomenem jo\u0161 jednu stvar: Imao sam sre\u0107u da pre dolaska u Rim naletim na sajt www.vodickrozrim.info<\/a>, jedan zaista savr\u0161en sajt (\u010dija je urednica jedna na\u0161a zemljakinja, ve\u0107 dve decenije Rimljanka, poprimiv\u0161i tako i sve one osobine pravih Rimljanki), sajt koji je nepresu\u0161ni izvor informacija o svemu \u0161to \u0107e vam ikada zatrebati ako se odlu\u010dite da do\u0111ete u Rim, ne samo prvi put, ve\u0107 i deseti.<\/p>\n

Tu su veoma interesantni i duhoviti tekstovi o svim najbitnijim turisti\u010dkim lokacijama u Rimu, saveti gde i kako da kupite ulaznice za muzeje i galerije, saveti za prevoz od aerodroma do centra, uputstvo kako se bira najbolja poslasti\u010darnica i koje vrste sladoleda gde da probate, itd, itd.<\/p>\n

Osim sre\u0107e da naletim na sajt, imao sam kasnije sre\u0107u \u010dak i da upoznam li\u010dno tu urednicu, koja je bila ljubazna da odvoji malo svog vremena i provede me centralnim gradskim ulicama, sve dok nije odlu\u010dila da dalje, kroz Rim i kroz \u017eivot, mogu da nastavim i sam, pa joj ovom prilikom jo\u0161 jednom zahvaljujem na tih nekoliko sati dru\u0161tva u Rimu, a i na mogu\u0107nosti da na sajtu na\u0111em pregr\u0161t zanimljivih podataka od kojih sam poneki, u ovom tekstu, podelio i sa vama.<\/p>\n

Dakle, ako vas bude zanimala jo\u0161 po neka informacija o Rimu, i ako se spremate da doputujete ovamo – zaputite se, obavezno, prvo (ili pravo) na pomenuti sajt.<\/p>\n

Malo istorije<\/h2>\n

Rim je grad sedam bre\u017euljaka, a jo\u0161 u istorijsko doba bre\u017euljci su dobili imena: Palatin, Kvirinal, Viminal, Celij (Celio), Kapitol, Aventin i Eskvilin. Nemojte da mislite da \u0161etnja po Rimu zahteva planinarsku opremu. Radi se stvarno o nevelikim bre\u017euljcima, tek po malo izdignutim iznad rimske ravnice, \u010disto da malo razbiju monotoniju doline Tibra i da vam pru\u017ee priliku da sa njih lak\u0161e bacite pogled na ceo grad.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Svaki grad ima legendu o svom nastanku, pa je tako i Rim osnovan u davna, davna vremena, jo\u0161 kada se trojanski junak Eneja iskrcao blizu u\u0161\u0107a Tibra u Tirensko more, otprilike tamo gde se danas nalazi aerodrom, jedan od dva rimska, po imenu “Leonardo da Vin\u010di”, a poznatiji kao Fjumi\u0107ino. Posle malo ratovanja, Eneja se o\u017eenio kraljevskom \u0107erkom i osnovao grad Lavinijum, da bi kasnije njegovi naslednici osnovali grad Alba Longu, malo dalje od morske obale, dublje u kopnu.<\/p>\n

Jedan od kraljeva novoga grada, pla\u0161e\u0107i se za svoju naslednu lozu, naredio je svojoj bratanici Rea Silviji da bude vestalka, tj. da ostane bez potomstva. Po\u0161to \u0107erke ne slu\u0161aju ni o\u010deve, a kamoli stri\u010deve, ona ipak rodi, i to blizance – Romula i Rema, \u010diji je otac, po jo\u0161 legendarnijoj legendi, bio sam bog Mars. Ne Snikers, ba\u0161 Mars. Surovi kralj naredio je da se blizanci bace u Tibar, ali kao \u0161to to uvek biva u legendama, reka je korpu sa blizancima izbacila na obalu, gde ih je na\u0161la i svojim mlekom nahranila vu\u010dica Martia, Marsova vu\u010dica, zbog \u010dega je postala simbol Rima, kao i fudbalskog kluba Rome, osnovanog neku godinu kasnije, 1927.<\/p>\n

Tu se zatim na\u0161ao i pastir Faustul, te je blizance odveo svojoj ku\u0107i i odgajio ih… Oni odrasto\u0161e, jednoga dana sazna\u0161e \u0161ta je uradio njihov stric Amulije, i\u00a0 Romul – po kratkom postupku – u\u010dini ono \u0161to se obi\u010dno radilo u to doba u takvim slu\u010dajevima.<\/p>\n

To je bilo i doba kada su ljudi direktnije komunicirali sa bogovima, pa su i Romul i Rem odlu\u010dili da osniva\u010d novog grada bude onaj koji ugleda vi\u0161e ptica stoje\u0107i na svom bre\u017euljku – Romul na Palatinu, a Rem na Aventinu. Romul ugleda vi\u0161e ptica, i krene da podi\u017ee gradske zidine, na \u0161ta usledi i sva\u0111a sa bratom, te ga Romul ubi, govore\u0107i mu “Neka svako ovako pro\u0111e ko pre\u0111e moje zidove!”<\/em><\/p>\n

Novi grad je nazvao Roma (po sebi?) i, mada je, eto, poznato \u0161ta je ta\u010dno Romul izjavio po ubistvu svoga brata, niko ne mo\u017ee precizno da tvrdi kada je ta\u010dno Rim osnovan. Uglavnom, bilo je to negde izme\u0111u 800. i 850. godine pre Nove ere. Tako je grad Rim verovatno obele\u017eavao kliznih 2.800 godina od osnivanja svake godine – u periodu od 1950. do 2000. godine.<\/p>\n

E sad, tako govore podaci iz nekih enciklopedijskih izvora, ali po sajtu www.wantedinrome.com<\/a> ove, 2020. godine, Rim proslavlja 2773. ro\u0111endan, i to 21. aprila, kada je, 753. godine pre nove ere, Romul osnovao svoj grad! Vek gore-dole, manje-vi\u0161e, naro\u010dito kad napunite prvi milenijum – koga briga za godine…<\/p>\n

A kada od Koloseuma krenete ka trgu Venecija, \u0161irokom avenijom Fori Imperijali (Via dei Fori Imperiali), dok vas sa desne strane prate Trajanov forum i Trajanova pijaca, mo\u017eete uli\u010dicom San Pjetro in Kar\u0107ere (Via di San Pietro in Carcere) da se popnete na jedan od rimskih bre\u017euljaka, na Kapitol, ili Pjacu Kampidoljo (Piazza del Campidoglio). Tu \u0107ete, izme\u0111u ostalog, videti upravo statuu Vu\u010dice sa Romulom i Remom. Istina, radi se o kopiji originala, koji je sme\u0161ten u Kapitolski muzej, ali svejedno \u0107ete u\u017eivati u njenoj lepoti, kao i u \u010dinjenici da ste ba\u0161 tu, u Rimu, u centru centra sveta.<\/p>\n

Napisao:\u00a0Slobodan<\/span> (Boba) Ogrizovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"
Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107, ro\u0111en u pro\u0161lom veku, elektroin\u017eenjer, radi ve\u0107\u00a0 tri decenije\u00a0u \u201eB. elektranama\u201c, a\u00a0u slobodno vreme \u2013 putuje \u2013 samo da bi posle mogao da pi\u0161e svoje putopise<\/strong>.<\/p>\n

Specijalizovan (specijalizovao ga ograni\u010deni bud\u017eet) za Srbiju i Gr\u010dku, u poslednje vreme pomalo i za Italiju, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.<\/p>\n

Njegove putopise na\u0107i \u0107ete –\u00a0na\u00a0sajtu na kome se upravo nalazite, kao i na\u00a0sajtovima\u00a0ViaBalkans<\/strong>\u00a0i\u00a0BeautifulSerbia<\/strong>, ali ga ima i u ponekim novinama, turisti\u010dkim \u010dasopisima, pa \u010dak i na nekim stranim jezicima.<\/p>\n

Osim putopisa, objavio jednu knjigu \u2013 o menad\u017ementu (Ritam menad\u017ementa<\/strong>). Otac dvoje dece.\u00a0Trenutno planira kuda dalje da putuje\u00a0<\/strong>i nada se da \u0107e to opet mo\u0107i da se radi na isti na\u010din kao nekada…<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rim, centar sveta, Rim u koji vode svi putevi… Praznik u Rimu, \u0160panske stepenice, Fontana di Trevi, Koloseum, Vatikan, Panteon, Mikelan\u0111elo, Rafaelo, Bernini, Cezar, Roma, Lacio, Fjumi\u0107ino… Ima toliko op\u0161tepoznatih stvari, pojmova, mesta, imena vladara i umetnika vezanih za Rim, toliko da \u0107ete se, i kada prvi put do\u0111ete ovde, ose\u0107ati vi\u0161e Rimljaninom koji je<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":10020,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-8596","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-evropa"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8596","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8596"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8596\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10020"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8596"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8596"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8596"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}