{"id":8578,"date":"2020-07-03T11:29:59","date_gmt":"2020-07-03T11:29:59","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=8578"},"modified":"2020-07-03T11:29:59","modified_gmt":"2020-07-03T11:29:59","slug":"istorija-kulture-pranja-vesa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/istorija-kulture-pranja-vesa\/","title":{"rendered":"Istorija kulture pranja ve\u0161a"},"content":{"rendered":"

Verovali ili ne, tehnika pranja ve\u0161a je iznena\u0111uju\u0107e zanimljiva. Nije uvek bilo kao danas, da napunite korpu za par dana sa prljavim ve\u0161om, prebacite ga u bubanj ve\u0161 ma\u0161ine, dodate pra\u0161ak, omek\u0161iva\u010d, namestite program, sa\u010dekate sat ili dva, pa ve\u0161 ra\u0161irite na \u0161triku, da se osu\u0161i, ili jo\u0161 bolje, samo pritisnete dugme i ve\u0161 \u0107e vam se i osu\u0161iti. Na vama je ostalo samo da prepeglate i ode\u0107a je ve\u0107 spremna za no\u0161enje.<\/p>\n

Naravno, pretpostavljate da to nije uvek bilo tako, i da to \u0161to danas imamo ve\u0161 ma\u0161ine \u017eivot \u010dini znatno lak\u0161im. Na\u0161e bake i prabake su ve\u0161 prale u sasvim druga\u010dijim uslovima. Ve\u0161 se nekada prao tek par puta godi\u0161nje, na rekama, u koritu, sa posebnim alatima. A tako je i danas u manje razvijenim delovima sveta.<\/p>\n

U narednim redovima \u0107emo se detaljnije pozabaviti istorijom kulture pranja ve\u0161a, koja po\u010dinje sa pranjem na reci uz pomo\u0107 kamena, do savremenih ve\u0161 ma\u0161ina.<\/p>\n

Pranje ve\u0161a u starim civilizacijama<\/h2>\n

Prve civilizacije su se naseljavale pored reka i to nije bilo slu\u010dajno. Reka je mnogo toga donosila starim civilizacijama. Od navodnjavanja useva, za hranu i prehranu stoke, preko transporta, do odr\u017eavanja li\u010dne higijene.<\/p>\n

Potreba za pranjem ve\u0161a je stara koliko i sama ode\u0107a. Ali, uzmite u obzir da ranije ljudi nisu imali toliko komada ode\u0107e kao danas, kao i da nije postojala moda, zbog koje se danas sa lako\u0107om kupuje nova ode\u0107a iako stara jo\u0161 uvek nije izno\u0161ena.<\/p>\n

Dakle, ranije su ljudi za \u017eivota nosili svega par odevnih komada i menjali bi je kada treba da se opere ili kada se ode\u0107a pohaba i iznosi, te ju je potrebno zameniti novom. \u010cesto se ode\u0107a prenosila sa generacije na generaciju, dok se toliko ne iznosi da ju je nemogu\u0107e koristiti.<\/p>\n

Tako se i pranje ve\u0161a odigravalo dva, tri puta u godinu dana. I to je bio doga\u0111aj kome je bilo potrebno posvetiti par dana.<\/p>\n

Tada su ve\u0161 prali mu\u0161karci<\/strong>, robovi, a ne \u017eene, jer je to bio previ\u0161e te\u017eak posao. Ode\u0107a bi se natopila u reku, onda bi se dodao neki abraziv, naj\u010de\u0161\u0107e u vidu sitnog peska, te ba se onda trljalo i udaralo kamenom. Kao \u0161to mo\u017eete pretpostaviti ovo nije savr\u0161eno sredstvo za uklanjanje fleka. Poenta pranja je bila da se ode\u0107a osve\u017ei i da se ispere neprijatan miris znoja<\/strong>.<\/p>\n

Na kraju toga bi se ve\u0161 iscedio tako \u0161to bi se po njemu kotrljao ru\u010dno pove\u0107i kamen, pa bi se ostatak vode iscedio ru\u010dno. Napokon, ve\u0161 se \u0161irio po drve\u0107u, \u017ebunju, a peglao se tako to se na njega naprosto sedne.<\/p>\n

Ve\u0161 se redovnije prao tek u anti\u010dkom Rimu, kada je i higijena postala bitniji deo svakodnevice. Postojale su primitivne perionice ve\u0161a. Naravno, pranje ve\u0161a je bilo daleko druga\u010dije od dana\u0161njih standarda i danas se ni malo ne bi smatralo higijenskim, ve\u0107 upravo suprotno.<\/p>\n

Naime, ode\u0107a se prala u urinu koji se skupljao u javnim toaletima. Da, zvu\u010di pomalo neprijatno. Ipak treba uzeti u obzir da mokra\u0107a sadr\u017ei amonijak<\/a>, organsko jedinjenje koje je prili\u010dno agresivno u \u010di\u0161\u0107enju.<\/p>\n

Ovakav na\u010din pranja se zadr\u017eao i u srednjem veku. Urin uspe\u0161no koristio za uklanjanje fleka, masno\u0107a, izbeljivanje i prljav\u0161tine na ode\u0107i.<\/p>\n

Sapun je postao dostupan ni\u017eim slojevima u dru\u0161tvu tek u devetnaestom veku, a do tad su ga koristili isklju\u010divo aristokrate. Tako da mnogi nisu imali drugog izbora za pranje ode\u0107e osim kori\u0161\u0107enja urina.<\/p>\n

Pranje ve\u0161a u \u010dabru<\/h2>\n

U srednjem veku je do\u0161lo do modernizacije pranja ode\u0107e. Vi\u0161e nie bilo neophodno prati ga na reci i udarati kamenom. Sre\u0107om, u ovom periodu je nastala alternativa amonijaku iz mokra\u0107e, a to je pepeo od bukovog drveta, koji se u narodu nazivao lug<\/a>. Pranje ve\u0161a pepelom se na na\u0161im prostorima odr\u017ealo prili\u010dno dugo, sve do pojave ve\u0161 ma\u0161ina i sapuna za pranje.<\/p>\n

Pretpranje je nastalo iz potrebe da se ve\u0161 najpre ukiseli. Ode\u0107a bi se stavljala u kace i posipala pepelom, polila vrelom vodom i tako ostavljala \u010ditavu no\u0107. Sutradan bi se iz kace za kisenjenje ve\u0161 preme\u0161tao u drugu kacu koja na dnu ima otvor sa \u010depom odakle bi se slivala voda, narodski izraz za nju je \u010dabar.<\/p>\n

Ode\u0107a bi se stalno nalivala vru\u0107om vodom i dodavao bi se pepeo<\/strong> i to se me\u0161alo sve dok se pepeo ne istopi. Vi\u0161ak pepela koji se nije istopio bi se sa ode\u0107e skidao lanenim materijalom. A da bi se skinule fleke i masno\u0107e sa ode\u0107e, ona bi se ru\u010dno trljala. Na posebno mestom gde je bilo fleka bi se stavilo jo\u0161 malo pepela i tu bi se ode\u0107a jo\u0161 ja\u010de trljala rukama .<\/p>\n

Postupak dodavanja i ispiranja luga bi se ponavljao vi\u0161e puta. Verovalo se da sve treba ponoviti \u010dak jedanaest puta da bi ve\u0161 bio sasvim \u010dist. Onda bi se ve\u0161 ponovo ostavljao u \u010dabru<\/strong> i \u010dekalo bi se celu no\u0107 da otekne vi\u0161ak vode.<\/p>\n

Tre\u0107eg dana se ve\u0161 ispirao hladnom vodom i lupao drvenom daskom od hrastovog drveta izra\u0111enom specijalno da bi se ve\u0161 \u0161to bolje isprao i ocedio. Zatim bi se ka\u010dio na \u0161trik, najbolje u sun\u010danim delovima, gde bi se obi\u010dno su\u0161io par dana.<\/p>\n

Dakle, ranije je pranje ve\u0161a bio te\u017eak fizi\u010dki posao<\/strong>, kojim su se bavile slu\u0161kinje ili \u017eene u siroma\u0161nijim doma\u0107instvima. To je bio jedinstven doga\u0111aj koji bi se obavljao od nekoliko puta godi\u0161nje do jednom mese\u010dno.<\/p>\n

Mnogo je zahvalnije bilo prati ve\u0161 u letnjem periodu u odnosu na zimski. Zimi bi se \u010dak i du\u017ee pralo, jer se voda br\u017ee hladila i bilo je potrebno znatno vi\u0161e vremena da se osu\u0161i.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pranje ve\u0161a sapunom<\/h2>\n

Tokom industrijske revolucije osmi\u0161ljen je izum koji je u mnogome pomagao da se ve\u0161 \u0161to bolje ocedi. Jedina mana je \u0161to ga je dosta gu\u017evao. U pitanju su dva valjka izme\u0111u kojih bi se stavljala ode\u0107a i postaljina. Okretanjem ru\u010dke valjci bi se pokretali, stvarali pritisak na mokar ve\u0161 \u0161to je dovelo do izlivanja vi\u0161ka vode.<\/p>\n

Drugi alat koji je dosta olak\u0161ao pranje jeste daska za pranje rublja, koja se od osamnaestog veka po\u010dela masovno koristiti. Okvir se pravio od bukovog drveta, a radna povr\u0161ina od rebrastog lima<\/strong>. Ovo je znato olak\u0161avalo proces pranja, \u0161to je dasku za pranje rublja u\u010dinilo neizostavnim predmetom u svakom doma\u0107instvu.<\/p>\n

No, ono \u0161to je definitivno napravilo najve\u0107u revoluciju u industrijskom dobu kada je u pitanju pranje ve\u0161a jeste sapun. Danas nam je \u017eivot bez sapuna nezamisliv, iako vi\u0161e ne predstavlja primarni izbor za pranje rublja.<\/p>\n

U ovom periodu ode\u0107a se sve manje prala u drvenim kacama, \u010ditav postupak je olak\u0161an kuvanjem ode\u0107e u ogromnim loncima. U vrelu vodu bi se dodavao sapun, ode\u0107a se me\u0161ala pove\u0107om drvenom varja\u010dom. Kasnije bi se ispirao drvenim valjkom<\/strong> ili bi se lupao daskom (prtlja\u010dom).<\/p>\n

Izum ve\u0161 ma\u0161ina<\/h2>\n

Naposletku dolazimo do izuma ve\u0161 ma\u0161ina<\/strong> i pra\u0161ka za pranje ve\u0161a<\/strong>. Prva ve\u0161 ma\u0161ina konstruisana je 1767. godine, osmislio je nau\u010dnik Jakob Kristijan \u0160efern. Ipak pro\u0161lo je jo\u0161 mnogo decenija dok se ma\u0161ine nisu jo\u0161 unapredile i prilagodile ku\u0107noj upotrebi. To se desilo 1908. godine. Ove ma\u0161ine su od doma\u0107ica zahtevale da nadgledaju ceo proces, dolivaju vodu i sapun.<\/p>\n

Tek 1951. godine u prodaji su se na\u0161le automatske ve\u0161 ma\u0161ine, koje su prakti\u010dno same prale ve\u0161. Sam postupak pranja rublja se odr\u017eao i do danas po sistemu me\u0161anja ve\u0161a sa vodom i pra\u0161kom kru\u017enim pokretima, a zatim i centrifugom, \u010dime se ve\u0161 dobro procedi i osu\u0161i. Kasnije je su osmi\u0161ljene ma\u0161ine za su\u0161enje ve\u0161a \u010dime je i ovaj postupak znatno ubrzan.<\/p>\n

Tako da su se danas saveti, preporuke i vodi\u010di za kupovinu ve\u0161 ma\u0161ine<\/a> pretvorili u pravu malu ozbiljnu nauku. Kada se osvrnemo na \u010ditavu istoriju i kulturu pranja rublja, ne mo\u017eemo, a da ne budemo zahvalni na tehnolo\u0161kom napretku koji nam je u mnogome unapredio \u017eivot i olak\u0161ao odr\u017eavanje higijene. Nikad u istoriji nego danas nije bilo lak\u0161e oprati ve\u0161 i tu radnju uzimamo kao samorazumljivu, a ona to nikako nije!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Verovali ili ne, tehnika pranja ve\u0161a je iznena\u0111uju\u0107e zanimljiva. Nije uvek bilo kao danas, da napunite korpu za par dana sa prljavim ve\u0161om, prebacite ga u bubanj ve\u0161 ma\u0161ine, dodate pra\u0161ak, omek\u0161iva\u010d, namestite program, sa\u010dekate sat ili dva, pa ve\u0161 ra\u0161irite na \u0161triku, da se osu\u0161i, ili jo\u0161 bolje, samo pritisnete dugme i ve\u0161 \u0107e<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":10018,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"class_list":["post-8578","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8578","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8578"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8578\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10018"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8578"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8578"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8578"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}