{"id":8536,"date":"2020-03-03T09:28:32","date_gmt":"2020-03-03T09:28:32","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=8536"},"modified":"2020-03-03T09:28:32","modified_gmt":"2020-03-03T09:28:32","slug":"vagus-nerv","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/vagus-nerv\/","title":{"rendered":"Vagus nerv: anatomija, funkcije, va\u017enost"},"content":{"rendered":"

Kakav bi to bio doga\u0111aj, posmatrati lekara iz 15. veka dok op\u010dinjeno gleda 3D model ljudskog tela! I kako s nevericom, za pola sata saznaje velike, sada otkrivene tajne o stvarima o kojima nije mogao ni da sanja u svoje doba.<\/p>\n

Toliko novih informacija o ljudskom telu, toliko novih naziva delova tela… Zamislite kako bi na prikaz virtuelnog modela ljudskih organa i skeleta reagovali veliki flamanski lekar i anatom, Andreas Vezalijus (1514-1564.) autor izuzetne anatomije ljudskog tela \u201cDe humani corporis fabrica<\/strong>\u201c\u00a0<\/em>ili iskusni Galen (129-210 p. n. e.) osniva\u010d posebnih disciplina u medicini kao \u0161to su patologija, neurologija, farmakologija…<\/p>\n

Nemogu\u0107e je i zamisliti njihovo odu\u0161evljenje savremenim i postignutim metodama le\u010denja i tehnikama u hirurgiji.<\/p>\n

https:\/\/youtu.be\/bNPfjLnnJzA<\/p>\n

Da li su tada znali za vagus nerv? Verovatno ne, ali su naslu\u0107ivali da on postoji.<\/p>\n

Najdu\u017ei nerv i njegova uloga u telu \u010doveka<\/h2>\n

Da li znate koji je najdu\u017ei nerv (\u017eivac) u na\u0161em telu? Zove se vagus nerv<\/em> i ima ogromnu va\u017enost u pravilnom funkcionisanju na\u0161eg tela. U slo\u017eenom sistemu nervnog sistema tela, stimulacija ovog nerva ima posebnu ulogu. Evo i za\u0161to.<\/p>\n

Posebna funkcija vagus nerva u nervnom sistemu<\/h3>\n

Vagus, 10. kranijalni nerv u nauci je poznat kao vagus nervus<\/strong> ili nervus pneumogastricus<\/em>, najdu\u017ei je i najvi\u0161e razgranati nerv \u2013 pru\u017ea se od mozga, ide kroz lice, preko grudnog ko\u0161a sve do stomaka.<\/p>\n

Uloga vagusa nemerljivo je va\u017ena jer bez njega na\u0161e telo definitivno ne bi moglo da funkcioni\u0161e. Njegov naziv u stvari defini\u0161e njega samog: latinski termin \u201evagus\u201c zna\u010di \u201clutati\u201d.<\/p>\n

Dakle, vagus putuje<\/em> u srce, plu\u0107a, slezinu, jetru, \u017eeludac, creva.<\/p><\/blockquote>\n

Pre svega, vagus nerv odgovoran je za pravilno funkcionisanje autonomnog nervnog sistema<\/strong> koji kontroli\u0161e funkcije unutra\u0161njih organa (srca, plu\u0107a, jetre, genitalija, krvnih sudova, znojnih i pljuva\u010dnih \u017elezda).<\/p>\n

Vagus je odgovoran i za odre\u0111ene motori\u010dke informacije<\/strong> (funkcije pokreta mi\u0161i\u0107a u vratu koji reguli\u0161u gutanje i govor).<\/p>\n

Vagus je va\u017ean deo parasimpati\u010dkog i simpati\u010dkog dela nervnog sistema. Simpati\u010dki nervni sistem odgovoran je za regulaciju krvnog pritiska, za broj otkucaja srca i frekvenciju disanja. Vagus nadra\u017euje disajne organe (grlo, plu\u0107a) i kontroli\u0161e rad srca i funkcionisanje najve\u0107eg dela probavnog sistema.<\/p>\n

Kao deo parasimpati\u010dkog nervnog sistema, vagus nerv poma\u017ee u opu\u0161tanju mi\u0161i\u0107a<\/strong>, regulaciji krvnog pritiska i radu srca. Odgovoran je za slanje impulsa mi\u0161i\u0107ima da se opuste; posebno u predelu abdomena. Vlakna parasimpati\u010dkog nervnog sistema nastaju iz sredi\u0161njeg nervnog sistema. Pored vagusa, glavni nervi ovog dela nervnog sistema su i oni kranijalni, posebno \u00a0pokreta\u010d oka, facijalni i glosofaringealni \u017eivac. Najdalje dokle dolaze nadr\u017eaji vagusa je deo izme\u0111u srednjeg i zadnjeg creva.<\/p>\n

Kao rezime svega nabrojanog zaklju\u010dujemo: vagus nerv prenosi impulse iz centranog nervnog sistema na popre\u010dno-prugaste mi\u0161i\u0107e \u017edrela i grkljana, mi\u0161i\u0107e jednjaka, traheje, bronhija, \u017eeluca i creva. Deo je mehanizma koji povezuje vrat, srce, plu\u0107a i stomak sa mozgom.<\/p>\n

Vagusni ton i sistem prenosa impulsa kroz nervni sistem<\/h2>\n

U ljudskom telu, svaki vagus nerv sadr\u017ei od 80.000 do 100. 000 nervnih vlakana<\/strong> od kojih 80% ima senzornu ulogu<\/strong> tj. \u0161alju informacije mozgu. Aktivnost vagusa varira od osobe do osobe i mo\u017ee se meriti preko elektro-kardiograma.<\/p>\n

Ja\u010dina odgovora poznata je kao vagusni ton<\/em><\/strong>. Nizak ton povezan je s mnogim hroni\u010dnim upalnim procesima, kao \u0161to je reumatoidni artritis.<\/p>\n

Veoma je slo\u017een \u010ditav sistem prenosa senzornih impulsa. Neurohirurzi<\/a> su dobro upoznati sa tokom impulsa (nadra\u017eaja) kroz nervne \u0107elije i nervne \u010dvorove (ganglione). Oni pomno prate mehanizam funkcionisanja laringealnog nerva koji se grana iz vagusa u donji vrat i gornji deo grudnog ko\u0161a i nadra\u017euje mi\u0161i\u0107e larinksa (grkljan).<\/p>\n

Vagus nerv ima veliku ulogu u prenosu impulsa do \u017edrela i grkljana<\/strong>; njegovi impulsi usporavaju otkucaje srca, uti\u010du na su\u017eavanje bronhija i kontroli\u0161u nevoljne mi\u0161i\u0107e jednjaka, \u017eeluca, \u017eu\u010dne kese, gu\u0161tera\u010de i tankog creva podsti\u010du\u0107i peristaltiku i gastrointestinalne sekrecije.<\/p>\n

Kada znamo da vagus nerv ne funkcioni\u0161e kako treba?<\/h2>\n

Da vagus nerv ne radi kako treba, va\u0161e telo \u0107e samo pokazati. Ako \u010desto imate neki od slede\u0107ih simptoma: stalno ste umorni, anksiozni, imate promene apetita, patite od neke autoimune bolesti, imate promenljiv krvni pritisak, kardiovaskularne probleme, depresivni ste, imate digestivni poreme\u0107aj, probleme sa neplodno\u0161\u0107u, bolujete od dijabetesa, patite od glavobolja, \u010desto imate upale u predelu abdomena, patite od migrene ili od multiple skleroze, imate napetost mi\u0161i\u0107a, postraumatski stres, uve\u0107anu \u0161titastu \u017elezdu, \u010deste promene te\u017eine tela, vrtoglavice, mu\u010dnine, poreme\u0107aje u radu bubrega.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju biste trebali porazgovarati sa lekarom klasi\u010dne (alopatske<\/a>) ili kvantne medicine<\/a> i pitati za savet.<\/p>\n

Va\u017eno je uspostaviti balans u organizmu<\/h3>\n

Stimulacija vagus nerva vra\u0107a prirodnu ravnote\u017eu tela. Smanjuje verovatno\u0107u zapaljenja organa i uti\u010de pozitivno na pravilnu imunolo\u0161ku funkciju nervnog sistema.<\/p>\n

Ako niste uspeli sami da se izborite sa postizanjem balansa, evo nekih tehnika koje \u0107e vam mo\u017eda pomo\u0107i u tome.<\/p>\n

Tehnike stimulacije vagus nerva. Bolja modulacija<\/h2>\n

Vagus nerv se mo\u017ee ja\u010dati, ve\u017ebati, poput mi\u0161i\u0107a. Evo nekoliko jednostavnih tehnika\u00a0 kojim biste mogli pobolj\u0161ati svoje zdravlje i stimulisali vagus nerv:<\/p>\n

    \n
  1. Pozitivni dru\u0161tveni odnosi<\/strong> – Medicinska istra\u017eivanja su pokazala da ljudi koji imaju dobre odnose sa bliskim \u010dlanovima porodice, prijateljima, kolegama razvijaju pozitivne emocije poput spokojstva, radosti i nade. Va\u017ean faktor za bolje funkcionisanje vagus nerva<\/li>\n
  2. Hladno\u0107a<\/strong> – Izlo\u017eenost hladno\u0107i (tu\u0161iranje hladnom vodom ili umivanje lica) podsti\u010de nervni sistem. Studije pokazuju da kad se na\u0161e telo bori sa hladno\u0107om, celokupan telesni sastav se aktivira \u2013 tome posreduje upravo vagus. Bilo koja vrsta akutnog izlaganja hladno\u0107i, \u010dak i pijenje ledene vode, pove\u0107ava aktivaciju ovog \u017eivca.<\/li>\n
  3. Grgoljenje je ku\u0107ni lek za nadra\u017eaj vagusa<\/strong>. Naime, dok grgoljimo vodu u ustima direktno se stimuli\u0161u mi\u0161i\u0107i kroz koji prolazi vagus. Preporu\u010duje se svakodnevno grgoljenje vode, a rezultat \u0107ete i sami osetiti<\/li>\n
  4. Tiho pevanje<\/strong>, ponavljanje mantre ili molitve, mumlanje, ali i energi\u010dno pevanje su aktivnosti koje pove\u0107avaju varijabilnost otkucaja srca (HRV) na malo druga\u010diji na\u010din; zaista, pevanje je za vagus poput pokretanja male \u201cpumpe\u201d<\/strong> dobrih impulsa kroz nervni sistem. Pevanje aktivira mi\u0161i\u0107e u zadnjem delu grla koji aktiviraju vagus. Duhovna muzika recimo u pravoslavlju<\/a> deluje umiruju\u0107e i okrepljuju\u0107e. Pevanje pove\u0107ava nivo oksitocina u telu<\/strong>, poznatijeg kao \u201cljubavni hormon\u201d jer se ljudi tad ose\u0107aju bli\u017ei jedni drugima.<\/li>\n
  5. Masa\u017ea<\/strong> – Vagus nerv mo\u017eete nadra\u017eiti masiranjem stopala i vrata<\/strong> (du\u017e karotidnog sinusa koji se nalazi du\u017e karotidnih arterija s obe strane vrata). Masa\u017eom stopala smanjujete sebi krvni pritisak i aktivirate vagus nerv. Masa\u017ee poput ovih se koriste vekovima kao pomo\u0107 odoj\u010dadi jer im se tako stimuli\u0161e pravilan rad creva za \u010diji rad je velikim delom krivac upravo vagus.<\/li>\n
  6. Smeh<\/strong> – sre\u0107a i smeh su prirodni stimulatori imunolo\u0161kog sistema.<\/li>\n
  7. Joga<\/strong> i Tai Chi<\/strong> – pove\u0107avaju aktivnost vagusa \u010ditavog parasimpati\u010dkog nervnog sistema. Studije su pokazale da pokreti tokom ve\u017ebanja joge deluju pozitivno na umirivanje neurotransmitera u na\u0161em mozgu. Posebno blagotvorno za ljude koji se bore sa anksiozno\u0161\u0107u ili depresijom.<\/li>\n
  8. Disanje, duboko i polako<\/strong> – na\u0161e srce i vrat sadr\u017ee neurone koji se sastoje od receptora-baroreceptora<\/strong>– koji prenose signal neurona u mozak. Taj proces aktivira vagus nerv koji je povezan sa na\u0161im srcem i uti\u010de na sni\u017eavanje krvnog pritiska i smanjenje broja otkucaja srca. Zato lagano disanje (pribli\u017eno jednaki intervali udisaja i izdisaja) pove\u0107ava osetljivost baroreceptora i aktivacije nerva; 5-6 udisaja u minuti mo\u017ee biti vrlo korisno.<\/li>\n
  9. Telesne ve\u017ebe<\/strong>. Nema potrebe pri\u010dati o velikom zna\u010daju fizi\u010dkog pokreta na ljudsko telo. One ne samo da odr\u017eavaju tonus mi\u0161i\u0107a, relaksiraju celo telo i reguli\u0161u pravilan rad hormona rasta, rad plu\u0107a i srca, nego su i odli\u010dni stimulatori vagus nerva. Sve zajedno blagotvorno deluje na mozak i na\u0161e mentalno zdravlje. Blage ve\u017ebe su dobre za pravilan rad creva \u010demu tako\u0111e posreduje vagus nerv.<\/li>\n<\/ol>\n

    Stimulacija vagus nerva u klini\u010dkom oku\u017eenju<\/h2>\n

    Stimulacija vagusa medicinski je postupak koji se koristi u le\u010denju razli\u010ditih oboljenja i dugo se ve\u0107 radi na ispitivanju ovih tehnika. Efikasnost stimulacije nerva testirana je u klini\u010dkim ispitivanjima pa je ameri\u010dka Uprava za hranu i lekove <\/em>(FDA) odobrila njegovu upotrebu u le\u010denju razli\u010ditih stanja.<\/p>\n

    Epilepsija FDA je davne 1997. dozvolila stimulaciju vagus nerva u le\u010denju epilepsije. Naime, mali, elektri\u010dni ure\u0111aj, sli\u010dan pejsmejkeru, postavlja se u grudi obolelog gde se imputira tanka \u017eica koja ovaj ure\u0111aj spaja sa vagus nervom. U slede\u0107em koraku se kroz \u017eicu \u0161alju elektri\u010dni impulsi u pravilnim intervalima, tokom celog dana, u mozak, preko vagus nerva – kako bi se smanjila ja\u010dina ili \u010dak zaustavio napad epilepsije. Nuspojave koje se moju pojaviti kod pacijenta su: promuklost, bol u grlu, ka\u0161alj, spori otkucaji srca, ote\u017eano gutanje, nelagoda u \u017eelucu i mu\u010dnina.<\/p>\n

    FDA je 2005. godine odobrila stimulaciju vagusa u le\u010denju depresije, anksioznosti, simptoma Alchajmerove bolesti.<\/p>\n

    Ameri\u010dki neurohirurg, Kevin Trejsi je 90-tih godina sa timom lekara otkrio vezu vagus nerva i zapaljenskih procesa u organizmu. Naime, posle jednog eksperimenta na pacovu otkrio je da u njegovom mozgu postoji \u201elek\u201c koji bi onemogu\u0107io upalu u ostatku tela- \u00a0shvatio je da mozak koristi nervus vagus<\/em> kako bi eliminisao upalu u celom telu. Do tada je uzajmana povezanost specijalnih \u0107elija imunolo\u0161kog sistema organa, krvotoka i elektri\u010dnih veza nervnog sistema bila nepoznanica. Neurohirurg je sa kolegama razvio novu hemikaliju pod nazivom CNI-1493 za koji su dokazali da kontroli\u0161e mo\u017edane \u0107elije u aktiviranju vagus nerva: nakon aktiviranja, nerv zaustavlja proizvodnju TNF-a (faktori nekroze tumora).<\/p>\n

    Tokom 2006. doktor Trejsi je osnovao i kompaniju \u201cSetPoint Medical\u201d koja za cilj ima razvoj ure\u0111aja za stimulaciju vagus nerva u tretmanu i le\u010denju autoimunih bolesti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kakav bi to bio doga\u0111aj, posmatrati lekara iz 15. veka dok op\u010dinjeno gleda 3D model ljudskog tela! I kako s nevericom, za pola sata saznaje velike, sada otkrivene tajne o stvarima o kojima nije mogao ni da sanja u svoje doba. Toliko novih informacija o ljudskom telu, toliko novih naziva delova tela… Zamislite kako bi<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9845,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"class_list":["post-8536","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-hrana-i-vino"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8536","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8536"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8536\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9845"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8536"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8536"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8536"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}