{"id":7507,"date":"2018-10-22T21:22:19","date_gmt":"2018-10-22T21:22:19","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=7507"},"modified":"2018-10-22T21:22:19","modified_gmt":"2018-10-22T21:22:19","slug":"sardinija-iii-deo-boza-caroban-i-obavezan-izlet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/sardinija-iii-deo-boza-caroban-i-obavezan-izlet\/","title":{"rendered":"Sardinija III deo: Boza – \u010daroban i obavezan izlet"},"content":{"rendered":"

Nastavak na pri\u010du putovanje na Sardiniju II deo<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Jedan od najlep\u0161ih izleta iz Algera je svakako skok do Boze<\/strong>, mesta udaljenog 45 kilometara od Algera, ali ka jugu. Put vas vodi uz obalu (uz par malih vidikovaca sa lepim pogledom ka obali i moru, ali ne toliko „\u010daroban<\/strong>“ kako to stoji u svim turisti\u010dkim vodi\u010dima), i – uz krivudavu, ali prijatnu vo\u017enju – za manje od sat vremena ste u Bozi.<\/p>\n

Na nekoliko kilometara od Boze, nekako usred ni\u010dega, vide\u0107ete po desetak parkiranih kola uz drum. To su mesta sa kojih se lokalnim puteljcima prilazi malim pitoresknim pla\u017eama, kao \u0161to su Kapo Marargiju, Komolititu i „Slatka voda“, ili po sardinijski „S’abba Druque<\/strong>„.<\/p>\n

Boza je mesto dvostrukog identiteta – jedno je gradi\u0107 Boza, sa tvr\u0111avom, u brdima, a drugo je Boza Marina, mesta\u0161ce uz samu obalu i duga\u010dku pla\u017eu, na samom u\u0161\u0107u reke Temo u more. Ista ta reka, a jedina plovna na Sardiniji, dolazi iz obli\u017enjih brda, prolazi ispod mostova gornje Boze, i vijuga preostala dva kilometra do mora.<\/p>\n

https:\/\/youtu.be\/J1jLdRkpwHo<\/p>\n

Pe\u0161\u010dana pla\u017ea je duga\u010dka skoro kilometar<\/strong>, i dvadesetak metara \u0161iroka i bila je to prva pla\u017ea na kojoj je samo uzani pojas uz more bio zauzet. Na njenom jednom kraju, na velikoj stenovitoj povr\u0161ini, nalazi se Aragonska kula – tvr\u0111ava, verovatno na strate\u0161koj odbrambenoj poziciji, da se ne mo\u017ee tek tako uploviti Temom u kopno Sardinije. More je bilo prohladno tog dana (mo\u017eda je to i zbog reke koja sti\u017ee iz visina), a neobi\u010dno je da je i ovde, kao i po drugim pla\u017eama prethodnih dana, Sredozemno more bilo potpuno mirno. Skoro pa bonaca.<\/p>\n

Kao i u ve\u0107ini drugih mesta po Sardiniji, i pla\u017ea je bila opremljena \u0161arenim kantama (za staklo, plastiku, papir i ostalo), savr\u0161eno oblikovanim i kao stvorenim da deci poslu\u017ee kao stative za fudbal na pesku. \u0160ta \u0107e mali Italijani nego da ve\u017ebaju i \u010dekaju slede\u0107e Svetsko prvenstvo u fudbalu, ne bi li opet tamo zaigrali, kad ve\u0107 nisu na ovom, u Rusiji.<\/p>\n

Boza Marina je obi\u010dan skup hotel\u010di\u0107a i apartmana, uz poneki simpati\u010dan restoran, kao jedan – ukra\u0161en nasukanim drvenim jedrenjakom, i svakako je mnogo lep\u0161e boraviti u (gornjoj) Bozi, a ovamo se spu\u0161tati samo na kupanje.<\/p>\n

Za vreme na\u0161eg boravka na pla\u017ei, u blizini se odvijala neka mala ve\u017eba NATO pakta, tj. njih par desetina NATO vojnika se ne\u0161to igralo sa izvla\u010denjem nekih \u010damaca iz vode, sa kamionima, dizalicama, d\u017eipovima, a sami vojnici su izgledali kao „italijanski \u0107etnici“. Verovatno se radilo o nekim rezervistima, jer su bili prili\u010dno \u010dupavi a dosta njih i bradato.<\/p>\n

Pla\u017ea, uzgred, nosi titulu „5 sails od Legambiente<\/strong>„, (svih 5, maksimalan broj „jedara“) za besprekoran kvalitet mora i za\u0161ti\u0107enu \u017eivotnu sredinu, ne\u0161to kao plava zastavica – ali malo zahtevnija. Po\u0161to se iskupate, i uobi\u010dajeno – platite parking i ne istu\u0161irate se, zato \u0161to tu\u0161eva nema, mo\u017eete krenuti dalje, prate\u0107i Temu, uzvodno.<\/p>\n

A pre nego \u0161to se posvetite uli\u010dicama i starom gradu Boze, mo\u017eete skoknuti do brda uzdignutog par stotina metara iznad mesta, kojim dominira tvr\u0111ava – zamak Seravalje, ili Malaspina. Zamak je podignut u davnom, 12. veku, i nosi ime po brdu Seravalje na kojem se i nalazi, a i po toskanskoj porodici Malaspina. Uz malo pe\u0161a\u010denja i neku desetinu stepenica (ako ste se, prevarantski, dovezli kolima do samog ulaska u zamak), sti\u017eete do zamka – ne tako zanimljivog za obilazak, samog po sebi – koliko do predivnog vidikovca, odakle vidite i Bozu, i Temu kako vijuga pored nizova u\u0161orenih, na\u010di\u010dkanih ku\u0107ica ofarbanih u tople, pastelne boje, i u\u0161\u0107e sa morskim zalivom i pomenutom kulom. Kad je lepo vreme, vidi se celo Sredozemlje, sve do Gibraltara.<\/p>\n