{"id":7483,"date":"2018-10-20T14:17:21","date_gmt":"2018-10-20T14:17:21","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=7483"},"modified":"2018-10-20T14:17:21","modified_gmt":"2018-10-20T14:17:21","slug":"sardinija-algero","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/sardinija-algero\/","title":{"rendered":"Sardinija I deo: moje putovanje u Algero – pla\u017ee i cene"},"content":{"rendered":"

Deset dana na Sardiniji je otprilike dovoljno da imate ose\u0107aj da ste od ostrva videli onoliko koliko, na primer, mo\u017eete da upoznate jedan velegrad kad se provezete otvorenim turisti\u010dkim autobusom po njegovom centru. To, naravno, nije \u010dudno ako znate da je Sardinija, po svojoj povr\u0161ini (24.090 km2) za oko 2.500 km2 ve\u0107a od Vojvodine<\/strong>, a vi\u0161e nego dva puta ve\u0107a od Kosova i Metohije<\/strong>. To vam, dakle, zna\u010di da bi Sardinija pokrila blizu 30 odsto povr\u0161ine cele Srbije<\/strong>. A da se jo\u0161 malo poigramo ciframa, Sardinija je skoro tri puta ve\u0107a od Krita<\/a>, za koji je tako\u0111e poznato da je preambiciozno planirati da ga celog obi\u0111ete u desetak dana letovanja.<\/p>\n

Za vreme boravka na ovom, drugom po veli\u010dini italijanskom ostrvu, a uzgred i petom najnaseljenijem ostrvu u Evropi<\/strong> (V. Britanija, Irska, Sicilija, danski Ziland), napravili smo oko 2000 kilometara kolima, i opet je to bilo tako malo… Opet, tolika kilometra\u017ea nije ni \u010dudna, jer – za iole ozbiljniji izlet (od severozapadne ta\u010dke – Algera) do drugih zanimljivih mesta, bilo je potrebno pre\u0107i barem 200-250 km za jedan dan<\/strong>. \u0160ta \u0107ete, sa na\u0161im bud\u017eetima za letovanja, uvek se pitate da li \u0107ete se ikad vratiti na neko mesto, te vam preostaje jedino da organizujete jedan vrlo aktivan odmor, \u010dak aktivan na kvadrat.<\/p>\n

Ali vredelo je, u svakom pogledu.<\/p>\n

Bilo je neobi\u010dno do mora, posle skoro dve decenije odlazaka kolima do Gr\u010dke<\/a><\/strong>, sti\u0107i za sat i po – avionom. Osim male gnjava\u017ee sa bukiranjem prtljaga na beogradskom aerodromu, sve ostalo je pro\u0161lo kao podmazano (faktor 50) i – tek tako, odjednom, na\u0111osmo se na Sardiniji, skoro 1000 km udaljenoj (vazdu\u0161nim putem) od Beograda. Ako idete kolima, i malo trajektom, iz Livorna, to bi bilo oko 1400 km, u \u0161ta je uklju\u010deno i nekih 7-8 sati plovidbe trajektom<\/strong>.<\/p>\n

Algero<\/h2>\n

Algero je gradi\u0107 na severozapadnoj obali Sardinije, \u010dija obala gleda ka otvorenom Sredozemnom moru, a ujedno je bio i na\u0161a baza tokom boravka na Sardiniji. Za prose\u010dnog turistu ovaj deo obale, uz suvozemni kopneni radijus od oko 40-50 kilometara oko Algera, pru\u017ea vi\u0161e nego dovoljno zanimacije za deset dana letovanja.<\/p>\n

Algero ima ne\u0161to manje od 50.000 stanovnika, od kojih veliki broj vu\u010de korene od \u0160panaca, doseljenih ovamo jo\u0161 tokom 14. veka. Zato na ulazu u Algero i stoji tabla sa natpisom “L’Alguer<\/strong>” (na katalonskom), ili – po sardinijski: “SAligh\u00e8<\/em>ra<\/strong>“. Katalonski je nekad bio zvani\u010dan, slu\u017ebeni jezik ovoga regiona, pa kad se ti katalonski koreni ukrste sa ovim divnim gradi\u0107em (pre svega mislim na stari grad, skoro potpuno okru\u017een zidinama i oivi\u010den sa sedam dobro o\u010duvanih kula), dobija se i njegov nadimak: “mala Barselona<\/strong>” ili “Barseloneta<\/strong>“.<\/p>\n

Nisam jo\u0161 bio u velikoj Barseloni, ali verujem da je, po svemu ovde vi\u0111enom, taj nadimak (ipak) malo pretenciozan. Opet, takva reklama bila je dovoljna da Algero, ne tako davne, 2012. godine, bude deseti najpose\u0107eniji italijanski grad (!) \u0161to uop\u0161te nije lako.<\/p>\n

Kako god, stari, utvr\u0111eni Algero, uz \u010dije zidine jo\u0161 uvek spremno stoje odbrambeni topovi, pa \u010dak i dva-tri drvena katapulta, sve sa municijom (d\u017einovskim kamenim kuglama), ra\u0161irio se na sve strane – ka Bozi, na jug, i ka Fertilji, na sever, ili ka Sasariju, na istok.<\/p>\n

Ka zapadu se pro\u0161irio onoliko koliko je velika lokalna lu\u010dica i marina sa ukotvljenim \u010damcima, jedrilicama i ponekom jahticom u prolazu (malo dalje, ka pu\u010dini, ponekad se parkiraju i kruzeri, ne bi li vam zaklonili divan pogled ka Sredozemlju te vam naprosto do\u0111e da aktivirate onaj katapult). Ko \u017eeli da vidi ozbiljnije jahte, od par stotina hiljada evra, pa preko milion evra (gornja granica je nebo) mora da skokne na isto\u010dnu, tzv. “smaragdnu” obalu, do Porto \u010cerva<\/strong>.<\/p>\n

Unutra\u0161njost starog grada \u010dini nekoliko “bulevara<\/strong>“, tj. glavnih ulica ukr\u0161tenih sa brojnim manjim i potpuno uskim ulicama, uz nekoliko manjih ili isto toliko ve\u0107ih trgova, a sve to sa desetinama, ili \u010dak stotinama restorana sa lokalnim i ribljim specijalitetima, sa picerijama, poslasti\u010darnicama (uglavnom – isklju\u010divo sa sladoledom) i sa isto toliko radnji za prodaju suvenira, garderobe, lokalnih proizvoda (pre svega vina, meda, sireva…), pa sve do gusarsko-\u0161trumfovskih pe\u0107ina sa buri\u0107ima punim \u0161arenih gumenih bombona, ili \u010dak i (naravno, legalnih) radnjica sa proizvodima od kanabisa.<\/p>\n

U ovim potonjim mo\u017eete kupiti kesice sa kanabisom, sokove od kanabisa, \u0161tapi\u0107e,\u00a0 kola\u010di\u0107e, krofnice,… po originalnom receptu neke bake narkomanke, ma \u0161ta god \u017eelite, za po nekoliko i vi\u0161e evra. Sve to je organizovano kao samoposlu\u017eivanje, sa aparatima u koje ubacite novac i uzmete ono \u0161ta ste platili. Eto \u0161ta sve prolazi kod nazadnih Italijana! (katalonskog porekla). Da podsetim, po\u010detkom avgusta je u Beogradu neslavno pro\u0161ao sasvim obi\u010dan apotekomat ili lekomat (i to samo aspirini, probiotici, kapi za nos…), koji je inspekcija zatvorila za milisekundu. Nikad od nas EU!<\/p>\n

\u0160to se suvenira ti\u010de, osim op\u0161tepoznatog asortimana, olovki, \u0161olja, \u010da\u0161a, magneti\u0107a, i pli\u0161anih divljih prasi\u0107a i veprova (za\u0161titni znak – ne samo Sardinije ve\u0107 i Korzike; uostalom, zato su Asteriks i Obeliks i dolazili na Korziku), tu su i radnje sa nakitom i suvenirima od vatreno crvenog korala (u Algeru postoji i \u010ditav muzej posve\u0107en koralima). Po njemu se i cela ova obala zove – Koralna obala ili rivijera, a radi se, po stru\u010dnim ocenama, o najfinijim i najboljim koralima ne samo na Mediteranu, ve\u0107 i u celom svetu! Uzgred, jedna ogrlica od crvenog korala ko\u0161ta – 12 evra.<\/p>\n

Kad smo ve\u0107 kod morskog sveta, i naziv Algero poti\u010de od Aleguerium, po srednjovekovnom latinskom, a odnosi se na latinsko ime alge “Posidonia oceanica<\/strong>“, koja je, osim \u0161to se mo\u017ee na\u0107i samo u vodama Mediterana, ujedno i dokaz da je morska voda izuzetno \u010dista. Ostaci ove morske trave mogu se videti na delovima pli\u0107aka gradskih pla\u017ea Algera (Lido Noveli i Lido San \u0110ovani), ali kad znate da je njeno prisustvo, u smislu \u010distog mora, validnije od plave zastavice, onda vam to zaista ne mo\u017ee zasmetati.<\/p>\n

Na samom izlazu iz tvr\u0111ave, ka severu, nalazi se i veliki park “\u0110uzepe Mano<\/strong>“, \u010dija je okolina preko dana pravi tr\u017eni centar na otvorenom. Glavni prodavci su lokalni migranti i emigranti, koji se, osim ovde, mogu videti i po svim pla\u017eama u okolini, kako stoi\u010dki, na 30 stepeni, nose i prodaju zanimacije za pla\u017eu, nao\u010dari za sunce, \u0161e\u0161ire, haljine, kupa\u0107e kostime i \u0161ta sve ne, a neki od prodavaca, zahvaljuju\u0107i velikim pokretnim drvenim kolicima, na pla\u017ee donose prakti\u010dno celu radnju sa garderobom.<\/p>\n

Pla\u017ee u blizini Alegra<\/h2>\n

Ina\u010de, svrativ\u0161i na nekoliko sardinijskih pla\u017ea, mogli smo bez gri\u017ee savesti izvesti generalni turisti\u010dki zaklju\u010dak. Obi\u010dno uz svaku pla\u017eu postoji i poseban parking, a to zna\u010di da \u0107ete lokalnoj samoupravi, ili privatnom vlasniku parkinga ostaviti, otprilike, po jedan evro na svaki sat.<\/p>\n

Negde su to parking mesta, na ulici uz obalu (kao kod La Peloze), sa postavljenim automatima – gde ubacite novac za par sati, pri \u010demu ponegde morate da ukucate i broj registracije, a onda ceduljicu stavite na vidno mesto u kolima. Ne znam \u0161ta se de\u0161ava ako ne platite parkiranje, ali vi\u0111ali smo brojne opomene zaka\u010dene za brisa\u010de i brojna upozorenja na prisustvo pauka. Opet, za one koji misle da izbegnu kaznu – u samom centru Algera (novom gradskom delu) postoji i jedan ogroman zatvor, \u010diji bedemi nisu ni\u0161ta lo\u0161iji od starogradskih, da ih podseti da to nije pametno re\u0161enje.<\/p>\n

Uz pla\u017eu Mugoni<\/strong>, koja se nalazi na petnaestak kilometara od Algera, naslonila se \u010ditava jedna poljana, sa blizu 1000 mesta za parkiranje, gde vas do\u010dekuju i ispra\u0107aju dve buckaste italijanke i pritom napla\u0107uju parking. Kako je to dobar biznis!! Zamislite samo da imate prazan plac na Sardiniji, uz pla\u017eu, i da svakog dana naplatite oko 4-5000 evra za parkiranje!? Ko bi bio lud da tu gradi apartmane, od kojih ne bi moglo da se zaradi ni pola od toga?<\/p>\n

Koliko kola – toliko i ljudi na pla\u017ei (pa jo\u0161 puta dva ili tri). Kad god stignete na pla\u017eu, a da to ba\u0161 nije u jutarnjim \u010dasovima, ima\u0107ete problema da na\u0111ete mesto za prostiranje pe\u0161kira i senke od va\u0161eg suncobrana. Tokom vikenda, negde iza podneva, pomenuti parking je ve\u0107 bio pun, a pred ulazom, na lokalnom putu, \u010dekalo je blizu 30 vozila da se neko mesto oslobodi! Iako je pla\u017ea daleko van naseljenih mesta, na zemljanom drumu koji spaja asfalt sa parkingom – stajala je tabla sa upozorenjem da pauk odnosi nepropisno parkirana vozila.<\/p>\n

Sve to je, verovatno, posledica ne samo velikog broja turista, ve\u0107 i velikog broja (preko 1,6 miliona) ostrvljana. Na svakoj od pla\u017ea koje smo obi\u0161li, pri \u010demu su neke duga\u010dke po nekoliko stotina metara, a neke i do par kilometara, postoji i ure\u0111eni deo – u smislu postavljenih le\u017ealjki i suncobrana, sa nekim “beach – barom” u zale\u0111u, ali taj uobi\u010dajeni pla\u017eni komplet (2+1) \u0107e vas ko\u0161tati oko 15, ponegde i 20 evra. Vikendom je ta cifra jo\u0161 i ve\u0107a, pa smo vi\u0111ali i cene od tri\u010davih 25 evra. Tako da vam ostaje samo da kupite svoj suncobran i da ga nosite na pla\u017eu, \u0161ta drugo.<\/p>\n

Kad smo ve\u0107 kod hladovine, vi\u0111ali smo italijanske porodice koje su na pla\u017eu donosile po pet suncobrana (pa tako naprave \u010ditavo malo “ostrvce” u hladu), po nekoliko fri\u017eider\u010di\u0107a sa hranom i 2-3 stola na rasklapanje, te bi pored vas usledila \u010ditava mala gozba, da ne ka\u017eem nedeljni ru\u010dak – od predjela do slatki\u0161a i vo\u0107a.<\/p>\n

Dakle, na nekima od pla\u017ea u blizini Algera je bilo prili\u010dno gu\u017eve, ali domoroci (a i turisti) su obi\u010dno samo stajali u prvih par metara pli\u0107aka, rashla\u0111uju\u0107i se, tako da vam za plivanje ostaje slobodan ceo ostatak Sredozemnog mora. A jo\u0161 jedna (ote\u017eavaju\u0107a) okolnost na pla\u017eama koje smo posetili bila je i nedostatak tu\u0161eva. Jedini tu\u0161 smo videli na pla\u017ei Bombarde (blizu Fertilje) ali po ceni od 50 evrocenti za jedno tu\u0161iranje.<\/p>\n

Tako\u0111e, u blizini i zale\u0111u pla\u017ea, pa \u010dak ni u u\u017eem i \u0161irem centru Algera, obi\u010dno ne\u0107ete videti, kao na primer – u Gr\u010dkoj, one male markete i supermarkete, ili kioske sa hladnim sokovima i sladoledima, gde ste za par evra mogli da kupite neku od tih sitnica. \u010cini mi se da se ovde turisti nekako sistematski usmeravaju ka ugostiteljskim objektima. Dakle, ako ste gladni ili \u017eedni, preostaje vam da sednete u neki od obli\u017enjih restorana i platite restoransku cenu, ili da, kao Italijani, ponesete na pla\u017eu pun fri\u017eider hrane i sokova.<\/p>\n

Saobra\u0107aj, parkiranje…<\/h2>\n

\u0160to se parkiranja ti\u010de, da dodamo jo\u0161 i to da u okviru gradova (pa i nekih od parkinga blizu pla\u017ea) postoji odre\u0111eni deo besplatnih parking mesta, obele\u017eenih belom bojom. Neka od tih mesta su, opet (povedite ra\u010duna) besplatna samo za stanovnike zgrada iz tih ulica (\u0161to pi\u0161e na znaku na po\u010detku ulice, uz uslov da natucate Italijanski jezik), a neka su namenjena i za utovar\/istovar robe pa u odre\u0111enim delovima dana nisu raspolo\u017eiva, tj. zabranjeno je da tu ostavljate kola.<\/p>\n

Ostala mesta su ofarbana plavom bojom, i ona se pla\u0107aju, obi\u010dno po evro na sat (negde i malo vi\u0161e) a parkiranje se napla\u0107uje do 24 sata (a ne do 21 kao kod nas) i od 7 ujutru. Krajem juna, i po\u010detkom jula, de\u0161avalo se da po Algeru obrnemo 2-3 kruga po okolnim ulicama, ali bismo na kraju uvek na\u0161li besplatno mesto. Hotel je ljubazno nudio svoje gara\u017eno mesto, ali po 10 evra na dan. Eto, samo na parkingu i na suncobranima i le\u017ealjkama smo u\u0161tedeli oko 300 evra!<\/p>\n

\u0160alu na stranu, ponekad zaista imate ose\u0107aj da se sve (osim vazduha) napla\u0107uje, pa je potrebno voditi ra\u010duna o ovakvim stvarima da vas letovanje ne iza\u0111e skuplje nego \u0161to ste isplanirali.<\/p>\n

Jo\u0161 malo o Algeru<\/h2>\n

Tragove su ovde ostavile razne civilizacije, od Ozieri kulture, 3-4 milenijuma pre Hrista (sa nekropolom po imenu Angelu Ruju, blizu Algera), preko Nuragi civilizacije (nalazi\u0161te PalmaVera blizu Fertilje), do Feni\u010dana, itd, sve do modernijih vremena, kada je Algero i utvr\u0111en (1102. godine), zahvaljuju\u0107i \u0111enovljanskoj familiji Dorija, koja je zatim vekovima i upravljala ovim sardinijskim gradi\u0107em.<\/p>\n

Kasnije su do\u0161li i kolonisti iz Katalonije, a zatim se desilo i progla\u0161enje Algera biskupijom, uz status kraljevskog grada. Od \u0161esnaestog veka, Algero je bio pod vla\u0161\u0107u Aragonske krune, pa je od tih vremena ovde i zaostao katalonski jezik, i to kao poseban dijalekat koji jo\u0161 uvek koristi 10-15% stanovnika Algera, i to uglavnom starije generacije.<\/p>\n

Ovde se prepli\u0107u razni jezici, tj. dijalekti, pa se pominju i Sardinijski dijalekat, pa jezik Sasareze, koji je opet neki beo\u010dug izme\u0111u sardinijskog i korzikanskog jezika, sa toskanskim korenima, a ti koreni su dalje vezani sa galurskim dijalektom, aktivnim u regionu Galura, tj. severoisto\u010dnom delu Sardinije.<\/p>\n

Vlast Aragonske krune su kasnije nasledili \u0161panski Habsburzi, a zatim je Algero do\u0161ao u okrilje familije Savoja. Gradi\u0107 (stari deo) je kasnije nastradao od bombardovanja u Drugom svetskom ratu, da bi se na kraju oporavio i postao ono \u0161to je danas – gostoprimljivo turisti\u010dko mesto!<\/p>\n

U okviru starog grada nalazi se nekoliko crkava, od kojih je najimpresivnija katedrala, sedi\u0161te Katoli\u010dke crkve – episkopije (nekada biskupije) Algero-Boza. Katedrala poti\u010de iz 16. veka,\u00a0 posve\u0107ena je Bogorodici, a skoro svaki “vek” je dodao ne\u0161to od svojeg stila i arhitekture. Veoma lepa na oko je i crkva Sv. Mihajla sa visokom kupolom, prepoznatljivom po bogato ukra\u0161enom ornamentima \u017eivih boja i za\u0161titnom znaku starog Algera.<\/p>\n

Uli\u010dice starog Algera su du\u0161u dale za ve\u010dernju \u0161etnju, tokom koje najpre u\u017eivate u slatkim cvetnim aran\u017emanima po zidovima stambenih zgrada, onda malo krivite vrat dive\u0107i se platnenim \u0161arenim lampionima razvu\u010denim po ve\u0107im ulicama (izgleda da su Italijani po\u010deli da dr\u017ee novogodi\u0161nju rasvetu du\u017ee i od nas?), a beskona\u010dan broj restorana i poslasti\u010darnica, u tom malom prostoru, obesmi\u0161ljava svaku preporuku koju ste od nekoga \u010duli ili pro\u010ditali. Ko je taj ko je mogao da obi\u0111e toliki broj restoran\u010di\u0107a, onda jo\u0161 isprobao barem tre\u0107inu jela u svakom, pa da od svih tih poslastica i iskustava mo\u017ee da izdvoji ba\u0161 ovaj ili onaj?<\/p>\n

Posle ve\u010dere, \u010dekaju vas i brojne poslasti\u010darnice, sa ogromnim izborom sladoleda, i sa kuglama veli\u010dine teniske loptice koje, ipak, ko\u0161taju puna tri evra. A kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, ako \u0161etate sa decom, te\u0161ko \u0107ete se odbraniti od kupovine gumenih bombona u gusarski dekorisanim radnjama, ispred \u010dijih vrata (“Le caramelle dei piratti”) stoje dve lutke – jedna stra\u0161no podse\u0107a na D\u017eonija Depa, tj. kapetana D\u017eeka Speroua, a druga predstavlja kostur obu\u010den u gusarsku ode\u0107u, sve sa kosturom majmun\u010deta na ramenu. Identi\u010dnu radnju, sa ne\u0161to druga\u010dijim ukrasima, videli smo i u Kaljariju, \u0161to zna\u010di da su gusari zauzeli strate\u0161ke ta\u010dke po ostrvu. I prodaju bombone oplja\u010dkane po Sredozemlju.<\/p>\n

Kada izgustirate \u0161etnje po starom gradu, mo\u017eete \u0161etati i dalje, uz more, kako na ju\u017enu, tako i na severnu stranu. Kada krenete ka severu, pro\u0107i \u0107ete marinu, pa veliki zabavni park, dve gradske pla\u017ee, a ako nastavite laganim hodom jo\u0161 desetinu minuta u istom smeru, do\u0107i \u0107ete i do najlep\u0161e gradske pla\u017ee po imenu Maria Pia, pe\u0161\u010danu pla\u017eu naslonjenu na mirisnu borovu \u0161umu. Zavr\u0161etak ove pla\u017ee skoro je ve\u0107 i po\u010detak Fertilje, iza koje, kada nastavite putem do Porto Kontea, mo\u017eete da svratite do jo\u0161 dve lepe lokalne pla\u017ee – Bombarde i Lazareto.<\/p>\n

Ina\u010de, Sardinija, sa nekoliko stotina kilometara obale, ima zaista pregr\u0161t lepih pla\u017ea, od kojih smo osmotrili samo desetinu. Opet, moram da ka\u017eem, posle dve decenije obila\u017eenja gr\u010dkih pla\u017ea (a i, hm, kad u\u0111ete u neke godine…), te\u0161ko da vas neka od pla\u017ea Sardinije mo\u017ee posebno fascinirati. Sve je i dalje stvar ukusa – neko voli stene, neko voli \u0161ljunak, neko pesak, nekome su dobri suncobrani, neko \u017eeli samo prirodan hlad…<\/p>\n

Danas, u vreme sveop\u0161teg interneta, zaista je lako na\u0107i i filmove i fotografije sa kojih lako mo\u017eete videti kako ne\u0161to izgleda, pa ja zaista ne bih mnogo opisivao pla\u017ee – a naro\u010dito ne sa pridevima: “kristalno \u010disto”, “rajski”, “neverovatna belina peska”… i sli\u010dno, ili – kako bi to tabloidi napisali: “ne\u0107ete mo\u0107i da poverujete \u0161ta \u0107ete na\u0107i na pla\u017eama Sardinije…” ili “ne\u0107e vam biti svejedno kada vidite pesak La Peloze…”, ili mo\u017eda “brutalno lepe pla\u017ee Sardinije”.<\/p>\n

Sredozemno more je, po\u010detkom jula, bilo prohladno, onih prvih nekoliko minuta dok ulazite u vodu, a zatim bi sve do\u0161lo na svoje mesto. Veliko je to more, ko \u0107e to zagrejati…<\/p>\n

Deo Algera gde se nalaze gradska pla\u017ea, marina i zabavni park, krasi i lep palmored (celo \u0161etali\u0161te se ina\u010de zove “Barselona”), a odmah pored pe\u0161a\u010dkog dela nalazi se i veliki bulevar \u0110uzepe Garibaldi, kojim promi\u010du kolone vozila, ne br\u017ee od 30-40 km\/h.<\/p>\n

Jo\u0161 malo o saobra\u0107aju Alegra<\/h2>\n

Ina\u010de, ako ste do\u0161li avionom na ostrvo, do lokalnih pla\u017ea se mo\u017eete prebaciti autobusima koji redovno krstare obalom. Tako\u0111e, za svoje planove mo\u017eete koristiti i izletni\u010dke brodi\u0107e, a najve\u0107i gradovi Sardinije povezani su i \u017eeleznicom (zna se i gde se nalaze stanice) pa, na primer, za 17 evra mo\u017eete modernim vozom skoknuti od Sasarija na severu do Kaljarija na jugu (oko 250 km).<\/p>\n

Na Sardiniji postoje \u010dak tri aerodroma, u Algeru (tj. blizu Fertilje), u Olbiji (severoisto\u010dno) i u Kaljariju, pa se u lokalu mo\u017eete voziti i avionom. Tu su i redovne brodske linije, pa zaista ne mo\u017eete da se po\u017ealite da nemate dovoljno saobra\u0107ajnih opcija za obilazak ostrva. E sad, najkomfornije je iznajmiti rent-a-car<\/strong>, ali imajte u vidu da se kola (i to Fiat 500, Fiat punto i sli\u010dni “malci”) pla\u0107aju do 40-50 evra na dan (zavisi koliko ste spretni u cenkanju). Ako naletite na ne\u0161to ni\u017ee cene (25-30 evra) to obi\u010dno zna\u010di da \u0107ete sve manje \u0161tete (daleko bilo) platiti sami (do nekoliko stotina evra), ili da \u0107ete morati da prihvatite da rent-a-car firma rezervi\u0161e depozit na va\u0161oj kreditnoj kartici, od 800 pa sve do 2000 evra.<\/p>\n

Tako\u0111e, uzmite u obzir da je benzin oko 1,6 evra (manje-vi\u0161e), \u0161to \u0107e vam na kraju objasniti razloge za\u0161to nismo provirili ba\u0161 u svako nalazi\u0161te, muzej i selo na ostrvu. Ograni\u010den bud\u017eet…<\/p>\n

Tako nismo videli i jednu od stvari koje obavezno treba obi\u0107i, iz odre\u0111enih, objektivnih razloga, ne samo zbog bud\u017eeta, a radi se o Neptunovoj pe\u0107ini, na rtu zaliva Konte. Do nje se sti\u017ee ili izletni\u010dkim brodi\u0107em, za nekih 15 evra po osobi, ili kolima\/autobusom, pa zatim pe\u0161ke niz nekoliko stotina stepenika (ili ta\u010dnije: 654 komada, a isto toliko vas \u010deka i uzbrdo). Kada do\u0111ete do pe\u0107ine, ulazak \u0107e vas ko\u0161tati jo\u0161 13 evra, jer, eto, ba\u0161 toliko Sardinjani cene pogled na tu lepotu. I nema sumnje da pe\u0107inu treba videti, ali – ne mo\u017eete sve sti\u0107i…<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de saobra\u0107aja po ostrvu, prose\u010dnom turisti uop\u0161te nije lako. Na lokalnim drumovima, koji su uglavnom u dobrom stanju, ograni\u010denje je 50 km\/h, \u010dak i van naselja, na potpuno ravnim i \u010distim deonicama. Opet, na sve strane su obave\u0161tenja da se vr\u0161i elektronska kontrola brzine vozila<\/strong>, povremeno se mo\u017ee videti i po neka kamera, a vrlo retko i neka policijska patrola. E sad, ako vozite tih 50 na sat, napravi\u0107ete kolonu od po nekoliko desetina vozila za desetak minuta.<\/p>\n