Prva \u0161panska kolonija nastala je 1493, a prva engleska 1607.godine. Engleska je u svoje zemlje Novog sveta prenela stanje iz doba Stjuarta i Komonvelta, a \u0160panci iz doba Karla V. Tako je \u0160panija, tvrde istori\u010dari, bila prethodnik u pohodima osnivanja kolonijalne uprave.<\/p>\n
Ideolozi engleskog imperijalizma hvalili su \u0161pansku vrlinu – strpljenje, govore\u0107i da je retko koji narod podneo toliko te\u0161ko\u0107a kao \u0160panci prilikom svojih osvajanja.<\/p>\n
Posle Kolumbovih otkri\u0107a Amerike 1492. godine \u0160panija je pokrenula brojne ekspedicije kako bi prva do\u0161la do novih, bogatih oblasti ogromnih podru\u010dja u Srednjoj i Ju\u017enoj Americi, kao i karipskih ostrva. Kako su istra\u017eiva\u010di pretpostavili da su stigli na obalu Indije, ova oblast nazvana je “Zapadna Indija<\/strong>“.<\/p>\n Konkvistadori su u stvari bile \u010ditave vojske sastavljene od hiljade i hiljade vojnika, ali taj pojam pre svega ozna\u010dava neustra\u0161ive vo\u0111e tih ekspedicija. Podstaknuti se\u0107anjem i pri\u010dama o srednjovekovnim krsta\u0161ima<\/strong>, ovi vojnici imali su inspiracije prema zemlji\u0161tu, mo\u0107i i blagu koje su osvajali tokom celog \u0161esnaestog veka.<\/p>\n Konkvistador je re\u010d \u0161panskog i portugalskog porekla “conquistadores<\/strong>” koja je u ove jezike do\u0161la preko latinskog jezika. Prvi put je upotrebi u \u0161panskom jeziku od sredine XIX veka.<\/p>\n Re\u010d je sinonim za pobednika, osvaja\u010da. Isprva se odnosila na istra\u017eiva\u010da i avanturistu \u2013 nekog ko putuje u malo poznate oblasti u svrhu ispitivanja i istra\u017eivanja neke geografske oblasti.<\/p>\n Ovi vojnici i avanturisti u slu\u017ebi \u0161panske Krune najvi\u0161e su doprineli kolonizaciji Novog sveta u 16. veku. Izraz ozna\u010dava ponovo osvajanje “reconquista” \u0160panije od strane hri\u0161\u0107ana posle petsto godina mavarske vladavine muslimanskih Maura (711-1492) koja se zavr\u0161ila padom Granade u ruke Ferdinanda i Izabele 1492.<\/p>\n Konkvistadori su imali nekoliko klju\u010dnih motiva<\/strong> \u2013 potragu za legendarnim bogatstvom El Dorada<\/strong> i \u017eelju da se stanovni\u0161tvo krajeva koje su istra\u017eivali preobrati u hri\u0161\u0107ane.<\/p>\n \u0160to se novca ti\u010de, sve do ustanovljenja kovnice novca u Limi 1565. nije ga bilo u \u0161irokoj upotrebi. Pla\u0107anje se vr\u0161ilo se\u010denjem poluga zlata na komade nazivanim peso de oro <\/em>ili kasteljano-castellano<\/em>. Te\u0161ko je utvrditi koliko unci zlata je bila jedinica mere i ustanoviti kupovnu mo\u0107 trgovaca, ali \u010dinjenica je bila da je udaljeno\u0161\u0107u od Evrope vrednost kovanog novca opadala.<\/p>\n U Meksiku je metalni novac uveden 1535. i nekoliko godina kasnije kovan je srebrni peso<\/em> koji je postao nov\u010dana jedinica u Novoj \u0160paniji sredinom XVI veka, a kasnije i u Peruu.<\/p>\n Tu je jo\u0161 jedan veliki razlog – trgovina za\u010dinima i retkim biljkama<\/strong> kojih nije bilo u Evropi toga doba, poput \u010dokolade, kakaa, paradajza, vanile, avokada, bibera. Znamo da su veze sa ostrvima Indijskog okeana i sa Azijom postale unosne zbog uvoza kurkume, karanfili\u0107a, kardamona, tamjana, kamfora i cimeta.<\/p>\n Treba imati na umu da ni\u010deg uobi\u010dajenog nije bilo u tako slo\u017eenim dru\u0161tveno-ekonomskim okolnostima, pogotovu kad su u pitanju neumerenost vojnika i izbijanje raznih epidemija tokom osvajanja delova Ju\u017ene Amerike.<\/p>\n Od otkri\u0107a Novog sveta do danas, ljudi su se skepti\u010dni prema konkvistadorima, uglavnom ih odbacuju\u0107i kao “pohlepne i beskorisne varvare koje zanima samo zlato<\/strong>“.<\/p>\n Me\u0111utim, oni su sigurno bili avanturisti koji su se usudili da ostvare svoje snove, kao \u0161to su to \u010dinili najuspe\u0161niji me\u0111u njima – Ernan Kortes<\/strong> i Francisko Pizaro<\/strong>.<\/p>\n Bili su to jo\u0161 i Huan Pizaro, Huan Ponse de Leon, Vasko de Balboa i jedna \u017eena, verovatno prva belkinja koja je krenula u Ameriku, Maria de Estrada, koja je imala nadimak “velika gospa”. Estrada je sa svojim mu\u017eem, Pedrom San\u010dezom regrutovana u ekspediciju Hernana Kortesa u Meksiku 1519. godine.<\/p>\n Pored Kortesa, jedan od velikih bio je i Francisko Pizaro<\/strong>, osvaja\u010d Perua pod Inkama. \u00a0Bilo je i mnogo drugih vojnika i istra\u017eiva\u010da \u010dija su istra\u017eivanja i osvajanja obuhvatala Karibe, Filipine i jugozapadne oblasti dana\u0161nje Amerike.<\/p>\n Uspostavljanje zvani\u010dne kolonijalne uprave u sve manje zemalja koje su ostale neosvojene, umanjili su ulogu konkvistadora i oni nisu vi\u0161e mogli da na\u0111u tako bogate imperije kakve su bile Asteci i Inke. Konkvistadori su uz papski blagoslov anektirali zemlje kao ni\u010diju zemlju (terra nullius). Zaboravlja se da su neki od konkvistadora na kraju potpuno osiroma\u0161ili, \u010dak su pojedini plemi\u0107i (hidalgos) potra\u017eili sre\u0107u u drugom delu sveta, u Indiji, zbog ograni\u010denih mogu\u0107nosti u Evropi.<\/p>\n Istori\u010dari Preskot u “Istoriji osvajanja Perua<\/strong>” i Kijesa de Leon u svojim tekstovima, dali su puno ta\u010dnih podataka o geografskom polo\u017eaju i opisali istra\u017eene i osvojene oblasti. Ostala je poslovica jednog od konkvistadora Almagra “El vencido vencido y el vecedor perdido<\/strong>“.<\/p>\n Pobe\u0111eni je pobe\u0111en, a pobednik upropa\u0161ten.<\/p>\n Klasi\u010dno pitanje u vezi sa \u0161panskim konkvistadorima. Englezi su u drugoj polovini XVI veka \u017eigosali \u0161panska zverstva u Novom svetu. Njihovo ogor\u010denje je mo\u017eda bilo podstaknuto i \u017eeljom da zamene \u0160pance u kolonijama u Americi.<\/p>\n S druge strane, \u0161panska vojska je bila sastavljena od pustolova raznih vrsta, siled\u017eija, grubijana i neznalica koji se kao ratnici nisu pla\u0161ili smrti i nepoznatog i bili spremni da se suo\u010de sa ni\u0161ta manje okrutnim Indijancima, koji se isto tako nisu bojali ni\u010dega. Po cenu nadljudskih napora, konkvistadori su otkrili ostatku sveta jednu originalnu civilizaciju, a zatim pot\u010dinili Indijance do te mere da su ovi zauvek svu vlast prepustili Evropljanima.<\/p>\n Ali, \u010dim su je otkrili, Evropljani su je i uni\u0161tili. Francuski filozof Mi\u0161el de Montenj zapisao je:<\/p>\n “Toliko gradova sravnjenih sa zemljom, toliko istrebljenih naroda i miliona ljudi sase\u010denih ma\u010dem. Najlep\u0161i i najbogatiji deo sveta uzdrman je iz temleja zbog trgovine biserima i biberom, zbog mehani\u010dke pobede”.<\/p><\/blockquote>\n Na spomen re\u010di “konvikstador”, ve\u0107ini ljudi na pamet pada ova slika: vojnik koji na sebi ima \u0161iroke pantalone, sjajni pancir i prili\u010dno \u010dudnu \u0161iljatu, metalnu kacigu sa perjanicom. Za pojasom i u rukama dve vrste oru\u017eja: koplja i ma\u010deve. Njihove koplja bila su duga\u010dka, sa dr\u0161kom od drveta i \u017eeleznih ili \u010deli\u010dnih se\u010diva.<\/p>\n U bliskoj borbi, jaha\u010d bi koristio svoj ma\u010d. S druge strane, Asteci i Inke su imali \u010dudnu za\u0161titu od ovog naprednog \u017eeleznog oru\u017eja\u00a0 – lukove i strele, koplja i male strelice poput pikada. Da bi se za\u0161titili od neprijatelja Indijanci su nosili okrugle \u0161titove (chimalli) i retko kada i neku \u010dudnu kacigu. Kratke ma\u010dete (macuahuitl) bile su izra\u0111ene od o\u0161trog kamena.<\/p>\n \u0160panski osvaja\u010di su imali i svog sveca za\u0161titnika Santiaga Matamorosa (“sv. Jakova”) kome su se molili u borbi protiv paganskih domorodaca.<\/p>\nZna\u010denje re\u010di<\/h2>\n
Motivi osvajanja konkvistadora<\/h2>\n
Najpoznatiji konkvistadori<\/h2>\n
Da li su bili dobri ili r\u0111avi?<\/h2>\n
Izgled i oprema za osvajanja<\/h2>\n