{"id":7304,"date":"2012-07-08T22:10:58","date_gmt":"2012-07-08T22:10:58","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=7304"},"modified":"2012-07-08T22:10:58","modified_gmt":"2012-07-08T22:10:58","slug":"mangulica-zaboravljeno-blago-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/mangulica-zaboravljeno-blago-srbije\/","title":{"rendered":"MANGULICA \u2013 ZABORAVLJENO BLAGO SRBIJE"},"content":{"rendered":"
\n

MANGULICA \u2013 ZABORAVLJENO BLAGO SRBIJE:
\nMangulica\u00a0(Wollschwein\u00a0\u201cVunasta svinja\u201d)<\/p>\n

Svaka vrsta, rasa, soj, varijetet, podjednako zaslu\u017euje pa\u017enju i nije manje va\u017ena u odnosu na neku drugu. Njihov nestanak dovodi do nepovratnog gubitka dela geneti\u010dke varijabilnosti.<\/p>\n

U Evropi , od ukupno 126 rasa svinja , samo 44% ima stabilan status,18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su u kriti\u010dnoj opasnosti od nestanka. Jedna od preostale 3 autohtone rase svinja u Srbiji je i mangulica \u010diji se status opisuje kao \u201eugro\u017eeno odr\u017eiva\u201c. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je \u010dine druga\u010dijom od tzv. plemenitih rasa nastalih jednostranom selekcijom na pove\u0107anje proizvodnih osobina. Sa prostora Srbije su nepovratno izgubljene dve rase svinja – \u0161i\u0161ka i \u0161umadinka.<\/p>\n

Mangulice Ilije Najdenova u selu Vrap\u010da, op\u0161tina Dimitrovgrad, sistem slobodnog napasanja na zaparlo\u017eenim oranicama i pa\u0161njacima u okolini sela, snimio Sergej Ivanov 2005. godine<\/p>\n

U XIX veku je svinja predstavljala jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije, a nastanak magulice se vezuje upravo za taj period. Zabele\u017eeno je da je knjaz Milo\u0161 poklonio ma\u0111arskom grofu Jo\u017eefu Ar\u010d\u0111uku odre\u0111eni broj svinja koje su zvali \u201c\u0160umadija\u201d odn. \u0161umadinka. Ova svinja je ukr\u0161tana na imanju Kis Jeno sa rasama kao bakonyi i szalantor \u0161to je dovelo do formiranja posebne rase svinja pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naro\u010dito Sremu) i Ma\u0111arskoj u preiodu od XIX veka do 1950-tih. Tada\u0161nje evropsko tr\u017ei\u0161te je sem mesa tra\u017eilo pogotovo masti i slanine. Uglavnom je naseljavala podru\u010dja \u0161uma, pa\u0161njaka, ritova ali i mo\u010dvara gde su uspe\u0161no podnosile vremenske uslove o\u0161tre kontinentalne klime. Poludivlja stada mangulica su \u0161etala \u0161umama, stepama i pa\u0161njacima tokom cele godine, a krma\u010de su se prasile u brlozima koje su same prorivale u tr\u0161\u0107acima i duboko u \u017ebunju.<\/p>\n

Sve do drugog sv. Rata bila je izuzetno tra\u017eena i zabele\u017eeno je da je na Be\u010dkoj sto\u010dnoj pijaci prodavano godi\u0161nje blizu stotine hiljada svinja ove rase iz Ma\u0111arske kupcima u Austriji i dr. dr\u017eavama. Bez problema su savla\u0111ivale na stotine km dug put od Vojvodine i Ma\u0111arske ka klanicama u Be\u010du. Njene \u010dekinje su kori\u0161\u0107ene za izradu \u010detki, a najvi\u0161e je bila je na ceni zbog slanine i masti. Me\u0111utim, navike potro\u0161a\u010da su se postepeno menjale, tako da je mangulica tokom 80-tih godina dovedena skoro do i\u0161\u010deznu\u0107a. Mangulica je zajedno sa \u0161umadinkom, berk\u0161irom i jork\u0161irom u\u010destvovala u nastajanju moravke.<\/p>\n

Areal rasprostranjenja<\/h2>\n

Mangulica je danas prisutna na prostoru Srbije, Ma\u0111arske, Austrije, Nema\u010dke, \u0160vajcarske, Rumunije i biv\u0161e \u010cehoslova\u010dke, \u0161to govori i o istorijskim aspektima njenog nastajanja i nekada\u0161nje popularnosti. Sem Ma\u0111arske, ve\u0107ina ostalih dr\u017eava poseduje mahom male i izolovane zapate.<\/p>\n

Status u Srbiji i mere o\u010duvanja<\/h2>\n

U Srbiji se organizovano uzgaja u Sremskoj Mitrovici (Prirodni rezervat \u201eZasavica\u201c), Beloj Crkvi, Ma\u010dvanskom Prnjavoru, Subotici i Dimitrovgradu, ali i na novim lokacijama u okolini Bele Palanke, Para\u0107ina itd. Na podru\u010dju op\u0161tine Dimitrovgrad, 4 poljoprivredna gazdinstva trenutno odgaja oko 100 mangulica, uz savetodavnu i materijalnu podr\u0161ku Prirodnja\u010dkog dru\u0161tva \u201eNatura Balkanika\u201d. Poljoprivredna gazdinstva koja odgajaju mangulicu u Srbiji dobijaju od dr\u017eave godi\u0161nju finansijsku podr\u0161ku u iznosu od 7.000 dinara po priplodnom grlu. Prema podacima Odeljenja za genetske resurse i GMO Ministarstva poljoprivrede R.Srbije, ukupna veli\u010dina populacije mangulica u Srbiji tokom 2005. godine bila je 164 grla. Ukupan broj \u017eenskih grla za priplod je 107 , a ukupan broj priplodnih mu\u0161kih grla je 16 . Populaciju mangulice na prostoru Srbije ugro\u017eava izme\u0111u ostalog inbriding, zbog \u010dinjenice da ukr\u0161tanje u srodstvu dovodi do smanjenja stepena heterozigotnosti odn. pove\u0107anja u\u010destalosti homozigota za mnoge pa i recesivne alele, uz brojne prate\u0107e negativne pojave u populacijama (posledi\u010dne smanjene plodnosti, slabijeg pre\u017eivljavanja i manje otpornosti na bolesti).<\/p>\n

Sojevi<\/h2>\n

U Srbiji se sre\u0107u 3 soja mangulice i to lasasta (sremska crna lasa, ili bu\u0111anova\u010dka svinja), bela i suboti\u010dki soj. U Ma\u0111arskoj i Rumuniji se javlja i tzv. ri\u0111i soj. Lasasta mangulica se razvila na podru\u010dju Srema (okolina Rume, selo Bu\u0111anovci, me\u0161tane ovog sela u Sremu nazivaju \u201cLasani\u201d). Mrke je boje i sa crnim \u010dekinjama, telesne mase od 100-150kg, relativno kratkog trupa i prasi 3-6 prasadi. Beli ili ma\u0111arski soj, koga u zapadnoj literaturi zovu i \u201eMa\u0111arska masna svinja\u201c, je telesne mase od oko 180 kg, belo sive do \u017eu\u0107kaste boje kovrd\u017eavih \u010dekinja, malo ve\u0107e plodnosti (5-6 prasadi po leglu). Njena ko\u017ea je sivo pigmentisana. Suboti\u010dki soj je nastao nesistematskim ukr\u0161tanjem belog soja mangulica sa linkoln i verovatno jork\u0161ir rasom, tako da je ovo produktivniji i ranostasniji soj (7,5 prasadi po leglu).<\/p>\n

Mangulice Ilije Najdenova u selu Vrap\u010da, op\u0161tina Dimitrovgrad, sistem slobodnog napasanja na zaparlo\u017eenim oranicama i pa\u0161njacima u okolini sela, snimio Sergej Ivanov 2005. godine<\/p>\n

Osobine mangulice<\/h2>\n

Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je izme\u0111u ostalog i velikom razlikom mangulica i mnogih plemenitih rasa. Preostale mangulice rezultat su uglavnom prirodne selekcije i seoskih gazdinstava koja nisu bila u mogu\u0107nosti da primenjuju klasi\u010dnu veterinarsku preventivu i kurativu.<\/p>\n

Glava im je srednje duga, pomalo savijen profil nju\u0161ke, u\u0161i srednje velike, padaju napred prekrivaju\u0107i predeo lica oko o\u010diju. Ovu rase krase crne trepavice. Minimalna broj sisa sa jedne strane je 5. Linija le\u0111a mo\u017ee biti ili prava ili blago savijena. Tipi\u010dno za ovu rasu je obraslost gustim, duga\u010dkim, uvijenim \u010dekinjama (“nalik vuni”) koje su u zavisnosti od soja u sivo \u017eu\u0107kastoj, ri\u0111oj ili crno-braon boji. Na osnovu karakteristi\u010dne prekrivenosti \u010dekinjama u germanskom govornom podru\u010dju je nazivaju Wollschwein \u201cVunasta svinja\u201d. \u010cekinje se menjaju na jesen i u prole\u0107e, pri \u010demu su kovrd\u017eavije tokom zimskog perioda \u010cekinje ih \u0161tite kako od hladno\u0107e tako i od visokih temperatura . U Srbiji je bilo rasprotranjen obi\u010daj da se svaka kovrd\u017eava svinja naziva mangulicom. Ko\u017ea im je sivo crna, svetlija kod belog i suboti\u010dkog soja, a spoljni delovi tela, usta i ivice nosa, grudi i papci su crno pigmentisani. Tokom leta ko\u017ea poprima braon sivu nijansu. Mangulicu odlikuju sna\u017ene kosti, sna\u017ena muskulatura i min\u0111u\u0161e na vratu i ku\u0161trav rep sa ki\u0107ankom. Prasi\u0107i su obele\u017eeni prugama sli\u010dnim prasi\u0107ima divljih svinja, a pruge se gube posle 10. dana kod belog soja i posle 3-4 nedelje kod lasaste mangulice. Jako je dobra majka, \u010desto ispoljava agresivnost u slu\u010daju ugro\u017eavanja ili uznemiravanja prasadi. Prasi\u0107i prate krma\u010du, provode zimu napolju zajedno sa njom, kopaju\u0107i i riju\u0107i zemlju u potrazi za \u017eirom hrasta i bukve. Prirast je oko 750gr dnevno.<\/p>\n

Mangulica je kasnostasna rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane, ali ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima dr\u017eanja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdr\u017eljivost u pogledu klimatskih uslova dolazi do izra\u017eaja. Imaju veliku potrebu za kretanjem. Sna\u017eni ekstremiteti oja\u010dani \u010dvrstim papcima omogu\u0107avaju joj veliku slobodu kretanja u smislu geografskih predela i tipa zemlji\u0161ta. Za razliku od tzv. plemenitih rasa nemaju problema sa deformacijama lokomotornog aparata tako da opstaju bez problema na ravni\u010darskim, planinskim i brdsko planinskim pa\u0161njacima od Alpa i Panonije do Karpata na Istoku i Stare planine na jugoistoku Evrope.<\/p>\n

Mangulica bukvalno u\u017eiva u blatu i deo prostora na kome se dr\u017ei treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno u smislu termoregulacije, ali i za\u0161tite od ektoparazita. Pri ekstenzivnom dr\u017eanju imaju potrebe za jednostavnim skloni\u0161tem, od ki\u0161e i snega, \u0161to naro\u010dito va\u017ei za bremenite \u017eivotinje. Nedovoljno skloni\u0161ta i nedovoljno prihranjivanje u zimskom periodu mo\u017ee dovesti do kanibalizma odn. infantofagije od strane drugih grla.<\/p>\n

Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak tra\u017ee raznolikost \u0161to u slobodnom napasanju nije ograni\u010davaju\u0107i faktor. Dobro iskori\u0161\u0107avaju to \u0161to na\u0111u u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograni\u010davanjem prostora izuzetno su podlo\u017ene tovljenju i gomilanju masnog tkiva pri \u010demu starija grla dosti\u017eu masu od 200 i vi\u0161e kg. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica mo\u017ee biti ekonomi\u010dna isklju\u010divo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dosti\u017eu oko 80 kg za godinu dana, \u0161to se adekvatnim prihranjivanjem mo\u017ee uve\u0107ati. Na podru\u010dju Dimitrovgrada, u predelu Burela, stotinak mangulica podeljenih na dva gazdinstva koriste nekoliko desetina hektara izdana\u010dke bukove \u0161ume, hrastove i borove \u0161ume i zaparlo\u017eenih oranica i pa\u0161njaka. Farma Ilije Najdenova u selu Vrap\u010da, ima oko 30 krma\u010da i 20 nazimica. Prihranjuju se minimalnim koli\u010dinama kukuruza i to neposredno oko improvizovanih nadstre\u0161nica-obora u ve\u010dernjim i jutarnjim \u010dasovima kako bi se vra\u0107ale redovno sa ispa\u0161e. Nivo prihranjivanja je vi\u0161i tokom zimskog perioda. Mangulica svojim sna\u017enim rilom stalno kultivi\u0161e povr\u0161inske slojeve zemlji\u0161ta u potrazi sa hranom \u0161to ima pozitivnu ulogu u smislu o\u010duvanja predela i spre\u010davanja daljeg \u0161irenja \u017ebunaste vegetacije i sukcesije ovih prostora koji su nekada predstavljali livade i oranice. Vlasnik ima nameru da od prole\u0107a 2006. godina uvede svoju farmu mangulica u proces konverzije u organsku proizvodnju. Ekstenzivan na\u010din uzgoja koji je ovde zastupljen je pogodan za standarde organske proizvodnje, a sertifikacijom proizvodnje vlasnik o\u010dekuje ve\u0107u cenu za svoje proizvode.<\/p>\n

Na ovoj farmi je zabele\u017een i slu\u010daj parenja mangulice sa divljim veprom. Svinja \u00bbDivka\u00ab, kako je vlasnik nazvao, pokazala je br\u017ei rast od svinja opra\u0161enih u istim periodu, ali i ve\u0107u zastupljenost mi\u0161i\u0107nog tkiva.<\/p>\n

Prasi\u0107i lasaste mangulice u selu Viso\u010dki Odorovci, op\u0161tina Dimitrovgrad, snimila Suzana \u0110or\u0111evi\u0107 Milo\u0161evi\u0107 22004. godine<\/p>\n

Osobina proizvoda<\/h2>\n

Meso mangulica spada u grupu mesa sa ve\u0107im sadr\u017eajem masti. Sve\u017ee meso je tamnije od mesa drugih rasa, sna\u017enog mirisa, so\u010dno i ne\u017ene gra\u0111e Debljina slanine na le\u0111ima je oko 6cm, ali nakon dostizanja te\u017eine od 120kg kod krma\u010da i 140 kg kod nerastova dalji prirast se ostvaruje prevashodno stvaranjem masnih naslaga i tada pri ograni\u010denom kretanju dosti\u017eu i do 250 – 300kg, a debljina slanine na le\u017eima dostigne i do 25cm. Za razliku od Belgijskog landrasa i pietrena, kod mangulica nije zabele\u017eena sklonost ka izuzetnoj osetljive na stress i BMV (bledo mekano vodenasto meso). Na osnovu podataka iz Zasavice, Nau\u010dni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obavio je ispitivanja mesa mangulica. Rezultati su pokazali da prose\u010dan sadr\u017eaj masti u uzorcima mesa iznosi 33,25%, a u slanini I do 86,21%. Konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja tzv. HDL holesterola \u201cpozitivnog holesterola\u201d \u0161to je pogodno sa osobe sa povi\u0161enim nivoom masno\u0107a u krvi. U pogledu holesterola meso mangulica pokazuje zna\u010dajne razlike u odnosu na uzorke mesa ostalih svinja na na\u0161em podru\u010dju. Sadr\u017eaj holesterola u mesu mangulica je ni\u017ei za 50-75% u odnosu na druge rase. Mangulica ima 42,5 mg holesterola u uzorku kremenadle i 45,07mg u uzorku sa vrata dok kod ostalih na\u0161ih svinja iznosi 65-72 mg. Meso mangulice se uspe\u0161no koristi u proizvodnji kobasica (su\u0161enih i dimljenih).<\/p>\n

Modeli ekonomskog vrednovanja mangulice<\/h2>\n

U Ma\u0111arskoj, \u0160vajcarskoj, Austriji i Nema\u010dkoj, ove \u017eivotinje u\u017eivaju popularnost koja je u poslednje vreme u porastu. Njeno meso se prodaje kao rezultat marketin\u0161kog pristupa koji posebno promovi\u0161e ekolo\u0161ke aspekte njenog ekstenzivnog uzgoja, ali i genetsku predodre\u0111enost za proizvodnju biolo\u0161ki visoko kvalitetnog mesa.<\/p>\n

Porodica Edlinger u Slchlierbachu, u Gornjoj Austriji, tokom cele godine mangulicu dr\u017ei na otvorenom prostoru, ome\u0111enom elektri\u010dnim pastirima kojima se vr\u0161i pregonsko, kontrolisano kori\u0161\u0107enje travnjaka i vo\u0107njaka u okolini ku\u0107e vlasnika. Svinje se prihranjuju svakog drugog dana koncentrovanim hranivima, a tokom sezone prerade vo\u0107a i nusproizvodima u proizvodnji alkohola i sokova. U jednom delu pa\u0161njaka porodica Edlinger je zasadila \u010di\u010doku u cilju prihranjivanja svinje tokom prole\u0107nih meseci kada je sadr\u017eaj \u0161e\u0107era inulina u krtolama ove biljke najvi\u0161i. Svinjama je obezbe\u0111en prostor za kaljuganje, kao i nadster\u0161nica. Edlingerovi imaju nameru da isprobaju razne tehnike dimljenja mesa uz dodavanje za\u010dina, a jedan od recepata koje preporu\u010duju je namaz sa svinjskom ma\u0161\u0107u i maslinama.<\/p>\n

U Srbiji se tako\u0111e, isti\u010du napori Goransko ekolo\u0161kog pokreta u prirodnom rezervatu \u201eZasavica\u201c gde je organizovana prerada mesa mangulica u kulen po principu kori\u0161\u0107enja klani\u010dnih usluga do nivoa prerade i pakovanja. Dizajnirali su svoje kartonsko pakovanje, a proizvod nosi naziv \u201cPo’ metera sremske kobasice\u201d.<\/p>\n

\u2022\u00a0 Zaklju\u010dak<\/h2>\n

Populacija mangulica u Evropi i Srbiji se odr\u017eava u vidu pojedina\u010dnih zapata, pri \u010demu je njen opstanak i dalje ugro\u017een. Interesovanje doma\u0107e javnosti za proizvodima mangulice ohrabruje nadu u njen opstanak, m e\u0111utim, postoji potreba da nukleusi u svakoj dr\u017eavi gde postoji program njenog o\u010duvanja budu oja\u010dani i podvrgnuti uzajamnoj, me\u0111udr\u017eavnoj razmeni priplodnog materijala. Mangulica je karakteristi\u010dnih spoljnih i proizvodnih karakterisitka, izuzetno otporna, jako dobro koristi prirodne resurse i poseduje preduslove za osmi\u0161ljeno ekonomsko iskori\u0161\u0107avanje \u0161to je i jedan od preduslova njenog biolo\u0161kog opstanka, uprkos \u010dinjenici da ova rasa nije konkurentna na konvencionalnom tr\u017ei\u0161tu svinjskog mesa. Koncept ekstenzivnog uzgoja mangulica, po mogu\u0107nosti uokviren standardima organske poljoprivrede, uz kvalitetne programme njene promocije i ekonomske valorizacije, zasigurno predstavlja sigurnu opciju opstanka ove rase na podru\u010dju Srbije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Literatura\u00a0:<\/p>\n

\u0110OR\u0110EVI\u0106, S., STOJANOVI\u0106, S.(2003): Autohtone rase doma\u0107ih \u017eivotinja u Srbiji i Crnoj Gori, Savezni sekretarijat za rad, zdravstvo i socijalno staranje, Beograd.
\nGAJI\u0106, \u017d., PU\u0160I\u0106, M., MIJATOVI\u0106, M. (1995): O\u010duvanje animalnih genetskih resursa i formiranje banke gena. Zbornik radova savetovanja \u201cNau\u010dna dostignu\u0107a u sto\u010darstvu 1995\u201d, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
\nGAJI\u0106, \u017d., BELI\u0106, J., PU\u0160I\u0106, M., RADIVOJEVI\u0106, R., BAKI\u0106, S. (1997):Geneti\u0107ki resursi i sto\u010darska proizvodnja u Jugoslaviji. Savremena poljoprivreda, 46 (1-2), 47-57.
\nGRUNENFELDER, H.P., KUGLER, W.,(2003): The preservation of the Wollschweine – an international effort. Save project Office, pc. Gallen.
\nFAO, DAD-IS: Domestic Animal Diversity \u2013 Information System, 2000.
\nIVANKOVI\u0106, M., (2001): Autohtone rase doma\u0107ih \u017eivotinja na podru\u010dju Srbije i Crne Gore i zna\u010daj njihovog o\u010duvanja, AAOM, Beograd .
\nSTATE OF THE WORLD 2003 (2003) A Worldwatch Institute, New York.<\/p>\n

Sergej Ivanov dipl. vet.
\nPrirodnja\u010dko dru\u0161tvo “Natura Balkanika” Dimitrovgrad<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MANGULICA \u2013 ZABORAVLJENO BLAGO SRBIJE: Mangulica\u00a0(Wollschwein\u00a0\u201cVunasta svinja\u201d) Svaka vrsta, rasa, soj, varijetet, podjednako zaslu\u017euje pa\u017enju i nije manje va\u017ena u odnosu na neku drugu. Njihov nestanak dovodi do nepovratnog gubitka dela geneti\u010dke varijabilnosti. U Evropi , od ukupno 126 rasa svinja , samo 44% ima stabilan status,18% rasa su u potencijalnoj opasnosti, a 21% su<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9982,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-7304","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7304","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7304"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7304\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9982"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7304"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7304"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7304"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}