{"id":6589,"date":"2017-06-22T11:08:16","date_gmt":"2017-06-22T11:08:16","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=6589"},"modified":"2017-06-22T11:08:16","modified_gmt":"2017-06-22T11:08:16","slug":"sarajevske-kafane-kahva-je-da-se-pije-s-merakom-ili-nikako","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/sarajevske-kafane-kahva-je-da-se-pije-s-merakom-ili-nikako\/","title":{"rendered":"Sarajevske kafane: kahva je da se pije s merakom ili nikako!"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko je bilo kafi da se “ustoli\u010di<\/strong>” u 16. veku u Bosni, uz namete koji su ote\u017eavali u\u017eivanje ovog napitka u islamskim zemljama, uz \u010dinjenicu da je napitak “ugrozio poset d\u017eamijama<\/strong>“, i zbog o\u0161trog protivljenja katoli\u010dke crkve koja je naterala i mo\u0107nog Fridriha Velikog da potpi\u0161e dekret o njenoj zabrani.<\/p>\n

Ali, mo\u0107na kafa je do\u0161la tu da ostane i Sarajevo ve\u0107 u 16. veku dobija uz hanu<\/em><\/strong>-sobu i divanhanu<\/em><\/strong>-sobu za razgovor i “kahvenu<\/strong>“. Pri\u010du o sarajevskoj kafi (kahvi) i kafani po\u010de\u0107emo slikovito<\/strong>, pri\u010dom o najstarijoj me\u0111u starim kafanama, Had\u017ei-\u0160abanovoj kahvi<\/em> <\/strong>(kahvani)<\/strong>, <\/em>a sve zahvaljuju\u0107i divnoj knjizi \u201eZaboravljeno Sarajevo<\/strong>\u201c pisca Miroslava Prstojevi\u0107a<\/strong> iz koje smo saznali dogodov\u0161tine i \u010dudesa o starim kafanama Sarajeva.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>Jedna od najstarijih kafana Sarajeva, Had\u017ei-\u0160abanova kahva<\/strong><\/h2>\n

Dok se u slikovitoj Bendba\u0161i (ili Bentba\u0161i), kroz hlad ba\u0161ti i u blizini reke sa u\u017eitkom posmatrala leva obala Miljacke<\/strong>, pored obala su vekovima provirivale turske drvene ku\u0107e iz zelenila sa ponekom d\u017eamijom sa munarom na vrhu.<\/p>\n

\"Miljacka
Miljacka i Latinska \u0106uprija u Sarajevu<\/figcaption><\/figure>\n

I ba\u0161 u tom mirnom predelu, pored mnogih mlinova i menzilhana (gostionica) nalazila se jedna posebna kafana, Had\u017ei-\u0160abanova kahvana<\/em><\/strong>, pu\u0161ionica i izvor svih novosti.<\/p>\n

Ka\u017eu da je bila najlep\u0161a u svoje vreme, \u017eivopisan objekat s terasom i zelenilom nad \u010distom rekom Miljackom<\/strong>. Daleko od radoznala pogleda, na kraju grada, u dva nivoa, sa terasom nad vodom, ova kafana sa stubovima bila je ostatak sojenica koje su se na Miljacki pravile krajem 15. veka. Po\u010dela je sa radom pretpostavlja se oko 1592. godine.<\/p>\n

\"Had\u017ei
Had\u017ei \u0160abanova kafana<\/figcaption><\/figure>\n

Mirna kafanica preko dana, preko no\u0107i postajala je veselo, \u017eivo mesta\u0161ce, raj za bekrije<\/strong>.<\/p>\n

Odmaknuta od prometnih pravaca radila je do kasno u no\u0107. U analima grada spominju se i Jermenke, plesa\u010dice koje su gostovale u Had\u017ei-\u0160abanovoj kafani. A na meniju kafane osim prave jermenske kafe (koja se tukla u havanu, kamenoj stupi) gostima su se nudili i sokovi, gurabije, \u0111ulbe \u0161e\u0107er<\/em><\/strong> (kuvano vo\u0107e), rahatlokum itd. Osim turskih novina, za razonodu gostiju bilo je i starih igara, kao \u0161to su tavla, domino, \u0161ah i razni muzi\u010dki instrumenti- uk, kaanun i drugi.<\/p>\n

Kafana je bila ispunjena kremom doma\u0107eg dru\u0161tva, posetioci su bili “e\u0161refi<\/strong>” (gospoda), muhamedanci, Jevreji, vi\u0111eniji katolici, pravoslavni Srbi koji su pijuckali kafu i slu\u0161ali cigansku muziku i pesme o juna\u010dkim podvizima. Sasvim lepo ovde mo\u017eemo lepo primeniti Andri\u0107evu re\u010denicu iz romana “Na Drini \u0107uprija<\/strong>“:<\/p>\n

\u00a0“\u010cesto se de\u0161avalo da isto dru\u0161tvo begova, trgovaca i \u010dinovnika omrkne i osvane i opet produ\u017ei da sedi, dok ne padne od pi\u0107a i sna i ne obnevidi od kartanja.”<\/p><\/blockquote>\n

Ovo “\u0160abanovo mesto<\/strong>“, omiljeno za sastanke generacija Sarajlija, sru\u0161eno je 1942. godine.<\/p>\n

Kako su izgledale stare kafane Sarajeva? <\/strong><\/h2>\n

U njima se pila crna kafa i prosto kahvenisalo <\/em><\/strong>(ovaj glagol je ipak, samo bosanski). Kafa je u Sarajevo stigla sa osmanskom vojskom, kasnije je naravno dolazila trgovinom. Zbog svoje skupo\u0107e prvo su je pili samo bogata\u0161i u svojim ku\u0107ama, a za koju godinu u \u010dar\u0161iji su se po\u010dele otvarati kafane.<\/p>\n

\"Careva
Careva d\u017eamija<\/figcaption><\/figure>\n

Kako je ovo bio unosan posao, ubrzo se napravila posebna \u010dar\u0161ija nazvana Tahmis<\/em><\/strong>, sme\u0161tena ispod Careve d\u017eamije<\/strong><\/a>, sa bakalnicama u kojima se \u201ekahva<\/strong>\u201c prodavala sirova ili se pr\u017eila u \u0161i\u0161u.<\/p>\n

Bilo je i mlevene i tucane kafe, a u kafani bi se prolaznici mogli okrepiti. Tahmi\u0161\u010dije <\/em><\/strong>(pr\u017eioci i tuca\u010di kafe) su bile novi esnaf, ima ih i danas ponegde u Sarajevu. U tim prvim, starim kafanama sedelo se isklju\u010divo na jastucima, povijenih nogu, tek negde polovinom 19. veka une\u0161en je name\u0161taj pa su gusti redovi stolica i stolova jo\u0161 vi\u0161e su\u017eavali prostorije ionako male povr\u0161ine; tavanice su bile prili\u010dno niske, a mala kuhinja puna neobi\u010dno malenih \u0161oljica, fild\u017eana i d\u017eezvi, \u201ekoje se sjaje kao da su sve od zlata\u201c.<\/p>\n

Nekad, u 19. veku Sarajlija bi vam ponudio kafu u fild\u017eanu i dao bi vam savet “kahva je da se pe\u010de, kuha, sr\u010de i miri\u0161e, pije se s merakom ili nikako<\/strong>.”\u00a0 Kult kafe je \u010da\u0161ica razgovora.<\/p>\n

Putopisci i istori\u010dari o Sarajevskim kafanama<\/strong><\/h2>\n

Svetski putopisci koji bi kad-kad malo \u201ezalutali\u201c na putu ka istoku, svratili bi obavezno u mirnu kotlinu Sarajeva, pa su nam danas dostupni ostali sjajni putopisi i dnevnici o Sarajevu<\/strong><\/a> i njihovoj druga\u010dijoj\u00a0 atmosferi i izgledu.<\/p>\n

Kako su sve gra\u0111evine u Sarajevu 16. veka bile od drveta, strancima je to bilo veoma zanimljivo i u svojim tekstovima kafane nad vodom opisuju re\u010dima:<\/p>\n

“Ceo prostor se spu\u0161ta i izdi\u017ee nad vodom i u zraku \u010dime arhitektura prestaje biti racionalna i prelazi u podru\u010dje fantazije.”<\/p><\/blockquote>\n

U istorijskim spisima iz 18. veka iz pera istori\u010dara Vladislava Skari\u0107a<\/strong> saznajemo:<\/p>\n

“Ina\u010de je svijet u \u010dar\u0161iji razbijao brigu piju\u0107i kahvu na \u0107epenku i po kafanama kojih je u samoj \u010dar\u0161iji bilo oko 60. Za ve\u0107e meraklije bilo je kavana i izvan \u010dar\u0161ije na zeleni kod vode. Takva jedna bila je na Benba\u0161i kod Katilovca sa ba\u0161\u010dom<\/strong>, a druga je bila negdje u Sarajevskom polju”.<\/p><\/blockquote>\n

Neki trgovac iz karavana turskih i jevrejskih trgovaca 1634. bio je o\u010daran “srebrom i zlatom vezenim cigarlucima i lijepo i\u0161aranim \u010dibucima, ponekad dugi tri jarde. Kad u\u0111e\u0161 u kafanu i ogledne\u0161 se za mjesto gdje \u0107e\u0161 sesti, valja ti dobro paziti da ne zapne\u0161 za \u010dibuke koje pu\u0161a\u010di, sjedaju\u0107i na oniskim jastucima, ispru\u017ee do nasred kafane. Ako nogom stane\u0161 na \u010dibuk mo\u017ee te skupo stati jer kvari\u0161 \u0107eif Sarajlija. I koliko god je na \u010dar\u0161iji graja u kafani je ti\u0161ina. Lijepo \u010duje\u0161 kako krklja teku\u0107ina u nargilama i kako vrije kahva na \u017eeravici.”<\/p>\n

\"Kupovina
Kupovina kafe na Ba\u0161\u010dar\u0161iji, razglednica<\/figcaption><\/figure>\n

Poseban je bio i na\u010din ispijanja kafe.<\/p><\/blockquote>\n

Priprema kafe na sarajlijski na\u010din<\/h2>\n

To je bio potpuni ritual: uz kafu su se slu\u017eili voda, \u0161e\u0107er i rahatlokum. Prvo bi se pojeo rahatlokum ili gricnula kocka \u0161e\u0107era, a za njom bi se gucnula i kafa.<\/strong><\/p>\n

Turska kafa se pripremala tako \u0161to se u d\u017eezvu stavljala mlevena kafa<\/strong>, malo ispr\u017eila pa se prelila vodom i tek onda stavljala opet na vatru da provri. Bosanski na\u010din pripreme kafe u kasnijim vekovima bio je obrnut – kafa se stavljala u klju\u010dalu vodu i vra\u0107ala na vatru da baci klju\u010d. Zato je ova srpska\/bosanka varijanta kuvanja kafe gor\u010dija i pitkija sa vi\u0161e ukusnog kajmaka na vrhu, a turska malo slabija i bez kajmaka.<\/p>\n

Dru\u0161tvena uloga kafane u Sarajevu u 19. veku.<\/strong><\/h2>\n

Kafane su bili posebni centri gradskog \u017eivota, klubovi. Nekad je pola kafane bilo berbernica, a ponekad bi deo kafane poslu\u017eio kao deo za sastanke muhamedanskog kru\u017eooka sa prostorijama bez prozora, oskudno name\u0161tenim, sa \u0107ilimima na kojima posetioci sede, pu\u0161e \u010dibuke ili cigarete i \u0107utke ispijaju gorku kafu \u201emoku\u201c.<\/p>\n

\"Bendba\u0161i\"<\/p>\n

A gostionice tj. menzilhane <\/em><\/strong>po\u010dele su sa radom jo\u0161 1462. i u njima bi gosti dobijali hranu i konak, ali samo na tri dana. Sredinom 16. veka\u00a0 ih je bilo vi\u0161e i mehand\u017eije su bili hri\u0161\u0107ani. Slu\u017eila su se razna pi\u0107a, evo jednog posebnog slu\u010daja:<\/p>\n

“Rakija pomije\u0161ana s biberom i barutom smatra se odli\u010dnim lijekom za stoma\u010dne te\u0161ko\u0107e, kao i za druge bolesti.”<\/p><\/blockquote>\n

Dono\u0161eno je i vino iz Dubrovnika<\/strong>, na konjima “u velikoj mje\u0161ini od jelenjske ko\u017ee s dlakom okrenutom unutra.<\/strong>”<\/p>\n

Pored odmora, odlaska po informaciju, kafane su neretko bile mesto sastanka buntovnog sveta. Bezobrazluka i plja\u010dke je uvek bilo (tada najvi\u0161e, u vremenima bez sistema, bez gra\u0111anskih propisa i zakona, u vremenu bezvla\u0161\u0107a).<\/p>\n

Kafane, \u010dar\u0161ija ili bazar su bila mesta za teferi\u010de i sastajanje svih mogu\u0107ih ba\u0161ibozuka i prista\u0161i bandi. Velike su probleme imale mehand\u017eije sa pijanicama naro\u010dito u kasnim no\u0107nim satima. Mehane su radile do kasno u no\u0107 i kako je u \u010dar\u0161iji bilo uvek dosta raznih vojnika i mladog sveta uvek je dolazilo do nereda i tu\u010da.<\/p>\n

Se\u0107anja arhitekte Bore Spasojevi\u0107a, velikog zaljubljenika u Sarajevo i vrsnog poznavaoca istorije Sarajeva<\/strong><\/h3>\n

U zborniku “Kafanologija<\/strong>“, prire\u0111iva\u010da Dragoljuba \u0110or\u0111evi\u0107a<\/strong>, nalazi se i tekst Bore Spasojevi\u0107a o starim kafanam Sarajeva.<\/p>\n

Pored dugogodi\u0161njeg redovnog rada na projektovanju va\u017enih zgrada Sarajeva, autor je dosta pisao o Sarajevu, uradio mnogo izlo\u017ebi fotografija Sarajeva, jednom re\u010dju bio je umetnik retke vrste. U svojim memoarima i istorijskim tekstovima mnogo je pisao o istoriji Sarajeva. U Sarajevu je bilo svih vrsta kafana, birtija, pivnica, to\u010dionica pi\u0107a, gostionica.<\/p>\n

Spasojevi\u0107 spominje da se u istorijskim podacima spominju dve godine za koje se tvrdi da su tad otvorene prve kafane u Sarajevu, 1570. i 1592. godina. U svakom slu\u010daju, spomenuta had\u017ei-\u0160abanova je bila najstarija, a pored nje i \u201eTrampina\u201c, obe na Bendba\u0161i. Pored ove postojala je \u201eMulina kafana\u201c, \u201eAganovi\u0107a kafana\u201c, “Kod Zore”.<\/p>\n

Posebno lepa mesta su bili \u0161adrvani<\/em><\/strong> (javne \u010desme u hanovima i karavan sarajima) kod Hamama, sa trbu\u0161nim plesa\u010dicama.<\/p>\n

Kafana “Zvono” je najbolje radila u ranim jutarnjim satima i bila steci\u0161te kafanskih muzi\u010dara. Poznate kafane su bile na Marin-dvoru, Dervi\u0161evi\u0107a kafana “Stadion” sa ljulja\u0161kama, zatim kafana “Livada<\/strong>“, a “Volga<\/strong>” je bila interesantna jer su na tom mestu izme\u0111u dva svetska rata nastupali rva\u010di svetskog glasa, dok je uz Alipa\u0161inu d\u017eamiju bio lokal “Paviljon” gra\u0111en u maurskom stilu gde su se radni\u010dki lideri posle Drugog svetskog rata (drugovi partijci \u0110uro \u0110akovi\u0107, Dragica Pirnat i Nikola Cvijeti\u0107) dogovarali na koji \u0107e na\u010din podr\u017eati radni\u010dku klasu u borbi za svoja prava.<\/p>\n

Pisac teksta spominje i kafanu \u201eKanarinac<\/strong>\u201c sa divnim pogledom na Trebevi\u0107 i lokal \u201eKod Ivice<\/strong>” u kom su svirali slavonski tambura\u0161i. Za vreme Drugog svetskog rata poznati su bili lokali “Olimpija<\/strong>“,”Plavi podrum<\/strong>“, “Jagerhof, “Lili Marlen<\/strong>“, “Bujrum<\/strong>“. Nakon oslobo\u0111enja 1945. poznate su bile\u00a0 kafane \u201eOpatija<\/strong>\u201c, \u201eGradska kafana<\/strong>\u201c, prvi bar u Sarajevu \u201eSrebrna \u0161koljka<\/strong>\u201c i restoran \u201eAvala<\/strong>\u201c na staroj \u017eelezni\u010dkoj stanici.<\/p>\n

Dok se u evropskim kafanama sedelo za stolovima, to\u010dilo se pomalo pivo i neka druga pi\u0107a, slu\u017eili kola\u010di i poneka jela, \u010ditale \u201etaze\u201c novine na dr\u017ea\u010dima od trske, dotle se u Sarajevskim kafanama sedelo se u \u201eala turca\u201c sedu, na du\u0161ecima, na podu, bilo je poprili\u010dno tiho, \u010dule bi se samo nargile kako krkljaju.<\/p>\n

Pisac spominje anegdotu sa Tinom Ujevi\u0107em koji je stanovao u blizini jedne pivnice “Kod Sameka<\/strong>“. Kao stalni gost, nosio je sa sobom uvek Larusseov<\/em> re\u010dnik i nudio opkladu da se prona\u0111e pojam na francuskom koji on ne bi znao objasniti. Uvek je dobijao opkladu. Ka\u017eu da se tu i pomirio sa Milo\u0161em Crnjanskim sa kojim je dugo godina bio u sva\u0111i.<\/p>\n

“Zamiranje, degradans i rasturanje gradskog miljea sa karakteristi\u010dnim kafanama i gostionama u Sarajevu je zapo\u010delo posle Drugog svjetskog rata kada je u grad navalila ogromna masa\u00a0 negradskog stanovni\u0161tva i kada je umesto sedamdesetak hiljada stanovnika prije rata. broj narastao na 200 hiljada za desetak godina, uz tendenciju stalnog rasta.<\/p>\n

\u00a0To je u stvari bila tendencija dr\u017eavne politike mijenjanja strukture stanovni\u0161tva u dr\u017eavi. Od seoskog stanovni\u0161tva stvorena je radni\u010dka klasa koja je trebala da \u010duva novi radni\u010dko-komunisti\u010dko-novoproleterski poredak. Tim na\u010dinom je u kratkom vremenu stvarana biolo\u0161ka ljudska kategorija koja je napustila seoske i palana\u010dke navike i obi\u010daje, ali ih se nikad u biti nije odrekla.”<\/p>\n

Danas u Sarajevu<\/strong><\/a>, kao uostalom i u Beogradu, postoje stare kafane, ali bez mnogo duha, ma\u0161te. O tempora, o mores!<\/em><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107 Te\u0161ko je bilo kafi da se “ustoli\u010di” u 16. veku u Bosni, uz namete koji su ote\u017eavali u\u017eivanje ovog napitka u islamskim zemljama, uz \u010dinjenicu da je napitak “ugrozio poset d\u017eamijama“, i zbog o\u0161trog protivljenja katoli\u010dke crkve koja je naterala i mo\u0107nog Fridriha Velikog da potpi\u0161e dekret o njenoj zabrani. Ali, mo\u0107na<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":6592,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-6589","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balkan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6589","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6589"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6589\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6589"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6589"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6589"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}

Bio mi je veoma zanimljiv citat Bore Spasojevi\u0107a o nestajanju sarajevskih kafana, podsetio me je na Beograd i njegove kafane<\/strong><\/a>:<\/p>\n