Baviti se Dostojevskim i pisati o njegovim delima, vrlo je sli\u010dno i bavljenju istinom i smislom \u017eivota. \u010citaju\u0107i Dostojevskog i njegov veliki roman \u201cZlo\u010din i kazna\u201d, razmi\u0161ljam o tome koliko je takvih pisaca potrebno u veku u kome \u017eivimo. Vizionar koji je pisao o najve\u0107im dilemama u \u010doveku, o zlo\u010dinu, patnji, moralnom padu i stradanju, ljubavi, mr\u017enji, dru\u0161tvenim nepravdama, o borbi za istinom i, kona\u010dno, pro\u010di\u0161\u0107enju du\u0161e.<\/p>\n
Koji produbljuje na\u0161e poimanje pravde, sebe samih, a na taj na\u010din i drugih. Podse\u0107a nas na mra\u010dnu stranu ljudske du\u0161e koja mo\u017ee da nas baci u najdublje ponore i upozorava nas na sve mogu\u0107nosti pakla na\u0161e psihe ukoliko se usudimo da po\u010dinimo neko zlo.<\/p>\n
\u010citaju\u0107i Dostojevskog, mi nepogre\u0161ivo istra\u017eujemo sebe i svoje mogu\u0107nosti, produbljujemo mo\u0107 rezonovanja i zaklju\u010divanja, i \u0161to je najva\u017enije, u\u010dimo o istini. Ovaj veliki ruski knji\u017eevnik ima neopisivu sposobnost da opi\u0161e sve tanke niti tu\u0111ih misli, svesnih i nesvesnih, kao i da nas neprimetno odvede u neko drugo vreme, druge \u017eivote, sudbine i stradanja. Ovaj velikan ruske knji\u017eevnosti nas nepogre\u0161ivo vra\u0107a pravim vrednostima.<\/p>\n
Od samog po\u010detka romana susre\u0107emo se sa te\u0161kim i turobnim \u017eivotom glavnog junaka romana, siroma\u0161nim studentom prava Rodionom Raskoljnikovim. Opis Raskoljnikove sobe, koja podse\u0107a na mrtva\u010dki sanduk, \u0161iroka i duga svega pet – \u0161est koraka, stvara ose\u0107aj mu\u010dnine i teskobe kod svakog od nas. Dostojevski vrlo dobro opisuje po\u017eutele, pra\u0161njave i odlepljene tapete u niskoj sobi u kojoj je svaki malo vi\u0161i \u010dovek ose\u0107ao zebnju i strepnju da \u0107e udariti glavom u tavanicu.<\/p>\n
Vrlo brzo stvaramo utisak o tome kako \u010dovek mo\u017ee da se ose\u0107a u tako sku\u010denim uslovima svakodnevnog \u017eivota, bez sunca, vedrine, \u010distote ili prijatnosti. Soba predstavlja uto\u010di\u0161te ili skloni\u0161te od surove stvarnosti za svakog od nas. Me\u0111utim, povratak u svoju sobu Raskoljnikov shvata i kao simboli\u010dni pad u sopstveni ponor, tamnicu, mra\u010dne misli i nemilosdnan, neprijatan \u017eivot bez pravde.<\/p>\n
Ideja Raskoljnikovog o ubistvu pojavila se nakon prve posete babi zelena\u0161ici i ,,po\u010dela da mu kljuje u glavi“. Me\u0111utim, sav kasniji sled doga\u0111aja, koji, uprkos njegovom unutra\u0161njem otporu prema takvoj monstruoznoj ideji, gura Rodiona u zlo\u010din. Kao da Dostojevski podsvesno opravdava takvo pona\u0161anje i tera nas, \u010ditaoce, da shvatimo i razumemo sve razloge koji \u0107e pomutiti svest ovog siroma\u0161nog intelektualca.<\/p>\n
\u010citav roman \u201dZlo\u010din i kazna\u201d izgra\u0111en je, zapravo, na fabuli o ubistvu. Od po\u010detka pratimo ubicu i njegov zlo\u010din, ali isto tako i unutra\u0161nju borbu ovog kompleksnog protagoniste. Raskoljnikova zati\u010demo na samom pocetku romana u rascepu izmedu jednostavnosti re\u0161enja koje je smislio i gnu\u0161anja nad mogucno\u0161cu da se ta ideja uop\u0161te rodila u njegovoj glavi. Raskoljnikov pomno razra\u0111uje i proverava plan, iako jedan deo njega ne veruje u izvr\u0161enje plana. Rodion nije \u017eeleo samo da pokrade i ubije babu-zelena\u0161icu, njegovi su motivi podre\u0111eni osnovnoj ideji o satiranju zla. Ona je, sticajem okolnosti, stvorenje koje je \u017eivelo na tu\u0111oj nesre\u0107i, a okolnosti u kojima se Raskoljnikov na\u0161ao – siroma\u0161tvo, beda i poni\u017eenje u dru\u0161tvu u kojem je \u017eivio – navele su ga da je ubije sekirom.<\/p>\n
Raskoljnikov je smatrao da je izuzetnim li\u010dnostima uvek bilo dopu\u0161teno da odstranjuju nametnike koji \u010dine dru\u0161tvo nepravednim. Zato je nakon ubistva uporedio sebe sa Napoleonom, pretvaraju\u0107i svoj zlo\u010din u ideolo\u0161ki po\u010dinjeno ubistvo. Poku\u0161avaju\u0107i da opravda svoj motiv u mukotrpnoj borbi sa svojom gri\u017eom savesti, Raskoljnikov se zanosi idejom o izvr\u0161enju \u201cvi\u0161e pravde\u201d koju je ostvario ubistvom Aljone Ivanove. Novcem ove gramzive i podle stare zelena\u0161ice, moglo se usre\u0107iti barem sto ljudi, a pravda, makar na individualnom nivou, bila bi zadovoljena.<\/p>\n
Izvrsivsi zlocin, Raskoljnikov pada u drugi svet, svet Svidrigajlova i Sonje Marmeladove. Na drugoj strani ostaju sestra, majka, prijatelj Razumihin i zakon oli\u010den u Porfiriju Petrovi\u010du. Sada se motivacija, sa kojom je na\u0161ao moralno opravdanje ubistva, sudara sa podsvesnim u njemu \u2013 pada u bunilo i latentnu bolest uma.<\/p>\n
Sonja, ma koliko nemoralna u materijalnom smislu te re\u010di, ostaje simbol \u010diste hri\u0161\u0107anske du\u0161e. Kroz njen lik \u010dujemo re\u010di koje donose spas. Ona savetuje Raskoljnikova da: ,,Krst patnje treba da uzme na sebe i njome da se iskupi“. Upravo ona vodi Rodiona do spasenja. Uz njeno duhovno vo\u0111stvo on shvata da je jedini put ispravnosti put preobra\u017eaja – put povratka iz sveta neobi\u010dnih u svet obi\u010dnih ljudi. Raskoljnikov je pokusavao da shvati kako je Sonja, pored razvrata uspela da sa\u010duva \u010distotu duse. Njen odgovor je Bog, koji nepogre\u0161ivo vodi ljude na pravi put, koji ima ljubav, razumevanje i opro\u0161taj za sve.<\/p>\n
Ovo je prekretnica u romanu gde po\u010dinje Raskoljnikov preobra\u017eaj. Tako nastaje ,,istorija njegovog potpunog prelaza iz jednog sveta u drugi i upoznavanje sa novom, dotad nepoznatom stvarno\u0161\u0107u.“ Njegova odluka da se prijavi ne realizuje se odmah, \u010demu je uzrok veoma jaka motivacija. On se do kraja dvoumi, pa \u010dak i onda kada ulazi u policijsku zgradu s namerom da se preda. U jednom trenutku, on odustaje, izlazi iz policije, da bi se odmah potom vratio i priznao svoj zlokobni \u010din. Osudjuju ga na tamnicu i progonstvo u Sibir na osam godina. Za njim, u Sibir, polazi i Sonja, kao zvezda vodilja na putu ka pro\u010di\u0161\u0107enju du\u0161e, koje \u0107e uslediti nakon beskona\u010dno dugog lutanja po ponorima i tminama sopstvenog dna.<\/p>\n
Jedno od osnovnih pitanja kojim se bavi ovaj roman je: da li dobar cilj opravdava sredstvo kojim se ostvaruje? Dok je pisao zlo\u010din i kaznu, ovo pitanje je zaokupljalo i razmi\u0161ljanja Dostojevskog koji nam navodi primer Napoleona i ratnih vojskovodja uop\u0161te – da li veliki ratnici imaju pravo da ubijaju hiljade nevinih zbog nekakve ideje ili opsteg dobra. Raskoljnikov je imao dobronameran cilj i humanu ideju, me\u0111utim, ono \u0161to je upropastilo i onemogu\u0107ilo ostvarivane tog cilja bilo je upravo pogre\u0161no odabrano sredstvo, jer ne treba graditi svoju sre\u0107u na tu\u0111oj nesre\u0107i. Mozemo zaklju\u010diti da sredstvo igra podjednako veliku ulogu u ostvarivanju ideje. Raskoljnikov je pre zlo\u010dina smatrao da cilj opravdava sredstvo, me\u0111utim, na kraju ipak spoznaje da ,,bez morala nema covjeka“.<\/p>\n
Drugo veliko pitanje ovog dela je i pitanje smisla \u017eivota, tj. da li \u010dovjek \u017eivi samo da bi postojao? U tamnici Raskoljnikov razmi\u0161lja o \u017eivotu, o tome kakvu perspektivu ima pred sobom, \u0161ta je to \u010demu treba da te\u017ei. On je i ranije bio odlu\u010dan da \u017eivot da za ideju, za nadu, \u010dak i za fantaziju. Goli zivot – to je uvijek bilo malo; on je uvek \u017eeleo nesto veliko. Kad bi mu sudbina poslala isku\u0161enje. Na kraju je ipak shvatio, da \u017eivot, ma koliko mali i bezna\u010dajan bio, ima najve\u0107u moralnu veli\u010dinu ukoliko svojom \u010distotom i uzvi\u0161enim ciljevima sija pred na\u0161im najve\u0107im sudijom \u2013 velikim Bogom, koji \u017eivi i unutar i van svakog od nas, postavljaju\u0107i smernice umnog i duhovnog blagostanja.<\/p>\n
Roman \u201dZlo\u010din i kazna\u201d prevazilazi granice vremena i prostora samim tim \u0161to je on jedno veliko umetnicko ostvarenje, koje je kao i svako drugo umetnicko delo stvoreno da prkosi i odoleva vremenu koje neumitno prolazi. Dostojevski je, istra\u017euju\u0107i dubine li\u010dnosti takvim silnim psiholo\u0161kim poniranjem, koje ni do danas nije dostignuto, razgolitio \u010doveka kao bi\u0107e, osvetlio nemilosrdno i najtamnije i najskrivenije delove njegove du\u0161e, a ujedno dao op\u0161tu sliku svoje epohe i dru\u0161tva kakvu je retko koji umetnik i stvaralac za sobom ostavio. Delo Dostojevskog je neiscrpno, jer koliko god dublje poniremo u njega, nailazimo na sve vi\u0161e ideja i poruka.<\/p>\n
Na\u0161 najva\u017eniji cilj u \u017eivotu treba da bude uzdizanje nase du\u0161e. Drugim recima, napredak na\u0161ih duhovnih mo\u0107i: da svakim danom sve vise prosve\u0107ujemo svoj duh i svakim danom se osecamo sve vi\u0161e slobodnim i boljim.<\/p>\n