Re\u010deno mi je da je film \u201cPaklena pomorand\u017ea\u201d stvar op\u0161te kulture. Da mora da se pogleda, bez obzira na to \u0161to je mo\u017eda prete\u017eak za stomak. Da je to klasik koji za kinematografiju znaci isto \u0161to i Dostojevski za knji\u017eevnost.<\/p>\n
Ono \u0161to mi nije bilo jasno, kako pre po\u010detka, tako i po zavr\u0161etku filma jeste sam naslov – \u201cPaklena pomorand\u017ea\u201d (\u201cClockwork Orange\u201d). A onda je sledilo malo \u201cistra\u017eivanje\u201d. Kao poliglota i lingvista, koji je zaljubljenik u jezike u svoj njihovoj formi, Antoni Bard\u017eis, savremeni engleski pisac ovog romana, igra se re\u010dima i zna\u010denjima re\u010di na \u0161ekspirovski na\u010din.<\/p>\n
Clockwork <\/em>\u2013 \u0161to zna\u010di mehanizam za navijanje, mehanizam sata, mehani\u010dki, ve\u0161ta\u010dki <\/em>i orange <\/em>-ako izuzmemo bukvalan prevod i u\u0111emo u neka druga zna\u010denja, a jedno od njih mo\u017ee biti osoba <\/em>na malajskom – dobijamo temu ovog filma. \u010covek – sprava za navijanje. Ili – ukidanje slobodne volje. Ispiranje mozga.<\/p>\n Postoji i jedna fraza iz dijalekta isto\u010dnog Londona, koja glasi: „as queer as a clockwork orange“. To se odnosi na sve \u0161to je bizarno iznutra, a izgleda jako lepo, privla\u010dno i normalno spolja. Kako sam Bard\u017eis ka\u017ee, „a clockwork orange“ je bi\u0107e koje funkcioni\u0161e ili na samo dobar ili samo lo\u0161 na\u010din, da ima prijatan i so\u010dan izgled, poput pomorand\u017ee, a u stvari je to samo mehanizam koji navija ili Bog ili sam \u0111avo.<\/p>\n On tvrdi da bi ovaj naslov bio adekvatan za pri\u010du o Pavlovljevim metodama i uslovnim refleksima ili mehani\u010dkom pristupu bi\u0107u \u010diji je ogranizam imao sve\u017einu, lepu boju i \u017eivotni sok.<\/p>\n Prva scena filma. Na\u0161la sam se o\u010di u o\u010di sa Aleksom, anti-herojem i naratorom ovog filma, \u010diji je fiksirani plavi pogled sa ve\u0161ta\u010dkim trepavicama na desnom oku netremice buljio sa ekrana tako kjubrikovski i maliciozno, da sam istog trenutka bila na ivici da odustanem od gledanja.<\/p>\n Pa ipak, bio je toliko netipi\u010dan, da sam morala da nastavim dalje. Aleks, petnaestogodi\u0161nji mladi\u0107, \u010dija su osnovna interesovanja ultranasilje, silovanje i Betoven, nas uvodi u futuristi\u010dku Englesku gde sa svojim drugovima (\u201cdroogs\u201d) luta ulicama no\u0107u i vr\u0161i mnoga nasilja radi li\u010dnog zadovoljstva i u\u017eivanja.<\/p>\n Aleks se tokom svog izlaganja ne opravdava ni u jednom trenutku i izla\u017ee \u010dinjenice onako kakve one i jesu, \u0161to ga donekle \u010dini iskrenom osobom, pa u nekim trenucima mo\u017eemo \u010dak i saose\u0107ati sa njegovom kasnijom patnjom. Ono \u0161to je jako interesantno u filmu je sam jezik. Aleks se izra\u017eava u stilu mla\u0111ih generacija, koriste\u0107i takozvani Nadsat <\/em>, ekspresivnu kombinaciju engleskog, ruskog i slenga, \u0161to \u010dini ovaj film jako zanimljivim.<\/p>\n Mogu se \u010duti re\u010di: Bog, babu\u0161ka, \u010daj, dama, pu\u0161ka, malj\u010dik, kao i stotinak nekih drugih koje narator izgovara te\u010dno i spontano. Mo\u017eda je Bard\u017eis tako zamislio govor budu\u0107ih pokoljenja nakon hladnog rata. A mo\u017eda se samo poigravao svojim lingvosti\u010dkim i semanti\u010dkim ume\u0107em.<\/p>\n Autor ovog dela na\u010dinje mnoge teme. Glavna je, svakako, zlo, bilo da se radi o zlu u pojedincu, ili o zlu u dru\u0161tvenim institucijama. Aleks je pravo otelotvorenje zle individue koja u\u017eiva u sadisti\u010dkim orgijama, napadaju\u0107i isklju\u010divo nevine, nejake i neza\u0161ti\u0107ene \u017ertve.<\/p>\n Do prevrta dolazi nakon zatvorskih re\u0161etaka. Sada posmatramo Aleksa kao \u017ertvu dr\u017eavnog nasilja, koje ga naposletku podvrgava takozvanom Ludovikovom uslovljavanju radi iskorenjivanja zla. Nemo\u0107an da se brani u zlom svetu, nesposoban da izvr\u0161i bilo kakav zlo\u010din, odba\u010den od porodice i bez krova nad glavom, on pada sve dublje u ponor fizi\u010dke patnje i bola, koja ga vodi, nakon odmazde svojih nekada\u0161njih \u017ertava, do potpunog sloma i poku\u0161aja samoubistva.<\/p>\n Jo\u0161 jedna prekretnica u filmu. Aleks se u bolnici, u kojoj dobija maksimalnu negu i pa\u017enju, polako vra\u0107a svom starom stanju duha. Le\u010de ga iz politi\u010dkih razloga. Da bi demantovao sumnje u javnosti da dr\u017eavna vlast ubija pojedinca oduzimaju\u0107i mu slobodu izbora. On stalno sanja, kako ka\u017ee svom psihijatru, isti san. Kao da mu se lekari poigravaju sa mozgom, da tu ne\u0161to \u010da\u010dkaju i name\u0161taju.<\/p>\n Sa osmehom na licu, psihijatar ga razuverava da je to samo deo procesa ka ozdravljenju. Nakon njegovog brainstorminga kada odgovara na postavljena pitanja bez razmi\u0161ljanja, imamo kratak uvid u njegovo stanje svesti. Odgovara na nasilni\u010dki i brutalan na\u010din, ba\u0161 kao nekada. Psihijatar ka\u017ee da se jako dobro oporavlja i da ne\u0107e jo\u0161 dugo ostati u bolnici. Na kraju filma, \u201cizle\u010deni\u201d Aleks se vra\u0107a svom prvobitnom bi\u0107u koje ima slobodnu volju i iskonski nagon za seksom i nasiljem.<\/p>\n Ovaj zastra\u0161uju\u0107i film o jezivoj slici tamnih strana ljudskog dru\u0161tva ostavlja mnoga pitanja bez odgovora i mnoge teme za polemiku. Dru\u0161tvo mo\u017ee da oduzme \u010dovekovu slobodnu volju, \u010dine\u0107i od njega \u201cmehanizam za navijanje\u201d.<\/p>\n Da li iko ima prava da to radi, \u010dak i u ime iskorenjivanja zla? I da li nam je potrebna bar mala doza zla da bismo pre\u017eiveli u ovom nasilni\u010dkom i nametljivom svetu? \u0160ta re\u0107i o bihejvioristi\u010dkom pristupu metode zlo\u010dina i kazne? Kako pristupiti, iskoreniti ili bar ubla\u017eiti zlo u modernom dru\u0161tvu? Ovaj film nas poziva na razmi\u0161ljanje.<\/p>\n