Volim onaj ose\u0107aj kada se zavr\u0161i neka predstava ili film, a vi\u0161e ne znam \u0161ta je realnost, a \u0161ta nestvarno, da li sam sre\u0107na ili tu\u017ena, nadahnuta ili pora\u017eena surovom istinom.<\/p>\n
I prija mi taj ose\u0107aj nepripadanja realnom svetu, ve\u0107 nekoj drugoj sferi, nekom drugom vremenskom razdoblju. \u201cHasanaginica\u201d je predstava koja definitivno donosi to zadovoljstvo i taj nestvarni trenutak ushi\u0107enosti, \u0161to zbog kvaliteta i ve\u0161tine glumaca da prenesu mo\u0107 ovog dela, \u0161to zbog svojih izuzetno jakih monologa i dijaloga, na \u010demu smo zahvalni Ljubomiru Simovi\u0107u.<\/p>\n
Sve pohvale i Jago\u0161u Markovi\u0107u koji je uspeo da nam potpuno pribli\u017ei delo i da, poput simboli\u010dnog pe\u0161\u010danog sata na sredini scene i vremena koje neumitno te\u010de, poka\u017ee kako je sve prolazno i nestalno, a samo ljudska patnja i sujeta ostaju zlokobno da traju kao pe\u010dat i usud \u010dovekove gluposti i oholosti.<\/p>\n
Suvi\u0161no je pri\u010dati o lepoti ove bosanske i bo\u0161nja\u010dke usmene balade, koja je nastala negde u sedamnaestom veku, na prostorima Imotske krajine. Prevodili su je veliki umetnici i velikani, poput Getea, Voltera Skota, Aleksandra Sergejevi\u010da Pu\u0161kina i mnogih drugih.<\/p>\n
Dana\u0161nji Zagvozd, a nekada\u0161nji Vrdol je mesto gde je Hasan-aga Arapovi\u0107 imao svoje imanje, a ostaci Hasan-agine kule postoje i dan danas. Hasanaginica, heroina ove tu\u017ene balade, \u017eena po imenu Fatima, sahranjena je blizu kule, \u0161umice i bunara gde je zahvatala vodu, u ovom pustom i kamenom kr\u0161u, gde rastu samo trn i glog. I imotski kadija je istorijska li\u010dnost, kao i brat Hasanaginice, dostojanstveni i prkosni beg Pintorovi\u0107.<\/p>\n
Ono \u010dega se vrlo dobro se\u0107amo iz srednje \u0161kole je slovenska antiteza na samom po\u010detku ove tragi\u010dne balade u kojoj nam narator ukazuje na belu boju \u0161atora Hasan-age, tj. na nevinost njegove verne ljube, koja zbog patrijarhalnog vaspitanja, ljubomornog mu\u017ea i pravila Kurana ne sme da iza\u0111e iz ku\u0107e i poseti svog gospodara \u0161to \u00abboluje od ljutijeh rana\u00bb.<\/p>\n
Od po\u010detka pa do samog kraja ove tragedije mi smo svesni kakva se nepravda de\u0161ava \u017eeni i majci Hasanaginici, koja biva moralno, mentalno i fizi\u010dki uni\u0161tena zbog civilizacije u kojoj \u017eivi i gde mu\u0161ki princip kroji sudbinu \u017eena i uzima pravo i ulogu Boga da odlu\u010duje o tu\u0111im \u017eivotima. Zate\u010dena i \u0161okirana nemilosrdnom presudom Hasan-age da treba da napusti svoj dom i novoro\u0111en\u010de, Hasanaginica se uzalud pravda:<\/p>\n
\u00ab Od straha nisam smela, efendijo!
\nDa sam mu do\u0161la, reko bi da sam pohotljiva,
\ni ne bi mi prizno da sam do\u0161la zbog njega,
\nnego da, kuja, osetim vojni\u010dki znoj!
\nKo da ga \u010dujem \u0161ta ka\u017ee!
\nPa zar se ja nisam samo priklonila
\nobi\u010dajima ove zemlje i vere,
\na ko te obi\u010daje \u010duva, do Hasanaga? \u00bb<\/p>\n
Uloga Boga je tema koja se vrlo \u010desto provla\u010di kroz dramu. Hasanaginica, skrhana od bola i nepravde nad svojom \u010distom du\u0161om, stalno se pita kakvi su to ljudi koji oblikuju Boga po svom izgledu, koji sa svim nesavr\u0161enstvima ovoga sveta, donose Bo\u017eije zakone.<\/p>\n
\u00ab Da je bar neki bog,
\nnego moj Hasanaga!
\nDa je bar onaj koji je stvarao svet,
\nnego Hasanaga koji voli ov\u010detinu,
\nHasanaga koji zvi\u017edi kad spava!<\/p>\n
…<\/p>\n
Njegov bog ima njegovu bradu,
\nnjegov trbuh, njegove \u017euljeve…
\nMi smo i u Alahu mnogobo\u0161ci.
\nKoliko aga i begova, toliko bogova.
\nPa i ovaki ti abad\u017eija, i berberin,
\ni konju\u0161ar, i asker,
\nna\u010dinio sebi boga prema sebi.
\nSvak od njih misli da mu je Alah sluga,
\nda Alah nema drugog posla
\nnego da njega opravdava,
\nda njemu daje za pravo.
\nOni ti kroje Alaha prema sebi,
\nko da je Alah ko\u0161ulja. \u00bb<\/p>\n
Kada padne no\u0107, protagonisti iznose svoje strahove i boli. Hasan-aga, \u010diji je sirovi karakter izuzetno izneo Marinko Mad\u017egalj, lak\u0161e podnosi krvave rane iz bojeva \u0161to bije nego svoju ljubomoru i podsvesnu mr\u017enju prema \u017eeni \u0161to svaki put okrene glavu kad krene da je poljubi. Udata i prodana bez svoje volje, Hasanaginica ve\u0107 posle nedelju dana svoje bruke mora da se sprema za ponovnu udaju po \u017eelji svog brata, koristoljubivog osvetnika bega Pintorovi\u0107a. O\u010dajna, u mraku svog \u017eivota, Hasanaginica progovara:<\/p>\n
\u00ab \u0160ta sam ja njima?
\n\u0110ule, kojim jedan u drugog pucaju?
\nNi to, sitna sam ja.
\nStavi\u0161 me ovde, stavi\u0161 onde, premesti\u0161,
\nodmota\u0161,
\nzamota\u0161,
\nuzme\u0161, ostavi\u0161,
\nzapo\u010dne\u0161, pa opara\u0161, pa prepo\u010dne\u0161…
\nHo\u0107emo li od tebe testiju, ilova\u010do,
\nili \u0107emo \u0107asu, ilova\u010do, ili saksiju,
\nili okarinu,
\nili lonac?
\nIlova\u010da bar nema jezika… \u00bb<\/p>\n
<\/p>\n
U poslednjoj sceni vidimo krhku i slomljenu Vanju Ejdus u ulozi Hasanaginice, kako oki\u0107ena bogatim nakitom i spremna za udaju, prilazi kolevci da se poslednji put oprosti od svog novoro\u0111enog sina. Hasan-agi nije dovoljno to \u0161to je isterao iz ku\u0107e, la\u017eno oklevetao, odvojio od deteta i upropastio \u017eivot. On na nju baca te\u0161ke re\u010di i ubija i poslednje zrno \u017eivota. Tera je da zapla\u010de, da poka\u017ee kako nije srca kamenoga. Fatima, neute\u0161na u svom bolu, \u0161apu\u0107e detetu:<\/p>\n
\u00ab Mozak \u0107e da im se zamrsi
\nkad vide kome su sudili…
\nNe znaju da je sudija u kolevci…
\nPa da ne \u010dujem ni kad prvi put
\nka\u017ee \u201emama\u201d,
\na majke mu nema,
\nve\u0107 negde mrtva u pustinji \u017eivi… \u00bb<\/p>\n
Tu Hasanaginica naslanja glavu na kolevku i ispu\u0161ta du\u0161u nad svojim \u00ab\u0111ur\u0111evkom\u00bb \u0161to jo\u0161 miri\u0161e na mleko. Hasanaga podi\u017ee svoju mrtvu \u017eenu i prvi put je poljubi, a da ona ne okrene glavu.<\/p>\n
Dugom ti\u0161inom se zavr\u0161ava ova nesre\u0107na saga o Hasanaginici. Na licu majke Hasan-age, koju glumi Radmila \u017divkovi\u0107, mo\u017eemo da pro\u010ditamo svu bol i nepravdu tog patrijarhalnog sveta. Lice majke savr\u0161eno do\u010darava patnju i nemo\u0107 tragi\u010dnog usuda Fatime Hasanaginice.<\/p>\n