{"id":5329,"date":"2016-10-21T12:25:26","date_gmt":"2016-10-21T12:25:26","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=5329"},"modified":"2016-10-21T12:25:26","modified_gmt":"2016-10-21T12:25:26","slug":"svetlost-nasih-dana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/svetlost-nasih-dana\/","title":{"rendered":"Svetlost na\u0161ih dana – jedna druga\u010dija pri\u010da iz Narodne biblioteke"},"content":{"rendered":"

Napisao: Ljubomir Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Ova, delimi\u010dno introspektivna reportra\u017ea<\/strong> podsetila me na jedan tekst nastao na jesen 1995. godine.<\/p>\n

\"Narodna<\/p>\n

Evo najpre njega :<\/p>\n

U posetu Beogradu, kao prestonom gradu svoje domovine, do\u0161la je danas ekskurzija osnovaca iz Kraljeva, prvi put, kako bi saznali gde im je centar dr\u017eave<\/strong>.<\/p>\n

Beograd se nije ba\u0161 potrudio da ih do\u010deka vedar i nasmejan<\/strong>, \u0161ta vi\u0161e, polio ih je ki\u0161om za dobrodo\u0161licu. Klinci iz provincije te\u0161ko da \u0107e shvatiti tu beogradsku jesenju ki\u0161u pa \u0107e ku\u0107i vratiti samo impresije o velikom tmurnom gradu \u0161irokih ulica sa smrknutim, tmurnim i pokislim \u0161eta\u010dima na njima.<\/p>\n

Plan posete nekada\u0161njih „pionira malenih<\/strong>“ isplaniran je pa\u017eljivo, kako deci ne bi ne\u0161to od prestonice promaklo i kako bi imali o \u010demu da pi\u0161u na pismenom iz srpskog kad\u00a0se vrate ku\u0107i, na temu: „Beograd – grad heroj<\/strong>„.<\/p>\n

[php snippet=1]<\/p>\n

Tako su deca prvo do\u0161la u hram pismenosti Narodnu biblioteku<\/strong>, gde videli nisu ni jednu, jedinu knjigu.<\/p>\n

Potom su pre\u0161li travnjak do hrama, gde nisu videli ni jednog popa, mada su im verovatno pri\u010dali kako tu sam drug Sava prima posete, ve\u0107 ih je kroz crkveno gradili\u0161te proveo no\u0107ni \u010duvar<\/strong>, iako je bajagim svanulo.<\/p>\n

Posle su klince odveli do Narodnog muzeja<\/strong> iz \u010dijih su ih holova skupljali do posle podne, a nakon toga u Zoolo\u0161ki vrt gde se nije znalo da li je te\u017ee nastavnicima ili \u0111acima da prepoznaju jedni druge, naro\u010dito pored kaveza sa \u010dovekolikim precima koji se za poseta ekskurzija najedu kikirikija i kokica kao nikada.<\/p>\n

Kao \u0161to i dolikuje zemlji u kojoj \u017eive, sve se zavr\u0161ilo u podzemlju, u stanici podzemne \u017eeleznice<\/strong>. O \u010demu \u0107e mali Kraljev\u010dani najvi\u0161e pri\u010dati kad se vrate, pogodite\u00a0sami. Sigurno je samo to da bi mi ovde, radi racionalizacije prostora mogli Narodni muzej da spustimo u stanicu kod „Vuka“, a da ZOO vrt preselimo u \u010ditaonicu Narodne biblioteke<\/strong>, da nam bar posete ne lutaju po celom gradu.<\/p>\n

\u00a0A ionako je sve to narodno.<\/h2>\n

Pro\u0161lo je 20 i kusur godina od ovog izleta tada\u0161njih „malih“ Kraljev\u010dana<\/strong> do prestonog grada. Vi\u0161e pitanja bi se, iole zaiteresovanijem posmatra\u010du, nametnulo.<\/p>\n

Koliko su „mali“ od tad porasli i da li su i su\u0161tinski, a ne samo formalno, postali „veliki“?<\/p><\/blockquote>\n

Koliko njih su i danas „Kraljev\u010dani<\/strong>„, a koliko ih se nosi sa nostalgijom za rodnim mestom? Ili je mo\u017eda klju\u010dno pitanje o gradu Beogradu i njegovoj manjoj ili ve\u0107oj mogu\u0107nosti da apsorbuje svoje pohodioce i ubedi ih da postanu Beogra\u0111ani?<\/strong> Osta\u0107e ova pitanja otvorena, odgovara\u0107e na njih neki budu\u0107i sociolozi, filozofi i psiholozi op\u0161te prakse.<\/p>\n

Ono \u0161to me je inspirisalo za ovaj tekst je ne\u0161to mnogo ozbiljnije i su\u0161tastvenije, a ti\u010de se dana\u0161njih vr\u0161njaka beogradskih gostiju iz 1995. godine.<\/p>\n

Ovoga puta „malih“ Beogra\u0111ana.<\/h2>\n

Naime, grupa u\u010denika osnovno\u0161kolskog uzrasta, bila je u prvoj poseti najve\u0107oj srpskoj biblioteci<\/strong>. Mo\u017eda \u0107e delovati depresivno, ali mi se nakon bliskog susreta, dosad nepoznate mi vrste, u\u010dinilo da \u0107e mnogima biti i jedina.<\/p>\n

Klince dovedene iz provincijskog gradi\u0107a u megalopolis doma\u0107e redakcije devedesetih, zainteresovalo je par stvari iz moje pri\u010de o istorijatu biblioteke koju sam im u velikom i praznom holu ispri\u010dao i, \u0161to sam dinami\u010dnije mogao, predstavio. Od vra\u010darske uzvi\u0161ice sa koje Kara\u0111or\u0111e\u00a0 vodi ustanike u osloba\u0111anje tvr\u0111ave od Turaka<\/strong>, pa do apokalipti\u010dnog dejstva zapaljivih bombi koje\u00a0 nacisti\u010dki\u00a0 „meser\u0161miti<\/strong>“ izru\u010duju na „otvoreni grad“ a naro\u010dito na Kosan\u010di\u0107ev venac 1941. godine.<\/p>\n

Jedno ve\u0107 oformljeno jezgro budu\u0107ih genijalaca rodom iz Kraljeva, postavilo mi je mno\u0161tvo pitanja i moje odgovore apsorbovalo s pa\u017enjom. Ve\u0107em delu razreda dosada se o\u010ditavala u rasejanim pogledima i nervoznom podgurkivanju, ali je onih nekoliko radoznalih devoj\u010dica i de\u010daka\u00a0 garantovalo prelaznu ocenu generacije koja se razvijala u vremenu divljanja inflacije, ratova i „dizela\u0161a“.<\/p>\n

13-godi\u0161nje Beogra\u0111ane ovih sam dana spustio u trezorske depoe, nameran da ih impresioniram koli\u010dinom i sadr\u017eajem\u00a0 koji \u0107u im predstaviti.<\/strong><\/p>\n

Od starih \u0161tampanih knjiga, atlasa, razglednica, fotografija, rukopisa, legata. kofera Milo\u0161a Crnjanskog, frulice Ljubomira Mici\u0107a i „ex librisa<\/strong>“ Obrenovi\u0107a pa sve do kolekcije stripova<\/a><\/strong><\/span> i knjiga na Brajevom pismu i gramofonskih plo\u010da na 78 obrtaja. Sve to uz popularno-neformalni „drugarski<\/strong>“ pristup kako bih im privukao pa\u017enju barem ne\u010demu od svega.<\/p>\n

Pitanja o tome da li je nacionalni fond „oboga\u0107en“ i diskovima Ace Lukasa<\/a><\/strong><\/span> i nekakvog „\u0110anija“, dostojanstveno sam ignorisao.<\/p>\n

Kako god bilo, morao sam na kraju da priznam poraz. <\/strong><\/p>\n

Uz ve\u0107 institucionalizovano buljenje u ekrane skupih mobilnih telefona, jednostavno nisam imao \u0161anse sa svojom pri\u010dom o vrednostima i zna\u010denju sadr\u017eaja polica pored kojih sam ih provodio.<\/p>\n

Ali zato su same police, i to najnovije \u2013 kompakt, koje se pomeraju i tako \u0161tede prostor, izazvale egzaltaciju!<\/strong><\/p>\n

I to njihov mehani\u010dki deo, to\u010dak \u010dijim se okretanjem setovi polica pomeraju u stranu. Do\u017eiveo sam kao svoj uspeh to \u0161to sam ih bez \u017ertava odvojio od mehanizma za okretanje!<\/p>\n

Prava euforija nastala je na samom kraju posete i to ne apsorpcijom vi\u0111enog,\u00a0 jer mislim da je „mladost Srbije“ slabo \u0161ta i videla od, pogledom i dodirom ponu\u0111enog, ve\u0107 mojim o\u010dajni\u010dkim trikom kojim sam im do\u010darao: kako je to kada se u ogromnoj prostoriji prepunjenoj knjigama isklju\u010di svetlo? <\/strong><\/p>\n

Dve, tri sekunde u mrklom mraku ih je iskreno odu\u0161evilo i behu \u010dak i ljuti \u0161to ih nisam du\u017ee ostavio u toj apsolutnoj pomr\u010dini ili \u0161to im ne aktivirah i sirenu za uzbunu, a \u0161to \u0107e verovatno biti i jedino \u0161to \u0107e poneti iz najve\u0107e srpske biblioteke i ostati im glavna asocijacija na nju.<\/p>\n

Ne znam da li je „krajnje vreme“ za bilo \u0161ta, ali za drasti\u010dan preokret u usmeravanju mladih nam nara\u0161taja ka svetlosti, stvarnoj i duhovnoj<\/strong> – to je sigurno.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Napisao: Ljubomir Brankovi\u0107 Ova, delimi\u010dno introspektivna reportra\u017ea podsetila me na jedan tekst nastao na jesen 1995. godine. Evo najpre njega : U posetu Beogradu, kao prestonom gradu svoje domovine, do\u0161la je danas ekskurzija osnovaca iz Kraljeva, prvi put, kako bi saznali gde im je centar dr\u017eave.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9967,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-5329","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5329","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5329"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5329\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9967"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5329"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5329"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5329"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}