{"id":5325,"date":"2016-09-26T22:23:56","date_gmt":"2016-09-26T22:23:56","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=5325"},"modified":"2016-09-26T22:23:56","modified_gmt":"2016-09-26T22:23:56","slug":"najbolje-beogradske-kafane","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/najbolje-beogradske-kafane\/","title":{"rendered":"Najbolje beogradske kafane svih vremena"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Iako tipi\u010dno balkanske, kafane su u beogradski \u017eivot unosile i duh Evrope, pa je njihova uloga u kulturnom \u017eivotu gra\u0111ana bila emancipatorska<\/strong>. To vidimo po imenama kafana. Potreba kafed\u017eija da gostionici daju imena tako dalekih mesta govorila je o potrebi zatvorenog dru\u0161tva da se otvori<\/strong>.<\/p>\n

\"Kafana
Kafana Dardaneli<\/figcaption><\/figure>\n

Pored navedenog, neprocenjiva je bila socijalna i ekonomska funkcija kafane. Tu se menjao novac, kupovala i prodavala imanja, licitiralo se robom i imanjima, ure\u0111ivani su listovi. Neke su kafane bile pouzdana mesta za skrivanje plena posle plja\u010dke. Nosioci modernosti u Beogradu 19. veka bile su ba\u0161 kafane.<\/strong><\/p>\n

U njima je odigran prvi bal 1827, upaljena prva sijalica 1880, pu\u0161ten prvi film 1896, osnovana prva Opera 1908. Posebnu va\u017enu ulogu su kafane odigrale u strana\u010dkoj istoriji Srbije. Znalo se koje su kafane naprednja\u010dke, koje liberalske, koje radikalske… Nu\u0161i\u0107 svedo\u010di da su Partije u kafani “dr\u017eale svoje klubove, \u0161tabove i konferencije<\/strong>“.<\/p>\n

\u00a0<\/strong>U tom smisli re\u010di evo liste najboljih kafana\u00a0koje je Beograd imao<\/strong>, ali po azbu\u010dnom redu<\/strong>. Neke rade, neke ne, a ako \u017eelite da osetite duh boemskog \u017eivota prestonice pogledajte \u0161ta je aktuelno na linku ovde<\/a><\/strong>.<\/p>\n

KAFANA ALBANIJA\u00a0<\/strong>nalazila se ta\u010dno na mestu dana\u0161nje palate Albanija.\u00a0<\/strong>Bila je ujedno\u00a0i restoran. Sagra\u0111ena 1860. i do tridesetih godina 20. veka, kada je sru\u0161ena, videla je mnogo poznatih i priznatih ljudi svoga vremena. Sedeli su tu turski sejmeni, trgovci, najamnici, gardisti srpskih dinastija… Bila je gra\u0111ena u turskom stilu sa \u017eutom fasadom. Pamti se po prvom javnom satu u Beogradu koji je bio postavljen ispred nje.<\/strong><\/p>\n

KAFANA AMERIKA <\/strong>se nalazila na Zelenom vencu. U njoj su se okupljali ljubitelji Orijenta<\/strong>. Ratluk, leblebije, \u010do\u010deci i trbu\u0161ni ples su bile njen za\u0161titni znak.<\/p>\n

ATINA <\/strong>se nalazila na lepom mestu, na sred Terazija. Nekad se na njenom mestu nalazila kafana Dva tigra<\/strong>. <\/em>Atina je oduvek bila rado pose\u0107ena, pogotovu kada je, pod istim imenom, mnogo decenija kasnije (70-tih i 80-tih dvadesetog veka) postala sjajan ekspres-restoran i picerija.<\/p>\n

BABUNA, <\/strong>preko puta dana\u0161njeg Sajma poznata je po tome \u0161to je u njenim prostorijama \u010duvana statuta “Pobednika” posle odluke vlasti da se ne postavi na Terazijama.<\/p>\n

BAJLONIJEVA KAFANA <\/strong>je dobila ime po prvom vlasniku, Ignjatu Bajloniju<\/strong>, koji je 1855, na poziv zeta Antona Nemeca, do\u0161ao u Srbiju sa \u017eenom i \u010detvoricom sinova. \u201eBajlonijeva kafana<\/strong>\u201d je imala ogromni prostor \u2013 salu sa mirisom sve\u017eeg hmelja koji je dopirao iz susedne zgrade-pivare. Kod Bajlonija se pilo belo i crno pivo, a poseban kvalitet imalo je zlatno pivo \u201eGambrinus<\/strong>\u201d. Pred Drugi svetski se pilo \u201eStout<\/strong>\u201d pivo. U kafani se to\u010dilo pivo u kriglama i spremao ro\u0161tilj. 1907. tu su koncerte odr\u017eavali \u010dlanovi KUD \u201eAbra\u0161evi\u0107<\/strong>\u201d.<\/p>\n

BALKAN <\/strong>Jedna pored druge, kafana i hotel. Na Terazijama. Podignuta negde oko 1860. godine. Sastajali\u0161te poslovnih ljudi. Nosila je oznaku prve kategorije i jedna je od nekoliko kafana u kojoj su mogle raditi i devojke.<\/p>\n

BARUTANA <\/strong>se nalazila na mestu gde \u010duvenog beogradskog Ma\u017eestika<\/em>. Kasnije je prepravljena u pozori\u0161te (Jugoslovensko dramsko). U njoj je 1867. godine sve\u010dano obele\u017eena predaja klju\u010deva grada knezu Mihailu Obrenovi\u0107u.<\/p>\n

BOEM <\/strong>Veoma pose\u0107ena kafana u Cetinjskoj, blizu Skadarlije.Veliki boemi Beograda su u njoj u\u017eivali danima i no\u0107ima uz arije opera, \u0161lagera i serenada. Od 1919. do 1941. svakodnevno se i po nekoliko puta izvodio, u to vreme izuzetno popularni \u0161lager – \u201eKraljica polja<\/strong>“, ali i arije iz opereta Fedora, Kneginja \u010darda\u0161a<\/em>\u2026<\/p>\n

BULEVAR<\/strong> se nalazio na u Terazijskom kvartu. Beoga\u0111ani su bili ponosni na njenu veliku salu u kojoj su odr\u017eavane zabave. Svoje koncerte odr\u017eavali su u njoj Srpsko-jevrejsko peva\u010dko dru\u0161tvo, ali se tu odigralo i prvo takmi\u010denje u ma\u010devanju u Beogradu i Srbiji. U ovoj kafani svoje predstave igralo je i nema\u010dko pozori\u0161te iz Berlina. Pozori\u0161ni komad iz vojni\u010dkog \u017eivota \u201eCenfei\u0161trajh<\/strong>\u201d igran je 1904. vi\u0161e od sto puta. Velika sala kori\u0161\u0107ena je i za strana\u010dke skupove.<\/p>\n

Godine 1909. u adaptiranoj sali otvorena je i prva operska scena u Beogradu<\/em>. Operske predstave, u saradnji sa Branislavom Nu\u0161i\u0107em, prire\u0111ivao je operski peva\u010d \u017darko Savi\u0107 iz Zemuna. Nije dobro pro\u0161la kod kritike u \u010dar\u0161iji, pa je operska scena prestala da radi 1911. godine.<\/p>\n

BUMS KELER <\/strong>Na uglu Skadarske i Zetske ulice. Do Prvog svetskog rata bila je godinama prva na listi najboljih kafana u gradu. Lepo ure\u0111ena ba\u0161ta, dobar mezetluk i odli\u010dno vino mamili su goste.<\/p>\n

U zgradi kafane stanovali su Dobrica Milutinovi\u0107 i Branislav Nu\u0161i\u0107. Vlasnik kafane je bio u ono vreme dobar doma\u0107in Pera Bums. Neretko su glumci i pesnici izvodili kratke predstave.<\/p>\n

GOSPODARSKA MEHANA<\/strong> \u010cuvena beogradska kafana u blizini u\u0161\u0107a Top\u010diderske reke u Savu.<\/p>\n

Sagra\u0111ena dvadesetih godina 19. veka. Tridesetih i \u010detrdesetih godina 19. veka tu se nalazila skela za prevoz svinja preko Save.<\/p>\n

GRA\u0110ANSKA KASINA <\/strong>na uglu Kralja Petra i Knez Mihajlove. Jo\u0161 je Branislav Nu\u0161i\u0107, slavni komediograf, pisao da su se tu okupljali najugledniji i najobrazovaniji beogradski trgovci, visoki oficiri i \u010dinovnici. Zna\u010dajan podatak: u ovoj kafani, decembra 1881, osnovano je Srpsko novinarsko dru\u0161tvo<\/strong>.<\/em> Za prvog predsednika izabran je dr Laza Kosti\u0107<\/strong>. Ne \u010dudi \u0161to se ba\u0161 ovde 1894. godine formirala berza, koja je kasnije rad nastavila u hotelu \u201eBosna\u201d. Ovde je osnovan i Srpski crveni krst<\/em> 1876. godine. Godine 1918. ove je zasedala i Narodna Skup\u0161tina. Od 1920-1921. ovde je bilo useljeno i Narodno Pozori\u0161te jer je zgrada Pozori\u0161ta bila o\u0161te\u0107ena u Prvom Svetskom ratu.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

DARDANELI<\/strong> su otvoreni 1855. i jedna je od naj\u010duvenijih beogradskih kafana. Kao prvi vlasnik kafane pominje se turski beg Arif. Me\u0111u brojnim vlasnicima bila je i jedna \u017eena \u2013Stojana koja je kafanu 1858. dobila kao miraz<\/strong>. Kasniji vlasnici je modernizuju, unose se bilijar stolovi i kao takva moderna i pose\u0107ena radila sve do 1901. godine. Ko sve tu nije dolazio: Vojislav Ili\u0107 (ba\u0161 ovde napisao stihove pesme “Ko udara tak pozno<\/strong>\u2026<\/strong>“<\/em>), Mihailo Jovi\u010devi\u0107, Branislav Nu\u0161i\u0107, Gustav Mato\u0161, Stevan Sremac, Radoje Domanovi\u0107, Janko Veselinovi\u0107, To\u0161a Jovanovi\u0107\u2026Ovaj narodni univerzitet <\/em>je bio omiljen. Ostala je zapam\u0107ena i \u201eceremonija ispra\u0107aja\u201d, odnosno zatvaranja kafane 1901. Sedamdesetak stalnih gostiju Dardanela<\/em>, sa cilindrima i \u0161e\u0161irima, okupljenih oko glumca \u010di\u010da Ilije Stanojevi\u0107a, dostojanstveno se oprostilo od svoje kafane \u201es velikom tugom i \u017ealo\u0161\u0107u\u201d. Nekako je tim \u010dinom prestalo da postoji boemsko srce grada.<\/p>\n

ERA GURMAN<\/strong> \u00a0Kafana na placu na kojem je kasnije sazidana zgrada dana\u0161nje Skup\u0161tine grada\u00a0na Trgu Nikole Pa\u0161i\u0107a 6. Najbolji ro\u0161tilj, pe\u010denje i drugi specijaliteti srpske kuhinje.<\/p>\n

ZANATSKI DOM<\/strong>\u00a0 se nalazio na prostoru gde je danas zgrada Radio Beograda. Pre ove kafane, na istom mestu, postojala je kafana s imenom Dva bela gol<\/em>uba.<\/p>\n

KOD ZELENOG VENCA<\/strong> Nemica frau Herman sa \u0107erkama (oko 1840.) pod zakup uzima kafanu sa sobama za no\u0107enje. Po ovoj gostionici je ceo kraj (negde pred Drugi Svetski rat) dobio ime.<\/p>\n

ZLATNA LA\u0110A<\/strong> je zanimljiva zbog toga \u0161to je nju sazidao kapetan Mi\u0161a Anastasijevi\u0107, a ostala je u senci zgrade koju je poklonio “ota\u010destvu”, sada\u0161nje zgrade rektorata na Studentskom trgu. U ovoj kafani su se skupljali trgovci, meraklije i vi\u0111eniji ljudi Milo\u0161evog vremena. Radila je do Prvog Svetskog rata.<\/p>\n

ZLATNI KRST <\/strong>je bio na mestu poznatog restorana Du\u0161anov grad<\/em>. U Beogradu je u jednoj sali gostionice Zlatni kr<\/em>st na Terazijama 6. juna 1896. po\u010delo prikazivanje “fotografija o\u017eivljenih pomo\u0107u kinematografa<\/strong><\/em>“. Bila je to prva filmska projekcija u Beogradu,\u00a0predstavnici fabrike “Bra\u0107a Limijer<\/strong>” iz Liona zadr\u017eali su se u Beogradu 25 dana prikazuju\u0107i najstarije filmove lionskog preduze\u0107a:\u00a0Ulazak<\/em>\u00a0voza<\/em>\u00a0ustanicu<\/em>,\u00a0Ru\u0161enje<\/em>\u00a0zida<\/em>,\u00a0De\u010dja<\/em>\u00a0igranka<\/em>,\u00a0Kupanje<\/em>\u00a0u<\/em>\u00a0moru<\/em>,\u00a0Pariski<\/em>\u00a0bulevar<\/em>,<\/p>\n

Riblja<\/em>\u00a0pijaca u<\/em>\u00a0Marselju<\/em>\u00a0i druge. Na predstavu su do\u0161li i NJ. V. Kralj Aleksandar Obrenovi\u0107 i NJ. V. Mari Natalija. Kafana je posle srpsko-turskog rata bila mesto gde su se okupljali liberali i konzervativci. Kafana je 1909. preseljena sa Terazija u Skadarsku ulicu 30.<\/p>\n

ZLATNI \u0160ARAN <\/strong>se nalazio na Jalijama \u2013na Dor\u0107olu. Bila je \u010duvena po ribljim specijalitetima, a posebno po alaskoj \u010dorbi. Novine su pisale da je Mika Alas sa svojim ansamblom SU<\/em>Z u ovoj kafani 1898. zabavljao goste.<\/p>\n

ZLATNO BURENCE<\/strong> na uglu Sremske i Prizrenske. I danas je tu. Pominje se 1876.<\/p>\n

KAFANA ZNAK PITANJA ili ?<\/a><\/strong> naziv dobija 1892. Nezaobilazni deo stare varo\u0161i. \u00a0Jedna od najstarijih u tom kraju. Bila je vlasni\u0161tvo Nauma I\u010dka, Cincarina od koga je kupio Milo\u0161 Obrenovi\u0107 i kasnije poklonio E\u0107im Tomi, vidaru iz II Srpskog ustanka. Jedno vreme se zvala E\u0107im-Tomina<\/em><\/strong>, zatim Kod pastira<\/em> pa Kod Saborne crkve<\/em><\/strong>. Zbog poslednjeg naziva crkva je \u010dak podigla tu\u017ebu, tako da je tabla sa tim nazivom skinuta, a ostao znak ?<\/em> do dana dana\u0161njeg. Tokom godina je menjala vlasnike. Neko vreme zgrada je bila prvo \u010citali\u0161te<\/em> Srpskih novina<\/em><\/strong>. Tu se igrao i prvi bilijar 1834. Od 1946. zgrada je za\u0161ti\u0107ena kao spomenik kulture.<\/p>\n