{"id":5317,"date":"2024-04-30T00:08:47","date_gmt":"2024-04-30T00:08:47","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=5317"},"modified":"2024-04-30T00:08:47","modified_gmt":"2024-04-30T00:08:47","slug":"vasa-pelagic-narodni-ucitelj-citati","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/vasa-pelagic-narodni-ucitelj-citati\/","title":{"rendered":"Citati Vase Pelagi\u0107a: narodni u\u010ditelj koji je verovao u prirodni lek"},"content":{"rendered":"

Radojko Pobratimovi\u0107, Mi, \u010covek, P. Bosanac. Da li znate \u0161ta povezuje ove osobe? Ili je to samo jedna\u00a0osoba?\u00a0Da se ne bismo izgubili u enciklopedijama, re\u0161i\u0107emo zagonetku na po\u010detku. To su sve pseudonimi Narodnog u\u010ditelja<\/strong>, Vase Pelagi\u0107a<\/strong><\/em>.<\/p>\n

Narodu se omilio u\u010ditelj Pelagi\u0107 i narodni lekar<\/h2>\n
\"Vasa
Vasa Pelagi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Vasa Pelagi\u0107 ro\u0111en je 1833. u Bosni, selo \u017dabari, nedaleko od varo\u0161ice Br\u010dko. Uz roditelje je veoma rano nau\u010dio da radi, pa su upravo te\u017ea\u010dki poslovi glavni uzrok \u0161to je on u zrelim godinama bio jak, neustra\u0161iv i pravedan, po\u0161tovao rad i stvaranje korisnih vrednosti u zajednici<\/strong>.<\/p>\n

Rano ga privla\u010di crkva i sve u vezi nje<\/strong>. Upisuje 1857. godine Bogosloviju u Beogradu<\/strong> i odmah negoduje \u0161to mora da u\u010di napamet:<\/p>\n

“Ja sam do\u0161ao u Srbiju radi znanja i slobode, a ne radi volovske pokornosti i babskog sli\u0161avanja”.<\/p><\/blockquote>\n

Nije ga dugo dr\u017eala ljubav prema pozivu bogoslu\u017eitelja<\/strong>, odlu\u010duje se za poziv u\u010ditelja osnovne \u0161kole u Br\u010dkom i tamo odmah uvodi reda:<\/p>\n

“Uredi\u0107emo moju platu po\u0161to vidite moj rad i po\u0161to vas ja poznam”, ka\u017ee op\u0161tinarima.<\/p><\/blockquote>\n

Radi dalje nauke odlazi u Moskvu. Na tamo\u0161njem uglednom Univerzitetu u\u010di istoriju medicine<\/strong>, ekonomiju i istoriju. \u010cita filosofska dela vode\u0107ih pisaca, putopise, kritike. Nalazi da su Marksove ideje idealne za ustrojstvo slovenskih naroda<\/strong>. Po povratku iz Rusije, uz pomo\u0107 vlade srpske pokre\u0107e ideju o osnivanju vi\u0161e \u0161kole bogoslovije u Prizrenu, Banjaluci i Mostaru. 1867 postaje upravnik Prve srpske pravoslavne bogoslovije. Program te \u0161kole bio je prili\u010dno realan, \u0161to \u0107e re\u0107i – nau\u010dni, prirodnja\u010dki, ali ona je morala nositi to ime jer se “Turci ne boje bogoslovskih zvanja<\/strong>” i bili su tolerantni prema pravoslavlju i drugim religijama.<\/p>\n

Pametan \u010dovek poput Vase je tako mogao na miru smi\u0161ljati kako “podi\u0107i revoluciju protiv Turaka<\/strong>“. \u0110aci \u0161kole i nastavnici su zaista bili \u201epoput fitilja za ustanak\u201c koji bi oborio postoje\u0107i poredak u Bosni i oslobodio i ujedinio Srbe. \u010cak je postao i arhimandrit ne bi li prosveta, narodno pravo i sloboda tako lak\u0161e prodrli me\u0111u ljude<\/strong>. \u0160kola se odr\u017eala u redu, radu i u\u010denju. Videv\u0161i takav rad i zalaganje u\u010ditelja, narodu se omilio u\u010ditelj Pelagi\u0107. Op\u0161tine sa svih strana Bosne po\u010dinju od njega tra\u017eiti uputstva za \u0161kole, knjige, savete. Pelagi\u0107 je bio energi\u010dan i pravi\u010dan u radu, dobar govornik i ubedljiv u svojim poslovima. Ali, to ga skupo ko\u0161talo.<\/p>\n

\"Spomenik
Spomenik narodnom u\u010ditelju<\/figcaption><\/figure>\n

Progon po\u010dinje i traje…<\/strong><\/p>\n

1869. biva optu\u017een da kritikuje turski re\u017eim u Bosni<\/strong> i prognan je u Kjutaju (mesto u Maloj Aziji). Tamo je proveo godinu i po. Svojim znanjem i pona\u0161anjem tamo zadobija poverenje srpskog i ruskog konzula<\/strong>.<\/p>\n

Nau\u010dio je turski jezik<\/a><\/strong> prili\u010dno dobro i uz pomo\u0107 prijatelja be\u017ei u Srbiju. U Srbiji biva prihva\u0107en kao borac za prosvetu i oslobo\u0111enje srpsko<\/strong>. Izabran je za predsednika Ujedinjene omladine srpske 1871. godine. Opet po\u010dinje slobodno pisati i govoriti, na\u0161ta ga dr\u017eavna i crkvena gospoda opominju da bi mu bolje bilo da se primiri, “jer su ga ba\u0161 oni oslobodili iz Azije<\/strong>“.<\/p>\n

Vasa Pelagi\u0107 smatra da sve \u0161to radi, radi po ube\u0111enju – “za ujedinjenje srpsko<\/strong>“. Smatra da prava narodna vlada “ne bi smela uzeti narodu slobodu \u0161tampe i slobodu udru\u017eivanja i poslovanja<\/strong>“. Dosta putuje u Crnu Goru, Zadar, Novi Sad, Prag. Poku\u0161ava da \u0161to vi\u0161e pametnih ljudi privoli slobodi i jednakosti. Govori o va\u017enosti slobode, razuma i slobodne volje, a protiv tiranije. Ne dozvoljava da mu se stavi “katanac na usta<\/strong>“.<\/p>\n

Gra\u0111anin Srpstva, ali ne i arhimandrit<\/strong><\/h2>\n

U Gracu Pelagi\u0107 daje ostavku na mesto arhimandrita izjavom preko novina. U toj izjavi Pelagi\u0107 ka\u017ee:<\/p>\n

“Zabluda je osnovni koren sviju zala i nesre\u0107a narodnih, a popov\u0161tina najve\u0107a zabluda, pa zbog toga prezirem i ostavljam to crno jato varalica i nemoralnih anatemnjaka. Ostajem gra\u0111anin Srpstva i \u010dove\u010danstva”.<\/p><\/blockquote>\n

Svi su se zapitali \u2013 ili je Pelagi\u0107 suvi\u0161e po\u0161ten ili je lud, druge nema. To je bio skandal i senzacija. Ko bi odbio bogatstvo i polo\u017eaj koji je nosila titula arhimandrita? Kako je narod duboko cenio i po\u0161tovao njegovu iskrenost i ideje za slobodu i \u010destitost, tako je Vasa lo\u0161e prolazio kod vlasti.
\nKad mu je Arhijerejski sabor ponudio da se povu\u010de u manastir, odbio je zahtevima:<\/p>\n

\u201eDa manastriska imanja postanu velike zadruge gde bi se radilo<\/strong> i privre\u0111ivalo za korist naroda;
\nDa manastiri budu privredne, prosvetne i moralne \u0161kole;
\nDa kalu\u0111eri \u017eive u svemu kao ostali gra\u0111ani i da po\u010dnu da rade u korist narodnu;
\nDa me\u0111u onima koji \u017eive u manastirima vlada ravnopravnost i porodi\u010dna sloga kakvu je propovedao Isus Hrist;
\nDa ve\u010dernja, liturgije, bdenja i mise zamene javna predavanja iz nauke o zdravlju i prakti\u010dnom lekarstvu<\/strong>, iz nauke o blagostanju naroda, privrednim naukama, pola\u017eu\u0107i osobitu pa\u017enju na moralne nauke, koje se moraju \u017eivim primerom pokazivati\u201c.<\/p>\n

U Pragu se dokazao i u ve\u0161tini\u00a0prevo\u0111enja\u00a0na srpski jezik<\/a><\/strong>, te je preveo sa \u010de\u0161kog\u00a0knjigu Karela Tuma (\u010de\u0161kog novinara i pisca), “Borba naroda ameri\u010dkog za slobodu i nezavisnost<\/strong>“.<\/p>\n

Po povratku u na\u0161e krajeve u\u010destvuje u bosanskom ustanku 1875. i pi\u0161e \u00abProgram usta\u0161ki za bosanske ustanike\u00bb. U Srbiji zbog \u0161irenja socijalisti\u010dkih ideja biva proteran nekoliko puta u Rumuniju i Bugarsku. Hrabar i ve\u0161t u izbegavanju policijskih patrola, videv\u0161i da su pod vladom liberala gra\u0111anske slobode na minimumu dok je cenzura na vrhuncu, 1879. odlazi u Ma\u0111arsku da \u0161tampa svoje spise.<\/p>\n

\u010clanke objavljuje i u bugarskoj socijalisti\u010dkoj \u0161tampi, a radovi su mu prevo\u0111eni i na bugarski jezik. Pi\u0161e za socijalisti\u010dki list Srpski zanatlija i nastoji da se osnuje Socijalisti\u010dka partija Srbije. Zbog svog slobodnog stava bio je trn u oku re\u017eimu u Srbiji.<\/p>\n

Javno je ra\u0161\u010dinjen, zatvaran u ludnicu i osu\u0111ivan<\/strong>. Svoj \u017eivot je okon\u010dao u po\u017eareva\u010dkom kaznenom zatvoru 25. januara 1899. godine.<\/p>\n

Narodni pisac<\/strong><\/p>\n

Pored \u010destih progonstava, zato\u010denja i strasne borbe za zdrav razum, Pelagi\u0107 je bio veoma darovit, narodni pisac<\/strong>. Kad ka\u017eem narodni mislim na to da je pisao o stvarima koje zadiru u \u017eivotne potrebe naroda. Pisao ih je prostim i razgovetnim jezikom. Neki kriti\u010dari ka\u017eu da je samo od 1879. do 1880. \u0161tampao gomilu knjiga od koje je stvorio malu knji\u017eevnost<\/strong>.<\/p>\n

Svoj knji\u017eevni rad je po\u010deo 1867. kad je imao 29 godina. Bio je op\u0161ti pisc koji se uzdigao iznad partijskih spletki i podmetanja. Kad bi ga pitali dokle \u0107e stradati i mu\u010diti se, Pelagi\u0107 bi odogovarao:<\/p>\n

\u201eStradao sam vrlo malo prema ovolikom mu\u010denju i stradanju radnog naroda i \u010dove\u010danstva\u201c.<\/p>\n

Dela Vase Pelagi\u0107a<\/h2>\n

Njegova dela su raznolika i mnogobrojna. Evo nekih.<\/p>\n

\"Po\u0161tanska
Po\u0161tanska marka sa likom Vase Pelagi\u0107a<\/figcaption><\/figure>\n

– Iz domena socijalizma: \u201eSpas Srbije i srpstva<\/strong>\u201c, \u201eOdgovor na \u010detiri dru\u0161tvena pitanja<\/strong>\u201c, \u201eSlovenska unija i trojna unija Evrope<\/strong>\u201c, \u201eSocijalizam ili osnovni preporo\u0111aj du\u0161tva<\/strong>\u201c.
\n– Antireligiozni stavovi:
\n\u201eUmovanje zdravog razuma\u201c, \u201e\u0160ta nas ko\u0161ta Bog i gospodar\u201c, \u201ePoslanica Bogu\u201c
\n– O reformi \u0161kolstva i obrazovanja uop\u0161te:
\n\u201eRukovo\u0111a za narod, \u0161kole i u\u010ditelje\u201c, \u201ePreobra\u017eaj \u0161kole i nastave\u201c, \u201eNauka i radni narod\u201c, \u201eNova nauka o javnoj nastavi\u201c
\n– Iz istorije:
\n“Borba naroda ameri\u010dkog za slobodu i nezavisnost”, \u201cBorba za oslobo\u0111enje-istorija bosansko-hercegova\u010dke bune u svezi sa srpko-bugarskim i vla\u0161kim rusko-turskim ratom (\u0161tudija za narod i dr\u017eavnike)\u201c, \u201eRat i sadanja civilizacija\u201c.
\nIzdavao je radove u brojnim \u010dasopisima \u201cSamopupravi<\/strong>\u201c, \u201eRadniku<\/strong>\u201c, \u201eBorbi<\/strong>\u201c, \u201eZastavi<\/strong>\u201c, \u201eSrpskoj zori<\/strong>\u201c i mnogim drugim i to pod pseudonimima: P. Bosanac, Radojko Pobratimovi\u0107, Mi, \u010covek.<\/p>\n

Krunsko delo Vase Pelagi\u0107a<\/h2>\n

PELAGI\u0106EV NARODNI U\u010cITELJ \u2013 lekovitost biljaka, narodno jevan\u0111elje<\/h3>\n
\"Pelagi\u0107ev
Pelagi\u0107ev narodni u\u010ditelj<\/figcaption><\/figure>\n

Knjiga Narodni u\u010ditelj Vase Pelagi\u0107a<\/strong><\/em> sastoji iz nekoliko celina i ovo je verovatno jedna od najve\u0107ih riznica lekovitih recepata u \u010dijoj je osnovi prirodni lek<\/strong> kao re\u0161enje \u0161ireg dijapazona bolesti. Znanje koju koju svaka porodica treba da ima u svojoj biblioteci ne samo radi le\u010denja bolesti, ve\u0107 i u prevenciji i pobolj\u0161anju kvaliteta \u017eivota uop\u0161te.<\/p>\n

1. Jevan\u0111elje zdravlja
\n2. Jevan\u0111elje le\u010denja
\n3. Lekovitost biljaka
\n4. Privredni odeljak
\n5. Privredne mudrolije
\n6. Knjiga blagodati
\n7. Spas Srbije i njenog naroda
\n8. Umovanje zdravog razuma.<\/p>\n

Knjiga Narodni u\u010ditelj je prvi put \u0161tampana 1879. godine, a po svojoj aktuelnosti nije nimalo zastarelo niti prevazi\u0111eno izdanje u ovoj tematici do danas.<\/p>\n

Zapravo, i u moderno doba mo\u017eemo se uveliko osloniti na Pelagi\u0107eve savete, recepte i predloge i koristiti narodne lekove za sve vrste tegoba. Mo\u017eemo nau\u010diti o velikoj mo\u0107i bilja, raznih tinktura, lekovitih me\u0161avina kao \u0161to je \u010daj broj 102<\/a><\/strong>, za \u010di\u0161\u0107enje organizma koji povoljno deluje ne samo na jetru, ve\u0107 i \u010ditav urinarni i digestivni sistem. Njegova antisepti\u010dka i imunostimuli\u0161u\u0107a svojstva poma\u017eu i ubrzavaju proces detoksikacije.<\/p>\n

Mesto koje mu u istoriji pripada
\n<\/strong>
\nVasa Pelagi\u0107 zauzima istaknuto mesto me\u0111u socijalistima i ideolozima socijalisti\u010dke misli u jugoslovenskim zemljama.U po\u010detku je istupao kao nacionalni borac i revolucionar, zatim je postao socijalni narodni ideolog<\/strong>.<\/p>\n

Od 1872. \u017eivi i radi kao socijal-komunista. Od tada je neumorno radio na \u0161irenju socijalisti\u010dkih ideja u svim zemljama Balkana. Bio je ube\u0111en da svi narodi mogu da prevladaju te\u0161ko ekonomsko, politi\u010dko i nacionalno stanje primenom socijalisti\u010dkih ideja. Izuzetan je njegov napor da Marksovo u\u010denje primeni na jugoslovenski narod.<\/p>\n

Njegove pristalice su govorile da \u201e\u017eive po Pelagi\u0107u<\/strong>\u201c. Uvek je instistirao na zdravom \u017eivotu, \u010distim mislima i radu. Vi\u0161e od \u010detrdeset godina radio je na popularisanju socijalisti\u010dkih ideja. \u017diveo je i radio u Bosni, Srbiji, Vojvodini, Hrvatskoj, Ma\u0111arskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, Rusiji, \u0160vajcarskoj, \u010ce\u0161koj. U partizanima knjige Vase Pelagi\u0107a koristili su partizanski komesari kao priru\u010dnik za kulturno-prosvetnu delatnost u \u0161irokim narodnim masama. Uvek je te\u017eio narodnom napretku pa je mnogo u\u010dio, saznavao i prenosio mladima. \u010citao je i primenjivao (kad god je mogao) ideje Karl Marksa, Ni\u010dea, Loka, Voltera. Mrzeo je laganje, udvorice, osorne ljude. Voleo je muziku i \u201etelesnu i ku\u0107evnu \u010distotu<\/strong>\u201c.<\/p>\n

Ovakve biografije bude volju, ja\u010daju karakter. \u010citamo plan organizacije \u0161kolskog sistema iz 1870. i pitamo se – da nismo pogre\u0161ili vek? \u010citamo o narodnom i li\u010dnom unapre\u0111enju i \u010dini nam se kao da se te reforme (1871.) sada sprovode! Ne obra\u0107anje pa\u017enje na obrazovanje i nauku, premalo odvajanje iz \u201edr\u017eavne kese za kulturne radnje, a mnogo za razne neke trunjave sebi\u010dnjake umesto za svekolike potrebe dru\u0161tvenih \u010deljadi”. Sve je isto.<\/p>\n

Citati iz Vasinih knjiga<\/h2>\n

Iz knjige \u201ePoku\u0161aji za narodno i li\u010dno unapre\u0111enje\u201c<\/strong><\/h4>\n

“Nepravde i nasilja i glupe formalitete kao i svaki drugi despotizam, ma od koga dolazio da gonimo i preziremo. Probu\u0111ujmo u sebi duh odva\u017enosti, neustra\u0161ivosti i samopo\u017ertvovanja. Klonimo se intrige i klevetanja. Ljubimo, po\u0161tujmo vredne javne radnike. Zrelo kriti\u010dki posmatrajmo pona\u0161anja svojih sadrugova. Podhranjujmo duh \u010dastoljubivosti, sa\u017ealjenja i snishodljivosti\u201c.<\/p>\n

“Radimo mnogo i tako poka\u017eimo vrlinu srca na\u0161ih. Tako \u0107emo pokazati da je svaki \u010dlan na\u0161eg naroda prijatelj unapre\u0111enja nauke i potpuno izobra\u017een \u010dovek, u pravcu ovog vjeka i sadanjih na\u010dela”.<\/p>\n

“Ako \u017eelimo zdravi i spokojni u \u017eivotu biti, to jo\u0161 iz detinjstva telo nau\u010dimo da promene podnosi. Zdravlje je glavni uslov da \u010dovek svoju metu posti\u017ee”.<\/h4>\n

Uvod Narodnom u\u010ditelju iz 1893.<\/strong><\/p>\n

\u201cJedni misle da \u0107e koristiti narodu i ljudstvu pi\u0161u\u0107i zabavne pesme i romane, pripovetke; drugi opet dr\u017ee da to \u010dine pi\u0161u\u0107i istoriske, bogoslovske i knji\u017eevne rasprave; a tre\u0107i se uzdaju da to isto dobro \u010dine narodu bave\u0107i se prou\u010davanjem posebnih nauka; kemije, fizike, biologije. Ve\u0107ina tih stru\u010dnjaka razvijaju svaki svoju struku nauke samo radi nauke i svoje li\u010dne slave i koristi<\/strong>. Tek u novije vreme izlaze na umnu povr\u0161inu i taki mislioci koji tra\u017ee celu nauku i kulturu na ovaj \u010destiti put, sa koga \u0107e u pravce koristiti ne samo pojedincima, nego svima \u010dlanovima naroda i ljudstva\u201d<\/p>\n

O manastirima<\/h4>\n

\u201cDa manastirska imanja i zdanja postanu zadrugarska gazdinstva ili proizvo\u0111a\u010dke zadruge, a kalu\u0111ere ukinuti i na\u0107i im kakve prakti\u010dne poslove\u201d,<\/p>\n

O pijacama i zbori\u0161tima<\/h4>\n

\u201cDa se udesi po selima i varo\u0161ima po jedna dorba \u010desma ili bunar na svako 25 ku\u0107a.\u201d
\nNajinteresantija ideja: \u201cDa se podigne u svakoj varo\u0161i i selu po jedno golemo usre\u0107i\u0161te. Da slu\u017ei narodu za zabave, pevanje i sviranje, gra\u0111eno po uputstvu nauke o zdravlju<\/strong>\u201d.<\/p>\n

O Bogu<\/h4>\n

\u201cMoj Bog je oli\u010den u svetoj istini i pravdi; moja Crkva je moj narod i \u010dove\u010dansko bratstvo; moj je Moral ekonomska i politi\u010dka jednakost sviju ljudi i naroda; moj je Gospodar razlog ta\u010dnih nauka u op\u0161te, a naro\u010dito razlog fiziolo\u0161kih i humanitarnih nauka; a moja je Vera na\u010delo nauka i socijalizma koji je potonji rezultat nauke i progresa\u201d.<\/p>\n

Kako treba da se \u0161kolujemo po Vasi Pelagi\u0107u<\/h4>\n

\"umovanje\"\u201cJer kakvo nam je \u0161kolovanje onako nam je i poslovanje i dru\u0161tveno ure\u0111enje. Zar nije u\u017easna glupost \u0161to svijet biskupe i vladike, koji ga poni\u017eavaju i svojim molitvenicima zaglupljuju, po\u0161tuje deset i sto puta vi\u0161e nego i u\u010ditelja narodnog koji mu u\u010di omladinu? Zar se ne vidi duboka glupost i smetenja\u0161tvo u ovome sadanjem \u0161kolovanju i otuda, \u0161to svijet obra\u0107a daleko ve\u0107u pa\u017enju i brigu kako \u0107e \u017eiveti i odjevati se po modi, nego o tome kako \u0107e \u017eiviti po pravilima istine i pravde.\u201d<\/p>\n

\u201cDana\u0161nji na\u010din \u0161kolovanja u\u010di djecu svakojakim neistinama i besmislicama… jedni u\u010ditelji obu\u010davaju u\u010denike o va\u017enosti prirodnih nauka, bez kojih sadanji svijet nebi mogao \u017eiviti, te tim nau\u010dnim razlozima iz temelja podrivaju zgradu verovanja u ono \u0161to propoveda sveto pismo. Drugi u\u010ditelji-katikete, u istoj \u0161koli u\u010de djecu da je sveta i ve\u010dita istina sve ono \u0161to u\u010di crkva, a ve\u0107ina otvoreno podriva istinitost prirodnih nauka. Tim eto i dr\u017eava i crkva kao da vjeruju dvije vjere: vjeru u biblijske pri\u010de i vjeru u vje\u010dne i mo\u0107ne zakone prirode. Jadna djeca moraju se zbuniti. Dvoumiti i s pravog puta pomesti. I taj haos, to smetenja\u0161tvo zove se izobra\u017eenje, red i poredak. Takvo \u0161kolovanje je nerazumno, apsurdum. Sadanje \u0161kolovanje nau\u010di djecu onome \u0161to nije ni od kakve koristi za po\u0161ten i pravi\u010dan \u017eivot dru\u0161tva, druga, roditelja\u201d.<\/p>\n

Prakti\u010dan rad u \u0161kolama<\/h2>\n

\u201cPoslovanje oko vo\u0107njaka, ba\u0161te, vinograda divna je hrana za razvijanje umne, telesne i moralne snage. Samo takvo \u0161kolovanje, u svetoj prirodi \u010distog vazduha, u bogatoj laboratoriji vaseljene je u skladu sa ljudskim potrebama.<\/p>\n

Dobrobit idealnom dru\u0161tvu<\/h2>\n

\u201cPojedin\u010dava je sre\u0107a u sre\u0107i sviju. Dosta se piskaralo o starim krunama, vladaocima, tiranima, reformatorima, svetiteljima. Crkva i oltar sa cijelim svojim skupocenim ukrasima nek se pretvore u \u0161kolu i \u0161kolska u\u010dila koja odgovaraju zahtjevima novih ljudi i nove nauke. Vrijeme je da svi skupa radimo na najve\u0107oj svetinji na najdragocenijoj kruni naroda i \u010dove\u010danstva \u2013 o stvarnoj nastavi, koja stvara zdravlje i sre\u0107u, jednakost i bratstvo, znanje i rad\u201d.<\/p>\n

Izjava iz 1889. zahvalnog \u010ditaoca Narodnog u\u010ditelja<\/strong> iz Po\u017eege:<\/p>\n

\u201cKamo lijepa sre\u0107a da smo svi u stanju nabaviti tu dragocenu knjigu.<\/p>\n

Narodni u\u010ditelj treba da se \u010dita u \u0161kolama, u crkvama, u sudnicama, u policijama, u op\u0161tinama, tamo gde \u017eive du\u0161e ima; jer on je jedina i najkorisnija knjiga srpska<\/strong>\u201d.<\/p><\/blockquote>\n

U svom testamentu Vasa Pelagi\u0107 navodi:<\/p>\n

“Sve \u0161to sam radio i besedio i\u0161ao sam na to da \u0161to vi\u0161e narodnih \u0107erki i sinova podstaknem na ostvarivanje ideala<\/strong>\u201c.<\/p>\n

Vasa Pelagi\u0107 uvek ponavlja zahteve i pravila za ure\u0111en \u017eivot. Tako pored osnovnih higijenskih uslova za \u017eivot poput: zdrave okoline, stana, hrane, bolnice, porodili\u0161tva, naro\u010dito zahteva da narod srpski ustrajava i bori se zauvek za:
\n\u201eRavnopravnu i privrednu nau\u010dnu nastavu i pouku; ozbiljne i korisne knjige i novine;
\nzadrugarski \u017eivot i poslovanje; slobodu verovanja i neverovanja; podesne puteve i mostove;
\nslobodu govora, pisanja i janog predavanja; organizaciju naroda i dru\u0161tva bez kasta i privilegija i bez fanatizma religioznog i nacionalnog; zdravu svest i odlu\u010dnu volju za razumno i umereno u\u017eivanje polne ljubavi; organizaciju rada i poretka, solidarnost bratsku i stvrani napredak humanitarni\u201c.<\/p>\n

Napisala Valentina Brankovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Radojko Pobratimovi\u0107, Mi, \u010covek, P. Bosanac. Da li znate \u0161ta povezuje ove osobe? Ili je to samo jedna\u00a0osoba?\u00a0Da se ne bismo izgubili u enciklopedijama, re\u0161i\u0107emo zagonetku na po\u010detku. To su sve pseudonimi Narodnog u\u010ditelja, Vase Pelagi\u0107a. Narodu se omilio u\u010ditelj Pelagi\u0107 i narodni lekar Vasa Pelagi\u0107 ro\u0111en je 1833. u Bosni, selo \u017dabari, nedaleko od<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9965,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-5317","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-balkan"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5317"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5317\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9965"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}