{"id":5241,"date":"2016-08-18T14:38:24","date_gmt":"2016-08-18T14:38:24","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=5241"},"modified":"2016-08-18T14:38:24","modified_gmt":"2016-08-18T14:38:24","slug":"torino-turisticki-vodic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/torino-turisticki-vodic\/","title":{"rendered":"Torino – kompletan turisti\u010dki vodi\u010d kroz ovaj italijanski grad"},"content":{"rendered":"

Da li je u redu da jedan jedini grad, od tolikih na svetu, bude istovremeno grad umetnosti i predivnih muzeja,<\/strong> grad kraljevskih ulica pod arkadama, grad \u010dokolade, fudbala i barem jedne „Stare gospo\u0111e“, filma, automobila, pa zatim i grad trgova, ukusne hrane, zelenila, \u017eivih obala reke Po<\/strong>, sve\u017eih alpskih no\u0107i, a uza sve to i grad katedrala, crkava, baroknih fasada?<\/p>\n

Bilo u redu ili ne, postoji jedno takvo mesto, podno Alpa, poznato kao prestonica Pijemonta<\/strong>, a nekada i cele Italije – grad Vitorija Emanuela<\/strong>, \u010dokolade zvane \u0111anduja<\/strong>, Fijata, Lan\u010de i Alfa Romea (a pomalo i Maseratija, Abarta, Dod\u017ea i Krajslera), FK Juventusa i FK Torina – i zove se kao ovaj potonji – Torino.<\/p>\n

Velika je verovatno\u0107a da \u0107ete se, pomislivi\u0161i na Italiju, prvo setiti Rima<\/a><\/strong>, Venecije<\/a><\/strong>, Firence<\/a><\/strong> i Milana<\/a><\/strong>, (navija\u010di Zvezde verovatno i Barija<\/a><\/strong>, a starije generacije Trsta<\/a><\/strong>), ali ko je jednom video kako izgleda Torino, svakako \u0107e ga ubudu\u0107e svrstavati me\u0111u najlep\u0161e gradove koje na\u0161 biv\u0161i sused nudi. Nije ga tek tako Msje Le Korbizje<\/strong> nazivao „Mali Pariz<\/strong>„.<\/p>\n

Torino na vodi<\/h2>\n

Torino ima ne\u0161to manje od milion stanovnika, a svojim polo\u017eajem na severozapadu Italije<\/a><\/strong> nekako je svemu – blizu: do Savone<\/strong> i Ligurskog mora<\/strong> oko 140 km, do \u0110enove 170, do \u0160vajcarske 80, a do Milana oko 140 kilometara. I – do Beograda – 1150, tako\u0111e kilometara.<\/p>\n

A ta rastojanja\u00a0zaista nisu velika ako znate da u Italiji postoje vozovi („Fre\u010darosa 1000<\/strong>„) koji jurcaju i po 350 km na sat!<\/p>\n

Grad se divno smestio uz obale svojih reka, i ako je ne\u0161to na vodi, onda je to – Torino na vodi<\/strong>.<\/p>\n

I tako, grad \u017eivi ve\u0107 neka 23 veka, i za to vreme ovde su boravili i plemena Taurina<\/strong>, i Gali<\/strong>, Rimljani<\/strong>, Goti<\/strong>, Langobardi<\/strong>, Franci<\/strong>, da bi sve polako po\u010delo da dolazi na svoje mesto kada je Torino do\u0161ao u ruke porodice Savoja. Ali jo\u0161 uvek uz prisustvo Francuza. Torino je bio i prvi glavni grad prve Italijanske Republike, istina – samo od 1861. do 1864. godine, ali dovoljno da zauvek ponese tu krunu – Torina prvoven\u010danog<\/strong>.<\/p>\n

Grad je imao svoje uspone i padove, a pogonsku energiju u ovom milenijumu dala mu je Zimska olimpijada 2006. godine<\/strong>, kada je, reklo bi se, sve \u0161to je moglo, bilo doterano, umiveno i nalickano, \u0161to se vidi i danas, deceniju kasnije.<\/p>\n

Nego, da pojasnim u par re\u010di – otkud ja u Torinu<\/strong>. Zahvaljuju\u0107i poslovnim partnerima iz Torina (kompanija Iren<\/strong>) imao sam priliku da budem jedan od u\u010desnika seminara o energetskoj efikasnosti<\/strong>, namenjenog zemljama Mediteranskog regiona i Zapadnog Balkana. Seminar se odr\u017eavao u zgradi Politehni\u010dkog univerziteta u Torinu, u kvartu Lingoto. Pomenuti univerzitet nalazi se, ina\u010de, u jednom delu biv\u0161eg kompleksa fabrike Fiat gra\u0111ene pre ta\u010dno sto godina<\/strong>. Bila je to najve\u0107a fabrika u Evropi u to vreme, sa potpuno futuristi\u010dkim krovom – na kome se nalazila, ni manje ni vi\u0161e nego test staza za automobile! Ova staza kori\u0161\u0107ena je i prilikom snimanja filma „Italian job<\/strong>„, ako se se\u0107ate one jurnjave nekoliko mini-morisa sa karabinjerima, po gradskim ulicama, a eto – i po krovovima.<\/p>\n

\"Staza
Staza na krovu<\/figcaption><\/figure>\n

U Fiatovom ex-kompleksu, tih nekoliko zgrada pretvoreno je u sajamske prostorije, u veliki tr\u017eni centar „8 galerija<\/strong>„, gde se mo\u017ee videti i bogata pinakoteka porodice Anjeli<\/strong>, a i danas se mo\u017ee iza\u0107i na krov i baciti pogled na nekada\u0161nju stazu. U delu zgrade tr\u017enog centra i danas se vidi spiralna staza kojom su se novi Fiati odvozili na krov. Dakle, u Torinu nijedna zgrada ne mo\u017ee da bude napu\u0161tena, ruinirana i da joj se ne zna budu\u0107a namena<\/strong>.<\/p>\n

Politehni\u010dki univerzitet Torina radi punom parom ve\u0107 du\u017ee od jednog i po veka<\/strong>, pa je tako i najstariji italijanski tehni\u010dki univerzitet. Iako se nalazi u sto godina staroj zgradi, enterijer izgleda potpuno moderno i pomalo neobi\u010dno sa svojim jarkim narand\u017eastim tonovima. Opet, ovo je samo jedna od zgrada u kojoj „Politecnico di Torino“ obavlja svoju prosvetiteljsku misiju, i u Torinu postoji jo\u0161 nekoliko zgrada – profesorsko-studentskih kampusa.<\/p>\n

\"Fiat\"
Fiat<\/figcaption><\/figure>\n

S obzirom da se ovaj univerzitet bavi in\u017eenjerskim naukama, arhitekturom ali i industrijskim dizajnom, potpuno je logi\u010dno da godi\u0161nje ima nekoliko stotina ugovora o istra\u017eivanju sa firmama kao \u0161to su Intel, Motorola, Compaq, Ferari, General Motors, Telecom Italia, IBM, Microsoft, General Electric<\/strong>… I naravno, tu je redovna i bliska saradnja sa Fiatom. Kakav je to samo spisak mu\u0161terija?! Zato torinski Politehni\u010dki univerzitet nosi titulu prvog u Italiji i osmog u Evropi u oblasti in\u017eenjerstva, a potpuno isti plasman ima i u rangiranju svoje elektroin\u017eenjerske katedre. Naprosto se nadam da, makar samo boravili u zgradi „Politecnico<\/strong>“ Lingoto, a uz to slu\u0161aju\u0107i interesantna predavanja, morate da iza\u0111ete barem malo pametniji nego \u0161to ste u\u0161li!<\/p>\n

\"Putopis<\/p>\n

U sklopu seminara bila je organizovana i poseta nekolicini italijanskih energetskih kompanija<\/strong>, a tu je bio i obilazak kogenerativnog (istovremena proizvodnja elektri\u010dne i toplotne energije) postrojenja „Nord Torino<\/strong>„, koje po svojim oblicima i toplim sivo-zelenim tonovima izgleda kao da ga je dizajnirao li\u010dno \u0110u\u0111aro<\/strong>.<\/p>\n

Posebna zanimljivost torinskog sistema daljinskog grejanja je kori\u0161\u0107enje tzv. skladi\u0161ta toplotne energije<\/strong>, tj. rezervoara od po nekoliko hiljada metara kubnih, u kojima se toplotna energija skladi\u0161ti kada je jeftinija, ujedno u periodima niske potro\u0161nje, da bi se zatim koristila u vreme najve\u0107e, vr\u0161ne potro\u0161nje, \u010dime se izbegava potreba za dodatnim kotlovima za toplotnu energiju. Elegantno, a jo\u0161 i u\u0161tedite.<\/p>\n

A kako tek izgleda „Polytechnic<\/strong>“ postrojenje, namenjeno za rezervu glavnim kogeneracijama, pa jo\u0161 kada se osvetli no\u0107u! Kao da se radi o nekom pozori\u0161tu ili operi, a ne o energetskom postrojenju.<\/p>\n

Sistem daljinskog grejanja Torina je najve\u0107i u Italiji, i bilo je (a i jo\u0161 uvek je) pravo zadovoljstvo sara\u0111ivati sa jednom takvom kompanijom.<\/p>\n

Da zaklju\u010dimo, osim \u0161to je Torino grad „ovoga“ i grad „onoga“, mo\u017eemo ga nazvati i gradom efikasnog daljinskog grejanja<\/strong>!<\/p>\n

Kao grad \u010dokolade, Torino se ponosi svojom toplom \u010dokoladom (cioccolato caldo<\/strong>), gustom, skoro kao puding, sa malo \u0161laga na vrhu. A pravo mesto da popijete toplu \u010dokoladu je \u010duveni kafi\u0107 „Al bicerin<\/strong>“ koji se nalazi preko puta hrama Bogorodice ute\u0161iteljke (Santuario della Consolata<\/strong>).<\/p>\n

Duhovni centar Torina<\/strong><\/h2>\n

 <\/p>\n

\"Hram
Hram Bogorodice ute\u0161iteljke<\/figcaption><\/figure>\n

Za ovaj hram vele da predstavlja duhovni centar Torina<\/strong>. Trg Konzolata<\/strong> bio je isto to jo\u0161 u prvom rimskom naselju, gde je jo\u0161 u petom veku podignuta crkva, u kojoj je centralno mesto imala ikona Bogorodice, doneta sa Istoka.<\/p>\n

U jedanaestom veku podignuta je nova crkva, kojoj su graditelji i umetnici tokom slede\u0107eg milenijuma dodavali nove elemente, kupolu i druge detalje. Ispred crkve nalazi se veliki, gladak kameni stub, na \u010dijem su vrhu figure Bogorodice sa malim Hristom<\/strong>. A unutra\u0161njost crkve je sva u raznobojnom mermeru, zlatu i srebru, impresivno ukra\u0161enih plafona i zidova, masivnih mermernih stubova, sa uokvirenim religioznim delima po zidovima<\/strong>, neverovatno rasko\u0161na na svaki mogu\u0107i na\u010din. U crkvi se nalazi srebrna figura Bogorodice sa Hristom<\/strong>, oboje sa zlatnim krunama na glavi – a upravo se ta figura pronosi kroz Torino, na \u010delu procesije koja polazi odavde, svakog dvadesetog juna.<\/p>\n

\"Obelisk<\/p>\n

\u0160ta je bicerin<\/h2>\n

Kad u\u0111ete u „Al bicerin<\/strong>„, me\u0111u njegove mermerne sto\u010di\u0107e, na kojima gore sve\u0107e i usred bela dana, i dok razmi\u0161ljate na kojem od hiljada zanimljivih detalja po zidovima da zadr\u017eite pogled, morate da budete svesni da je prvi gost tamo u\u0161ao jo\u0161 1763. godine, tj. pre vi\u0161e od \u010detvrt milenijuma!<\/p>\n

\"5\"<\/p>\n

Poslednji put je ozbiljnije renoviran 1800-te godine, a po velikim teglama po zidu, njih dvadesetak, verovatno jo\u0161 uvek stoje iste vrste bombona (ali ovogodi\u0161nje). Samo pi\u0107e „bicerin<\/strong>“ krenulo je paralelno od tri ideje<\/strong> – jedna je bila dana\u0161nji kapu\u0107ino (negde se mo\u017ee na\u0107i da se radilo o espresu?), druga – kafa i \u010dokolada a tre\u0107a – me\u0161avina sva tri pomenuta sastojka, i na kraju je ova tre\u0107a varijanta prevladala.<\/p>\n

\u0160ta je baverisa<\/h2>\n

I tako su Torinezi kao svoj doru\u010dak usvojili da piju koktel kafe, \u010dokolade i mleka, pod imenom „bavareisa<\/strong>„, serviran u malim \u010da\u0161ama sa metalnom osnovom – \u0161to sve zajedno jeste – bicerin. Naravno da sam li\u010dno probao ovaj napitak, a topla \u010dokolada je bila poslu\u017eena u \u010da\u0161i koja podse\u0107a na vinsku, i to zadovoljstvo ispijanja bicerina u Al bicerinu, u prastarom torinskom kafi\u0107u – ko\u0161ta 6 evra. Dakle, to vam je otprilike topla \u010dokolada, prekrivena slojem espresa i preko svega toga – \u0161lag, prema receptu koji se \u010duva vekovima i prenosi s kolena na koleno.<\/p>\n

Veliku popularnost ovo pi\u0107e \u010dokoholi\u010dara mo\u017ee da zahvali i tome \u0161to se kafi\u0107 nalazio (i jo\u0161 uvek nalazi) preko puta pomenutog hrama, te je na trgu Konzolata (Consolata)<\/strong> uvek bilo puno vernika, a caka je bila u tome da topla \u010dokolada nije bila smatrana hranom – za vreme posta – pa su je i najve\u0107i vernici bezbri\u017eno tamanili u ovom isku\u0161eni\u010dkom periodu. Te\u0161kog li posta – sa toplom \u010dokoladom!?<\/strong><\/p>\n

Zabajone u detalje<\/h3>\n

Osim bicerina, ovde se slu\u017ei i drugi specijalitet – zabajone<\/strong> (recept sledi), pa su te dve ukusne stvari (na)terale \u010dak i italijansku aristokratiju da redovno dolazi ovamo<\/strong> i da se me\u0161a sa ljudima ni\u017eeg stale\u017ea i lo\u0161ijeg imovinskog stanja – koji su, opet, sebi mogli da dozvole ovu poslasticu jer joj se cena nije menjala du\u017ee od jednog veka.<\/p>\n

Osim pisca ovog malog putopisa, u istom ovom kafi\u0107u, mo\u017eda ba\u0161 za istim stolom, sedeli su onomad i Aleksandar Dima<\/strong> – otac, pa \u0110akomo Pu\u010dini<\/strong>, zatim Fridrih Ni\u010de<\/strong> (koji se prvi put dobro opekao vrelim bicerinom), pa \u010dak i poslednji kralj Italije – Umberto<\/strong> II sa svojom kraljicom, Marijom \u017doze.<\/p>\n

A \u0161to se ti\u010de drugog specijaliteta, koji se mo\u017ee na\u0107i svuda po Torinu, to je tzv. zabajone<\/strong>. Sastojci su – 4 \u017eumanceta, 4 ka\u0161i\u010dice \u0161e\u0107era i 4 supene ka\u0161ike Marsale (dezertno vino sa Sicilije, sa skoro 20% alkohola). Sve se to lepo umuti – i pusti da proklju\u010da sve dok se ne zgusne kao puding, ali sa pravim trenutkom pomeranja sa ringle – da ne biste dobili slatku kajganu. Iako ve\u0107 ima tog vina u sebi, zabajone se i slu\u017ei uz vino – uz pomenutu Marsalu, ili uz Muskatel<\/strong>, Ratafiju<\/strong>, i druga lokalna vina.<\/p>\n

\"delicije\"<\/p>\n

U Torinu postoji jo\u0161 jedna prava „italijanska“<\/strong> stvar –\u00a0 jedna d\u017einovska bakalnica, po imenu EATaly<\/strong> (igra re\u010di: \u010dita se „Itali<\/strong>„) u kojoj mo\u017eete na\u0107i verovatno sve prehrambene proizvode (i pi\u0107a) koji se prave u Italiji. U samom Torinu imate jednu radnjicu u centru Torina (via Lagran\u017e), i jednu d\u017einovsku radnju na dva nivoa u kvartu Lingoto<\/strong>. Osim \u0161to mo\u017eete da kupite sve\u017ee vo\u0107e i povr\u0107e, ovde \u0107ete na\u0107i sve mogu\u0107e vrste \u010dokolada, sireva, salama i \u0161unki, a o testeninama i vinu – da ne pri\u010damo. Tu su i italijanska piva, maslinova ulja, sir\u0107e – balsamiko – a sve to u stotinama verzija, izlo\u017eeno u desetinama gondola i polica.<\/p>\n

Zamislite „ulicu“ od skoro stotinjak metara – a sa leve i desne strane – sve vrste italijanskih testenina<\/strong>.<\/p><\/blockquote>\n

Uza sve to, u sklopu ovih prostora postoji i nekoliko restoran\u010di\u0107a – gde mo\u017eete probati italijanske specijalitete, paste, pice i ozbiljnija jela, uz cene od 10 do 15 evra po jelu. \u010cist gurmanluk, kako stoji i u kratkoj reklami: „Eataly – alti cibi; mangi meglio, vivi meglio!<\/strong>“<\/p>\n

Ina\u010de, koncept „Eataly“ nije ograni\u010den samo na italijanske radnje – ve\u0107 se njegove gurmanske bakalnice nalaze i (osim po drugim italijanskim gradovima)<\/strong> u \u010cikagu<\/a><\/strong>, Njujorku, Los An\u0111elesu, Tokiju, Seulu, Istanbulu<\/a><\/strong>, Dubaiju, Sao Paolu, a trebalo bi da se „Eataly<\/strong>“ uskoro na\u0111e i u Parizu, Londonu i Moskvi<\/a><\/strong> (barem po podacima sa Eataly cegera). Na sli\u010dan, ali helenski koncept mo\u017eete naleteti i u Gr\u010dkoj (tzv. „Ergon“, pogledajte www.ergonfoods.com), a i \u0161ire (jer su i oni dobacili do Londona, Brisela, Majamija…). Mislim da se niko ne bi bunio da se u Beogradu otvore oba ova lanca, a da ne pri\u010damo o tome kako bi bilo lepo da neko organizuje lanac „Serbian food<\/strong>„.<\/p>\n

Dok se to ne desi, ma\u0161tajte o jelovniku Eataly<\/strong>-ja:<\/p>\n

– Vitello tonnato de „La granda“ di pura razza bovina Piemontese<\/strong><\/p>\n

– Sottofiletto de „La granda“ – con panatura di grissini Alfieri e contorno di verdure di stagione<\/strong><\/p>\n

– La „Cruda in degustazione“ assaggi di tartare di carne cruda con capperi e acciughe, salsiccia di pura razza bovina e carpaccio con scaglie di parmigiano<\/strong>…<\/p>\n

Bili smo sme\u0161teni u lepom, modernom i funkcionalnom hotelu „Best western plus – Executive hotel and suites<\/strong>“ u ulici (via) Nica, jako blizu metro stanice, a nekih desetak minuta hoda do – da je tako nazovemo – jedne od ulaznih kapija Torina<\/strong> – trga i parka Karlo Feli\u010de.<\/p>\n

Torinski metro<\/h3>\n

A torinski metro ima samo jednu liniju vi\u0161e od Beograda. 1:0 za Torino u metro-linijama. Me\u0111utim, i ta jedna linija, koja se prote\u017ee du\u017e 13 km torinskog podzemlja, sa svojom 21 stanicom, divno se uklapa u preostali autobusko-tramvajsko-pa-i-brodski prevoz po gradu.<\/p>\n

\"Metro\"
Metro<\/figcaption><\/figure>\n

Metro ume da jurne i do 80 km\/h pa za nekih 7-8 minuta pro\u0111e 4-5 stanica. Ina\u010de, vozovi su potpuno automatizovani, i nemaju \u0161ofere, tj. vozovo\u0111e ili metrovo\u0111e, pa mo\u017eete sesti u prvi vagon, u smeru vo\u017enje, i u\u017eivati u onom ose\u0107aju koji su imali D\u017eon Vojt i Erik Roberts<\/strong> u filmu „Pomahnitali voz<\/strong>„. Metro stanice su jednostavne, funkcionalne i \u010diste i zaista je u\u017eivanje provozati se metroom. Karta za 7 dana, koja va\u017ei i za druge vidove gradskog prevoza, ko\u0161tala je nekih 12 evra. Jedna od najve\u0107ih, a spolja gledano najlep\u0161a stanica – Porto Susa<\/strong>, nudi i brojne mogu\u0107nosti presedanja, u okviru susedne, istoimene \u017eelezni\u010dke stanice, odakle se mo\u017ee uhvatiti i direktna veza sa torinskim aerodromom, pa to turistima prili\u010dno olak\u0161ava \u017eivot.<\/p>\n

Druga \u017eelezni\u010dka stanica, sa ba\u0161 centralnom pozicijom, zove se Porta nuova<\/strong>, tj. Nova kapija. Trenutno je u nekoj rekonstrukciji, pa ne sija punim sjajem. Sa bo\u010dne strane je naslonjena na pomenutu Via Nica, du\u017e koje je pore\u0111an niz restorana – od kojih je nekoliko tipa „pica \/kebab“, „Istanbul“, i sli\u010dno, pomalo neuglednih, ali uglavnom dobro pose\u0107enih. Ve\u0107 par raskrsnica dalje, ka Lingotu, pojavljuju se malo urbaniji kafi\u0107i i restorani, tako da okolina ove \u017eelezni\u010dke stanice zaista vrlo malo podse\u0107a na ono \u0161to bismo o\u010dekivali da vidimo oko jedne \u017eelezni\u010dke stanice.<\/p>\n

Uglavnom, kada iz Porta nuove iza\u0111ete na veliki bulevar Vitorio Emanuele II<\/strong>, pred sobom \u0107ete videti trg i park Karlo Feli\u010de<\/strong>, koji vas zatim uvodi u predivnu, centralnu ulicu Via Roma<\/strong>, koja vas zatim sigurno vodi, preko \u010detiri gradska trga (jedan lep\u0161i od drugog…) sve do kraljevske palate. Tih kilometar rastojanja mogli biste da prelazite satima, a i danima – koliko tu ima divnih zgrada, pasa\u017ea, crkava, muzeja, spomenika i kafi\u0107a. Istori\u010dari umetnosti mogli bi u ovoj ulici da provedu i ceo letnji odmor.<\/p>\n

Arkade Torina<\/h2>\n

A ono \u0161to je obele\u017eje Torina, to su te njegove \u010duvene arkade<\/strong>, to je neverovatnih 18 kilometara ulica koje su nadsvo\u0111ene lukovima i lu\u010dnim tavanicama, i te luksuzne uli\u010dne nadstre\u0161nice prote\u017eu se i preko kolovoza<\/strong>, spajaju\u0107i blokove zgrada, a pritom ostavljaju\u0107i i prolaze kroz koje se provla\u010de automobili. Jo\u0161 su italijanski kraljevi dalekovido, a mo\u017eda je to bilo sasvim sebi\u010dno i kratkovido, tra\u017eili da uli\u010dni trotoari budu natkriljeni arkadama, da bi mogli da se \u0161etaju po svojoj kraljevskoj prestonici\u00a0 i kad pada ki\u0161a.<\/p>\n

\"Arkade
Arkade Torina<\/figcaption><\/figure>\n

Obzirom na blizinu Alpa<\/strong>, ki\u0161e i oluje su ovde mogle biti \u010deste i iznenadne, \u010dak i vekovima pre nego \u0161to smo po\u010deli da se tu\u010demo sa klimatskim promenama. U svakom slu\u010daju, svi oni koji su tokom vekova odlu\u010divali o izgledu Torina<\/a><\/strong>, uvek su se u svojim planovima upravljali prema izgledu Pariza, ili Be\u010da, i uvek su \u017eeleli da i njihov grad bude podjednako lep, a pritom i dalje – jedinstven.<\/p>\n

Via Roma<\/h2>\n

A \u010dim u\u0111ete u Via Roma<\/strong>, vide\u0107ete svu koli\u010dinu bogatstva kojom odi\u0161e ceo ovaj grad. Kamo sre\u0107e da mi nekada do\u017eivimo ovakvu krizu u kakvoj je trenutno Italija!<\/p>\n

\u0160alu na stranu, prvi deo Via Rome je sav u sjajnim mermernim stubovima<\/strong>, u mozai\u010dnim podovima od prelepih kamenih plo\u010da, onakvih kamenih plo\u010da koje sa decenijama i vekovima postaju samo lep\u0161e, i dobijaju svoju ve\u010dnu patinu i sjaj, trotoar ugla\u010dan obu\u0107om i koracima svih onih ljudi koji su pro\u0161li ovuda tokom prethodnih vekova. Ne samo trotoari, ve\u0107 su i kolovozi skrojeni od velikih kamenih plo\u010da.<\/p>\n

A, naprosto neverovatno, kada padne no\u0107, svaki \u0107o\u0161ak ovih prelepih trotoara i naslonjenih pasa\u017ea, postaje mali jednokrevetni apartman torinskih klo\u0161ara<\/strong>. I tako \u0107ete – negde oko 11h uve\u010de videti kako, u najskupljoj ulici Torina, pored blje\u0161tavih izloga Louis Vuittona<\/strong>, Bershke<\/strong>, Zare<\/strong>, Geoxa<\/strong>, polako po\u010dinju da razme\u0161taju svu svoju imovinu – najsiroma\u0161niji stanovnici Torina<\/strong>. Obi\u010dno se pored spava\u010da nalazi neka kantica-kasica sa molbom da se ubaci neki evri\u0107 dok se ljudi odmaraju, a skoro svako od no\u0107nih gostiju Via Rome pored sebe dr\u017ei i po jedno ku\u010dence<\/strong>.<\/p>\n

Kada nastavite \u0161etnju ovom kraljevskom ulicom, nailazite na prvi, manji trg – Piazza C. L. N.<\/strong> (skra\u0107enica od Comitato di Liberazione Nazionale<\/strong>) gde, osim jednoga d\u017einovskog roze, reklamnog bicikla, mo\u017eete videti dve impozantne skulpture – fontane, \u017eene i mu\u0161karca –\u00a0 koje predstavljaju dve torinske reke – \u010duveni Po i drugu, manje poznatu – po imenu Dora Riparija<\/strong>.<\/p>\n

Kod konja i u Torinu<\/h2>\n

Posle jo\u0161 desetak metara hoda, Via Roma se odjednom otvara i uvodi vas u trg San Karlo<\/strong>, jedan od dva najpoznatija trga Torina. Na tom kratkom, su\u017eenom delu ulice, sa leve i desne strane mo\u017eete videti dve crkve, tj. crkve bliznakinje – Santa Kristina i San Karlo<\/strong>, od kojih ovaj mu\u0161ki blizanac ima i visoki toranj sa zvonikom i \u010dasovnikom.<\/p>\n

Na sredini trga nalazi se spomenik savojskom vojvodi Emanuelu Filibertu<\/strong>, koji je za vreme svog vojvodstva Torino proglasio prestonicom teritorije pod svojom vla\u0161\u0107u. E sad, te\u0161ko je ovde nabrojati celu savojsku lozu<\/strong> – od grofova, vojvoda, kraljeva Sicilije i Sardinije, pa cele Italije<\/a><\/strong>… te se time ne\u0107emo ni baviti. A da je spomenik lep, jeste. Tako i Torino ima svoj spomenik „kod konja<\/strong>„, i to ne samo jedan. Na trgu Solferino postoji jo\u0161 jedan, sli\u010dan a interesantniji spomenik, i to – zahvaljuju\u0107i konju.<\/p>\n

Da biste dodatno u\u017eivali u lepoti ovoga trga (a kako tek lepo izgleda uve\u010de, kad se popale sva okolna svetla…) mo\u017eete sesti u obli\u017enji Kafe Torino<\/strong>, jo\u0161 jedan znameniti ugostiteljski objekat Torina. Ovamo je, krajem 19. veka, svra\u0107ao i kralj Umberto Prvi li\u010dno, tj. Umberto Ranijeri Karlo Emanuele \u0110ovani Marija Ferdinando Eu\u0111enio od Savoje<\/strong>!<\/p>\n

Pred njega je izlazila svita livrejisanih kelnera, kao i stari vlasnik kafea, dok bi ceo okolni svet sa uzbu\u0111enjem gledao u svog kralja, zvanog Dobri. To se mo\u017ee na\u0107i na stranicama koje opisuju ovaj kafe, a opet – ako je kafe otvoren 1903. godine, a Umberto Prvi je tada ve\u0107 tri godine bio upokojen, onda nije potpuno jasno kako je dolazio ovamo. Ali opet, lep je ose\u0107aj da se ide u kafe koji je pohodio i jedan kralj, a ko jo\u0161 o\u010dekuje od dosadnih turista da posle proveravaju \u0161ta se koje godine desilo…<\/p>\n

… Da ga ne bismo slu\u010dajno izblamirali pred italijanskim ugostiteljima\u00a0…<\/strong><\/p>\n

Ako za kralja nije sigurno, onda se ipak mo\u017ee potvrditi da su gosti kafea bili – D\u017eejms Stjuart<\/strong>, Ava Gardner i Bri\u017eit Bardo<\/strong>. I na\u0161a mala grupa iz Beograda. A u sklopu grupe imali smo i na\u0161eg „vodi\u010da<\/a><\/strong>„, \u010doveka koji je dugo \u017eiveo u Italiji, i koji nas je, pre ulaska – opomenuo za dve stvari – da ga ne bismo slu\u010dajno izblamirali pred italijanskim ugostiteljima<\/strong>!<\/p>\n

Prva stvar je: ako naru\u010dujete, npr. – makijato, ili espreso – onda se takva kafica le\u017eerno (po)pije za \u0161ankom<\/strong>, i to najvi\u0161e iz dva ili tri gutljaja. A druga: po\u0161to je ve\u0107 bilo popodne, prijateljski nas je upozorio – \u00a0da nekome ne padne na pamet da naru\u010di kapu\u0107ino, jer se on naru\u010duje samo do podneva<\/strong>. Eto, sad i vi znate svete kafopijske tajne koje se u Italiji prenose sa kolena na koleno!<\/p>\n

A unutra, u izlozima kafea, predivni kola\u010di, sa vo\u0107em, bez vo\u0107a, sa \u010dokoladom, sa svim i sva\u010dim, da ne znate \u0161ta biste pre uzeli.<\/p>\n

\"Slatkisi\"<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedna zanimljivost vezana za ovaj kafe, tj. za trotoar ispred kafea<\/strong>. Na njemu se nalazi jedan zlatasto-bronzani bik, od oko pola metra du\u017eine, koga za sre\u0107u treba nagaziti (a, hm, najve\u0107a sre\u0107a je ako se nagazi jedan dosta nezgodni deo po bika), ili mo\u017eda stati na bika i obrnuti se oko svoje ose, i ve\u0107 takve stvari.<\/p>\n

\"bik\"<\/p>\n

Bik je ina\u010de i simbol grada, a i sam naziv grada se vezuje za tu re\u010d (taurus, Taurinorum…). Uzgred, i nadimak fudbalera Torina je – bikovi.<\/strong><\/p>\n

Ulica Akademije nauka<\/strong><\/h2>\n

Naravno, kada obi\u0111ete ovaj trg, i nau\u017eivate se okolne arhitekture, prostora, radnji i kafi\u0107a, prirodno je da nastavite ka Kraljevskoj palati. Ali…\u00a0 Samo desetinu metara udesno, pravcem ka jo\u0161 jednom divnom trgu – Karla Emanuela II, dolazite do ulice koja je paralelna Via Romi, tj. do ulice Akademije nauka (Via Accademia Delle Scienze)<\/strong>, koja se ina\u010de nastavlja dalje kao ulica Lagran\u017e, i vodi vas nazad do stanice Porta Nuova.<\/p>\n

Torino je sav u bulevarima i ulicama pod pravim uglom, tako da je ovde zaista te\u0161ko izgubiti se u \u0161etnji. Samo par nesta\u0161nih ulica, kao Via Po ili Via Pietro Micca<\/strong> (italijanski heroj koji se \u017ertvovao u borbama protiv Francuza, otprilike kao Stevan Sin\u0111eli\u0107 protiv Turaka) – remete ovaj pravougaoni sklad, i to pre svega da bi trgovi Kastelo i Kraljevski trg imali direktnu vezu sa dva druga prelepa trga – sa jedne strane Solferino, a sa druge Vitorio Veneto. Ostalo je zabele\u017eeno da je Karlo Emanuel Prvi, savojski vojvoda, 1620. godine odobrio da se grad pro\u0161iri, ali pod uslovom da ne bude naru\u0161ena prethodna, rimska struktura, tj. tra\u017eio je da bude o\u010duvan upravo taj sistem uporednih ulica, iseckanih pod pravim uglom. Negde u 19. veku je gradska uprava izgleda malo popustila pred razigranim investitorima, pa je tako i Torino izgubio svoj 100 odsto pravougaoni sistem ulica.<\/p>\n

Muzej egipatske umetnosti<\/h3>\n

Da se vratimo ulici Akademije nauka, gde je glavni ulaz u Muzej egipatske umetnosti<\/strong>. E sad, kada ste kratko u jednom gradu, mnogo je lep\u0161e posvetiti se njegovim ulicama, parkovima i trgovima, nego zaroniti u muzeje, kakvi god oni bili. Sa druge strane, ovaj muzej je drugi najve\u0107i muzej egipatske umetnosti (odmah posle kairskog), i tako\u0111e jedan od retkih koji je posve\u0107en samo i jedino egipatskoj umetnosti. Cena karte od 15 evra mo\u017ee da deluje kao faktor odvra\u0107anja<\/strong>, ali poseta muzeju vredi svaki evro (a bogami i evrocent).<\/p>\n

Eksponate za muzej su nabavljali savojski kraljevi<\/strong> jo\u0161 od ranog sedamnaestog veka, sve do zvani\u010dnog osnivanja muzeja 1824. godine. Zahvaljuju\u0107i nekolicini Italijana, od kojih je jedan \u010dak bio u zvanju francuskog konzula, koji su o\u010digledno imali kolekcionarskog duha, i znali su koga, kada i za\u0161to treba platiti – u dana\u0161njem torinskom muzeju nalazi se – pazite – 32.500 razli\u010ditih umetni\u010dkih i istorijskih predmeta, od kojih je izlo\u017eeno – 6.500<\/strong>!<\/p>\n

Muzej se nekoliko poslednjih godina renovirao, ali – za razliku od nekih drugih, nama poznatih, muzeja – sve vreme je bio otvoren za publiku.<\/p><\/blockquote>\n

Nemogu\u0107e je opisati \u0161ta se sve ovde mo\u017ee videti – a da pomenem samo statuu Ramzesa drugog<\/strong>, \u010ditav niz sarkofaga, mumija, kilometre papirusa, i – veli\u010danstvenu – salu kraljeva, sa kraljevskim statuama iz nekoliko egipatskih milenijuma, dovoljno misti\u010dnu i bez polumraka u kome se eksponati nalaze.<\/p>\n

\"Egipatske<\/p>\n

Zato je i \u017dan-Fransoa \u0160ampolion<\/strong>, prakti\u010dno „otac“ moderne egiptologije, rekao da put do Memfisa i Tebe (Luksora) prolazi kroz Torino<\/strong>.<\/p>\n

\"Egipatska
Egipatska umetnost<\/figcaption><\/figure>\n

Na ulazu u muzej dobijate jedan elektronski ure\u0111aj, veli\u010dine mobilnog telefona, sa slu\u0161alicama, koji \u0107e vam poslu\u017eiti kao vodi\u010d kroz muzej. Jednostavno izaberete broj sale i broj eksponata – i dobijete \u010ditavu pri\u010du o tome \u0161to gledate. Vi sad pomno\u017eite broj od 6.500 eksponata sa, recimo, po jednim minutom zadr\u017eavanja ispred svakog – pa \u0107ete dobiti nekih 7 dana budnog vremena (po 16 sati) koji su vam potrebni samo da protr\u010dite kroz muzejsku postavku.<\/p>\n

Povratak na „Via Romu“<\/h2>\n

I tako, baciv\u0161i pogled u sve te milenijume egipatske kulture, moglo se mirne du\u0161e iza\u0107i ponovo na predivne torinske ulice, prativ\u0161i i dalje samo jednu od njih, Via Romu.<\/p>\n

Posle trga San Karlo, Via Roma se opet malo „skuplja“ i provodi vas pored jo\u0161 nekoliko kitnjastih, barokno ukra\u0161enih zgrada. Tu je i jedno od najpoznatijih a i najstarijih (dva i po veka!) italijanskih pozori\u0161ta – „Teatro Carignano<\/strong>„, preko puta istoimene palate. Karinjano pozori\u0161te je nekada bilo vi\u0161e orijentisano ka operskom repertoaru, ali se to kasnije promenilo.<\/p>\n

Sa leve strane mo\u017ee se videti jedan pravi neboder, sa oko dvadesetak spratova, izgra\u0111en (za torinske prilike) ne tako davne – 1923. godine, a osim njega, na celom \u0161irem podru\u010dju Torina od visokih zgrada mo\u017eete videti Mole Antonelijanu<\/strong> (zgradu u kojoj se nalazi muzej filma, i glavni gradski vidikovac), i mo\u017eda jo\u0161 samo 2-3 nebodera u staklu (ba\u0161 na obodu \u0161irokog, \u0161irokog centra Torina), dok je sve ostalo upakovano u srednjovekovnih \u010detiri ili pet spratova. Jedan od tih novih staklenih d\u017einova je poslovna zgrada banke Intesa-SanPaolo<\/strong>, sa restoranom i vidikovcem na zelenilom pokrivenom krovu, sa ju\u017enom fasadom – celom u solarnim panelima, i sa visinom od 167,25 m, \u0161to je ta\u010dno za 0,25 m ni\u017ee od stare torinske dame – zgrade Mole Antonelijana<\/strong>, verovatno iz po\u0161tovanja bankarskih arhitekata prema njoj (o nekim gradskim propisima i da ne pri\u010damo). Te\u0161ko je zamisliti da bankari nisu imali novaca za jo\u0161 tih tri\u010davih 25 cm visine…<\/p>\n

\"torino-italija\"<\/p>\n

Kao \u0161to se Po uliva u Jadransko more, tako se i Via Roma uliva u trg Kastelo, koji se dalje uliva u\u00a0 Kraljevski trg, a ovaj opet zavr\u0161ava kao Kraljevski trgi\u0107 (Piazzetta Reale), naslonjen na Kraljevsku palatu, li\u010dno. Dva velika trga razdvojena su kovanom ogradom, ukomponovanom sa mermernim stubovima, a sve to \u010duvaju dva konjanika u kamenu, na dva centralna, \u0161iroka stuba – izme\u0111u kojih ograda, po potrebi, mo\u017ee da se zatvori ili otvori.<\/p>\n

Na\u017ealost, na trgu Kastelo su u toku bili neki radovi, pa je trg bio skoro u potpunosti ogra\u0111en nekom ru\u017enjikavom ogradom i remetio sigurno prekrasan pogled na ova dva i po trga, oivi\u010denih\u00a0 palatom „Madama<\/strong>„, Kraljevskom palatom, palatom Kjableze<\/strong>, crkvom San Lorenco<\/strong>; zatim tu je i nekoliko spomenika po trgovima, a tu su i kraljevska oru\u017earnica, nekoliko galerija i \u0161ta sve ne. Na trgu se, toga dana, odvijao neki festival klovnova, pa je taj slobodni deo trga bio sav u \u017eivim bojama, sa de\u010durlijom zabavljenom koje\u010dime po okolnim \u0161tandovima, uklju\u010duju\u0107i \u00a0i vo\u017enju modifikovanim „taxi“ vozilima sklepanim od wc-\u0161olja, kotli\u0107a i kada! Tu je bio i neki levitiraju\u0107i \u010darobnjak – ma\u0111ioni\u010dar<\/strong>, koji je, ko zna kako, lebdeo visoko u vazduhu dr\u017ee\u0107i se samo jednom rukom za \u0161ipku koju je na donjem delu pridr\u017eavao njegov kolega.<\/p>\n

\"Andjeo\"<\/p>\n

Ulica Garibaldi<\/strong><\/h2>\n

Odmah tu, na levom delu trga, po\u010dinje ulica Garibaldi<\/strong>, jedna od naj\u017eivljih i najpose\u0107enijih ulica – \u0161to zbog turizma, \u0161to zbog \u0161etnje, \u0161to zbog kupovine, potpuno svejedno. Ulica Garibaldi zavr\u0161ava ulivanjem u drugi impresivan trg – „Piazza Statuto<\/strong>„, kojim dominira visoki, piramidalan spomenik ljudima, radnicima koji su izgradili, tj. probili Fre\u017eis tunel, 13 kilometara duga\u010dak, koji povezuje Italiju i Francusku. Na vrhu spomenika nalazi se jedan an\u0111eo, a radnici su prikazani kako se, simboli\u010dno, po stenama, penju ka vrhu<\/strong>.<\/p>\n

A ulica Garibaldi be\u0161e nekad Decimus Maximus<\/strong>, glavna ulica Torina za vreme starih Rimljana, kada se grad zvao Augusta Taurinorum. Uzgred, Decimus Maximus je bilo uobi\u010dajeno ime za „glavnu ulicu“ u rimskim gradovima i utvr\u0111enjima – gde je Decumanus ozna\u010davalo ulicu koja je spajala isto\u010dni sa zapadnim delom naselja, a kada je tu stajalo jo\u0161 i Maximus, to je zna\u010dilo da je ulica povezivala Porta Praetoria (pomenu\u0107emo je jedan pasus kasnije), tj. onaj deo koji je bio najbli\u017ei neprijatelju, sa Porta Decumana – delom koji je bio najdalje od neprijatelja.<\/p>\n

Nego, da se zadr\u017eimo jo\u0161 malo na trgu Kastelo, da vidimo \u010dega tu jo\u0161 ima:<\/h2>\n

Palata „Madama<\/strong>“ je bila prvi italijanski senat, nakon ujedinjenja, a pre i posle toga imala je toliko razli\u010ditih uloga da je to te\u0161ko i zamisliti. \u017diveli su u njoj i pape, i kardinali, bila je to neko vreme i zgrada papske vlade, i \u0161ta sve ne, da bi kona\u010dno zgrada dobila dana\u0161nju namenu – muzej anti\u010dke umetnosti<\/strong>. Zgrada je kombinacija dve potpuno razli\u010dite zgrade, dva potpuno razli\u010dita stila, jedne srednjovekovne mra\u010dne zgrade, od tamne opeke, sa dve visoke kule, i druge – svetle, barokne i kitnjaste zgrade, koja bi se skoro dala opisati kao jedna „nalepljena“ \u0161iroka fasada na onu prethodnu. Spojeno – nespojivo. A sve to je izgra\u0111eno na temeljima stare rimske kapije „Porta pretoria<\/strong>„.<\/p>\n

\"torino-spomenici\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Sa zadnje strane palate „Madama“ nalazi se impresivan spomenik princu i vojvodi Emanuelu Filibertu<\/strong>, italijanskom generalu i jo\u0161 jednom izdanku savojske loze. Filiberto je bio komandant Tre\u0107e italijanske armije tokom Velikog rata, iz koje je iza\u0161ao sa titulom „nepora\u017eenog vojvode<\/strong>„, te je kasnije proizveden i u italijanskog mar\u0161ala. Skulptura generala visoka je oko pet metara, i nalazi se na centralnom mestu \u0161irokog postamenta, dok su na levoj i desnoj strani figure po \u010detiri italijanska vojnika, spremnih da jurnu gde god general zapovedi. Tako barem deluje, a ba\u0161 da \u0107e da jurnu, te\u0161ko. Spomenik ina\u010de gleda ka velikom trgu, tj. velikom ostatku trga Kastelo, kuda prolazi tramvajski i automobilski saobra\u0107aj, gde je i parking za turisti\u010dke autobuse za obilazak Torina i – odakle polazi Via Po – sve do trga Vitorio Veneto i mosta Vitorio Emanuel I. To je jedna od one dve nesta\u0161ne ulice koje idu „ukrivo“ kroz Torino i remete sklad anti\u010dke rimske arhitekture.<\/p>\n

\u0160etnju mo\u017eete nastaviti pravo kroz Kraljevsku palatu<\/strong>, i tako ulazite u, tako\u0111e kraljevsku, ba\u0161tu, sa jednom kompletnom \u0161umom. Iza svega toga nalazi se bulevar kraljice Margarite<\/strong>, zatim jo\u0161 jedan blok zgrada i zatim obala pomenute, drugoplasirane torinske reke, Dore.<\/p>\n

Kraljevska palata je, naravno, vredna posebne pa\u017enje, i ko ima dovoljno slobodnog vremena u Torinu (za razliku od mog slu\u010daja) svakako treba da obi\u0111e, ka\u017eu, impresivne dvorske sale, kao i pomenutu kraljevsku oru\u017earnicu sa bogatom kolekcijom raznovrsnog naoru\u017eanja od 15. pa do 19. veka.<\/p>\n

\"torinski-trgovi\"<\/p>\n

Kao \u0161to vidite, sve vreme sam vam opisivao, prakti\u010dno, samo jednu jedinu torinsku ulicu – Via Roma! A i u tom opisu sam presko\u010dio jo\u0161 po koji muzej, galeriju, zgradu ili ve\u0107 ne\u0161to \u010detvrto, podjednako zanimljivo. Jedna jedina ulica!<\/p>\n

Trg – San \u0110ovani<\/strong><\/p>\n

Kada se, zatim, sa Kraljevskog trgi\u0107a provu\u010dete pored palate Kjableze<\/strong>, u kojoj je ina\u010de gostovala izlo\u017eba dela Anri Matisa<\/strong> iz kolekcije galerije \u017dor\u017e Pompidu u Parizu<\/strong>, ubrzo \u0107ete iza\u0107i na jo\u0161 jedan trg – San \u0110ovani<\/strong>, gde tako\u0111e ne\u0107ete znati na koju stranu pre da krenete i gde da zadr\u017eite svoj pogled. Sam trg, kao i svi ostali, prethodno pomenuti, poplo\u010dan je kamenim plo\u010dama (koje o\u010digledno ne gube ni\u0161ta od svoje lepote sa vekovima, niti se krive i pucaju kao ove dana\u0161nje plo\u010de po trotoarima), a tramvajska pruga koja ovuda prolazi diskretno je oivi\u010dena betonskim stubi\u0107ima.<\/p>\n

\"znamenitosti-torina\"<\/p>\n

Na trgu San \u0110ovanija, tj. Svetog Jovana, vide\u0107ete i Torinsku katedralu, tj. katedralu Svetog Jovana Krstitelja<\/strong>, podignutu krajem \u010detrnaestog veka. Na\u017ealost, katedrala je bila zatvorena (barem u trenutku dok sam ja tuda prolazio) pa se nije dala videti njena najve\u0107a znamenitost i relikvija – Torinski ili Sveti pokrov (Sacra sindone)<\/strong>. Smatra se da je to platno u koje je bilo umotano telo Isusa Hrista po\u0161to je bio skinut sa krsta, tj. komad tkanine na kome je kasnije bio uo\u010den i Hristov lik, na negativu fotografije Svetog pokrova. Opet, i da se moglo u\u0107i u katedralu, Sveti pokrov se \u010duva iza oltarskog dela, u nekoj vrsti „trezora“, uramljen – sa staklom otpornim na metke i vatru, a unutar rama vlada odgovaraju\u0107a temperatura i vlaga<\/strong>. Ako ne original, u katedrali se mo\u017ee videti replika pokrova. Original se ina\u010de mo\u017ee videti, ali svakih nekoliko godina,\u00a0 („Ostensione“, tj. otkrivanje, pokazivanje) – kao \u0161to se desilo 2000, 2010, 2013. i 2015. godine.<\/p>\n

Koliko se mo\u017ee saznati iz razli\u010ditih internet izvora – nau\u010dnici su prethodnih decenija poku\u0161avali sve \u0161to su znali i umeli – ali bezuspe\u0161no: niti su potvrdili niti su opovrgli da se zaista radi o Hristovom pokrovu<\/strong>. Uglavnom, sve ono \u0161to se danas zna o Svetom pokrovu, mo\u017ee se videti u jednom od torinskih muzeja – posve\u0107enom samo i jedino ovoj svetinji.<\/p>\n

A pored katedrale nalaze se i eparhijski muzej, kao i arheolo\u0161ki muzej, a tu je i \u010duvena galerija Sabauda<\/strong>, u kojoj se nalaze umetni\u010dka dela koja je savojska dinastija vekovima vredno prikupljala, uklju\u010duju\u0107i i dela Rembranta<\/strong>, Boti\u010delija<\/strong>, Tintoreta<\/strong> i sli\u010dnih velikana slikarstva. Uostalom, kada vidite kovanu ogradu, ulazne stubove i dve skulpture na njima – \u0161to sve ukra\u0161ava prilaz galeriji, mo\u017eete samo da zamislite svu rasko\u0161 unutra\u0161njosti ove galerije.<\/p>\n

[php snippet=1]<\/p>\n

 <\/p>\n

„Torino + Pijemont“ kartica<\/strong><\/h2>\n

Eto – potreban vam je otprilike, najmanje, ceo jedan produ\u017eeni vikend da se pozabavite samo ovim blokom zgrada i muzeja oko Kraljevske palate (a i lep bud\u017eet, da biste popla\u0107ali sve te karte). Sva sre\u0107a, Torino nudi tzv. „Torino + Pijemont“ karticu<\/strong>, koja vam mo\u017ee poslu\u017eiti za obilazak skoro 200 interesantnih mesta, muzeja i galerija, za nekih 25-40 evra, zavisno od toga za koliko dana va\u017ei kartica.<\/p>\n

\"Torino<\/p>\n

Dakle, tu su vam Kraljevska biblioteka, Kraljevska oru\u017earnica, Kraljevska palata i ba\u0161ta, galerija Sabauda, Arheolo\u0161ki muzej i palata Kjableze<\/strong> – \u0161to sve zajedno daje preko tri kilometra staza kroz umetni\u010dke i istorijske eksponate ovih zgrada!<\/p>\n

Porta Palatina i Trg Republike<\/strong><\/p>\n

Kada se na\u0111ete u ovom delu Torina, iako \u0107e vas svakako sti\u0107i umor od svega \u0161to ste videli za tako kratko vreme na tih zipovanih kilometar i po, ipak je \u0161teta da ne nastavite svoj obilazak, osim ako ste potpuno sigurni da \u0107ete se ovamo ponovo vratiti. Kada krenete dalje sa trga San \u0110ovani, do\u0107i \u0107ete pravo do kapije Torina iz prvog veka, po imenu Porta Palatina<\/strong>, jedine sa\u010duvane od nekada\u0161nje \u010detiri kapije Auguste Taurinorum. Dve kule, izme\u0111u kojih se nalazi zid sa prozorima i dva velika i dva mala prolaza, veoma podse\u0107aju na kule palate Madama, tj. onog njenog srednjovekovnog dela. Tu blizu su i ostaci rimskog pozori\u0161ta, a ceo potez iza Porta Palatine je u zelenilu i u nekim modernim skulpturama<\/strong>, \u010disto da vam se ne ostavi ni par minuta hoda a da pritom ne vidite ne\u0161to novo.<\/p>\n

Upravo vam tih par minuta treba da od Porta Palatine stignete do Porta Palazzo, tj. do Trga republike, gde se ukr\u0161taju Via Milano i bulevar kraljice Margarite. Na tom trgu se svakoga dana razba\u0161kari jedna od najve\u0107ih, a mo\u017eda i najve\u0107a, pijaca – u naj\u0161irem smislu – osim hrane iz svih krajeva Italije, ovde se mogu na\u0107i i obu\u0107a, i ode\u0107a, stvari za doma\u0107instvo, igra\u010dke i skoro sve ostalo \u0161to vam padne na pamet. Ka\u017eu da ovde mo\u017eete da \u010dujete sve postoje\u0107e italijanske dijalekte, i da \u0107ete, kad-tad, ovde na\u0107i sve \u0161to vam zatreba. Nedeljom se pijaca pretvara u klasi\u010dan buvljak.<\/p>\n

Na\u017ealost, pro\u0161ao sam ovuda oko tri sata popodne, u doba kada su se prodavci uveliko pakovali, pa je ceo prostor izgledao vrlo haoti\u010dno, zatrpan kutijama, kesama i \u0111ubretom koje su prodavci ostavili iza sebe, a gradska \u010disto\u0107a Torina jo\u0161 nije stigla da pokupi.<\/p>\n

Ina\u010de, po celom Torinu, gde god je neki zgodan, prazan trg, ujutru nikne mala pijaca, uredno parkiranih kamioneta, tezgi ili ve\u0107 na neki drugi na\u010din organizovana, koja je tu do ranih popodnevnih \u010dasova, da bi zatim netragom i\u0161\u010dezla do slede\u0107eg jutra, a trg ostavila na kori\u0161\u0107enje obli\u017enjem kom\u0161iluku, stanarima, umetnicima, mo\u017eda i nekim demonstrantima, i svim ostalim ljubiteljima trgova. \u010cak i u jednom od najlep\u0161ih gradskih parkova, na trgu Solferino<\/strong>, mogle su se videti tezge sa raznovrsnom ponudom sireva i \u0161unki, a sve u sklopu neke italijanske akcije i udru\u017eenja – „tr\u017enice – seoski prijatelji<\/strong>„, sa potpuno lokalnim proizvodima, ili – kako to ka\u017eu Italijani: „prodotti – km zero“, tj. proizvodi udaljeni 0 km od vas! Ina\u010de, izlo\u017eene \u0161unkice, slaninice i druge mesne \u0111akonije ko\u0161tale su oko dvadesetak evra, orijentacije radi. A sve je to tako prijatno mirisalo, da onih „km zero<\/strong>“ mo\u017eda zna\u010di da \u0107ete pre\u0107i „nula kilometara<\/strong>“ a da \u0107ete ve\u0107 pojesti sve \u0161to ste kupili?<\/p>\n

\"Torino<\/p>\n

Uglavnom, kada se od Trga republike vratite u splet uli\u010dica i trgova, me\u0111u kojima su i Via Bellezia, Via San Agostino, Trg Emanuela Filiberta, pa sve do one Garibaldijeve ulice, kao i do crkve Konzolata i trga Savoja koji krasi jedan pravi obelisk – na\u0107i \u0107ete se ba\u0161 u starinskom delu Torina, koji se zove Quadrilatero Romano, ili samo Il Quadrilatero. Naravno, ne mogu da napi\u0161em kako ovde mo\u017eete da se izgubite u spletu uli\u010dica, kada je i dalje sve pod pravim uglom, pa bi zaista trebalo da imate veliki problem sa orijentacijom u prostoru da biste se zaista izgubili. A ovaj \u010detvorostrani deo grada se preporu\u010duje u ve\u010dernjim \u010dasovima, zbog velikog broja restorana, barova, butika i tako tih stvari.<\/p>\n

„Kod tri koke“ (Tre Galline) – restoran star 3 veka<\/strong><\/p>\n

Po\u0161to smo imali sre\u0107e da u grupi imamo jednog vrsnog poznavaoca ne samo italijanske nauke o kafi, ve\u0107 i torinskih restorana, ve\u010dernju \u0161etnju smo zavr\u0161ili u jednom od najboljih (deset?) i najstarijih torinskih restorana – po imenu „Kod tri koke“ (Tre Galline)<\/strong>. Restoran je star 2-3 veka (!) a niko nije siguran da li je obli\u017enja istoimena ulica nazvana po ovom restoranu, ili obrnuto?<\/p>\n

Doma\u0107ini vas gostoprimljivo sa\u010dekaju sa \u010da\u0161om nekog od svojih izvanrednih vina (naravno, to posle i naplate), a zatim vam ponude \u010ditav repertoar interesantnih jela, tj. tradicionalnih jela Pijemonta<\/strong> (ako je verovati raznim gastro-vodi\u010dima i sajtovima). To je jedan od onih restorana gde je bitniji kvalitet nego kvantitet, \u0161to mo\u017ee biti i dobro i lo\u0161e, zavisno od va\u0161eg apetita. Uglavnom, ravioli torinezi sa mesom sabljarke i mladim tikvicama<\/strong>, bili su zaista ukusni, uz umetni\u010dki aran\u017eman na tanjiru, koji se ovde apsolutno podrazumeva. Posle glavnog jela, usledio je pomenuti zabajone, sve to zaliveno divnim vinima, kojima ovaj restoran ne oskudeva, zahvaljuju\u0107i svom vinskom podrumu, podjednako \u010duvenom kao \u0161to je i sama kuhinja. Uostalom, najbolje da i sami bacite pogled na sajt ovoga „koko\u0161injca“: http:\/\/3galline.it\/site\/en\/<\/strong>.<\/p>\n

Da se pozabavimo jo\u0161 jednim divnim pe\u0161a\u010dkim pravcem – od trga Kastelo, prate\u0107i Via Po, sve do trga Vitorio Veneto i mosta Vitorija Emanuela Prvog, tj. du\u017e Via Po – do reke Po.<\/p>\n

\"Reka<\/p>\n

I Via Po je sva u arkadama i kolonadama, ne tako kitnjasta i ne u tako skupocenom mermeru i kamenu kao Via Roma, ali ne smeta. Via Po se, kao \u0161to se Po – posle Ferare – razliva po svojoj delti, na isti na\u010din „razliva<\/strong>“ po trgu Vitorio Veneto. Ovaj trg obuhvata povr\u0161inu od skoro 40.000 m2, po \u010demu skoro da nema premca u celoj Evropi. Zamislite taj prostor, du\u017eine 360 i \u0161irine od 111 metara! Kao pet fudbalskih terena pore\u0111anih jedan do drugog.<\/p>\n

I tog majskog dana na trgu je bilo \u017eivo – u toku je bio neki foto-session<\/strong> (stara srpska re\u010d) sa buljukom italijanskih manekenki (za koje se ba\u0161 ne bi moglo re\u0107i da su vitke), istovremeno – preko trga je prolazilo dru\u0161tvance na nekih 20 vespi, dok je jo\u0161 nekoliko desetina istih ovih \u0161arenih motora bilo parkirano pored obli\u017enjeg kafi\u0107a-poslasti\u010darnice. Na dve velike zgrade postavljeni su podjednako veliki bilbordi – ekrani na kojima su se smenjivale kojekakve slike i reklame, a u jednom uglu, tamo gde se trg diskretno „skupljao“ i prelazio u ulicu Po, stajali su uredno pore\u0111ani taksisti, sa svojim torinski belim vozilima.<\/p>\n

\"torino-fiat-automobili\"<\/p>\n

Me\u0111u njima bilo je i nekoliko (na\u0161ih, a svetskih) Fiata 500L<\/strong>, kojih je i ina\u010de, ne samo u taksi svetu, bilo zaista mnogo na torinskim ulicama. Ili sam ih ja svuda prime\u0107ivao, kao ponosni vlasnik jednog velikog fi\u0107e? A osim fi\u0107e, u Torinu mo\u017eete videti parkirane i najnovije modele Ferarija, kako se ba\u0161kare \u010dak i na mestima na kojima nikako ne bi smeli da budu (jedan je vi\u0111en u pe\u0161a\u010dkoj zoni naju\u017eeg centra grada). Ali – koji bi to parking servis imao srca da odnese jedan Ferari, koji se, tako o\u010digledno, savr\u0161eno uklapa u svaki od gradskih trgova i svojom pojavom dodatno ulep\u0161ava Torino – koji je, jelte, prvenstveno grad automobilske industrije i automobila, pa tek onda grad pe\u0161aka<\/strong>.<\/p>\n

\u010cuvena Mole Antonelijana<\/h3>\n

Samo dve raskrsnice udaljena od Via Po, nalazi se \u010duvena Mole Antonelijana, najvi\u0161a zgrada Torina sa svojih 167,5 metara visine i vidikovcem sa koga se, ka\u017eu, vidi sve – od Alpa, preko Milana i \u0110enove, sve do Marselja. \u0160alu na stranu, pogled mora da je divan, jer se, osim par zgrada vi\u0161ih od 100 metara, sve ostale odozgo vide kao na dlanu. Do vidikovca vas vozi providni lift, iz kojeg imate brz pogled na Nacionalni muzej filma koji se nalazi u istoj zgradi<\/strong>. Nedostatak vremena i nedovoljan bud\u017eet za ovu posetu Torinu, bili su razlog da se poseta Mole Antonelijani odlo\u017ei za naredni (?) dolazak.<\/p>\n

Dok \u0161etate po Torinu, vide\u0107ete, naravno, jo\u0161 puno toga. Nabroja\u0107emo ovde jo\u0161 poneki od tih zanimljivih detalja, bez ikakvog reda, samo po se\u0107anju: tu je bio i jedan Lidl (u centru), pa jo\u0161 \u00a0desetine „Pica – kebab“ restorana, svakako – i simpati\u010dne knji\u017eare – pri \u010demu je u jednoj – na centralnom mestu u izlogu – bila knjiga Novaka \u0110okovi\u0107a<\/strong> „Il punto vincente“ (Serviraj za pobedu), zatim brojne radnje sa (italijanskom!) ode\u0107om sa ogromnim popustima (pantalone sa 79 na 10 evra; majice sa 29 na 10 evra, ba\u0161 onako po italijanskoj modi), kao i radnje sa \u010dokoladnim \u010dudesima – pa i sa „Bicerin originale di gianduiotto<\/strong>“ – \u010dokoladni liker, spakovan u fla\u0161u u obliku Mole Antonelijane – za tri\u010davih 17 evra.<\/p>\n

Pored pomenutog muzeja filma, stajala je i reklama za nedavno zavr\u0161eni filmski festival – 31. torinski „gay&lesbian“ festival<\/strong> – ne\u0161to kao LBGT FEST ili FESLBG<\/em><\/strong>T.<\/p>\n

Stanice za rent-a-bicikl<\/h3>\n

Kada vam dosadi da pe\u0161a\u010dite po Torinu, pri ruci su vam uvek stanice za rent-a-bicikl, kojih ima vi\u0161e od sto. Jednostavno, kupite karticu za bicikl – izaberete godi\u0161nju (20 evra), nedeljnu (5 evra) ili dnevnu (2 evra) pretplatu, uzmete bicikl, odvezete se gde \u017eelite, i ostavite ga na drugoj rent-a-stanici za bicikle. Ako se vozite manje od 1,5 sata, vo\u017enja je besplatna, 2,5 sata vo\u017enje zna\u010di da \u0107e vam se skinuti 1 evro sa „kreditne bicikl-kartice“, za 3,5 sata 2 evra, i tako dalje.<\/p>\n

Osim automatizovanog iznajmljivanja bicikala<\/strong>, u Via Po postoji i automatizovana radnjica – sa nekoliko hranomata i pi\u0107emata, radnja koja je otvorena non-stop i u kojoj uvek mo\u017eete kupiti vru\u0107u kafu (makijato, espreso, kapu\u0107ino…), neki sok, vodu, sladolede, \u010dokoladu, ali i neku pastu – kao gotovo, tek spremljeno jelo! Pravi Italijani se verovatno groze ovakve instant paste s nogu, ali – kao prva pomo\u0107 – nije lo\u0161e.<\/p>\n

Jo\u0161 ne\u0161to o cenama<\/h3>\n

Na kioscima se prodaje Alan Ford, u boji, za 5 evra, a po brojnim poslasti\u010darnicama po Torinu na\u0107i \u0107ete bezbroj ukusa sladoleda (ali \u010demu svi ti ukusi kad ve\u0107 postoji \u010dokoladni sladoled?), pri \u010demu je kugla 1 ili 1,5 evro. Opet, ponegde je kugla, tj. (stvarno) d\u017einovska kugla i do 3,5 evra. U cenovniku postoji i varijanta kupovine jednog kilograma sladoleda, za 18 evra. Ina\u010de, kada Torinjani krenu da \u0161etaju po gradu nedeljom popodne (kao da se pola Torina pretvori u veliki korzo) – odmah se oseti manjak poslasti\u010darnica, pa ispred svake od njih mo\u017eete videti najmanje 10-20 du\u0161a kako \u010dekaju na svoju porciju sladoleda. Ka\u017eu da je me\u0111u najboljima – lanac poslasti\u010darnica po imenu „Grom“, \u010diji je moto: „Sladoled kao nekada“<\/strong>, ali ni\u0161ta se ne mo\u017ee zameriti ni poslasti\u010darnici Pepino, Niva, i drugim, gde je va\u0161 putopisac, \u010disto profesionalno, proverio da li je taj italijanski sladoled zaista takav kao \u0161to se pri\u010da. I jeste. Sladoled je zaista gromovitog ukusa, gusto-kremast, pa zato mo\u017eete dugo u\u017eivati u kuglama sladoleda (u kornetu) pre nego \u0161to po\u010dne da se topi.<\/p>\n

Po radnjama mo\u017eete da vidite i sve mogu\u0107e vrste i dezene All Star patika<\/strong>, sa cenama od 59 do 89 evra, a kod Trussardija mo\u017eete pazariti torbu za 280 evra, cipele za 130 evra ili pantalone za 190, tako\u0111e, evra. Opet, mo\u017eete se, kod Algozzinija, po\u010dastiti narukvicom od zlata i brilijanata za oko 1000 evri\u0107a, a ako nemate toliko novca, uvek mo\u017eete kupiti jo\u0161 neku kuglu sladoleda.<\/p>\n

Osim slatki\u0161a, u Torinu se mo\u017ee videti i „gourmet popcorn<\/strong>“ – \u010ditava radnja posve\u0107ena kokicama, uz reklamu u izlogu da se ovde ne koristi genetski modifikovan kukuruz, niti bilo \u0161ta sli\u010dno, za najbolje kokice u Torinu.<\/p>\n

Po\u0161to je Torino sav u pravim uglovima, sa vojni\u010dki pore\u0111anim zgradama u jednom bloku, to zna\u010di da svi ti blokovi sa unutra\u0161nje strane zgrada imaju svoje dvori\u0161te<\/strong>. Torinjani prili\u010dno ljubomorno \u010duvaju tu svoju dvori\u0161nu intimu, i jedino \u0161to putnik namernik mo\u017ee da vidi su d\u017einovska, masivna drvena vrata – kapije, od po 4-5 metara visine. Kakvih sve divnih vrata ima po gradu… Samo njih da gledate, pa biste se opet vratili impresionirani Torinom.<\/p>\n

Ponekad, ponegde, dok neko od stanara ulazi ili izlazi iz svog dvori\u0161ta, mo\u017eete videti bogato ukra\u0161ene ba\u0161te i travnjake gde stanari odmaraju svoje du\u0161e od svakodnevne jurnjave. Ne mo\u017ee se re\u0107i da be\u017ee sa torinskog asfalta, kada je ve\u0107i deo centra u kamenim plo\u010dama, mermeru i kaldrmi! A i drvoreda ima na sve strane.<\/p>\n

Poneko od svih tih dvori\u0161ta je ipak ostavljeno pogledu prolaznika, tako \u0161to je umesto drvene kapije postavljena kovana ograda. Posebno bogatstvo i luksuz, ipak, mo\u017ee se videti kada prolazite pored poslovnih zgrada, skoro pa rezidencija, najve\u0107ih italijanskih banaka – a pre svega dve – „Intesa Sao Paolo“ i „Unicredit“ banke<\/strong>. Ako je Italija u krizi, te\u0161ko da sa njom kriziraju i njene banke.<\/p>\n

A da ne zaboravimo i jo\u0161 jedan kraljevski trg – „Piazza Carlo Alberto<\/strong>„, tako\u0111e stacioniran u samom centru Torina, nedaleko od Egipatskog muzeja i blizu ulice Po. Preko trga se gledaju dve jako lepe zgrade – jedna je Nacionalna biblioteka, a druga je Nacionalni muzej vaskrsnu\u0107a i ujedinjenja Italije (slobodan prevod: ina\u010de: „Museo Nazionale di Risorgimento Italiano<\/strong>„), a izme\u0111u njih, na trgu – jo\u0161 jedan spomenik – kralju Karlu Albertu, vojskovo\u0111i i konjaniku, kralju Pijemonta i Sardinije<\/strong>, koji kao da predvodi \u010dlanove Biblioteke u napadu na Muzej, sa visoko uzdignutim ma\u010dem!<\/p>\n

Trg je uokviren sa jo\u0161 nekoliko stambenih zgrada, neobi\u010dnih po svom poslednjem spratu, sa vratima od balkona ali bez balkona<\/strong> (!) a pritom se jo\u0161 otvaraju ka spolja. Na krovu zgrade nalaze se podjednako neobi\u010dni dimnjaci, kaskadno nazidani jedan uz drugi, po dva, tri, ili \u010dak \u0161est dimnjaka.<\/p>\n

Muzej se nalazi u Karinjano palati, tako bogate fasade – da bi njeni ukrasi i kamena plastika mogli bez ikakvih problema da ukrase sve zgrade u jednoj ulici, a ne samo jednu zgradu. U ovoj palati zasedao je italijanski parlament, od 1861. do 1864. godine, a ba\u0161 ovde je, 14. marta 1861, progla\u0161ena Kraljevina Italija. Pa kako onda da ne izukra\u0161avate takvu jednu zgradu?<\/p>\n

Trg Solferino i fontana Angelika<\/h2>\n

Od trga Karlo Alberto, sko\u010di\u0107emo, ulicom Svete Tereze, pravo do Solferina<\/strong>. Trg Solferino je nekada bio obi\u010dan pija\u010dni trg, sa pijacom specijalizovanom za prodaju drveta i slame (biomasa – briket, pelet i sli\u010dne stvari, tada se jo\u0161 nisu proizvodili), a kako se nekada\u0161nja obli\u017enja torinska tvr\u0111ava i njene zidine – razgra\u0111ivala, tako je i trg, u drugoj polovini XIX veka polako dobijao svoj kona\u010dni, dana\u0161nji izgled.<\/p>\n

Danas je tu predivna fontana, po imenu Angelika<\/strong> (pi\u0161e se Angelica, a mo\u017eda se \u010dita i „An\u0111elka“?), podignuta pre skoro sto godina, sa \u010detiri grupe statua koje simbolizuju \u010detiri godi\u0161nja doba. Finansijer je bio, ko drugi, nego tada\u0161nji ministar finansija, pa je i fontana nazvana po – njegovoj majci! A tu je prste ume\u0161ala i neka masonerija, jer su dve mu\u0161ke statue (zima i jesen) nazvane Joakim<\/strong> i Boaz<\/strong>, po, ka\u017eu, \u010duvenim stubovima biblijskog hrama kralja Solomona<\/strong>. Iz sli\u010dnih razloga, ova dva gospodina uvek se nalaze na ulazu u masonske hramove, pa je ovo, izgleda, jedna masonska \u010desma. Ako po\u017eelite da ovde pro\u0111ete izme\u0111u „zime“ i „jeseni“, ipak biste morali da se izujete i zavrnete nogavice, jer prolaz vodi direktno kroz centralni deo fontane.<\/p>\n

I naravno, tu su i dve \u017eenske figure, u igri sa decom, a koje simbolizuju preostala godi\u0161nja doba – prole\u0107e i leto. Iza i iznad ove \u010detiri figure i cele fontane nalaze se \u010detiri ogromna drveta kestena, pa taj tamno zeleni paspartu daje dodatnu lepotu ovom umetni\u010dkom delu.<\/p>\n

Samo jedna \u017eenska figura gleda ka prednjem delu trga koji se zavr\u0161ava u obliku \u0161pica, a tamo mo\u017ee da vidi prostrani, kamenom poplo\u010dani prostor po kome se odvija torinski saobra\u0107aj, kao i dve predivne zgrade sa nebrojeno fasadnih ukrasa, od kojih se u jednu smestila firma „Generali<\/a><\/strong>„, tj. „Assicurazioni Generali Venezia<\/strong>„. Malo ni\u017ee niz ulicu, nalazi se jedna (obi\u010dna) samoposluga, koja nema nikakve veze sa svom ovom prethodno pomenutom lepotom, ve\u0107 je zanimljiva samo po tome \u0161to su sve cene po gondolama – elektronske, tj. pored svake grupe artikala stoji jedan malecki ekran na kome pi\u0161e cena jedini\u010dnog proizvoda. Odmah mi pade na pamet kako bi sve trgovci mogli da vas prevare sa tim ekran\u010di\u0107ima, ali da ne kvarimo sad na\u0161u pri\u010du sa trgova\u010dkim inovacijama.<\/p>\n

Park se na drugu stranu nastavlja kra\u0107im kestenoredom, u \u010dijoj prijatnoj senci se nalazi klupored, a stotinjak metara dalje nalazi se jedan neobi\u010dni spomenik princu Ferdinandu od Savoje<\/strong>, vojvodi od \u0110enove – neobi\u010dnog po polo\u017eaju konjanika – koji sa uzdignutim ma\u010dem silazi sa svog (sirotog) konja. Za razliku od drugih spomenika kojima se mo\u017ee slobodno pristupiti, ovaj je ogra\u0111en visokom kovanom ogradom sa \u0161iljcima.<\/p>\n

Park se ponovo nastavlja kestenoredom, a zatim nailazite na jedan veliki, plavo-crveni sun\u010dani sat<\/strong>, koji vas samo usmerava dalje, do „ba\u0161tenskog<\/strong>“ dela, posve\u0107enog osniva\u010du La Stampe<\/strong>, a u centru te ba\u0161te je spomenik \u0110uzepeu La Farini<\/strong>, italijanskom piscu, patrioti i politi\u010daru. Opet, da ova skulptura na sebi nema „La<\/strong>“ i da li\u010dnost u kamenu ne dr\u017ei knjigu ve\u0107 volan, spomenik bi sigurno bio posve\u0107en \u0110uzepeu Farini<\/strong> (bez „La“), italijanskom voza\u010du formule 1 i prvom \u0161ampionu sveta u tom takmi\u010denju!<\/p>\n

Naravno, \u0161etnja Torinom odavde je pre\u0161la u potpuno slobodnu formu.<\/h2>\n

Kuda god i\u0161li, verovatno \u0107ete primetiti ne\u0161to \u0161to \u0107e vas odvu\u0107i levo ili desno, i potpuno je svejedno kuda idete. Svakako ne\u0107ete mo\u0107i da vidite sve \u0161to Torino nudi<\/strong> (ako ste ovde na kratko, kao ja) i nema razloga da \u017ealite \u0161to ste izabrali jednu ulicu umesto druge, jedan muzej umesto drugog, ili jedan trg umesto drugog, tre\u0107eg, stotog…<\/p>\n

Park Solferino<\/strong> odjednom, kao transfomers, pretvara u bulevar kralja Umberta, oivi\u010denog, i dalje, zelenim drvoredom, koji vas dovodi pravo do bulevara Vitorija Emanuela Drugog. Sa te velike raskrsnice mo\u017eete da krenete na desno, jer \u0107ete verovatno po\u017eeleti da izbliza vidite jo\u0161 jedan velelepni spomenik – „Largo Vittorio Emanuele<\/strong>„. \u010ciji bulevar – njegov i spomenik, a kralj stoji na visokom \u010detvorostubnom postamentu, ukra\u0161enom sa gomilom bronzanih detalja – \u0161to stegono\u0161a, \u0161to grbova i orlova… A spomenik je visok \u010dak 39 metara!<\/p>\n

\"Torino<\/p>\n

Odmah tu blizu je ceo jedan kvart prelepih porodi\u010dnih zgrada, barem tako deluje – ne\u0161to kao torinsko Dedinje. A u sredini svega je muzej moderne<\/strong>, savremene umetnosti – GAM (Galleria Civica d’Arte Moderna e Contemporanea<\/strong>) koji je otvoren i funkcioni\u0161e, za razliku od nekih drugih muzeja istog naziva, i gde je u toku bila izlo\u017eba bosanskohercegova\u010dko-pariskog umetnika Brace Dimitrijevi\u0107a<\/strong>, koji u svojim instalacijama i umetni\u010dkim delima voli da koristi i slike – Nikole Tesle<\/a><\/strong>.<\/p>\n

E sad, ako od onoga d\u017einovskog spomenika krenete bulevarom Galileo Feraris, a to sada pi\u0161em gledaju\u0107i \u010de\u017enjivo mapu<\/a><\/strong>, i konstatuju\u0107i \u0161ta sve nisam video – do\u0107i \u0107ete do Torinske tvr\u0111ave, danas muzeja, pa do jo\u0161 jedne ba\u0161te – parka a zatim i do pomenutog obeliska na trgu Savoja i crkve Konzolata<\/strong>…<\/p>\n

Mene je put vodio nazad ka hotelu, ali okolo-naokolo, ovoga puta ka reci Po, bulevarom Vitorija Emanuela. Bulevar ima \u010detiri trake za automobile, od kojih dve koriste i tramvaji, dva \u0161iroka trotoara, a celom du\u017einom su tu i veliki, razgranati platani. Ne ba\u0161 onoliki kao oni pokojni na Bulevaru kralja Aleksandra, ali ba\u0161 veliki.<\/p>\n

Bulevar prolazi tik uz \u017eelezni\u010dku stanicu Porta Nuova<\/strong>, pa smo tako zatvorili jedan veliki krug (da ne ka\u017eem pravougaonik) kroz Torino. Ina\u010de, stanica je zaista fino mesto, prostrano, \u010disto, sa puno simpati\u010dnih radnjica, policajcima koji krstare okolo u elektri\u010dnom automobilu<\/strong>, a vozovi deluju krajnje privla\u010dno – izazivaju\u0107i u vama \u017eal \u0161to i sami nemamo takvo prevozno sredstvo (mislim na kvalitet, \u010disto\u0107u, ta\u010dnost…) u na\u0161oj zemlji. Porta Nuova je, ka\u017eu, tre\u0107a po veli\u010dini \u017eelezni\u010dka stanica u Italiji. Ni Porta Susa<\/strong>, udaljena nekoliko blokova, nije za bacanje, a danas je prepoznatljiva i po (spolja) moderno ure\u0111enoj metro stanici koja se nalazi tik uz ovu \u017eelezni\u010dku posestrimu.<\/p>\n

A \u0161etnja ko \u0161etnja, malo posmatrate ne tako u\u017eurbane Italijane (i Italijanke)<\/strong>, malo radnje, malo automobile, ve\u0107 \u0161ta nai\u0111e pred va\u0161e o\u010di. Tu je, na primer, riblji restoran koji nudi sve \u0161to mo\u017eete da pojedete za cenu od 26 evra, tu su radnje sa \u010dokoladnim poslasticama – \u010dokoladama u obliku katanaca i klju\u010deva, \u0161oljica za kafu… Zamislite – popijete \u0161olju tople \u010dokolade, a onda jo\u0161 i pojedete tu \u0161oljicu! (cena za kilogram \u010dokoladnih \u0161oljica: 36 evra)<\/p>\n

A par uli\u010dica dalje mo\u017ee se, malo uvu\u010dena sa bulevara, videti jedna neverovatno lepa jevrejska sinagoga<\/strong>, sa kraja 19. veka, sa \u010detiri neobi\u010dna tornja koja vi\u0161e li\u010de na delove d\u017eamije nego sinagoge. Iz (meni) nepoznatih razloga, pored sinagoge su stra\u017earili karabinjeri<\/strong>, blago se dosa\u0111uju\u0107i u svom karabinjerskom hameru.<\/p>\n

\"torino-znamenitosti\"<\/p>\n

Malo dalje, na samom bulevaru, nalazi se jo\u0161 jedan hram – ovoga puta protestantska crkva<\/strong>, a desetak metara dalje – jo\u0161 jedna, katoli\u010dka crkva Sv. Jovana Jevan\u0111eliste, divne spolja\u0161njosti – u kombinaciji \u017eutih i crvenih fasadnih cigli.<\/p>\n

Torino ko Torino<\/strong> – vu\u010de vas da skrenete sa bulevara – da li levo, da l’ desno, svejedno. Bezbroj uli\u010dica, sa naznakama trgova i spomenika u daljini, mame vas ka sebi.<\/p>\n

Bulevar Vitorija Emanuela<\/strong> dovodi vas pravo do reke Po. Na uglu sa jo\u0161 jedinim bulevarom – Masima d’Azelja (Massimo d’Azeglio<\/strong>) nalazi se i spomenik posve\u0107en „vlasniku<\/strong>“ ovog drugog bulevara – dr\u017eavniku, knji\u017eevniku i slikaru, na samom ulazu u park Valentino. Malo bli\u017ee reci Po mo\u017ee se videti i jedna kitnjasta, verovatno trijumfalna, kapija, a kraljevski bulevar se zatim uliva u most Kralja Umberta Prvog, koji vas vodi na, drugu, podjednako privla\u010dnu, ali brdovitu obalu reke Po. Ovim delom dominira Brdo Kapucinera<\/strong> (Monte Dei Cappuccini<\/strong>), na kome se nalazi muzej „Duca degli Abruzzi<\/strong>„, (nazvan po savojskom princu Lui\u0111iju, istovremeno vojvodi od Abrucija<\/strong>), tj. muzej alpinizma, u delu nekada\u0161njih prostorija manastira sve\u0161tenika iz reda kapucinera, a tu je i vidikovac sa koga se mo\u017ee lepo osmotriti Torino, barem onaj deo sa leve strane reke Po.<\/p>\n

Malo dalje je jo\u0161 jedan kraljevski most – koji nosi naziv Vitorija Emanuela Prvog, a spaja d\u017einovski trg Vitorio Veneto sa trgom i crkvom „Gran Madre di Dio<\/strong>“ (Bogorodi\u010dina crkva). Crkva je podignuta u \u010dast povratka kralja Vitorio Emanuela na presto, i prethodnog Napoleonovog poraza.<\/p>\n

To je, na\u017ealost, sve \u0161to se ti\u010de ove druge strane reke. Po je u Torinu, po slobodnoj proceni, \u0161irok ne\u0161to manje od sto metara, a neverovatno je kako se – od potpuno blatnjavog i braonkastog izdanja – za samo jedan dan – pretvorio u modrozelenkastu reku<\/strong>, koja je, \u010dim je bila u prilici, nastavila da \u0161tedro upija boje okolnog zelenila u svoje dubine. Reka Po (latinski – Padus, Eridanus) je duga\u010dka \u010dak 652 kilometra, i obo\u017eava da poplavi sve \u0161to mo\u017ee, kada Alpi krenu da se osloba\u0111aju svog sne\u017enog pokrova, na prole\u0107e. Torinjani, koliko je to moglo da se vidi, obo\u017eavaju da budu na reci i uz reku, pa je \u010dak i ranog popodneva, radnog dana, park Valentino bio prepun opu\u0161tenih Italijana, koji su, sun\u010daju\u0107i se, zauzeli sve raspolo\u017eive travnate povr\u0161ine ovog parka. Du\u017e celoga parka, uz obalu, nalazi se veliki broj kafi\u0107a i restoran\u010di\u0107a<\/strong> – gde se ne\u0161to mo\u017ee popiti i pojesti, u\u017eivaju\u0107i u pogledu na reku, i posmatraju\u0107i ogroman broj dvojaca, \u010detveraca, osmeraca i drugih plovila kako promi\u010du rekom. Uz obalu Poa, sa jedne i sa druge strane, nalazi se nekoliko vesla\u010dkih klubova, sa bogatom istorijom (Canottieri Armida<\/strong>, na primer, radi od 1869. godine) i klupskim prostorijama za koje mogu posvedo\u010diti (zahvaljuju\u0107i sve\u010danoj seminarskoj ve\u010deri u jednom od klubova) da imaju i svoje ugostiteljske delove, a da ne pominjemo terase sa kojih se mogu gledati vesla\u010dki treninzi (stru\u010dni deo) i istovremeno u\u017eivati u Torinu.<\/p>\n

\"Turisti\u010dki<\/p>\n

Ako vam se ba\u0161 ne vesla, mo\u017eete kupiti kartu za turisti\u010dki brod koji plovi po reci Po<\/strong> (4 evra, celodnevna karta – pa mo\u017eete da ulazite i silazite sa broda gde vam se svidi tokom dana, a 2,5 evra za plovidbu u komadu), a – koliko sam shvatio – na brodu mo\u017eete ru\u010dati ili ve\u010derati. Sve to isto ko\u0161ta 6, tj. 4 evra – vikendom).<\/p>\n

Osim velikog, bujnog zelenila i drve\u0107a, u parku Valentino<\/strong> \u0107ete na\u0107i jo\u0161 mnogo toga – tu je istoimeni dvorac (Castello del Valentino<\/strong>) iz 17. veka, pod za\u0161titom Uneska<\/a><\/strong>, a kao da je prenet direktno sa Loare. Zamak je okru\u017een jo\u0161 jednim primerkom torinskih kovanih ograda, a krasi ga veliko dvori\u0161te, poplo\u010dano isto toliko velikim kamenim mozaikom. Dvorac je trenutno u fazi neke restauracije, a ionako ne bih imao vremena da ga obilazim, pa iza\u0111e na isto.<\/p>\n

Malo dalje, ali uz obalu, nalazi se „Borgo e Rocca Medievale<\/strong>„, jedno pravo italijansko, srednjovekovno seoce, ili otvoreni muzej. Tu mo\u017eete videti ku\u0107e, upravo onakve kakve su bile i u 15. veku, iz cele oblasti Pijemonta i Vale d’Aosta<\/strong>.<\/p>\n

Ku\u0107e su u kamenu, sa \u0161arenim, veselo oslikanim spoljnim zidovima, srednjovekovnim slikama i plemi\u0107kim grbovima, uglavnom u crvenoj cigli, i sa „kariranim<\/strong>“ potpornim stubovima. U jednoj od ku\u0107a imate na raspolaganju sve mogu\u0107e srednjovekovne kostime, uklju\u010duju\u0107i i vite\u0161ki oklop – a za svega 1 evro mo\u017eete napraviti selfi, pa posle nekome kod ku\u0107e obja\u0161njavati kako je to va\u0161 askur\u0111el, i da vodite poreklo direktno od loze Savoja. Mo\u017eda najlep\u0161i deo nalazi se na „Casa di Alba<\/strong>“ – i to jedan bogato ukra\u0161eni – iscrtani i izrezbareni drveni srednjovekovni krov. Tu su jo\u0161 i crkva, veliki seoski trg sa fontanom, i stepeni\u0161te koje vodi ka zamku, koji je jedini deo kompleksa gde se pla\u0107a karta (6 evra).<\/p>\n

Kada je puna sezona, ovde rade i neki kafi\u0107i i jedan ve\u0107i restoran (samo ne znam da li je i hrana iz 15. veka) dok je sa spoljne strane, na obali, jedna od stanica turisti\u010dkog brodi\u0107a<\/strong>, pa zaista ne mo\u017eete da se po\u017ealite da vam ne\u0161to nije pri ruci.<\/p>\n

U blizini je i jedna fontana, ogromnih dimenzija, trenutno u renoviranju, a u sklopu parka Valentino nalazi se i botani\u010dka ba\u0161ta, \u010ditav niz sportskih terena, kao i jo\u0161 jedan spomenik juna\u010dkoj lozi savojskih vojskovo\u0111a – ovoga puta spomenik Amedeu Savojskom<\/strong>, vojvodi od Aoste. Tu blizu je i jedan veliki „Games centre<\/strong>„, malo deplasiran u dana\u0161nje vreme, jer se sa „Go Pokemon“ i sli\u010dnim zanimacijama – ceo svet pretvorio u „Games centre“.<\/p>\n

U Valentino parku nalazi se i muzej „Promotrice delle Belle Arti<\/strong>„, gde je u toku bila izlo\u017eba „Van Gogh Alive<\/strong>„, neka vrsta SF izlo\u017ebe, sa „sensory 4“ tehnologijom – koja kombinuje „multikanalne pokretne slike, „surround“ zvuk bioskopskog kvaliteta i oko \u010detrdeset HD projektora“. Pa vi zamislite kako to izgleda, kao \u0161to sam zamislio i ja.<\/p>\n

\"torino-fasade\"<\/p>\n

Pomenuti bulevar koji se naslanja na park Valentino je, reklo bi se, posve\u0107en brojnim italijanskim nau\u010dnicima – pa se tako usput mo\u017ee videti nekoliko manjih spomenika (izme\u0111u ostalog i Markoniju) a u istom bulevaru je i Nacionalni elektrotehni\u010dki institut Galileo Feraris<\/strong>, zanimljive kamene fasade, sa \u010detiri izrezbarena masivna stuba koja podupiru veliki balkon na prvom spratu. Ceo ovaj bulevar prate drvoredi kestena i platana, pa je naprosto \u0161teta da, umesto \u0161etnje, koristite neko drugo prevozno sredstvo, kao \u0161to su to, na primer, tramvaji koji ovuda prolaze.<\/p>\n

Razume\u0107ete da posle ovakve i ovolike \u0161etnje morate malo da svratite i do hotela, na predah, pa je usledio fini\u0161 do Via Nice, lokalnim uli\u010dicama<\/strong>. To \u0161to ovo nije vi\u0161e bio centar Torina, uop\u0161te ne zna\u010di da je ovaj deo grada manje zabavan. Usput se mogla videti jedna d\u017einovska muzi\u010dka radnja, sa svim mogu\u0107im instrumentima, pa i trombonima u jarko crvenoj boji i svetloplavim trubama, sa kravatama na kojima se nalaze notni zapisi, sve do dela izloga u kojem sedi majstor i posve\u0107eno popravlja neki fal\u0161 saksofon.<\/p>\n

Odmah pored je prodavnica ribe, gde je na raspolaganju riba San Pietro, po 48 evra kilogram, a tu je i zubatac, za \u010dak 68 evra<\/strong>! Odmah prekoputa bila je i jedna potpuno obi\u010dna radnja, po imenu „Non solo pizza – Gastronomia<\/strong>“ koja je u svojoj ponudi imala i Farinatu. To vam je ne\u0161to kao italijanska proja (ali ba\u0161 tanka, kao testo za picu), najjednostavnijeg mogu\u0107eg recepta – ume\u0161ate bra\u0161no, ali od leblebija, malo vode, maslinovog ulja i dodate so – i gotovo. Kao i svaki turista, morao sam da probam i Farinatu. Lepo.<\/p>\n

Usput \u0107ete svakako nai\u0107i na jo\u0161 poneku crkvu, kojima se zaista ne zna broj, sve dok, jednom, ne stignete i do svog hotela. A preko puta hotela, na poslednjem spratu stambene zgrade, na svih pet balkona i prozora, koliko ih je taj stan imao, bile su oka\u010dene velike crno-bele zastave Juventusa, u \u010dast nedavnog osvajanja nove titule. I ne samo u toj zgradi, i ne samo na tim balkonima – navija\u010dku sre\u0107u ste mogli da vidite i na mnogim drugim mestima.<\/p>\n

\"torino-grad\"<\/p>\n

Stadion Juventusa, sa svim svojim pripadaju\u0107im zgradama, tr\u017enim centrom i okolinom<\/strong>, izgleda zaista velelepno, koliko se dalo videti iz autobusa, a – na\u017ealost – za ovih nekoliko torinskih dana bilo je nemogu\u0107e do\u0107i do Nacionalnog muzeja automobila i automobilizma, i njegove ogromne kolekcije starih i klasi\u010dnih vozila.<\/p>\n

Uostalom, uz malo truda, ovde bi se lako moglo navesti mo\u017eda i vi\u0161e onoga \u0161to se nije uspelo videti za tih nekoliko torinskih dana – od onoga \u0161to ste imali prilike da pro\u010ditate na ovome mestu. U svakom slu\u010daju, Torino zaslu\u017euje ba\u0161 svaki od epiteta kojim ga njegovi \u017eitelji, a i njegovi posetioci, opisuju. Pred vama se, ba\u0161 kao na traci, stalno pojavljuju nove i nove torinske lepote, gde se vekovi istorije tako lako i prirodno pro\u017eimaju sa dana\u0161njim vremenom, novim tehnologijama i novim obi\u010dajima. Upravo kao \u0161to se onaj pomenuti ferari divno uklapa u barokno-renesansnu pe\u0161a\u010dku zonu Torina. Sve je to ovaj grad – i vi\u0161e od dva milenijuma \u017eivota, i anti\u010dki Rim<\/strong>, i reka Po<\/strong>, i sve\u017ei alpski vazduh, o \u010dokoladi da ne pri\u010damo.<\/p>\n

Grad Savoja, grad trgova i spomenika, Italija u malom, grad muzeja, grad automobila, italijanske kuhinje i italijanskih vina, dobrog fudbala, grad hramova i katedrala, Mali Veliki Pariz – blagosloveni Torino<\/strong>.<\/p>\n

Napisao:\u00a0Slobodan<\/span> (Boba) Ogrizovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"
Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Slobodan (Boba) Ogrizovi\u0107, ro\u0111en u pro\u0161lom veku, elektroin\u017eenjer, radi ve\u0107\u00a0 tri decenije\u00a0u \u201eB. elektranama\u201c, a\u00a0u slobodno vreme \u2013 putuje \u2013 samo da bi posle mogao da pi\u0161e svoje putopise<\/strong>.<\/p>\n

Specijalizovan (specijalizovao ga ograni\u010deni bud\u017eet) za Srbiju i Gr\u010dku, u poslednje vreme pomalo i za Italiju, a ponekad zaluta i u neku drugu zemlju.<\/p>\n

Njegove putopise na\u0107i \u0107ete –\u00a0na\u00a0sajtu na kome se upravo nalazite, kao i na\u00a0sajtovima\u00a0ViaBalkans<\/strong>\u00a0i\u00a0BeautifulSerbia<\/strong>, ali ga ima i u ponekim novinama, turisti\u010dkim \u010dasopisima, pa \u010dak i na nekim stranim jezicima.<\/p>\n

Osim putopisa, objavio jednu knjigu \u2013 o menad\u017ementu (Ritam menad\u017ementa<\/strong>). Otac dvoje dece.\u00a0Trenutno planira kuda dalje da putuje\u00a0<\/strong>i nada se da \u0107e to opet mo\u0107i da se radi na isti na\u010din kao nekada…<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li je u redu da jedan jedini grad, od tolikih na svetu, bude istovremeno grad umetnosti i predivnih muzeja, grad kraljevskih ulica pod arkadama, grad \u010dokolade, fudbala i barem jedne „Stare gospo\u0111e“, filma, automobila, pa zatim i grad trgova, ukusne hrane, zelenila, \u017eivih obala reke Po, sve\u017eih alpskih no\u0107i, a uza sve to i<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9963,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[27,29],"class_list":["post-5241","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-evropa","tag-italija","tag-unesco"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5241","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5241"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5241\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9963"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5241"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5241"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5241"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}