{"id":5219,"date":"2016-07-21T09:57:48","date_gmt":"2016-07-21T09:57:48","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=5219"},"modified":"2016-07-21T09:57:48","modified_gmt":"2016-07-21T09:57:48","slug":"samoobrazovanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/samoobrazovanje\/","title":{"rendered":"Samoobrazovanje uz lutala\u0161tvo i filozofiju hodanja"},"content":{"rendered":"

Autor: Valentina Brankovi\u0107<\/a><\/strong>, portal SamoObrazovanje.rs<\/a><\/strong><\/p>\n

Jedna zen poslovica glasi otprilike ovako:<\/p>\n

“Oni koji imaju pet godina mogu razumeti, ali oni koji imaju osamdeset to ne mogu.”<\/p><\/blockquote>\n

Re\u0161enje ove zagonetke je trezvenost, razboritost, svesnost <\/strong>(mindfulness) \u2013 ono \u0161to usvajamo u ovom trenutku, bez uobi\u010dajenih mentalnih navika.<\/p>\n

 <\/p>\n

U mnogim isto\u010dnja\u010dkim tradicijama koje se bave meditacijom, ovo se stanje posti\u017ee hodanjem<\/strong>, isto kao i sede\u0107i. Mnogi u\u010ditelji sveta usvojili su ovaj drevni postupak.<\/p>\n

Peripatetika u praksi<\/h2>\n

Anti\u010dka filozofija je imala divan model obrazovanja koji se zasnivao na peripatetici (<\/strong>gr\u010d. peripatetikos \u2013 \u0161etati gore dole, od “peri”- “okolo” +” patein”- “hodati, kora\u010dati”).<\/p>\n

\"Spomenik
Spomenik Aristotelu, Solun<\/figcaption><\/figure>\n

Aristotelov je obi\u010daj bio da dr\u017ei predavanja dok \u0161eta kroz svoj Licej u Atini.<\/p>\n

Njegova deviza je bila: “dok je telo u laganom pokretu, najbolje se u\u010di.”<\/p><\/blockquote>\n

U engleski jezik i kulturu filosofsko zna\u010denje ovog termina kao “osobe koji luta<\/em>” u\u0161lo je tek 1560. godine.<\/p>\n

\"Lu,
Ni\u010de, desno sa \u0161tapom<\/figcaption><\/figure>\n

Fridrih Ni\u010de<\/strong>, gotovo fanati\u010dan \u0161eta\u010d napisao je:<\/p>\n

“sve istinski velike misli su za\u010dete u \u0161etnji.”<\/p><\/blockquote>\n

Ni\u010de je planinario i uvek birao te\u0161ke, strme, kamenite staze. Tako je ja\u010dao telo i duh. Iznad Nice, u pitoresknom stenovitom delu obale, 420 metara iznad nivoa mora, nalazi se i “Staza Fridriha Ni\u010dea<\/strong>“(Nietzsche Trail). Ranih 1880-tih Ni\u010de je tamo \u017eiveo neko vreme, u gradi\u0107u Eze Bord de Mer (isto\u010dna obale Nice) i svakog dana se penjao uskom planinskom stazom. Pri\u010da se da je ba\u0161 tokom ovih strmoglavih uspona, prona\u0161ao inspiraciju za tre\u0107i deo filozofskog dela “Tako je govorio Zaratustra<\/strong>“.<\/p>\n

Filozofija hodanja<\/h2>\n

Frederik Gors<\/strong> (Fr\u00e9d\u00e9ric Gros) u svom delu “Filozofija hodanja<\/em><\/strong>” tvrdi: hodanje nije sport<\/strong>.<\/p>\n

“Hodanje je najbolji na\u010din sporog kretanja od bilo kog drugog ikada smi\u0161ljenog. Ako \u017eelite i\u0107i br\u017ee, ne hodajte. Radite ne\u0161to drugo: vozite, kli\u017eite, letite.”<\/p><\/blockquote>\n

Centralno mesto u knjizi posvetio je hodanju u \u017eivotima Ni\u010dea<\/strong>, Remboa<\/strong>, Kanta<\/strong>, Rusoa<\/strong>. Imanuel Kant je \u0161etao u isto vreme svakog dana. Staza kojom je \u0161etao vodi kroz park u Konigsbergu (nekada Pruska, danas Austrija) zove se ‘”Staza mudraca<\/strong>” (Walk of Wisdom).<\/p>\n

Dok hodamo ose\u0107aji su intenzivniji, ose\u0107amo ve\u010dnost svega. Na\u0161e telo vibrira zajedno sa krajolikom, postajete deo njega.<\/p>\n

Lutala\u0161tvo – istorija hodanja<\/h2>\n

I Rebeka Solnit<\/strong> (Rebecca Solnit), ameri\u010dka autorka, u svom eseju\/knjizi “Istorija hodanja<\/strong>\u201d bavi se vezom stvarala\u0161tva i hodanja. Istorija hodanja je (parafraziram) stara koliko i istorija ljudskog roda i, po svojoj tematici, zalazi u polje anatomije, antropologije, arhitekture, ba\u0161tovanstva, geografije, politi\u010dke i kulturne istorije, knji\u017eevnosti i seksualnosti, religijskih studija. I ona se osvr\u0107e na najzna\u010dajnije \u0161eta\u010de u istoriji i prozi. Rebeka Solnit je u knjizi profilirala \u0161etnje knji\u017eevnih likova kao \u0161to su Vilijam Vordsvort, D\u017eejn Ostin i mnogi drugi.<\/p>\n

\"\u010carls\u010carls Dikens<\/strong> je bio druga\u010diji od ostalih \u0161eta\u010da. On se opredelio za hodanje u urbanoj sredini. Jedan je od prvih pisaca koji je pokazao \u0161ta sve mo\u017ee da zna\u010di hodanje urbanom sredinom<\/strong><\/em>: u njegovim romanima ima mnogo detektiva, lupe\u017ea, uhoda, ljubavnika. Svi se oni ili tra\u017ee ili o\u010dajni\u010dki nekuda be\u017ee.<\/p>\n

Grad postaje koloplet u kojem ljudi lutaju, skrivaju se i pronalaze. \u201cDa ne mogu da idem brzo i daleko, ja bih eksplodirao\u201d, govorio je Dikens. Voleo je samotne mra\u010dne no\u0107ne ulice Londona svog vremena.<\/p>\n

Vird\u017einija Vulf <\/strong>hoda ulicom Oksford i postaje deo\u201dvelike republikanske vojske anonimnih skitnica<\/strong>\u201d. Njena imaginacija je podstaknuta uli\u010dnim detaljima: plo\u010dnik, boja zgrada, patuljasta \u017eena koja gleda u izlog, izvori su njenog nadahnu\u0107a. Samo\u0107a i introspekcija kao beg od li\u010dnog identiteta koji joj je predstavljao optere\u0107enje.<\/p>\n

Pati Smit,<\/strong> ameri\u010dka pesnikinja i peva\u010dica, na pitanje kako se priprema pred nastup na sceni, odgovara: “Bazam ulicama nekoliko sati.<\/strong>” Solnit se sa stra\u0161\u0107u zauzima za o\u010duvanje mesta i vremena po kojem se mo\u017ee hodati u ovom ubrzanom svetu koji uglavnom koristi prevozna sredstva.<\/p>\n

Nekada sam, ne se\u0107am se gde, pro\u010ditala slede\u0107u re\u010denicu: kada nekog \u010doveka spopadne srd\u017eba, Eskimi imaju obi\u010daj da takve emocije iz sebe izbace tako \u0161to pe\u0161a\u010de krajolikom u pravoj liniji<\/strong>, sve dok ne savladaju svoj gnev, te na tom mestu pobodu \u0161tap koji \u0107e da posvedo\u010di silini odnosno du\u017eini srd\u017ebe.<\/p>\n

Kultura hodanja se preobrazila: od egzistencijalnog, filozofskog hodanja, preko aristokratskih \u0161etnji parkovima i vrtovima, usamljeni\u010dkih lutanja, hodo\u010da\u0161\u0107a, stvarala\u0161tva pa ako ho\u0107ete i samoobrazovanja<\/a><\/strong>.<\/p>\n

Ali i\u00a0do protesta i politi\u010dkog delovanja.\u00a0 Danas se, priznajmo, hodanje pretvorilo u jedinicu utro\u0161enog vremena, u fizi\u010dki napor<\/strong>. Nu\u017eno je hodati u na\u0161em dobu kada je ono (gotovo u potpunosti) nepotrebno ve\u0107inu vremena.<\/p>\n

Veliki \u0161eta\u010di iz pro\u0161losti i sada\u0161njosti jasno stavljaju do znanja – budite svesni veze hodanja i kreativnog razmi\u0161ljanja<\/strong>.<\/p>\n

Fl\u00e2neur, \u010dovek koji luta gradom<\/h2>\n

Klasi\u010dni \u0161eta\u010di, romanti\u010dni \u0161eta\u010di, moderni \u0161eta\u010di, svi se sla\u017eu \u2013 hodanje, taj jednostavni pokret u prostoru i vremenu izuzetno je va\u017ean za nas. Tako te\u0161ko savladamo onaj prvi korak u ranim godinama na\u0161eg \u017eivota, a tako lako zaboravimo koliko nam zna\u010di.\u00a0 Savremena istra\u017eivanja potvr\u0111uju: odlazak u \u0161etnju nam mo\u017ee doneti toliko dobrog i blagotvornog<\/strong>.\u00a0 \u0160etnja nas mo\u017ee prosvetliti, metafori\u010dki, filozofski ili na neki drugi na\u010din – \u0161etali mi kroz drevne \u0161ume, preko Alpa ili od\u0161etali do prve prodavnice.<\/p>\n

Setila sam se ovih dana D\u017eojsovog “Uliksa<\/strong>“. Forma romana “Uliks<\/strong>” je svojevrsno tumaranje i lutanje Leopolda Bluma po Dablinu. U bo\u017ei\u0107nom izdanju Voga iz 1969. godine, Vladimir Nabokov daje nekoliko saveta profesorima: Koji je najbolji na\u010din predavanja \u201cUliksa<\/strong>\u201d D\u017eejms D\u017eojsa?<\/p>\n

\u201cUmesto<\/em> stalnog<\/em> ponavljanja<\/em> i<\/em> podse<\/em>\u0107anja<\/em> na<\/em> Homera<\/em>, nabrajanja<\/em> autohtonih<\/em> i<\/em> \u017eivopisnih<\/em> naslova<\/em> poglavlja<\/em>, profesori<\/em> bi<\/em> trebalo<\/em> da<\/em> pripreme<\/em> mape<\/em> Dablina<\/em> i<\/em> da<\/em> krenu<\/em> ispresecanim<\/em> (iz<\/em> romana<\/em> jasno<\/em> nazna<\/em>\u010denim<\/em>) rutama<\/em> Leopolda<\/em> Bluma<\/em> i<\/em> Stivena<\/em> Dedalusa<\/em>.”<\/p><\/blockquote>\n

Sam Nabokov je nacrtao veoma zanimljivu mapu njihovog lutanja:<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nekoliko decenija kasnije, profesor engleskog jezika sa Boston Koled\u017ea, Josip Nugent i njegove kolege napravili su Google mapu<\/strong> koja prati lutanja Stivena Dedalusa i Leopolda Bluma, korak po korak. \u201cDru\u0161tvo Vird\u017einija Vulf<\/strong>\u201d (The Virginia Woolf Society of Great Britain ) kao i studenti Tehnolo\u0161kog Instituta D\u017eord\u017eija (Georgia Institute of Technology) uradili su sli\u010dnu stvar \u2013 rekonstruisali su putanje kuda se kroz London \u0161etala Gospo\u0111a Dalovej uz istoimenog romana (\u201cMrs. Dalloway “).<\/p>\n

Postoji jo\u0161 jedan primer iz francuske knji\u017eevnosti.<\/h3>\n

Koncept besposli\u010dara, arhetipskog urbanog lutalice, “fl\u00e2neur<\/strong>” je proiza\u0161ao iz pera najma\u0161tovitijeg dekadentnog pesnika \u0160arl Bodlera (1821-1867). Bodler karakteri\u0161e “fl\u00e2neura” kao “gospodina koji luta gradskim ulicama<\/em><\/strong>“, ali aktivno u\u010destvuje u gradskom \u017eivotu. S tim u vezi, neposredno pre Drugog svetskog rata, Valter Benjamin, (Walter Benjamin) nema\u010dki jevrejski kriti\u010dar i filozof, napisao je: “fl\u00e2neur je simbol moderne \u0161etnje i ulaska u urbani \u017eivot. Gradski lutalica koji se kre\u0107e kroz gomilu, ali ne gleda \u0161arene stakli\u0107e i primamljive izloge. On pronalazi zadovoljstvo promatraju\u0107i mno\u0161tvo.<\/p>\n

Tako je “fl\u00e2neur” je postao va\u017ean simbol nau\u010dnika, umetnika i pisaca. Koncept se odnosi na “onoga ko \u0161eta kroz grad i posmatra ga<\/strong>“. Ali ta \u0161etnja nije samo fizi\u010dki pokret, ona je i na\u010din filozofskog razmi\u0161ljanja i na\u010din gledanja i ose\u0107anja stvari<\/em><\/strong>. \u0160etnja kao takva, ne u \u017eurbi i ne da bismo stigli sa jednog mesta na drugo, ve\u0107 da bismo iskusili urbanu panorama grada, zanimljive uli\u010dice i skrivene kutove vredne na\u0161e pa\u017enje<\/strong>. <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Valentina Brankovi\u0107, portal SamoObrazovanje.rs Jedna zen poslovica glasi otprilike ovako: “Oni koji imaju pet godina mogu razumeti, ali oni koji imaju osamdeset to ne mogu.” Re\u0161enje ove zagonetke je trezvenost, razboritost, svesnost (mindfulness) \u2013 ono \u0161to usvajamo u ovom trenutku, bez uobi\u010dajenih mentalnih navika.   U mnogim isto\u010dnja\u010dkim tradicijama koje se bave meditacijom, ovo<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-5219","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-saveti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5219","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5219"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5219\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5219"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5219"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5219"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}