{"id":513,"date":"2012-08-20T08:19:19","date_gmt":"2012-08-20T08:19:19","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=513"},"modified":"2012-08-20T08:19:19","modified_gmt":"2012-08-20T08:19:19","slug":"delfi-hram-i-prorociste-u-delfima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/delfi-hram-i-prorociste-u-delfima\/","title":{"rendered":"Delfi – hram i proro\u010di\u0161te u Delfima"},"content":{"rendered":"

Ovaj \u010dlanak je posve\u0107en civilizaciji pre civilizacije. Potkrepljen je proverenim istorijskim \u010dinjenicama\u00a0o najve\u0107em paganskom svetili\u0161tu Anti\u010dke Gr\u010dke<\/strong><\/span>. Mesto je izabrao sam Zevs, tako \u0161to je pustio dva orla sa razli\u010ditih strana sveta da se susretnu. Odabrali su zadivljuju\u0107i proplanak u podno\u017eju Parnasa (2500 metara visoka planina) u Korinskom zalivu na Pelopenezu<\/span><\/strong>.<\/p>\n

O ovome govori i donja slika, a te\u0161ko da bi i zagovornici izotropnosti Vaseljene uspeli da izaberu bolju ta\u010dku.<\/p>\n

\"Delfi,
Delfi, amfiteatar i panorama<\/figcaption><\/figure>\n

<\/p>\n

S pravom se mo\u017ee re\u0107i da je Delfi najuticajnije Apolonovo svetili\u0161te anti\u010dke Gr\u010dke.<\/p>\n

Kult Apolona, posle Zevsa i Atine bio je jedan od najrasprostranjenijih u Grka. Uz njih, najve\u0107u slavu toga vremena delili su\u00a0Zevsovo svetili\u0161te u Olimpiji<\/strong><\/span>, kao i Akropolj, hram Boginje Atine u Atini<\/strong><\/a>. Po mitologiji Delfi je i sedi\u0161te muza u Fokidi.<\/p>\n

U njemu se centralno mesto je zauzimao Apolonov hram (Apolon je sin Zevsa<\/em>) u kome je sve\u0161tenica Pitija (Pitija je jedna od Sibila) prorokovala sa zlatnog trono\u0161ca nad pukotinom u zemlji, iz koje su izbijala mirisna isparenja. Danas su nau\u010dnici do\u0161li do \u010dinjenica, da su isparenja najverovatnije uzrokovana vulkanskim dimom, koji je prolazio kroz pukotine u zemlji i davao dodatnu dra\u017e celom mestu.<\/strong><\/p>\n

Uz proro\u010dicu neraskidivo su povezani i sedam gr\u010dkih mudraca sa sedam slavnih izreka<\/strong><\/span><\/span>. Danas su ostale samo dve: \u201eSpoznaj samoga sebe!<\/strong>\u201d i \u201eNi\u010dega previ\u0161e!<\/strong>\u201d.<\/p>\n

Proro\u010di\u0161tu su se obra\u0107ali ljudi svih nivoa, prete\u017eno vi\u0161i stale\u017e sa pitanjima o dr\u017eavnim poslovima, ali su i pojedinci tra\u017eili savete i mi\u0161ljenja. Najpoznatiji korisnici usluga proro\u010di\u0161ta bili su Edip<\/strong>, Aleksandar Veliki<\/strong><\/a>, Temistokle<\/strong> ali i Sokrat<\/strong>.<\/p>\n

U Delfima je sagra\u0111en i prvi tolos<\/strong>, okrugli hram namenjen misti\u010dnom ritualu. Vajar Arhemos izradio je za ovo svetili\u0161te figuru krilate Nike u stilu arhajske plastike.<\/p>\n

\"Tolos,<\/a>
Tolos<\/figcaption><\/figure>\n

Tolos je kru\u017enog oblika, gra\u0111en u IV veku p. n. e. Sastoji se od 20 dorskih stubova raspore\u0111enih u pre\u010dniku od oko 15 metara, sa 10 unutra\u0161njih korintskih stubova \u0161to se vidi i na slici. Danas su tri od 20 dorskih stubova restaurirana<\/strong>, a posetioci pored fotografisanja mogu da kupe i suvenir kako je nekada izgledalo ovo sakralno zdanje.<\/p>\n

Stari hram je izgoreo 548. pre n.e., a nov je podignut oko 525. god. p.n.e. Kasnije je Car Teodosije zabranio slu\u017ebu u njemu, a \u00a0par vekova kasnije je i poru\u0161en.<\/p>\n

Muzej u Delfima<\/h2>\n

U delfskom muzeju rekonstruisana je fasada tezaura Kni\u0111ana<\/strong> (Sifnijaca), posve\u0107enog Apolonu, \u010duvena po arhajskim karijatidama i skulpturalnim ukrasima i kompozicijama sa temom Heraklove pobede u takmi\u010denju sa Apolonom za zlatni trono\u017eac. Poseta Delfskom muzeju se smatra obaveznom.<\/p>\n

Ovaj tezaur-riznica bio je ukra\u0161en bogatim reljefnim kompozicijama, izvedenim na spoljim zidovima arhitrava.<\/p>\n

Unutra\u0161njost riznice islikao je Polignot<\/strong>, najve\u0107i slikar gr\u010dke monumentalne umetnosti (Zauze\u0107e Troje<\/strong><\/em> i Silazak Odiseja u carstvo Boga Hada<\/strong><\/em>).<\/p>\n

Delfima pripada i figura sfinge i\u00a0kupasti omfalos (“pupak sveta”)<\/strong>, simbol Delfa kao centra sveta. Pupak sveta, simboli\u0161e sredinu, kako \u00a0\u010doveka, tako i celog kosmosa. On ukazuje \u00a0i na \u00a0vezu izme\u0111u njih, \u0161to je moderna nauka tek na\u010dela u holisti\u010dkim modelima istra\u017eivanja svesti.<\/p>\n

Pitijske igre<\/h2>\n

Delfi su poznati i po Pitijskim igrama<\/span><\/strong>. One se po va\u017enosti naravno bile iza Olimpijskih, a ispred Istmijskih<\/strong> i Nemejskih<\/strong>.<\/p>\n

Po umetni\u010dkoj sadr\u017eini uspevale su da preteknu i slavne, jer se u\u010destvovalo samo za slavu, Olimpijske igde. Osim standardnih disciplina u tr\u010danju, rvanju i disciplinama jahanja ovde se takmi\u010dilo i u sviranju, besedi, pesni\u0161tvu i pevanju.<\/p>\n

Do IV pre nove ere ovde se nalazilo najve\u0107e versko sredi\u0161te cele Gr\u010dke.<\/p>\n

O Delfima mo\u017ee puno da se pri\u010da, a pogledajte iskusvo ovog putopisca koji je uspeo duboko da \u00a0pronikne u tajnu ovog hrama.<\/p>\n

<\/object><\/p>\n

Muzej i Pitijski stadion
\n<\/object><\/p>\n

Na kraju jedna va\u017ena napomena!<\/strong>\u00a0U nekom trenutku ve\u0107ina posetilaca ovog bloga<\/strong><\/a> iz nekog razloga otputova\u0107e u Atinu<\/strong><\/a>. Delfi zahtevaju samo jedan dodatni dan, pa potrudite se da ga obezbedite i verujte nam, bi\u0107ete sre\u0107ni i ponosni na va\u0161u odluku.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovaj \u010dlanak je posve\u0107en civilizaciji pre civilizacije. Potkrepljen je proverenim istorijskim \u010dinjenicama\u00a0o najve\u0107em paganskom svetili\u0161tu Anti\u010dke Gr\u010dke. Mesto je izabrao sam Zevs, tako \u0161to je pustio dva orla sa razli\u010ditih strana sveta da se susretnu. Odabrali su zadivljuju\u0107i proplanak u podno\u017eju Parnasa (2500 metara visoka planina) u Korinskom zalivu na Pelopenezu. O ovome govori i<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":9664,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[15],"class_list":["post-513","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-misticna-mesta","tag-grcka"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/513","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=513"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/513\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9664"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}