{"id":4800,"date":"2015-09-09T12:42:46","date_gmt":"2015-09-09T12:42:46","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4800"},"modified":"2015-09-09T12:42:46","modified_gmt":"2015-09-09T12:42:46","slug":"sahat-kula-mesto-jedne-kule-i-kapije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/sahat-kula-mesto-jedne-kule-i-kapije\/","title":{"rendered":"Sahat kula \u2013 mesto jedne kule i kapije"},"content":{"rendered":"

Savremeni Beograd kao urbani evropski centar karakteri\u0161u brojne kule. Neke kule Beograda novijeg su datuma, poput one na Zapadnoj gradskoj kapiji<\/em><\/strong>. Poslednjih meseci \u010desto se pominje Kula Beograd<\/em><\/strong>, koju \u0107e tek napraviti. Me\u0111utim, ne samo moderni Beograd, ve\u0107 i ona drevna turska \u010dar\u0161ija imala je kule po kojima je bila prepoznatljiva.<\/p>\n

\"Sahat
Sahat kula<\/figcaption><\/figure>\n

Nema samo dana\u0161nji Beograd gra\u0111evine koje su spoj kula i kapija na jednom mestu, ve\u0107 se to moglo na\u0107i i u starom, danas pomalo zaboravljenom Beogradu. Ovo je pri\u010da o kalemegdanskoj Sahat kuli<\/strong> i Sahat kapiji<\/strong>, koje iako poti\u010du iz razli\u010ditih epoha, danas imaju isto ime.<\/p>\n

Kroz istoriju grada<\/u><\/h2>\n

Sahat kula se nalazi iznad kapije koja je bila glavni ulaz na Gornji grad Beogradske tvr\u0111ave<\/strong>. Kula je gra\u0111ena od 1740. do 1789. godine. Kulom dominiraju nagla\u0161eni elementi baroka, \u0161to dodatno svedo\u010di o vremenu njenog nastanka.<\/p>\n

Ova gra\u0111evina stoji na vrhu kapije. U ni\u017eoj zoni ima \u010detvorougaonu osnovu, na koju se nastavlja dominiraju\u0107i osmostrani toranj. Na vrhu tornja nalaze se \u010detiri \u010dasovnika okrenuta ka \u010detiri strane, odn. po jedan \u010dasovnik na svakom drugom zidu. Vrh kule je pokriven metalnom krovnom konstrukcijom, koja se zavr\u0161ava u jednoj ta\u010dki. Celokupno zdanje kule nad kapijom ima fasadu bele boje. Zahvaljuju\u0107i vitkoj gra\u0111i i visini od 27,5 metara, Sahat kula uz jo\u0161 nekoliko objekata zna\u010dajno dominira Kalemegdanom, ostavljaju\u0107i utisak stabilnosti i ponositosti.<\/p>\n

\"Turisti
Turisti pored kule<\/figcaption><\/figure>\n

Kula je istovremeno jedno od retkih zdanja Beogradske tvr\u0111ave, koje nije pretrpelo ve\u0107a o\u0161te\u0107enja kroz istoriju<\/strong>. Do danas \u010duva autenti\u010dna obele\u017eja svoje arhitekture i stila. Maja 2012. u Sahat kuli je izbio manji po\u017ear, koji je brzo uga\u0161en, tako da nije ostavio zna\u010dajne posledice na spomeniku. Posetioci kule, pored jedinstvene panorame, mogu videti kako je satni mehanizam radio nekada, a kako radi danas.<\/p>\n

Beogradska Sahat kula ima dve specifi\u010dnosti<\/strong>. Prva specifi\u010dnost je ime kule u odnosu na kapiju, iznad koje se kula nalazi. Toranj i sat izgra\u0111eni su iznad kapije, koja je starija od kule. Me\u0111utim, uprkos starosnim razlikama, ovo je jedinstven slu\u010daj da je kapija dobila ime po kuli, iako je kula mla\u0111a. Tako da, ukoliko upoznajete Kalemegdan<\/a><\/strong> po prvi put, kad prona\u0111ete Sahat kulu, znajte da ste prona\u0161li i Sahat kapiju. Osim toga, ako pro\u0111ete kroz Sahat kapiju i nastavite \u0161etnju, nai\u0107i \u0107ete na Stambol kapiju, \u0161to je bila glavna kapija u pravcu Carigradskog druma<\/a><\/strong>. To tako\u0111e svedo\u010di o va\u017enosti lokacije, na kojoj su kulu izgradili u pro\u0161losti. Ovo je mozda pravo mesto\u00a0da se podsetimo pri\u010de o Kuli Neboj\u0161a<\/a><\/strong>, Rimskom bunaru<\/a><\/strong> i podzemnom Beogradu<\/a><\/strong>.<\/p>\n

Druga specifi\u010dnost ti\u010de se kulture zidanja sahat kula unutar otomanske dr\u017eave. Sahat kule bile su karakteristi\u010dne za mala mesta, pa je ovo redak primer kule u utvr\u0111enom gradu. Ova \u010dinjenica navodi na pitanje o kulturnom zna\u010daju sahat kula za otomanske gradove tog doba.<\/p>\n

Za\u0161to sahat<\/em><\/strong>?<\/u><\/h2>\n

Kao \u0161to pretpostavljate, pojmovi sahat<\/em><\/strong> i sat<\/em><\/strong> su povezani. Zapravo, re\u010d sahat<\/em><\/strong> na turskom<\/a><\/strong> zna\u010di sat<\/em><\/strong>, pa iako poti\u010de iz arapskog jezika, u na\u0161 jezik do\u0161la je sa Turcima.<\/p>\n

Sat<\/em><\/strong> se na turskom pi\u0161e saat<\/em><\/strong>. Pri izgovaranju, \u010duje se ne tako o\u010digledno slovo h<\/em><\/strong>. H<\/em><\/strong> je u ovoj turskoj re\u010di ne\u0161to mek\u0161e u odnosu na slovensko ili englesko h<\/em><\/strong> danas. Ipak, bilo je dovoljno primetno da su ga govornici na\u0161eg podru\u010dja uo\u010dili, te re\u010d saat<\/em><\/strong> izgovarali kao sahat<\/em><\/strong>. Prema tome, sahat kula<\/em><\/strong> srpskije <\/em><\/strong>se mo\u017ee nazivati satna kula<\/em><\/strong> ili satni toranj<\/em><\/strong>.<\/p>\n

\"Unutra\u0161njost
Unutra\u0161njost kule<\/figcaption><\/figure>\n

Zanemarujem tako\u0111e tursko poreklo re\u010di kula<\/em><\/strong> i starogr\u010dko, odn. latinsko poreklo re\u010di toranj<\/em><\/strong>, jer ovom prilikom \u017eelim da uka\u017eem na kulturni zna\u010daj satova u XVIII i XIX veku. Koja je bila svrha ovih kula i \u0161ta nam one kazuju o kulturnim stremljenjima tada\u0161nje otomanske dr\u017eave? O \u010demu nam svedo\u010di sve u\u010destalija javna upotreba satova \u0161irom tada\u0161nje Otomanske imperije?<\/p>\n

Kulturna va\u017enost sahat kula<\/u><\/h2>\n

Devetnaesti vek bilo je vreme brojnih kulturnih promena u Otomanskoj imperiji. Sultani Abdulmecil<\/strong> i Abdul Aziz<\/strong> \u017eeleli su da stvore savremenu evropsku dr\u017eavu. Hri\u0161\u0107anski trgovci, nau\u010dnici i intelektualci vra\u0107ali su se u Otomansku imperiju iz Evrope, oboga\u0107eni novim idejama. Otomanski vladari shvatali su va\u017enost su\u017eivota i jednakog dru\u0161tvenog u\u010de\u0161\u0107a muslimana i hri\u0161\u0107ana u zajedni\u010dkoj dr\u017eavi. Model otomanskih vladara u XIX veku odstupao je od \u0161erijatskih pravila, pa je dr\u017eava na taj na\u010din prolazila kroz proces modernizacije i kulturnog pribli\u017eavanja ekonomski oslabljenoj, ali dakako prosve\u0107enoj Evropi.<\/p>\n

\"Prostorija
Prostorija sa satovima<\/figcaption><\/figure>\n

Satne kule \u0161irom imperije najsa\u017eetiji su primer modernizacije urbanih naseobina. Gra\u0111ene su na va\u017enim i upadljivim mestima, najpre iz prakti\u010dnih razloga, a potom kao simbol radikalne promene, koja se ogledala kroz merenje vremena. Stanovnici osavremenjene turske dr\u017eave<\/a><\/strong> nisu morali meriti vreme samo prema molitvenom pozivu sa minareta, ve\u0107 prema satu koji zamenjuje bogomolju, dobijaju\u0107i centralno mesto unutar verski i kulturno me\u0161ovite zajednice.<\/p>\n

Sahat kule nisu tek estetska potreba ili graditeljska ambicija vladara, ve\u0107 simboli\u010dni pokazatelj te\u017enje za dubokom promenom vrednosnog sistema, gde religija sela biva zamenjena kulturom grada, a narodni mentalitet idejama u\u010denjaka. Koliko je sat bio zna\u010dajan, potvr\u0111uje podatak da je od 1901-1903. u Otomanskoj imperiji sagra\u0111eno vi\u0161e od sto satnih kula.<\/p>\n

Svedo\u010danstvo budu\u0107nosti<\/u><\/h2>\n

Otomanske kule nisu merile vreme samo tada\u0161njem svetu. One i danas odbrojavaju istoriju. Svedo\u010de o na\u0161oj tradiciji i istorijskoj starini. Njihovo prisustvo podse\u0107a nas na ideje, ambicije i stremljenja davnih vladara na na\u0161em podru\u010dju. Uprkos mno\u0161tvu gorkih uspomena, postoje spomenici kojih se rado se\u0107amo. Danas, oni stoje jednako gordo kao i nekada. Mame na\u0161u ma\u0161tu i fantaziju. Inspiri\u0161u nas da ih upoznajemo i istra\u017eujemo.<\/p>\n

Ipak, ove kule podse\u0107aju na jednu va\u017enu vrednost. Podse\u0107aju na sopstvenu svevremenost, ugra\u0111enu u njihove temelje. Bile su va\u017ene nekada, a va\u017ene su i danas. Svojom stasito\u0161\u0107u zahtevale su po\u0161tovanje.<\/strong> Ljudi su znali \u010demu im slu\u017ee. Zato su ovakve kule iz pro\u0161losti istovremeno zov i opomena za sada\u0161nost i budu\u0107nost. Kakve kule gradimo danas? \u0160ta ostavljamo pokolenjima koja dolaze? Da li \u0107e na\u0161e kule zavrediti bar pribli\u017enu znati\u017eelju i po\u0161tovanje poput onog koje drevne beogradske kule zavre\u0111uju danas?<\/p>\n

Nemanja D. Milinovi\u0107<\/span><\/i><\/strong><\/p>\n

\"Nemanja<\/p>\n

Nemanja D. Milinovi\u0107<\/a><\/strong> je kulturolog \u0161kolovan pri Bogoslovskom, Filozofskom i Filolo\u0161kom fakultetu u Beogradu. Radna iskustva sticao je u Italiji i Rusiji. Pored prete\u017enog bavljenja jezi\u010dkim coach-ingom i copy writing-om, poseduje licencu turisti\u010dkog vodi\u010da<\/strong><\/span>.<\/p>\n

Ako \u017eelite da upoznate Beograd i Srbiju ili imate specifi\u010dna interesovanja, Nemanja \u0107e Vam predlo\u017eiti klasi\u010dnu turu ili pak autenti\u010dnu turu, kreiranu isklju\u010divo prema Va\u0161im potrebama i interesovanjima<\/strong><\/span>. Uvek je dostupan na ndmilinovic@gmail.com ili 064.330.20.69.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Savremeni Beograd kao urbani evropski centar karakteri\u0161u brojne kule. Neke kule Beograda novijeg su datuma, poput one na Zapadnoj gradskoj kapiji. Poslednjih meseci \u010desto se pominje Kula Beograd, koju \u0107e tek napraviti. Me\u0111utim, ne samo moderni Beograd, ve\u0107 i ona drevna turska \u010dar\u0161ija imala je kule po kojima je bila prepoznatljiva. Nema samo dana\u0161nji Beograd<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9937,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-4800","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4800","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4800"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4800\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9937"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4800"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4800"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4800"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}