{"id":4764,"date":"2015-07-29T17:51:47","date_gmt":"2015-07-29T17:51:47","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4764"},"modified":"2015-07-29T17:51:47","modified_gmt":"2015-07-29T17:51:47","slug":"kula-nebojsa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/kula-nebojsa\/","title":{"rendered":"Kula Neboj\u0161a \u2013 Za one koji se ne boje"},"content":{"rendered":"
\"Kula
Kula Neboj\u0161a sa u\u0161\u0107a Save u Dunav<\/figcaption><\/figure>\n

Kao deca, \u010desto smo odlazili na Kalemegdan. Poga\u0111ate da je najlep\u0161i deo sa kojeg se pru\u017ea pogled na Savu i Dunav, ka Sremu i Banatu. Jo\u0161 u to vreme posebnu pa\u017enju privla\u010dila mi je kula Neboj\u0161a<\/strong>.<\/p>\n

Bila je zapu\u0161tena, misti\u010dna i dominantna na mestu gde stoji.<\/p>\n

Ljudi je ponekad zovu Neboj\u0161ina kula<\/strong>, pa mi je to odavno zagolicalo ma\u0161tu da se zapitam kom Neboj\u0161i je posve\u0107ena<\/strong>.<\/p>\n

Da li je Neboj\u0161a bio neki plemi\u0107 ili vladar iz na\u0161e istorije po kojem je ovo zdanje ponelo ime?<\/p>\n

Ne, Neboj\u0161a nije bio slavna istorijska li\u010dnost, poput mog imenjaka Nemanje.<\/p>\n

\u0160ta vi\u0161e, nikakav bitni Neboj\u0161a nije ni postojao. Zato, ovo nije Neboj\u0161ina kula, ve\u0107 kula Neboj\u0161a<\/strong>.<\/p>\n

\u0160ta znamo o kuli Neboj\u0161a? Iz kog vremena poti\u010de, \u010demu je slu\u017eila, kako je dobila ime i \u0161ta se u njoj nalazi danas?<\/p>\n

Put od Ugarske preko Turske do Srbije<\/h2>\n

Na osnovu istorijskih izvora<\/strong><\/a> i arheolo\u0161kih iskopavanja, znamo da je priobalna kula Neboj\u0161a najverovatnije podignuta nakon neuspele turske opsade Beograda 1456. godine. Nakon turskog osvajanja Beograda 1521. godine, sultan Sulejman Veli\u010danstveni naredio je da se spaljena priobalna kula obnovi. Iako je kula trebalo da slu\u017ei Ugarima kako bi odbijali turske napade sa reka, Turci su je obnovili kako bi topovskom paljbom spre\u010dili eventualni prodor ugarskih brodova ka Beogradu.<\/p>\n

\"\u010cuvar
\u010cuvar U\u0161\u0107a<\/figcaption><\/figure>\n

Putuju\u0107i za Carigrad<\/strong><\/a> 1572. godine, David Ungnad von Sonnegg<\/strong><\/span> zabele\u017eio je da se na obali prema u\u0161\u0107u Save u Dunav<\/strong><\/a> nalazi velika kula, nazivaju\u0107i je Bela kula<\/strong>. Sredinom XVII veka, turski geograf Had\u017ei Kalfa<\/strong> tako\u0111e je zapazio ovu kulu, navode\u0107i da ju je podigao Sulejman Veli\u010danstveni.<\/p>\n

\"Sa
Sa zidina Kalemegdana<\/figcaption><\/figure>\n

Tokom XVIII veka u kulu su zatvarani pobunjeni jani\u010dari. Na ovom mestu, oni su davljeni i kasnije, po starom turskom obi\u010daju, bacani su u Dunav. Godine 1798. u kuli je bio zato\u010den i pogubljen gr\u010dki patriota Riga od Fere<\/strong> (\u03a1\u03ae\u03b3\u03b1\u03c2 \u0392\u03b5\u03bb\u03b5\u03c3\u03c4\u03b9\u03bd\u03bb\u03ae\u03c2 \u03a6\u03b5\u03c1\u03b1\u03af\u03bf\u03c2). Po\u010detkom 1801. tu je ubijen beogradski mitropolit Metodije<\/strong>.<\/p>\n

\"Riga-od-Fere\"
Riga od Fere<\/figcaption><\/figure>\n

U kuli Neboj\u0161a bili su zatvoreni brojni zarobljenici u vreme jani\u010darske strahovlade neposredno pre Prvog srpskog ustanka, a posebno nakon sloma ustanka. Tada su na ovom podru\u010dju vr\u0161ena masovna pogubljenja. U ovoj kuli bio je zato\u010den \u0111akon Avakum<\/strong>, beogradski mu\u010denik, koji je odavde odveden i ubijen na kolcu. Tokom 1815. godine, u kuli Neboj\u0161a bio je zatvoren Jevrem Obrenovi\u0107<\/strong>, brat kneza Milo\u0161a, koji je kasnije imenovan za prvog srpskog gradona\u010delnika Beograda.<\/p>\n

Kula danas<\/span><\/h2>\n

Osim \u0161to podse\u0107a na srednjevekovni Beograd, na tursko doba i stradanja u ime slobode, ova kula predstavlja jedinstven spomenik povezanosti Srbije i Gr\u010dke<\/strong>. Stradanje Rige od Fere na ovom mestu zauvek \u0107e predstavljati neizbrisiv most, izgra\u0111en na zajedni\u010dkim uverenjima balkanskih naroda u zna\u010daj i vrednost slobode. Riga od Fere bio je gr\u010dki revolucionar, heroj i pesnik<\/strong> koji je pao kao prva \u017ertva ustanka protiv Otomanskog carstva. Bio je cincarskog porekla. Dopisivao se sa Napoleonom, a svojim radovima pozivao je na revoluciju i otpor turskoj okupaciji. Na prevaru je uhva\u0107en i doveden u Beograd, pa je zato ova kula istovremeno simbol podizanja glasa protiv turske dominacije na Balkanu.<\/p>\n

Noviji radovi na obnovi kule po\u010deli su jo\u0161 \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka. Prepoznaju\u0107i zna\u010daj Rige od Fere za sopstvenu istoriju, Vlada Gr\u010dke<\/strong><\/a> podr\u017eala je projekat obnove kule zapo\u010det 2009.<\/p>\n

Izlo\u017ebene postavke<\/span><\/h3>\n

Danas se u kuli Neboj\u0161a nalazi izlo\u017ebena postavka podeljena u \u010detiri tematske celine. U prizemlju se nalazi postavka, koja opisuje kulu kao zatvor,<\/strong> te uspomenu na sve koji su ovde stradali. Kroz upotrebu savremenih digitalnih tehnologija, prvi sprat posve\u0107en je \u017eivotu i delu Rige od Fere. Postavka na drugom spratu kule posve\u0107ena je Prvom srpskom ustanku<\/strong> i stvaranju moderne srpske dr\u017eave, nastale nakon turskog perioda.<\/p>\n

\"Detalj
Detalj unutra\u0161njosti<\/figcaption><\/figure>\n

Poslednji nivo posve\u0107en je istoriji Beograda<\/a><\/strong>. Prestonica je prikazana kao raskr\u0161\u0107e razli\u010ditih religija, naroda i kultura, sa pe\u010datom prerastanja iz turske kasabe u evropski centar. Ovaj deo izlo\u017ebene postavke veli\u010da ideju slobode i napretka, pa je posebno interesantan podignuti lavor ispunjen vodom<\/strong>, koji se nalazi u sredini prostorije. Ba\u0161 ovde posetilac ima mogu\u0107nost samostalnog promi\u0161ljanja o simbolici i smislu ovog izlo\u017ebenog elementa.<\/p>\n

Arhitektura kule<\/span><\/h2>\n

Kula je vi\u0161espratno zdanje i ima pravilnu osmougaonu osnovu, sa pre\u010dnikom unutra\u0161neg prostora od oko 8,50 metara. Dimenzije spoljnih strana su 6 metara, dok debljina zidova iznosi od 2,90 do 3 metra. Spoljno lice je gra\u0111eno pravilnim tesanicima mekog kre\u010dnjaka, koji je dono\u0161en iz okolnih beogradskih kamenoloma. Unutra\u0161nja lica zidova kule gra\u0111ena su lomljenim, pritesanim kamenom uz mestimi\u010dnu upotrebu opeka. Kula je utemeljena na plo\u010di kvadratne osnove i dimenzija 14,50 sa 14,50 metara.<\/p>\n

U svojoj unutra\u0161njoj strukturi kula je bila oja\u010dana drvenim gredama<\/strong>, slo\u017eenim u vidu vi\u0161e paralelnih nivoa horizontalnih re\u0161etki, koje su verovatno bile povezane i po vertikali. Pretpostavlja se da je prvobitna visina gra\u0111evine bila oko 25 metara. Na\u017ealost, usled kasnijih pregradnji, poslednja eta\u017ea nije sa\u010duvana u izvornom obliku. Unutra\u0161nji prostor kule bio je izdeljen drvenim me\u0111uspratnim konstrukcijama. Sa nivoa \u010detvrtog sprata izlazilo se na odbrambenu galeriju, isturenu na profilisanim konzolama. Na svakoj od osam strana kule nalazilo se po pet konzola, kao i po jedna na uglovima.<\/p>\n

Ma koliko ne poznavali Beograd, kula Neboj\u0161a jedina je impozantnija gra\u0111evina donjeg beogradskog priobalja<\/strong>, gde se nalazilo staro, danas zaboravljeno Dunavsko pristani\u0161te. Ukoliko ne poznajete njenu istoriju i arhitekturu, svojim oblikom ukaza\u0107e vam da je u pro\u0161losti slu\u017eila kao kula osmatra\u010dnica i bedem odbrane. Kad posetite Kalemegdan, \u010dak i da ne \u017eelite, ovo zdanje nametnu\u0107e se da ga primetite.<\/p>\n

Ime Neboj\u0161a?<\/span><\/h2>\n

Ne treba zaboraviti da je dana\u0161nja kula Neboj\u0161a dobila naziv tek u XVIII veku po istoimenoj glavnoj kuli zamka Stefana Lazarevi\u0107a<\/strong>. On je dobio Beograd od Ugara, a vreme njegove uprave jedna je od najzna\u010dajnijih zlatnih epoha koje je Beograd iskusio u svojoj bogatoj istoriji. Beograd tog vremena bio je trgova\u010dka raskrsnica izme\u0111u Venecije<\/strong><\/a> i Istanbula<\/strong><\/a> \u2013 zapada i istoka. Krasila ga je despotova palata u okviru koje se nalazila glavna kula Neboj\u0161a. Stara kula sru\u0161ena je 1690. u jednoj od opsada grada. Iako znamo istorijski kako je dana\u0161nja kula dobila ime, odakle zapravo poti\u010de ovaj naziv?<\/p>\n

Ime Neboj\u0161a najverovatnije je nastalo kao negacija glagola bojati se<\/i><\/b>. Prema jednoj pri\u010di, tokom poku\u0161aja Turaka da osvoje grad, drevni Beogra\u0111ani me\u0111usobno su te\u0161ili jedni druge re\u010dima ne boj se<\/i><\/b>. Stara despotova kula bila je simbol stabilnosti i snage grada. Dok je kule, nema razloga za strah, pa se ime Neboj\u0161a povezuje etimolo\u0161ki sa glagolom ne bojati se<\/i><\/b> i imenicom nebojanje<\/i><\/b>.<\/p>\n