{"id":4375,"date":"2015-01-13T17:41:28","date_gmt":"2015-01-13T17:41:28","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4375"},"modified":"2015-01-13T17:41:28","modified_gmt":"2015-01-13T17:41:28","slug":"joste-cekam-taj-rec-da-mi-rekne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/joste-cekam-taj-rec-da-mi-rekne\/","title":{"rendered":"O knjizi “Jo\u0161te \u010dekam taj re\u010d da mi rekne” Negoslave Stanojevi\u0107"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milan Todorovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Negoslava
Negoslava Stanojevi\u0107 i Milan Todorovi\u0107 na sajmu knjiga 2014.<\/figcaption><\/figure>\n

Na Svetog Luku 2014. posetih sajam knjiga, kao i \u0161tand izdava\u010dke ku\u0107e Stilos u pa\u017eljivo biranom trenutku kad je Negoslava Stanojevi\u0107<\/strong><\/a> potpisivala knjigu “Jo\u0161te \u010dekam taj re\u010d da mi rekne<\/strong>“.<\/p>\n

Razli\u010ditost ove knjige, vidite iz naslova, jeste u tome \u0161to je pisana na dijalektu. Eh, taj dijalekt, oni koji me znaju, odli\u010dno znaju koliko volim te starinske re\u010di. Verovatno jedan od uticajnih faktora za\u0161to ne nastavljam \u017eivot na zapadnim geografskim \u0161irinama.<\/p>\n

I pre nego \u0161to krenem sa recenzijom knjige i paradigmama vremena koje ona nosi, u par (nadam se ne\u0107ete zameriti) podu\u017eih re\u010denica napisa\u0107u ne\u0161to o razlozima za\u0161to ba\u0161 ja pri\u010dam o ovoj knjizi.<\/p>\n

Ro\u0111en sam u Pirotu, a odrastao u Caribrodu, tj. Dimitrovgradu. Tamo se govori \u0161opski jezik<\/strong> i to je moj pravi maternji. Srpski je moj zvani\u010dni knji\u017eevni jezik, a u manjinskoj sredini tokom \u0161kolovanja bugarski<\/strong> je tako\u0111e bio obavezan u osnovnoj i srednjoj \u0161koli. Peti razred osnovne upisah sa solidnim poznavanjem \u010dak tri jezika i na njih nakalemih engleski<\/strong>. Moja majka je profesor ruskog, te u jedinoj srednjoj \u0161koli u gradu upisah i ruski<\/strong> i zvani\u010dno je izabrah i za profesora drugog stranog jezika.<\/p>\n

Latinski je tako\u0111e bio obavezan<\/strong>, a osim ovih jezika, jednu lepu zimu i jo\u0161 lepo prole\u0107e poslovno sam proveo u Skoplju gde u svoj vokabular smestih kovanice i po\u0161tapalice nastale na makedonskim<\/strong> prostorima. Vranjski<\/strong> zet sam evo ide 4-ta godina pa i te arhaizme pokupih. Deset provedenih godina \u017eivota u Ni\u0161u, dve u Beogradu i dve u Zagrebu u\u010dinili su da poznavanje ju\u017enoslovenske du\u0161e poprili\u010dno zaokru\u017eim.<\/p>\n

Pro\u0161av\u0161i sito i re\u0161eto ju\u017enoslovenskih naroda, kada govorimo o prizrensko-timo\u010dkom dijalektu, \u010dini mi se \u0161to bi knji\u017eevnici rekli, kao da sam, ako ne “imanentni”, onda sigurno si\u0107u\u0161ni autoritet \u010diji glas vredi oslu\u0161nuti.<\/p>\n

Ne znam da li sam uspeo da budem duhovit, ali \u0161alu na stranu, ipak sam ja samo jedan in\u017eenjer koji nije sklon umenit\u010dkim parafrazama. Me\u0111utim, re\u0107i \u0107u ne\u0161to \u010dega se i knji\u017eevnici verovatno ne\u0107e setiti.<\/p>\n

\"Jo\u0161te
Jo\u0161te \u010dekam taj re\u010d da mi rekne, naslovna strana knjige<\/figcaption><\/figure>\n

I tako od Svetog Luke pro\u0111o\u0161e meseci u frci i nadolaze\u0107oj \u017eurbi, te sa prvim danom Bo\u017ei\u0107a i begom iz svakodnevnog haosa do\u0111e blagodani trenutak opu\u0161tanja uz knjigu “Jo\u0161te \u010dekam taj re\u010d da mi rekne<\/strong>“. Prava poslastica na lep dan.<\/p>\n

\u010citati knjigu na maternjem je ne\u0161to mnogo vi\u0161e od \u010ditanja. Nije to samo \u010ditanje, to je jedan univerzalni povratak moje, ali i svake starije generacije u rano detinjstvo.<\/p>\n

Za one koji se po prvi put susre\u0107u sa pisanom re\u010dju neke od varijanti prizrensko timo\u010dkog dijalekta na kraju knjige dat je i re\u010dnik. Odmeravanje i prevrednjavanje re\u010di u njemu je bio poseban izazov i ponosan sam \u0161to su mi nepoznanica bile samo one re\u010di koje opisuju neke odavno napu\u0161tene koncepte poput pranja kose umom koje nisam nikad video pa naravno da je za moju generaciju te\u0161ko da se znaju.<\/p>\n

Ozbiljna recenzija ne dozvoljava prepri\u010davanje knjige. Ovde ne\u0107u ube\u0111ivati nikoga za\u0161to da je pro\u010dita ili kupi. Pre \u0107u konstatovati da je ova knjiga sama po sebi svojevrsni filter na ljude sa juga, jugoistoka koji imaju obzira na tradiciju i one koji su izgubljeni u tu\u0111im vredostima. Upravo \u010ditaji\u0107i je, vi\u0161e puta \u0107ete postavljati sebi ovo pitanje i prevrednavati odgovore na njega i odnos koji imate prema najbli\u017eima oko sebe.<\/p>\n

Ali ne\u0161to \u0107u vam i otkriti.<\/p>\n

Prvi redovi bacaju jako u trans. Nekad smo sa bra\u0107om i sestrama iz familije leto provodili kod babe i dede na selu. Na selu razu\u0111enog planinskog tipa sli\u010dno ovom Zaplanjskom koje Negoslava opisuje. Danas re\u010d familija toliko je izbledela da se jedva koristi u svakodnevnom jeziku, a Boga mi i dijalekt po\u010dinje da je zaboravlja.<\/p>\n

“Jo\u0161te \u010dekam taj re\u010d da mi rekne<\/strong> ” je svojevrsna zbirka pri\u010da krcate emocijama na temu svakodnevnog \u017eivota u drugoj polovini pro\u0161log veka. Dominiraju \u017eensko-\u017eenski odnosi na smeni generacija svekrva-snaja i mu\u0161ko-\u017eenski odnosi. Posebno su zanimljive ralacije na\u0161ih baka i deda posmatrani iz njihovih sistema vrednosti pritisnuti pove\u0107im brojem godina.<\/p>\n

Veoma realno uz lucidne detalje je opisana svakodnevica tokom perioda migracije ljudi sa sela u grad. U svakom slu\u010daju pri\u010de odi\u0161u surovom jednostavno\u0161\u0107u \u017eivota sa nagomilanom koli\u010dinom uzbu\u0111enja pre i posle ta\u010dke klju\u010danja. Jedna pri\u010da vas nasmeje i digne, druga u\u010dini setnim i spusti, i onda opet tako u krug. Ravnodu\u0161nost ne postoji, a pitanja samom sebi se roje i broje.<\/p>\n

\"Donji<\/a>
Donji Prisjan, Zaplanjsko selo<\/figcaption><\/figure>\n

Onda od jednom po\u010dne pri\u010da na knji\u017eevnom srpskom. Kao kad vas jak zvuk trgne iz sna, a kad naredna pri\u010da opet po\u010dne na dijalektu ubrizga se nova doza endorfina i opijenost govorom moje bake i dede nastavlja da deluje.<\/p>\n

U ovih \u0161ezdeset, ve\u0107inom nezavisnih pripovedaka, pro\u017eima se i pri\u010da o starosti i i\u0161\u010dekivanju smrti iz ugla obi\u010dnog \u010doveka. Ali u njima starost i ono \u0161to ona nosi nije samo diskontinuitet sa \u017eivotom, ve\u0107 ba\u0161 to pribli\u017eavanje upokojenja \u010dini verovatnim i diskontinuitet jednog perioda i po svemu sude\u0107i nestajanje jedne regije.<\/p>\n

Ali…<\/p>\n

Mislim da ne treba \u017ealiti za pro\u0161lim vremenima. Njih se treba se\u0107ati i ona se u ciklusima opet vra\u0107aju. Ali ljudi se ne vra\u0107aju. Periferija Srbije sa aspekta ljudi se topi. Topi se u korist regionalnih gradova, iz kojih opet elita isparava napolje. Lak i uslovno re\u0161iv problem verovatno \u0107e u nadolaze\u0107em nizu godina ostati nere\u0161iv i ono \u0161to je jo\u0161 tragi\u010dnije bez ozbiljnog poku\u0161aja za re\u0161enjem.<\/p>\n

Ako nema ljudi u selima gde su na\u0161i odrastali, \u0161ta \u0107e tek biti sa jezikom? Ka\u017eu da je planina do\u010dekala, prihvatila i za\u0161titila pravoslavno stanovni\u0161tvo da pod turskim ropstvom ne ostane bez vere. Vera se odr\u017eala, ali i nakon osmanlija takozvano pusto tursko se u odre\u0111enoj meri zadr\u017ealo. U jeziku po koli\u010dini turcizma ono se mo\u017eda i najbolje vidi. Ta orijentalna komponenta, koja se izme\u0111u ostalog odlikuje brojnim turcizmima<\/strong><\/a> koji su svojstveni za prizrensko-timo\u010dki dijalekt<\/strong> je deo na\u0161eg savremenog identiteta koji jesmo dobili u osmanskom periodu, a pretvaramo se, osporavamo ga, a \u010desto sa ga\u0111enjem i odbacujemo.<\/p>\n

Aspiracije neoosmanizma na Balkan u latentnom obliku postoje i danas, al ne i na\u0161a potreba za iskonskom tradicijom. Da li \u0107e tradicija mo\u0107i da nas za\u0161titi u novom naletu istorije?<\/p>\n

To je zadatak budu\u0107ih generacija. One moraju na\u0107i jednu novu planinu, jedno novo Zaplanje<\/strong><\/a> i jedan novi dijalekt pred udarima sveprisutne globalizacije regionalnih sila. Ve\u0107ini ovo zvu\u010di neva\u017eno i nipodo\u0161tavaju\u0107e.<\/p>\n

Toj ve\u0107ini ovi procesi nemaju nagla\u0161eno emotivnu dimenziju niti realnu potrebu. Zato se i de\u0161ava devolucija do nestajanja.<\/p>\n

U toj metamorfozi ova tema \u0107e biti aktuelna jo\u0161 neko vreme jo\u0161 niz decenija dok god se njen glas \u010duje po obodima ne samo Jugoisto\u010dne Srbije. Dok jo\u0161 postoji, taj glas vredi pribele\u017eiti. I po neki dobro dokumentovan fragment \u0107e ostati. Jedan od njih je i ova knjiga.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milan Todorovi\u0107 Na Svetog Luku 2014. posetih sajam knjiga, kao i \u0161tand izdava\u010dke ku\u0107e Stilos u pa\u017eljivo biranom trenutku kad je Negoslava Stanojevi\u0107 potpisivala knjigu “Jo\u0161te \u010dekam taj re\u010d da mi rekne“. Razli\u010ditost ove knjige, vidite iz naslova, jeste u tome \u0161to je pisana na dijalektu. Eh, taj dijalekt, oni koji me znaju, odli\u010dno<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9914,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[],"class_list":["post-4375","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4375","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4375"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4375\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9914"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4375"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4375"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4375"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}