{"id":4320,"date":"2018-07-11T12:09:22","date_gmt":"2018-07-11T12:09:22","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4320"},"modified":"2018-07-11T12:09:22","modified_gmt":"2018-07-11T12:09:22","slug":"planina-nemrut-atrakcija-jugoistoka-turske","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/planina-nemrut-atrakcija-jugoistoka-turske\/","title":{"rendered":"Planina Nemrut – atrakcija jugoistoka Turske"},"content":{"rendered":"

Na jugoistoku Turske, daleko od modernih i velelepnih pla\u017ea mediterana, smestila se planina Nemrut. Sa turisti\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, \u010duveno ime ova planina zadobila je zahvaljuju\u0107i uzdignutim statuama na svom vrhu za koje se pretpostavlja da predstavljaju kraljevsku grobnicu Antioha I Komagenskog<\/strong> iz prvog veka pre nove ere.\u00a0 Same statue prikazuju gr\u010dko-persijski panteon bo\u017eanstava.<\/p>\n

Odlike lokaliteta planine Nemrut<\/strong><\/p>\n

Planina Nemrut nalazi se 40 kilometara severno od grada Kahta u provinciji Adijaman i visoka je 2,134\u00a0m<\/strong>. U prvom veku pre nove ere na ovom mestu kralj Antioh I iz porodice Komadena (koja se u spisima pominje jo\u0161 850.godine pre nove ere) podigao je svetili\u0161te koje se sastojalo od niza statua koje predstavljaju njega samog i slu\u017eile novom kultu<\/strong> koji je \u017eeleo da uspostavi, visokih po 8 i 9 metara, dve statue lava, dve statue orla i mnogo statua koje su predstavljale jermenska, iranska i gr\u010dka\u00a0bo\u017eanstva<\/strong><\/a> <\/span>kao i zna\u010dajne istorijske li\u010dnosti. Ispod svake statue bilo je uklesano ime onoga koga predstavlja, a same statue bile su u sede\u0107em polo\u017eaju.<\/p>\n

Tokom hri\u0161\u0107anske borbe protiv paganizma i ikonopoklonstva glave ovih skulptura su odvojene od tela i raznete po lokalitetu.<\/p>\n

\"Turska\"<\/a>
Na turisti\u010dkoj mapi Turske ova atrakcije je uvek nagla\u0161ena, a grafi\u010dki prikazana autenti\u010dnom figurinom glave.<\/figcaption><\/figure>\n

Dana\u0161nja ruiniranost lokaliteta koji se, ina\u010de, nalazi na listi kulturnih dobara Azije pod za\u0161titom UNESCO<\/strong><\/a>-a, velikim je delom posledica tog uni\u0161tenja, ali i \u010dinjenice da sve skulpture le\u017ee pod snegom \u0161est meseci godi\u0161nje zbog \u010dega dodatno propadaju.<\/p>\n

U okviru lokaliteta nalazio se i friz na kome je prikazana povezanost kralja Antioha I sa gr\u010dkim (makedonskim) i persijskim precima. Na severu se nalaze bitne figure iz persijske istorije i posebno se isticala krvna povezanost Antioha I sa Darijem I. Figure iz gr\u010dke istorije su na jugu i me\u0111u njima se naro\u010dito isticao Aleksandar Makedonski<\/strong><\/a>.<\/p>\n

Skulpture su prikazane tako \u0161to su im lica helenizirana, ali imaju persijske haljine i frizure. Ispred svake od njih nalazio se paganski oltar. Sli\u010dan prikaz predaka nalazi se i na obli\u017enjem brda\u0161cetu visokom 50 metara i pretpostavlja se da je njegova funkcija bila da zavarava plja\u010dka\u0161e grobnice.<\/p>\n

Na zapadnoj terasi nalazi se velika plo\u010da sa lavom<\/strong> i na njoj je prikazan raspored zvezda i planeta Jupitera, Merkura i Marsa na dan 7. jul 62. godine pre nove ere. Pretpostavlja se da je na ovaj dan po\u010dela izgradnja monumentalnog spomenika. Isto\u010dni deo je dobro o\u010duvan. Sastoji se od slojeva kamena i ostataka zida koji vode od podno\u017eja planine i smatra se da je ovaj deo slu\u017eio za odr\u017eavanje verskih sve\u010danosti.<\/p>\n

Istorija<\/h2>\n

Nakon propasti carstva Seleukida 189. godine pri osvajanja Rimljana jedno od njegovih naslednika bilo je i kraljevstvo Komadena. Prostiralo se od planine Taurus do reke Eufrat. Na ovoj teritoriji postojale su razli\u010dite kulture, a zadatak koji je sebi kralj Antioh I predo\u010dio bilo je ujedinjenje razli\u010ditih naroda u jedinstven kulturni obrazac<\/strong>.<\/p>\n

To je bio jedinstven, dinasti\u010dki religiozni program koji je trebalo da ujedini Grke, Jermene i Persijance. Na ovaj na\u010din trebalo je u\u010dvrstiti autoritet dinastije Komadena.<\/p>\n