U Be\u010du vas puno toga ne\u0107e ostaviti ravnodu\u0161nim. Milenijumski grad kulture i muzike, arhitekture i lepote. Ali u ovom trenutku ostavljamo sve po strani i posve\u0107ujemo se najve\u0107oj njegovoj turisti\u010dkoj atrakciji.<\/p>\n
Ako vam ka\u017eemo da skoro 2,5 miliona ljudi godi\u0161nje pro\u0111e kroz vrtove i hodnike \u0160enbruna<\/strong> nadam se da smo vam podigli interesovanje za ovo velelepno arhitektonsko zdanje.<\/p>\n Pa krenimo redom.<\/p>\n Sve je po\u010delo davne 1569. godine kad je rimski imperator Maksimilijan II kupio Kateburg<\/strong>, mesto gde se nalazi dana\u0161nja palata. Veliku pa\u017enju mu je privukao tada \u00a0novoosnovani zoolo\u0161ki vrt. Velikog vladara je sama ideja da \u010duva divlje \u017eivotinje veoma odu\u0161evila<\/strong>, kao i ideja o gajenju retkih i egzoti\u010dnih biljaka.\u00a0<\/strong>Zato Maksimilijana II zovu i kreatorom \u0160enbrunskih parkova.<\/p>\n Ime Sch\u00f6nbrunn<\/i><\/strong> (\u201elepi bunar\u201c) je dao Car Matijas 1612. godine zbog celokupne pitkosti koju je izazivao. Kroz svoju dugu istoriju ova palata leti obavezno do\u010dekuje mnoge \u010dlanove kraljevske porodice Austrije.<\/p>\n Po\u010detak mnogobrojnih rekonstrukcija i promena po\u010dinje od imperatora Leopolda I<\/strong> koji je dao zadatak arhitekti Johanu Bernhardu Fi\u0161eru da projektuje i napravi novu palatu. Postojalo je vi\u0161e nacrta, a izgradnja je po\u010dela 1696. godine i posle svega tri godine prve sve\u010danosti su odr\u017eane u novonastalom dvoru. Arhitektonski detalji su rasli, jer je svaki vladar dodavao, menjao i razvijao svoje ideje prema svom ukusu i \u017eeljama.<\/p>\n U jednom periodu, ta\u010dnije od 18. veka do 1918. godine dvor je bio rezidencija hazbur\u0161kih careva, te je palata predstavljala simbol mo\u0107i, lepote i uzvi\u0161enosti vladara koji je u njoj obitavao.<\/p>\n Kasnije dolazi terezijanska epoha, naime Marija Terezija unajmljuje arhitektu Nikolausa Pakasia<\/strong> koji je morao da preoblikuje \u0160enbrunsku palatu u stilu rokoko<\/strong><\/em> ere. U to vreme palata je bila sna\u017ean centar austriskog carstva. U 19. veku jo\u0161 jedno ime je nei\u017ebe\u017eno kad je ovaj dvor u pitanju.<\/p>\n Franc Jozef I<\/strong> je najve\u0107i deo svog \u017eivota sve do smrti proveo u njoj. Tada se palata smatrala za Gesamtkunstwerk \u0161to bi u prevodu \u017ena\u010dilo \u201ckompletno umetni\u010dko delo<\/strong><\/span>\u201d. La\u017ene rimske ru\u0161evine su krasile dvor i predstavljale poseban luksuz u to vreme.<\/p>\nIstorija \u0160enburna<\/h2>\n