{"id":4294,"date":"2014-11-23T15:18:04","date_gmt":"2014-11-23T15:18:04","guid":{"rendered":"http:\/\/ttgroup.test\/?p=4294"},"modified":"2014-11-23T15:18:04","modified_gmt":"2014-11-23T15:18:04","slug":"flow","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.tt-group.net\/video\/flow\/","title":{"rendered":"\u0160ta je to Flow i njegova veza sa remek delom"},"content":{"rendered":"

Da li vam se ikada desilo da ste se nalazili u takvom stanju svesti da je vreme samo proletelo tokom trenutaka potpune predanosti i sre\u0107e<\/strong>?<\/p>\n

Odjednom vra\u0107eni u realnost, shvatate da su vam noge utrnule, o\u010di umorne, a \u017eeludac prazan i bu\u010dan. Trenutak pre toga, ni\u0161ta sli\u010dno niste ose\u0107ali i va\u0161 duh kao da je bio izvan tela.<\/p>\n

Ako vam je ovo poznato, verovatno ste i sami iskusili, ne znaju\u0107i o \u010demu se radi, fenomen \u201eflow<\/strong><\/span><\/em>-a\u201c.<\/p>\n

Najsli\u010dniji ekstazi, \u201eflow\u201c je onaj ose\u0107aj kada smo potpuno predani ne\u010demu, bilo da stvaramo ili u\u017eivamo u nekom umetni\u010dkom delu<\/strong>\u00a0\u2013 bitno je da se nalazimo izvan uobi\u010dajenog ritma vremenskog toka, bezose\u0107ajni za stvarni svet oko nas.<\/p>\n

Termin \u201eflow\u201c u psiholo\u0161ku nauku uneo je nau\u010dnik te\u0161ko pamtljivog imena, Mihalj \u010ciksentmihalji<\/strong>, tokom devedesetih godina. Nastao je kao plod istra\u017eivanja posebnih stanja ljudske svesti koja karakteri\u0161e ose\u0107aj sre\u0107e tokom potpune predanosti nekoj aktivnosti. Tim nau\u010dnika posmatrao je i bele\u017eio emocije ljudi koji su u\u017eivali u svojim poslovima.<\/p>\n

Bilo je me\u0111u njima dominikanskih sve\u0161tenika, slepih monahinja, Navaho pastira i himalajskih planinara, ali i kreativnih stvaralaca iz raznih oblasti<\/strong>. Na kraju, do\u0161lo se do razlikovanja sedam uslova, faza, neophodnih za nastanak \u201eflow-a\u201c.<\/p>\n

Preduslovi za nastajanje flow-a<\/h2>\n

Najbitniji od svega jeste fokus na zadatak<\/strong> koji treba izvr\u0161iti, potpuna koncentracija<\/strong> i jasno definisanje ciljeva<\/strong>. Zatim dolazi gubitak ose\u0107aja samosvesti koji prati iskrivljenost ose\u0107aja za vreme koje kao da prolazi mimo nas. Pona\u0161anje treba na vreme prilagoditi situaciji, izazovu koji ne sme biti ni previ\u0161e te\u017eak ni previ\u0161e lak. \u201eFlow\u201c nastaje onda kada radimo stvar koja je u domenu na\u0161ih mogu\u0107nosti, ali upravo onih mogu\u0107nosti koje ispoljavamo uz potpunu posve\u0107enost, kao davanje maksimuma. Uspostavlja se ose\u0107aj kontrole nad situacijom i aktivno\u0161\u0107u koja je sama po sebi nagrada za nas.<\/p>\n

Stari Grci govorili su o ekstazi kao ose\u0107aju druga\u010dije realnosti, potpune posve\u0107enosti ne\u010demu uz koju ide obavezna negacija vremena. Nauka danas mo\u017ee i na materijalnoj osnovi da objasni taj ose\u0107aj ekstaze i njemu srodnog ose\u0107aja \u201eflow-a\u201c. \u010covekov nervni sistem obra\u0111uje najvi\u0161e 110 deli\u0107a informacije u sekundi. \u010citalac ovog teksta trenutno obra\u0111uje 60 informacije da bi mogao da prati njegov smisao. Zbog te ograni\u010denosti broja informacija koje obra\u0111ujemo istovremeno mi ne mo\u017eemo slu\u0161ati vi\u0161e sagovornika i raditi nekoliko stvari istovremeno. \u017dene su, kako iskustvo pokazuje, u tome bolje od mu\u0161karaca.<\/p>\n

Me\u0111utim, nalaze\u0107i se u stanju apsolutne predanosti nekoj aktivnosti, um tro\u0161i sve svoje potencijale. Ne postoji prostor u onom polju od 110 maksimalnih informacija da se probiju ose\u0107aji za glad, \u017ee\u0111, umor, svakodnevne brige i obaveze. Otuda rasejanost profesora, nau\u010dnika, umetnika<\/strong>. Svest o na\u0161em telu i postojanju postaje skrajnuta u trenucima velike kreativnosti.<\/p>\n

Flow u muzici, knji\u017eevnosti, sportu<\/h2>\n

Ima mnogo svedo\u010danstava o ovakvim situaijama me\u0111u umetnicima. U jednoj pri\u010di \u0160tefana Cvajga mo\u017eemo \u010ditati o stvarala\u010dkom procesu baroknog kompozitora Hendla. Cvajg opisuje kreativnu krizu kompozitora koja je trajala mesecima uz veliku depresiju dok nije nai\u0161ao \u201eflow\u201c tokom kojeg je Hendl tri nedelje presedeo u sobi komponuju\u0107i svoje remek-delo<\/strong>, jedva uzimaju\u0107i ikakvu hranu i gotovo ne spavaju\u0107i. Kada je kompozicija bila gotova, spavao je sedamnaest sati bez prestanka i pojeo koli\u010dinu hrane dovoljnu da nahrani \u0161estoricu nose\u0107ih radnika, pi\u0161e Cvajg.<\/p>\n

I pisac Franc Kafka zabele\u017eio je kako od svega \u0161to je stvorio priznaje samo one kratke pri\u010de koje je napisao u jednom dahu, tokom besane no\u0107i, u stvarala\u010dkoj predanosti nakon koje ne ose\u0107a svoje telo i ne mo\u017ee pomerati svoje uko\u010dene noge.<\/p>\n

Ovaj ose\u0107aj, naravno, nije vezan samo za umetnike. Brazilski fudbaler Pele opisao je dane kada je davao svoje najbolje partije kao period velike smirenosti tokom koje su se stvari odvijale same od sebe, kada je ose\u0107ao da mo\u017ee uraditi sa loptom sve \u0161to po\u017eeli, predriblati svakoga, tr\u010dati koliko ho\u0107e bez imalo umora. \u201eOse\u0107ao sam se nepobedivim<\/strong>\u201c, rekao je Pele.<\/p>\n

Komozitori koji poznaju ovo iskustvo ka\u017eu da tada muzika samo isti\u010de iz njih, kao da stvarala\u010dka energija kroz njih proti\u010de. Stoga govorimo o iskustvu \u201eproticanja\u201c, \u201eflow-a\u201c. Naravno, kao \u0161to smo rekli, neophodno je vladati jednom obla\u0161\u0107u, ulo\u017eiti mnogo napora, rada, truda da \u201eflow\u201c uop\u0161te postane mogu\u0107 kod stvaraoca. On je nagrada za vredan i pomalo jednoli\u010dan svakodnevni rad.<\/p>\n

Dakle, stanje \u201eflow-a\u201c je stanje izvan uobi\u010dajenog. Njemu prethodi vreme u kom posedujemo kontrolu nad na\u0161im aktivnostima i tokom kojeg sti\u010demo neophodna znanja. Ali, da bi \u201eflow\u201c postao mogu\u0107 treba iza\u0107i iz tog komotnog, kontrolisanog stanja. Jedan od na\u010dina za tako ne\u0161to je i pove\u0107anje izazova, isku\u0161avanje svojih potencijala da zasijaju u punom sjaju.<\/p>\n

Za\u0161to je remek delo remek delo<\/h1>\n

Govore\u0107i o umetnosti odnos subjektivnog i objektivnog je uvek diskutabilan i individualan. Po jednima, vrednost umetni\u010dkog dela zavisi od afiniteta, koli\u010dine znanja, iskustva i tradicije posmatra\u010da. Po drugima vrednost umetni\u010dkog dela ne mo\u017ee se opisati nikakvim formalizmima i zavisi od dodate transcendente supstance koja odnekud dolazi, osve\u0161\u0107uje tu umetninu i pro\u017eima posmatra\u010da.<\/p>\n